Dobro, imam vremena, ali ću replicirati, mada ovo je zapravo moj amandman tako da nisam čula da ste vi pričali o temi. Amandman je vrlo jasan, ima predlog, reč je o povećanju stope na 50% poreza na dobit preuređivači igara na sreću. Eto, konkretno predlagan i niste ništa o tome rekli, nije tačno da nema predloga.
Jako zanimljivo da neko govori, dakle zanimljivo je da je autoplagijator brani plagijatore, jer mi ovde zapravo i uplićemo u to isključivo pravne argumente kao da ovde zapravo nije reč o etničkim pitanjima, o nekim etičkim kodeksima.
Nisam rekla, nisam ništa osporavala odluke upravnih, ustavnih sudova, možda mogu da se zapitam kakvo Ustavni sud donosi tako brzo odluke kada je nešto od interesa nekoga ko je moćnik u ovoj zemlji, ali godinama ćuti, recimo, na neke različite inicijative, bilo za smanjenje penzija ili pitanje zašto Vlada suštinski podriva autonomiju univerziteta time što ima veći broj članova u savetima naučnih instituta, nego što to imaju iz redova naučne zajednice. Ima takvih inicijativa. Ustavni sud o tome ćuti, za sada ništa nije rekao i o predlogu 48 poslanika za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, kojom vi zapravo skidate ljude sa sistema socijalne zaštite i na taj način štedite. Pa, sjajno, to je odlično rešenje da pokažete kako se borite protiv siromaštva, statistički.
Dakle, ja bih samo da kažem da ne osporavam ja odluke Upravnog suda, ja osporavam da Upravni sud govori o sadržaju disertacije, on o tome nije govorio. O sadržaju disertacije mogu da govore oni koji su ih čitali, takođe oni koji pogledaju i softver i koji prosto kaže, za žutilo se nešto, silno žuto, da se tekst identičan nalazi u jednom tekstu koji je obavljen pre, doktorske disertacije koja je obavljena posle i na kraju krajeva svako ko zna da čita.
Takođe, svako ko zna da čita, zna i da jedan ministar ovde, autoplatijator objavio je isti rad šest puta i na to dobijao neke bodove, na to dobijao neka zvanja. Dakle, to je sve apsolutno nepošteno, da ne kažem neku težu reč. Ako pričamo o etici, isto tako ti ljudi ne bi trebalo da pišu ni etičke kodekse koji rešavaju ponašanje nas ovde kao poslanike na koje mi apsolutno ne možemo ni da se pozovemo. Dakle, ovde o etici nije reč, ovde je reč o pravnom nasilju takođe, ali dok god možemo da govorimo makar da napravimo tu razliku da znamo o čemu govorimo. Hvala.