Imate blizu dva minuta. Izvolite.

Uvaženi gospodine Rističeviću zajedno smo u Odboru za poljoprivredu, vi ste na čelu tog odbora.

Želim samo da vas podsetim da je možda bolje da ne čaprkate nešto idete u prošlost, ko je otac, deda, izmišljate. Miloš Jovanović je rodom iz Sjenice i moram da vam kažem da u Srbiji više zarađuje biznismen koji uvozi mleko u prahu nego seljak koji proizvodi mleko. To treba vas da brine i mene zajedno kao članove Odbora za poljoprivredu, a ne čiji je bio funkcioner i šta….

Gospodo, hajde još nešto, pa da li je Nikola Petrović kum Aleksandra Vučića, ima francusko državljanstvo. Da li Aleksandar Šapić ima italijansko državljanstvo. Da vas pitam na kraju, kakvu poruku mi šaljemo ljudima koji završe škole i koji hoće da se vrate u svoju zemlju.

Hajde stvarno da prekinemo sa tim, jer stvarno to nema smisla, kvalifikacije tog niskog nivoa. Mislim da to ne priliči nikome. Mi treba da budemo ponosni kada neko ode i završi fakultet i vrati se u svoju zemlju. Da li radi na pravnom fakultetu ili vozi traktor, to je nebitno, ali kada neko ode i vrati se, treba da nam budu ovde i da služe Srbiji kao što to radi doktor Miloš Jovanović.

Još nešto, molim vas još jednom upamtite, kada je počelo bombardovanje Miloš Jovanović je kao mlad momak seo u autobus došao u drugi grad, u svoju zemlju. Lako proverljivo, proveo je u Beogradu. Na kraju je doveo ženu ovde da mu se deca Lazar i Dušan rode u Beogradu. To je patriota, to je čovek koji voli svoju zemlju. Mogao je da živi u Parizu, došao je da se valja ovde u ovom blatu i da se bori za Srbiju, a vi ga na taj način pravite… Diskreditaciju takvog moralnog čoveka. Stvarno to nema smisla. Hvala vam.

Znači, Srbija je sinonim za blato i onda ste vi patriote, šta ste? Svaka čast, dobro je što su ovo ljudi mogli da čuju, šta je za vas Srbija.
Imate dva minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici čudan je taj Jovanović, dakle u vreme kada je bila naša agresija, on je redovno pohađao tamo neku nastavu na fakultetu, e, toliko je on bio u Srbiji da je tamo redovno polagao ispite i prisustvovao nastavi na fakultetu, ali Bože moj spasio se, mlad je čovek, nije sporno.

Vi ste meni prigovorili za uvoz mleka u prahu pa, nisam ja 2007. godine parafirao sporazum o slobodnoj trgovini i pridruživanju i ponovo vam ponavljam da tog trenutka smo bez posebnih mera podrške poljoprivredi, postavi to i da vidiš EU, to ste vi uradili, a ne ja.

Dakle i samim tim ste omogućili pristup uvozu mleka u prahu bez ikakvih carinskih prepreka itd. Ne nisam ja to uradio nego ste vi, a kada ste već kod poljoprivrede da vam i to kažem – podsticaj u poljoprivredi bavite se posledicama, a da vidimo uzrok, uzrok su niske subvencije u vreme kada ste nas ubacivali na tržište EU.

Znači, te 2007. godine kada je vladao neobavešteni, jel? Podsticaj u poljoprivredi su bili 126 miliona evra na godišnjem nivou, proverite 126 miliona evra i verovatno je sada milijarda manja od 126 miliona evra, vaša matematika i to može da mi dokaže, po grlu nije bilo nikakvih podsticaja iako ste ovde da lažem, bilo je za kravu jednom u životu krave 5.000 dinara i ni dinara više, danas je 40.000 svake godine, premija za mleko je tada bila tri dinara, a sada je 19 dinara i još nešto kada ste nabrajali podsticaje po hektaru 18.000 dinara da refakcije ste zaboravili, zaboravili ste refakcije to je 23.000 dinara odnosno podsticaj su nešto veći sa refakcijom nego što su bili u ovoj godini.

I, da vam kažem i ovo dakle po grlu ako računate Holandiju 500 evra po hektaru, 500 evra po hektaru, a imaju dva grla po hektaru, Evropa ima jedno grlo po hektaru ako uzmete da je to pet krmača ili jedna krava, ako uzmete pet krmača na jedan hektar i zato smo se zalagali na Odboru za spajanje toga, ako uzmete pet krmača to je 90.000 dinara i još 18.000 dinara to je 108.000 dinara i 5.000 dinara to je 113.000 dinara ukoliko imate onaj evropski prosek, ako imate holandski onda imate 200.000 dinara i zato se bavite posledicama, jer su posledice grozne poljoprivredna politika koja je bila pre ove vlasti.

Hvala.

Hvala vam.
Ovom replikom zaključujemo to, nastavak ove rasprave na Odboru za poljoprivredu.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege poslanici vreme o kome je gospodin Marijan Rističević pričao je upravo vreme kada je Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije bile u koaliciji.

Znači ta veza Đilasa i sada Miloša Jovanovića su u stvari deca komunizma koja nastavljaju dalje da sarađuju i to je sve lepo i zbog toga građani to treba da znaju unapred i kada govorimo o tome da o poljoprivredi kažu nikad gore, a ja ću da kažem nikad bolje, jer od vremena korone vi nemate veći povraćaj ljudi u sela i mladih koji žele da žive na selu i da koriste državne subvencije upravo zato da bi se bavili poljoprivredom, zato i obim sredstava koji je predviđen za sledeću godinu veći nego onaj što je bio u ovoj godini.

Prema tome svi podaci koji pokazuju da je sada bolje nego što je bilo upravo ga sve pokazuje egzaktnog kroz brojke, a ono što se danas ceo dan pokušava da proturi i ne samo kroz poljoprivredu i kroz plate, to je povećanje cene električne energije.Izveštaj Agencije za energetiku za 2022. godinu tačno pokazuje podatke Eurostat-a gde kaže da je Srbija upravo zemlja sa najnižom cenom električne energije iznad nje su i Bosna i Hercegovina i Crna Gora i Albanija i Makedonija i onda idu zemlje EU, a cena je 6,17 eurocenti po kilovat času, a to je kada se prevede 7,2 dinara.

Znači nije petnaest kao što pričate nego 7,2 iako se poveća za 8% to je opet 7,7 dinara, opet je to manje nego Bosna koja ima cenu od 10 dinara. Prema tome nemojte da unosite među narod strah koji ne stoji, povećanje plata i penzija, povećanje je standarda građana upravo ide u susret tome da se svi inflatorni udari na određeni način prihvate i da jednostavno standard građana se održi i unapredi što je moguće više za jedan korak dovoljno.

Vi danas u prodavnicama i kada pričate o pekarama kao deo koji se odnosi na prerađivačku industriju poljoprivrede ne možete da nađete ljude koji će da rade, zato što neće da rade za plate od 60.000 dinara, to vam govori o tome da ipak Srbija je dostigla određeni nivo plata sa kojima ljudi ne žele više da rade za plate od 500 evra i to je ono zbog čega govorimo da Srbija nema dovoljno kapaciteta kada su u pitanju zaposleni, a previše je posla, kada imate previše posla to znači da se produkcija kada pričamo uopšte i o industrijskoj proizvodnji, a i o poljoprivrednoj proizvodnji je velika i ono što je najznačajnije Sporazum koji je potpisala Srbija sa Kinom upravo ide u prilog tome da se nalazi tržište plasman poljoprivrednih proizvoda koji će Srbija proizvesti.

Mi treba da izvezemo preko 10.000 proizvoda u Kinu po tom Sporazumu, a da uvezemo nešto malo više od 8.000, znači mi treba da izvezemo kompletno voće, meso, mast, prerađivački proizvode, poljoprivredi obuhvataju 60% ukupnih artikala koji se odnosi na Sporazum Kine i Srbije.

Svi se bore za velika tržišta mi smo imali do 2008. godine tržište u Nemačkoj kada su u pitanju poljoprivredi proizvodi, onda je to naglo počelo da pada zato što naši proizvodi po kvalitetu i po ceni nisu mogli da budu konkurentni i to je ono što je bilo najteže.

Država je mnogo toga uradila, da pomogne poljoprivrednicima i sa mehanizacijom i sa novom metodologijom, i sa zaštitnim mrežama da bi dobila što veću količinu poljoprivrednih proizvoda da bi mogla da ide na tržišta i to je ono što danas moramo da priznamo. Ne možemo da živimo u nekom svetu pre 10 godina i da pričamo neke zastarele priče i da stalno ponavljamo jedno te isto, znači morate da priznate ipak rezultate Srbije, kada je u pitanju poljoprivreda i kada je u pitanju energetika, i kada je u pitanju povećanje standarda građana. Hvala.

Idemo dalje po amandmanu.

Zahvaljujem, pre svega bih hteo da vas zamolim gospodine Orliću ako možete ovog puta da izbegnete svoj običaj, da ono što budem rekao, komentarišete, objašnjavate, tumačite. Naime, reči su moj zanat i njihovo značenje i vrlo ću ozbiljno shvatiti ako biste pokušali da ih vi protumačite građanima i prisutnima. Ono što želim da kažem ovom prilikom jeste da ukažem na činjenicu ako stvari nastave da se odvijaju tempom i na način na koji se odvijaju poslednjih dana, mi stojimo, saziv Skupštine stoji na izlaznim vratima. To je u izvesnom smislu prilika da se neki bilans napravi i ja ne mogu da se ne podsetim prilike pre 15 meseci, kada sam imao čast da kao najstariji predsedavam Konstitutivnoj sednici Skupštine i tom prilikom sam, neki će možda od vas toga biti voljni da se sete, rekao, izrazio nadu i ponudio ruku prisutnima kako bi srce ove države kucalo pod ovom kupolom, a ne na drugom mestu.

Pokazalo se međutim da je ta nada bila jalova, jer kako je neko rekao, zaista ne znam ko, ali je rekao, dobro, ponekad je lakše savladati robovlasnika, nego savladati roba u sebi, tako da vladajuća većina se opredelila da služi diktatoru, da služi jednoj apsolutističkoj vladavini umesto da imamo parlamentarnu demokratiju, koju Srbija zaslužuje i koju bi Srbija trebalo da ima.

Ono što je od početka počelo da se dešava, svi ćete se setiti, jeste da je sve krenulo naopako utoliko što su sednice počele da ne liče ni na šta. One su, pre svega, pogrešno zakazivane, uvek u poslednjem trenutku, uvek sa ogromnim dnevnim redom, bez ikakvog razloga, bez davanja mogućnosti opoziciji da se pripremi za sednice i da nastupi sa svojim razlozima. Umesto da sedimo ovde da kao prijatelji razgovaramo među sobom, razmenjujemo mišljenja, ukrštamo argumente i imamo na umu opšti državni, društveni interes, interes građana Srbije, mi se rukovodimo partijskim i ličnim interesom.

Posledica je ovo što smo dobili. Dobili smo, ja ću se možda malo grublje izraziti, parlament koji od svega još najviše liči na drumsku mehanu. Imali smo svađe, imali smo nadvikivanja. Imamo ih i sad, kao što čujemo. Čuli smo i psovke. Bilo je čak, setićete se, gospodine predsedniče, i šaketanja i fizičkih kontakata.

Ja se sa stidom i gađenjem sećam prizora kada su ovu salu preprečili policajci u civilu, odvajajući poslanike od poslanika i građane Srbije od građana Srbije i to smo doživeli u ovom sazivu.

Doživeli smo još mnogo toga što bih mogao da nabrajam, ali ću za ovu priliku pomenuti samo to da je mnogo važnije od te neke pristrasnosti kojom su sednice vođene, to što je među nama nastala strahovito duboka i nepremostiva podela.

Predsedavajući predsednik parlamenta za sve ovo vreme poslanicima vladajuće stranke nije izrekao ni jednu jedinu opomenu, ni jednu jedinu kaznu, a poslanicima opozicije preko 70. Prosto je nemoguće da tako bude.

U isto vreme, od amandmana koja je podnela opozicija usvojen je broj koji je ravan prstima na jednoj ruci, što je takođe vapijuća nepravda. Tako se ne pravi parlamentarna demokratija i to nije način na koji ova zemlja može krenuti napred.

Sramno je i štetno što mi nismo za sve ovo vreme posvetili ozbiljnu pažnju onim najvažnijim i najprečim problemima ove države, pre svega Kosovu i Metohiji. Imali smo jednu jedinu pravu sednicu o tome, a ni dan danas ne znamo ništa o Banjskoj, ništa o Radojčiću, ništa o onome što se ovih dana dešava, ništa o onome što nas čeka možda već do kraja ove nedelje i to je ono što se dešava kada se parlamentarna demokratija zameni apsolutističkom vladavinom i pokloničkim odnosom prema njegovom vođi.

Ja ću, gospođe i gospodo narodni poslanici, iskoristiti ovu priliku da prisutnog ministra finansija, dr Sinišu Malog, sad je naravno doktor, sud ga je proglasio doktorom, pitati po četvrti put - koliko je koštao spomenik Stefanu Nemanji, koliko je i na koji način isplaćeno iz državnih fondova ruskom vajaru Rukavišnjikovu?

Iskoristiću i priliku da gospodina ministra unutrašnjih poslova zamolim da, ako je tačno da njegov telohranitelj u Skupštini nosi oružje, tome stane na put. Skupština je sveto mesto. U nju se, kao ni u crkvu, oružje ne unosi.

Rekavši sve ovo, još jednom ponavljam molbu gospodinu predsedniku parlamenta da moje reči ne izvoli tumačiti i relativizovati, ni objašnjavati prisutnima i gledaocima ovoga prenosa.

Hvala vam lepo.

Nema tu šta da se tumači, gospodine Jankoviću. Svi su sve čuli i sve razumeli. Nema šta da se dalje objašnjava.
Nego, dve stvari da vam kažem, kada ste mi se već obratili. Tu septembarsku sednicu koju ste spomenuli niste samo vi posmatrali sa stidom i sa gađenjem. Sa stidom i sa gađenjem su je posmatrali svi ljudi u ovoj zemlji, stideli se i gadili se vašeg ponašanja, onog vrištanja, onog skakanja po klupama, uništavanja inventara naše Narodne skupštine. Svi su se stideli koji su to gledali i svima se gadilo koji su to videli i što ste se zaletali ovde u narodnog poslanika koji govori da je sam otac bolesnog deteta i pokušavali da ga udarite, da vrištite na njega, da mu puštate muziku na uvo. Svi koji su to gledali stideli su se i gadili.
I, još jedna stvar, nije to jedina sednica. Na mnogim sednicama narod koji vas je gledao u direktnom prenosu osećao je stid i osećao je gađenje vašim ponašanjem, a pošto kažete da se u Skupštinu ulazi kao u crkvu, pretpostavljam da i u crkvu donosite vuvuzele i pištaljke i sve ono što ste radili u ovoj sali da radite i u crkvi.
Poslednja stvar, pošto ste komentarisali ko kome služi, vi ste izgleda rešili da i na ove izbore idete na isti način kao na prethodne, služeći tajkunu. Čestitam na tome. Mi, hvala na brizi, služimo samo Srbiji.
Reč ima Marina Raguš.

Žao mi je što je prethodni govornik izašao, ali bih građane Srbije da podsetim da taj isti gospodin deli građane koji žive, recimo, na one građane koji žive u Marinkovoj Bari sa velikim poniženjem, pa je spomenik Stefanu Nemanju želeo da preseli u Marinkovu Baru.

Kada je govorio o tome da je imao nade i zaista polagao velike nade u to da ćemo kao prijatelji da debatujemo, pa ja sam se prva složila u početku sa tim, ali je na moje izlaganje tada, tipično za njega, reagovao sa cinizmom, opet tipičnim za njega. Međutim, sve je to nebitno. Meni zaista može sve da se kaže. U žustroj raspravi svako pređe svaku granicu, međutim ovo je manir.

Ono što je prethodni govornik uradio na samoj konstitutivnoj sednici nije zapamćeno u konstituisanju parlamenta u parlamentarnoj Srbiji. Dakle, on je iskoristio priliku da održi govor sa toliko cinizma i prezira prema građanima koji su glasali za SNS i Aleksandra Vučića da je to stvarno bilo za gađenje, a da pritom nije ni viteški, zato što je to iskoristio u momentu kada niko od nas nije mogao da mu odgovori. Evo, i sada. Rekao je šta je imao, pokupio se i izašao.

Meni je žao zbog toga. Žao mi je što mi nismo uspeli da debatujemo na jedan civilizovan način o svim onim problemima zbog kojih su nas građani delegirali ovde, ali kao što znate, ruka je pružena od strane onih jačih, nas, jer su građani tako rešili na izborima. Tu ruku ste iskidali i izbacili iz sebe na najgori mogući način tokom svakog nažalost zasedanja.

Čak ste i uspeli da oduzmete roditeljima koji su izgubili decu u "Ribnikaru" tu mogućnost da tu decu prebole na dostojanstven način. To ste pokazali, jer ste im to uzeli tako što sada formirate Pokret Srbija protiv nasilja.

Dakle, za sve ovo vreme ne da ste spustili nivo civilizacijski, dali ste novu definiciju zloupotreba u političke, lične, finansijske i sve druge, samo ne dostojanstvene svrhe.

Ono što mi je drago sada, posle svega, ipak da građani umeju da naprave razliku između vas i između nas.