Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Da, gospodine predsedavajući, povreda dostojanstva Narodne skupštine i mislim da je dostojanstvo povređeno, na stranu što se govornik nije držao amandmana i dnevnog reda, on je pokušao da opravda ono što se ne može opravdati. Dakle, to je tipična povreda dostojanstva Narodne skupštine.

Mi svakako pamtimo to mišljenje Međunarodnog suda pravde koje, eto, kao, Vuk nije hteo. Da li je hteo ili nije hteo, uglavnom se to mišljenje Međunarodnog suda pravde, gospodine predsedavajući, čak i u UN koristi kao sredstvo za legalizaciju divlje države Kosovo i Metohija. Da li je Vuk to znao ili nije, da li je hteo, da je to bilo dobro za Srbiju, kao što je prethodni govornik kršeći dostojanstvo Narodne skupštine rekao, svakako da se oni ne bi zahvaljivali, Albanci, evo naslovne stranice njihovog časopisa ili novina, svakako da se Albanci, da je to bilo dobro za Srbiju, da je bilo dobro poštovati mišljenje Međunarodnog suda pravde, svakako se Albanci ne bi zahvaljivali Vuku Jeremiću, na naslovnoj stranici, ovako krupno - Hvala, Vuče. Ja mislim da je ostalo samo još da mu podignu spomenik veći nego što su podigli Klintonu.

Ne tražim da se glasa. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar, Aleksandar Martinović.

Hvala, gospodine Orliću.
Ovde su iznete određene kvalifikacije i određeni stavovi zbog kojih mislim da treba da reagujemo. Jedna kvalifikacija odnosi se zapravo na nepoštovanje odluka nadležnih državnih organa, odnosno u konkretnom slučaju kada je reč o gospodinu Siniši Malom, o odlukama Upravnog suda.
Naime, Upravni sud je, kao što je i ministar finansija istakao, poništio sve akte Senata Beogradskog univerziteta, što znači da je pred Upravnim sudom utvrđeno, a kad Upravni sud donese, to bi koleginica mislim trebalo da zna, kada Upravni sud donese odluku, ona je pravnosnažna. Protiv odluke Upravnog suda nema pravnog leka.
Dakle, Upravni sud je pravnosnažno utvrdio, odnosno pravosnažno, bolje rečeno, poništio sve akte Univerziteta koji su išli u prilog tezi da je ministar finansija navodno plagirao svoju doktorsku disertaciju.
Onda se još dodatno kao argument zašto ne treba poštovati odluke sudova u ovoj državi navodi nekakav pritisak. Ja ne znam ko je mogao da izvrši pritisak na Upravni sud? Ministar finansija to sigurno nije uradio, ali na kraju krajeva ovde se postavlja jedno suštinsko pitanje - da li ste za to da Srbija bude pravna država ili niste za to? Da li ste za to da se poštuju odluke nadležnih sudova ili ste protiv toga, a ne malo smo za to da Srbija bude pravna država, a malo nismo. Kad nam se odluke sudova dopadaju, onda su sudovi dobri, a kada nam se odluke sudova ne dopadaju, onda je neko na sud izvršio pritisak. Dakle, to nije ozbiljna argumentacija. Uopšte, cela ta kampanja koja je vođena protiv Siniše Malog je zaista bila onako kampanja "ad personam",.
Bez obzira na sve, ja još nisam čuo onaj ključni argument protiv Siniše Malog, a to je da taj čovek nije stručan za resor državne uprave kojim rukovodi. Onda, u nedostatku tog suštinskog argumenta išli ste da ga diskvalifikujete kao tobožnjeg plagijatora. Iskoristile ste sve moguće instance na nivou Univerziteta u Beogradu i kada se konačno oglasi svojom odlukom Upravni sud onda vi kažete –dobro, to je odlučio tamo neki Upravni sud, ali šta to nas briga, mi Sinišu Malog i dalje proglašavamo za plagijatora. To vam je bio argument i juče i danas.
Pažljivo sam pratio izlaganja kolega narodnih poslanika. Malo je tu bilo suštinske kritike na budžet. To je opet bilo vraćanje – ali, to je onaj budžet koji je pisao plagijator Siniša Mali. Onda kad im kažete – ali, čekajte, jedna sudska instanca u ovoj državi, Upravni sud je rekla da Siniša Mali nije plagijator, ma šta nas briga šta kaže Upravni sud.
To je neozbiljno ponašanje. To znači da vi ne poštujete državu u kojoj živite i čiji ste građanin. Sutra može Upravni sud da donese odluku u vašu korist, pa šta mi treba da kažemo? Hajde da ne poštujemo odluku Upravnog suda?
Dakle, to je igranje sa državom i to je jedna jako opasna poruka koju šaljete i građanima Republike Srbije, da ne treba poštovati pravnosnažne akte nadležnih državnih institucija.
Dakle, to je jako opasna politička poruka i to je poruka koja, u stvari, treba da znači – kada mi dođemo na vlast radićemo šta nam je volja, a šta nas briga šta kažu sudovi.
Iz sednice u sednicu nam spočitavate to kako pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno, kako treba da radi po Ustavu i zakonu, pa nam onda pretite zatvorima, pa kad vi dođete na vlast onda ćemo svi da završimo u „Zabeli“, itd. pa ćete nas vešati, pa ćemo da završimo kao Gadafi, pa ćemo da plivamo Savom i Dunavom.
Dakle, iznosili ste vrlo, vrlo teške uvrede, vrlo teške kvalifikacije, a kada vam se iznese jedan pravni argument u korist čoveka koji je trenutno ministar finansija, sutra to može da bude neko drugi, vi kažete – šta nas briga za odluke Upravnog suda.
Dakle, građani Srbije treba da znaju da Siniša Mali nije plagijator. Ne zato što je to rekao Aleksandar Martinović ili bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, to je pravnosnažna odluka Upravnog suda. Da li vam se ona politički dopada ili ne dopada to je sad vaša stvar, ali pristojni ljudi i pristoji građani poštuju odluke sudova, bez obzira na svoj subjektivan odnos prema pojedincima na koje se te odluke odnose.
Što se tiče argumentacije vezane za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, bilo bi dobro, gospodine Gajiću, da nam objasnite kakvu je korist to Republika Srbija, ako ste vi u pravu, imala od tog savetodavnog mišljenja. Mi mislimo da je imala samo štetu, a vi pokušavate da nas ubedite da nismo imali štetu, pa bi bilo dobro da nam objasnite kakvu smo to korist imali.
Vi ste pokušali da banalizujete jednu jako ozbiljnu temu. Dakle, Međunarodni sud pravde je na traženje Republike Srbije u vreme kada je Vuk Jeremić bio ministar inostranih poslova doneo savetodavno mišljenje da Deklaracija o proglašenju nezavisnosti tzv. republike Kosovo nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom ili, drugačije rečeno, da je u skladu sa međunarodnim javnim pravom. To je apsolutno isto.
Dakle, Međunarodno sud pravde je rekao da ono što se desilo na KiM u februaru 2008. godine nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom i to je argument na koji se pozivaju svi oni koji pokušavaju da dokažu da je Kosovo, tzv. Kosovo, tzv. republika Kosovo suverena država. Sreća je pa Srbiju vodi jedan mudar i odgovoran čovek koji uprkos svim pritiscima nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji onako kako ste vi od njega tražili, jer po vašem mišljenju uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji bi olakšalo put Srbije u EU.
Zahvaljujući toj odluci predsednika Republike i toj odluci Vlade Republike Srbije da se ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji juče, a to ste zaboravili da kažete sinoć kada ste pokušali da omalovažite nastup naše premijerke Ane Brnabić, na sednici Saveta bezbednosti, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući odgovornoj politici koju vodimo, a uprkos svim teškim pritiscima i izazovima kojima smo izloženi, ispred imena premijerke Ane Brbanić stajala je pločica sa natpisom - Srbija. Ispred Vjose Osmani Sadriu, tako se zove, Vjosa Osmani Sadriu, nije stajalo ništa.
Da ste vi nekim slučajem ostali na vlasti i posle 2012. godine pisalo bi – republika Kosovo. To je ono što proističe iz vaše pogrešne odluke da pitate Međunarodni sud pravde – da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim javnim pravom ili ne i onda vam je Međunarodni sud pravde, koga čine sudije iz država koje su u većini priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo, odgovorio u skladu sa politikom njihovih vlada.
Dakle, sudije Međunarodnog suda pravde odlučuju u skladu sa politikom vlade koja ih je imenovala u tu instancu. Dovoljno je da umete da računate do 20, do 15, do 10 i da samo izbrojite koliko ima sudija Međunarodnog suda pravde, iz kojih država dolaze, da vidite da je tamo apsolutna većina sudija iz država koje su priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo i da unapred znate da ne možete da dobijete savetodavno mišljenje koje je u korist Republike Srbije.
Što se tiče tih eksperata vaših koji su nas zastupali pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, tu verovatno mislite na Radeta Stojanovića, ali zaboravili ste da kažete jednu stvar – Međunarodni sud pravde je odbacio tužbu BiH protiv Republike Srbije, ne upuštajući se u meritum stvari, nego iz procesnih razloga, iz formalnih razloga.
Pogledajte kako glasi presuda, odnosno odluka Međunarodnog suda pravde - da Međunarodni sud pravde ne može da ulazi u to da li je Srbija izvršila agresiju, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, agresiju na BiH zato što po mišljenju Međunarodnog suda pravde Savezna Republika Jugoslavija u vreme građanskog rata u BiH nije bila članica UN. Prema tome, nemojte baš previše da se hvalite tim vašim ekspertima.
Međunarodni sud pravde je i tu pokazao i te kakvu političku pristrasnost, jer SFRJ nije bila isključena iz OUN, nego je bila suspendovana. Tako glasi odluka Saveta bezbednosti iz 1992. godine, kada je počeo građanski rat u BiH, a počeo je tako, i to treba reći istine radi, pravde radi, ma koliko to nekome smetalo, sankcije su uvedene SFRJ nakon što je sa muslimanskih položaja u Sarajevu pala granata na ljude koji su čekali u redu za hleb u ulici Vase Miskina i onda je 30. maja 1992. godine, Savet bezbednosti doneo odluku o uvođenju sankcija SFRJ. Od tada smo mi agresori, navodno agresori na BiH.
Tako da, dobro je što niste više na vlasti, štetu državi Srbiji ste apsolutno napravili, i mogu još jednom da ponovim da ste vi ostali na vlasti juče bi, tj. sinoć bi ispred Vjose Osmani pisalo republika Kosovo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, ispred Vjose Osmani nije stajalo ništa.

Dobro, znači lično pominjanje. Izvolite.

Tačno je, mi smo vodili jednu diskusiju na tu temu, na temu sada posetimo samo pošto je Gajić govorio pre nekoliko minuta, dakle da smo vodili diskusiju na temu toga, njegova tvrdnja je bila da nije dobro da se ovde u ovoj sali od strane poslanika vlasti, kako kaže, prepričavaju argumenti albanske strane, da je Vuk Jeremić napravio neku korist za njihovu nezavisnost.

Sada, to sve ne bi bilo sporno imalo bi smisla, pošto je on posle pozvao na jedinstvo, da imamo na neki način svi zajednički stav po tom pitanju, koje je bitno nacionalno pitanje, što nije sporno, međutim, problem je u tome što ste vi u vašem poslaničkom klubu imali, govorim u prošlosti, više nemate, ljude koji su iznosili najogoljenije optužbe upravo tog Kurtija i njegovog režima. Preslikane reči, dakle, vlasti u Prištini, kada je u pitanju Srpska lista, kada je u pitanju vlast u Beogradu i odnos prema Kosovu i Metohiji, bukvalno od reči do reči.

Kada je u pitanju ono što se desilo u Banjskoj, i tu ste imali prilike da vidite da veći deo ljudi koji sedi oko vas, apsolutno prepisuje sve ono što je Kurti govorio i ne kaže da je za situaciju na Kosovu i Metohiji kriv teror Aljbina Kurtija nad srpskim narodom, nego kažu da je kriv Beograd. Oni su utvrđivali, oni su tvrdili, izvinjavam se, da će Srbija dobiti sankcije zbog toga, pisali pismo inostranstvu itd.

Tako da, ako je već potrebno takvo jedinstvo, i ako je potrebno da i o tome razgovaramo, ja samo mislim da pre svega onda morate da razgovarate sa ljudima sa kojima ste do juče sedeli zajedno u istoj partiji, poslaničkom klubu, sa kojima ste na istoj listi izlazili, pa, valjda to znači da ste se oko nekih stvari saglasili, dogovorili, a onda da razgovaramo i mi i vi kao vlast i opozicija i svi ostali.

Na kraju, što se tiče posledica delovanja gospodina Jeremića, nije to samo nešto što kažu u Prištini, nego isti argument koriste i na raznim drugim mestima, u Briselu, u Vašingtonu, u Londonu, ovamo, onamo, dakle isti argument, tako da je, auto gol koji smo postigli, takav da ga je bio svestan i sam gospodin Jeremić, pa je onog momenta kada su organizovali, i to je svedočio pomenuti ministar Dačić, koga ste u govoru citirali, pa su gledali direktan prenos obrazloženja mišljenja Međunarodnog suda pravde, a onda gospodin Jeremić ponudio ostavku. Pa, ako je to bilo dobro u korist Srbije i dobro za Srbiju, zašto je nudio ostavku, znači, zašto je nudio ostavku. Imate u medijima svih iz tog vremena da su bili nezadovoljni. Pogledajte prve reakcije koje su bile. To je naknadno tumačenje vaše da je to sada nešto što je pozitivno.

Dakle, sve u svemu, najmanji bi problem bio da mi nešto tumačimo ovako ili onako ili da Priština nešto tumači ovako ili onako. Autogol koji je tada postignut je autogol koji je dao argument mnogo jačima od Prištine i to je ono što je sporno i zato se valjda oni zahvaljuju i rade ono sve što rade. Hvala.

Hvala predsedniče.

Znate kako kolege, ja sam vama dao pravne argumente, vi meni odgovarate političkim, a i u političkim stvarima vas demantuje realnost. Prvo, da podsetim ministra Martinovića.

To pitanje je postavila Skupština UN. Ono je promenjeno u odnosu na ono koje je predložila Republika Srbija, a sud je kao što sam vam rekao i to pitanje promenio. Odgovorio je na neko pitanje koje mu niko nije postavio.

Drugo, ja sam se pozivao samo na argumente. Znači, citirao sam vam paragraf 109. mišljenja koji kaže da je deklaracija svedena na privatni dokument građana, to ja objašnjavam, uz izričitu konstataciju da nije reč o aktu skupštine Kosova, niti privremenih institucija na Kosovu, da se radi o privatnom dokumentu kojim se ne krši međunarodno pravo.

Da vas sada vratim na ovo što je realnost. U tom mišljenju stoji da će konačnu odluku o statusu KiM, odnosno kako oni sebe nazivaju tzv. republika Kosovo, biti rešeno u Savetu bezbednosti UN. Zato naša premijerka tamo sedi, zato ispred nje na pločici piše Republika Srbija i zbog toga na pločici ispred predstavnika tzv. Kosova ne stoji ništa. To vam odgovaram u vezi koristi za koju ste me pitali.

Opet vas vraćam sa terena prava gde sam potpuno u pravu, na teren politike, nemojte da koristite argumente naših neprijatelja protiv nas samih. Toliko.

Po kom osnovu?
(Miodrag Gavrilović: Poslovnik.)
Sada? Nema to smisla. Hoću povredu Poslovnika od pre pola sata. To ne postoji.
Marina Raguš.

Samo nekoliko stvari koje su ovde rečene, na koje se valja osvrnuti.

Gospodine Gajiću, vi jeste pravnik, vi jeste advokat, ali ste ovde kao političar. Dakle, svi ovde izražavamo političke stavove svojih partija. To je prvo.

Drugo, pre odlaska pred Međunarodni sud pravde postojala je politička odluka koja je bila potpuno pogrešna i koja ima svoju cenu i tako smo prošli. Pre svega toga, da se opet ne vraćam u sva ta pravna tumačenja, vi imate jedno, većina jakih ima drugo, ne kažemo mi Vuče hvala i ne zovemo mi Vuka Jeremića kumom kosovske nezavisnosti, nego to rade oni koji su nekada bili teroristi, a sada namešteni da vladaju tzv. Kosovom.

Što se tiče argumenata naših neprijatelja, tamo gde vi tražite nacionalno jedinstvo, ovde vam je predsednik republike bio nekoliko puta. Umesto nacionalnog jedinstva krenuli ste da ga tučete i nazivali ste ga nacionalnim veleizdajnikom. Ne kažem vi lično, nego vi pozivate sve nas. Evo to je bio odgovor. Poslednji put kada je došao sa predlogom od deset tačaka takođe je ispao incident.

Redovno vas poziva na nacionalno jedinstvo. Volela bih jednom prilikom da mi matematički objasnite kako može da se podmiti dva i po miliona građana, jer ste rekli da mi penzijama, povećanjem penzija podmićujemo građane da bi dobili njihov glas. Građani su glasali oko dva i po miliona, možda nešto manje, za predsednika Republike, složićete se, i kao pravnik, direktan legitimitet, pošto su neposredni izrazi. Molim vas, matematički ćete mi jednoga dana objasniti kako se to građani podmićuju, pogotovu ako imamo podatke da su penzije u kontinuitetu povećavane i van izbora.

Šta je problem? Godine 2012. mi smo 58% fonda za penzije dotirali iz budžeta, dakle 58% za isplaćivanje penzija, pre 11 godina. Bilo je iz budžeta Republike Srbije, a onda se zaduživalo da bi se pare prenosile u potrošnju, odnosno na isplatu penzija. Tada je prosečna penzija bila negde oko 204 evra. Danas, jedanaest godina kasnije, Fond za PIO ima svoje novce, iz budžeta se dotira samo 19%. Znači, 58% - 19%, opet matematika. I uglavnom za poljoprivredu, kako mi šef Odbora za poljoprivredu kaže.

E sad, 500.000 ljudi je bilo manje zaposleno 2012. godine. Jel tako? Kod nas je ogroman postotak zaposlenih, nezaposlenih oko 9%, što znači da se kroz poreze i doprinose sliva veći prihod u budžet i zato mi to ne krijemo, mi kažemo – naši budžeti su socijalni i razvojni. Iz realnih prihoda pratimo „švajcarsku formulu plus“, da bi penzije mogle da prate životne troškove i plate. Mi smo krivi, odgovorni smo takođe za to što plate rastu i što se budžet puni. E sad, ono što je meni važno, da se vratim opet na temu, koristiću malo vremena grupe, a nismo pričali o tome, za naše penzionere.

Dakle, počev od prvog januara 2024. godine, a to je taj budžet koji je pred svima vama i o čemu mi treba da govorimo, penzije u Srbiji će biti veće za 14,8%, plate u javnom sektoru za 10%, minimalna zarada za 17,8% . Ovo radi država koja nema stabilne finansije i sigurnu privredu?

Kada je reč o penzijama, dakle, podsetiću vas da su penzije od prvog oktobra ove godine, kada niko od nas nije znao hoće li biti izbora, neće biti izbora, tražite izbore, nećete izbore, vanrednom indeksacijom već bile povećane za 5,5%. Prve uvećane penzije za 5,5% penzioneri dobijaju 2. novembra za samostalne delatnosti, 4. novembra vojne i poljoprivredne penzije, 10. novembra biće isplaćene penzije za kategoriju zaposlenih.

Penzije potom od 1. januara 2024. godine biće povećane za još 14,8%, dakle, kumulativno to je povećanje od 21,1%. Pa valjda je ovo dobro. A ne znamo ko će, vi kažete da smo mi gotovi, da mi odlazimo i završićemo u Zabeli. Dakle, u redu vi, dolazite na vlast, pa valjda je to dobro. Valjda je dobro što će penzije skočiti 21,1% kumulativno. Povećanje penzija stiže nakon što su penzije u januaru 2022. godine porasle za 5,5%, još 9% od 1. novembra 2022. godine. Potom se od 1. januara ove godine za 12,1%. Dakle, kad pogledamo sva ova povećanja, penzije će od 1. januara 2022. godine, uključujući i dva najnovija povećanja od 1.oktobra 2023. godine i od 1. januara 2024. godine, kumulativno porasti za 56,1%. Zašto o ovome govorim? Zato što je to svakako veće od nivoa inflacije. I inflacija njima ne može u ovom kumulativnom iznosu da pojede sva ova povećanja. Pa valjda je to dobro, a ne loše.

I još nešto, da ne bih mojim kolega, a svako će govoriti o svom delu, pogotovu u zdravstvu, koliko ulažemo u lečenje dece sa retkim i neizlečivim bolestima, da deca danas i roditelji mogu ovde u Srbiji da leče svoju decu. Svako će od mojih kolega na tu temu govoriti.

Ono što je jako važno, a kada je reč o ministru finansija, jeste da cenite da li on dobro radi svoj posao ili ne, makar onoliko koliko ga cene kolege u regionu, a i šire. Imate prilike vi posebno da sedite sa mnogim stranim delegacijama, da slušate mnoge stvari, ali ljudi koji su predstavnici različitih i međunarodnih finansijskih institucija skidaju kapu čoveku koji je baš zato što je predsednik Republike Vučić utemeljio takvu politiku i sa svojim timom uspeo da preživi, da država preživi neverovatno izazovna vremena. Vi ste imali samo svetsku ekonomsku i finansijsku krizu, koja je diskutabilna u našem slučaju, ali Vučić je imao poplave, bankrot, mi smo imali osam milijardi dinara na računu, to smo nasledili od vas, samo za penzije je trebalo 40 milijardi, samo za penzije.

Posle toga je došla korona, pukla javna preduzeća, pukli Smederevo i Bor. Pa ste nas kritikovali što smo doveli Kineze, a zahvaljujući odličnim relacijama dva predsednika Kine i Srbije mi smo spasili Bor i Smederevo i ceo region podigli, jer nisu samo to zaposleni ljudi u te dve fabrike, nego i oni podizvođači, izvoz itd. Dakle, sve ono što se opet sliva kod nas u budžet. Imao je rat u Ukrajini i sada kriza na Bliskom istoku. I svaki momenat ste iskoristili ne za nacionalno jedinstvo, nego za nacionalno sahranjivanje predsednika Republike na prvom mestu. Pa kad to nije bilo dovoljno, onda hajde malo na njegovu porodicu.

Niko od vas nije osudio to što su tzv. kosovski policajci koji nemaju osnova pravnog da traže bilo šta na severu Kosova uperili cevi u glavu Danila Vučića zbog majice. Ko je osudio nenormalne tvitove da će Andrej i Danilo da završe, da će ih pronaći u šahtu kao Gadafija? O kakvom vi nacionalnom jedinstvu pričate? Ovde se samo radi o jednom biznis projektu koji bi trebalo da preuzme državnu kasu, preuzme ovu državu Srbiju, ispostavi tim stranim centrima moći ono što im treba i nastavi kao što je radio kada je bio vlast. Čast izuzecima u opozicionim redovima, ali kolektivno kada šaljete političke poruke, one zvuče tako.

Konačno, kada je reč o doktoratu Siniše Malog, ako vam je to najjači argument, ministar Martinović vam je odgovorio – nemojte da potežemo priče o beogradskom i drugim univerzitetima, pa da vidimo profesorsku decu, pa da vidimo klanove, pa da vidimo šta se to dešava u upravama fakulteta i univerziteta. Nemojte molim vas da pokrećemo tu priču. Ta priča isuviše dugo traje. Dakle, o toj priču mogu da pričaju studenti i pojedini profesori koji su gubili svoje pozicije, ali bolje da ne ulazimo u tu priču.

Stoga, dajte da se vratimo temi. Jako je važno, nema važnije političke treme kao što je rasprava o budžetu. Ono što je imperativ jeste da Srbija preživi, da građani Srbije imaju stabilan standard i da mogu da planiraju i ono što je i te kako važno, s obzirom da ne znamo kako će dalje da se razvija bliskoistočna kriza, da pravimo tekuće rezerve kao što je ministar Mali dobro objasnio da možemo da reagujemo kako građani ne bi mogli da osete udar takve krize. Dajte neke konkretne predloge. Kažete – jači ste od nas, pobeđujete nas, mi smo prošlost itd. Dajte da vidimo kako bi izgledao vaš budžet, dajte te teme da mi ovde govorimo, to je tema ovog zasedanja.

Predstavite budućnost kako je vi vidite. Mi imamo problem i nemojte da se ljutite ako tu budućnost predstavljaju ljudi koji su ubili Srbiju, isisali iz budžeta sve što su mogli. Rekla sam vam, četiri milijarde smo imali za penzije, izvinite osam milijardi dinara za penzije, 40 je trebalo. Ma, nemojte ljudi znate i svi sami ko je isisavao? Ko se obogatio? Ko je odmah napustio zemlju i ko su tajkunski neformalni centri moći, koji takođe utiču i na pravosuđe i tužilaštvo i tako dalje, da ne ulazimo u te teme. Dajte da se konačno bavimo temom koja je na dnevnom redu, to je između ostalog i jedna od osnove nacionalnog jedinstva.

Po amandmanu.