Možemo li malo o amandmanu da čujemo?

E vidite, baš po tom amandmanu, da smo ovaj zakon obrisali, ne bi mogao Davor Macura, vaš finansijer, da dobije tu zemlju bez konverzije. Morao bi Republici Srbiji da uplati 250 miliona evra, pa bi bilo i za struju na Busijama, pa bi bilo i za one nesrećnike čije su se kuće pretvarale u zgarišta, one koji su gledali kako im se ognjišta pretvaraju u zgarišta, dok se Aleksandar Vučić useljavao u stan od dva ara.

Samo, šta tačno piše u amandmanu? Ne piše to.

Idite malo u Teheran, što nas prekidate? Znate li kako je juče bilo lepo bez vas? Bilo je mnogo lepo bez vas, verujte mi. Idite malo, ja ću da vam platim ponovo kartu do Teherana, idite lepo, provozajte se tamo, vidite kako je tamo. Vodile su ove žene, niti je ko upadao, niti je bilo tih smicalica, niti je bilo prekidanja govornika. Što radite to? Pustite nas da pričamo, mi smo se ovako spremili za amandman, građani to razumeju, nema potrebe da prekidate, stvarno. Nema potrebe da ulazimo u konflikt čim ste ušli u salu. Nema potrebe, verujte mi. Pustite me da završim po amandmanu.

Nije nikakav problem da završite po amandmanu, samo sam vas pozvao da govorite o amandmanu koji ste podneli.

Dakle, moj amandman je da se ovo briše, jer zakon je štetan, a zakon je štetan zato što građani Srbije ostaju bez para, ostajemo bez prihoda u budžetu Republike Srbije. Jel vam to jasno? A ko treba da plati taj novac u budžet Republike Srbije? Finansijeri SNS. Ja znam da vam je neprijatno da to čujete, ali probajte da čujete.

Samo pitam za sadržaj amandmana, ništa više. Niste hteli stavove 3. i 4. da promenite. Jel tako?

A posebno je neprijatno što ste ovaj zakon na sednici Vlade doneli 4. maja, u vreme najveće tragedije, obuzeti pohlepom. Ma do ovde ste gurnuli ruke u narodni džep. Hvala.

Mogu samo da konstatujem da to nije bio sadržaj amandmana.
Na član 17. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković-Ivić, Janković, Lipovac-Tanasković, Novaković, Stanković, Radovanović, Parlić i Tomašević.
Reč ima Vladimir Gajić.

Hvala predsedniče.

Vi malopre niste bili tu, a vaša prethodnica je dozvolila jednu raspravu koja je bila van ovih amandmana.

Žao mi je što gospođa Raguš sada nije tu, a ja sam hteo da se nadovežem na neke njene konstatacije koje su bile u vezi sa replikom koju je imala sa Srđanom Milivojevićem.

Dobro je konstatovala, da, ja se slažem sa tom ocenom, da je premijer Zoran Đinđić bio streljan na radnom mestu, to je odlična konstatacija, samo treba imati u vidu šta je glavna nit koja povezuje sva ta ubistva s kraja devedesetih i početka 2000. godine, ubistvo Ćuruvije, Ivana Stambolića, dva pokušaja ubistva Vuka Draškovića i na kraju ubistvo premijera Zorana Đinđića. Pa, ta nit koja ih povezuje pre i posle 5. oktobra je Služba državne bezbednosti. Svi koji su osuđeni u sudskim postupcima koji su se pravosnažno okončali bili su pripadnici te službe. Znači, počev od Ulemeka, preko Zvezdana Jovanovića, Radonjića, Romića, Bracanovića, Berčeka, svi su imali legitimaciju službe državne bezbednosti.

Politička pozadina ovog ubistva nije utvrđena. Zašto nije utvrđena i zašto ova komisija Koraćeva ni do dan danas sa njenog izveštaja nije skinuta oznaka tajnosti. Podsetiću vas da je „Insajder“ tužio dve srpske Vlade za skidanje tajnosti sa ovog izveštaja, Mirka Cvetkovića i kasnije Vladu Aleksandra Vučića, i do danas nismo dobili odgovor na to važno pitanje za ovo društvo, zašto se ne skida oznaka tajnosti sa izveštaja Koraćeve komisije? To je pitanje za svaku vlast. Hvala.