Pa, meni su se obraćali neki šabački gangsteri. Oni su doslovce priznali, dragi moji građani, da su oterali investitora. Znači, kada se litijum eksploatiše u Nemačkoj, to može, a kada treba naškoditi, recimo, nemačkoj auto-industriji i kada Srbija treba da bude proizvođač električnih automobila, da tako uveća BDP za pet milijardi, da zaposli 3.300 ljudi, da se investira 1,2 milijarde evra i onda mi nismo dovoljno dobro, onda se spominje litijum, on je bio protiv litijuma, on koji je u Zajači, zajedno sa Dušanom Petrovićem, a to svakako ministri znaju, napravio rudnik olova, trovao ljudi i jalovinu ostavio. Zamalo celu Drinu nije potrovao.

On priča o zaštiti životne sredine? Od te zelene agende on ima samo prezime i misli zato što ima prezime, pa sad ono – priznaću da sam šabački gangster, nema veze, ali Haki Abazi, to vam je ovaj „ćutfa“, kako se zvao, priznao da je dobio od Haki Abazija pare, taj zeleni blok itd, a koliko ja znam, on je poslanik samoopredeljenja. On je iz Prištine. Ja ne mislim da su strani plaćenici, ja mislim da su oni šiptarski plaćenici. Za mene je Priština unutrašnji problem Srbije.

Hvala.

Za onaj prvi deo ste bili u pravu, kada su na vlasti, sve je ekološki - i bakar i nikl i litijum, sve, a kada nisu na vlasti, onda nije ekološki i uvek tako.
Kada mogu da uzmu pare od nečega, to je najbolje na svetu.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Robert Kozma.

Predsedniče Skupštine, kako vodite sednicu? Pod jedan, trebali ste da date repliku poslaniku Jovanoviću. To je jedna stvar. Drugo, nije u redu da zbunjujete vaše koalicione partnere iz koalicije inkopaša i milenijalaca. Očekivao je poslanik da dobije reč u 2.30 ujutru, a vi mu hteli dati reč u 1 ujutru.

Mi smo hteli i predložili smo amandman koji se tiče zaštite životne sredine, ali sada ne znam kome da predstavim, s obzirom da ministarka nije tu, možda ministru bez portfelja zaduženom za ravnomerni regionalni razvoj. Možda njega bude interesovalo.

Predložili smo da se povećaju sredstva za sanaciju nesanitarnih deponija i smetlišta u Srbiji. To je stvarno jedan gorući problem kako u metaforičkom značenju, tako i u bukvalnom, jer nam deponije nažalost gore i time zagađuju vazduh i ugoržavaju zdravlje građana.

Predložili smo da se povećaju sredstva kako bi se sanirale 138 nesanitarnih deponija koje postoje u Srbiji i 3.000 divljih deponija.

Požari. Samo prošle godine bilo je 1.760 požara na ovim deponijama i jasno je da kada one gore dodatno se zagađuje vazduh, a u Srbiji, nažalost, prerano premine 15.000 građana na godišnjem nivou usred zagađenja vazduha, a ovi požari na deponijama to dodatno doprinose zagađenju.

Problem je što redovno nadležno ministarstvo budžetira da će povući sredstva iz prepristupnih fondova, a onda to ne urade, a na kraju dođemo do toga, verovatno, da će biti zaduživanja u inostranstva, da ćete povlačiti kredite koji će nas koštati, umesto da uzmemo sredstva iz prepristupne pomoći koja nas ne bi koštala i koja bi bila besplatna, ali, nema veze, tako nabacujete poslove vašoj koaliciji inkopaša i milenijalci.

Isteklo je dva minuta.
U oba sektora gde sede ovi iz bivšeg režima, koliko vidim, četiri reda prva prazna, dibidus. Otprilike, blizu pa više predstavnika Vlade nego svih vas zajedno u sali.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Radomir Lazović.
Nije tu.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Tasić Knežević.
Reč ima Nataša Tasić Knežević.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici i svi građani Republike Srbije, danas govorimo o ljudima o kojima se retko ili nikada ne govori niti u Skupštini, a ni u javnosti, a na kojima počiva svaki deo našeg društva, a samim tim i svaki kutak pozorišnog sistema.

Danas predstavljam glas svih onih koji se ne vide, a to su električari, obućari, garderoberi, scenski radnici, šminkeri, vlasuljari, kafe kuvarice, svi oni koji čine matice pozorišnog sistema, života bez koga mi na scenu ne možemo da izađemo. Oni su razlog za moj amandman kojim bi se mogao makar minimalno poboljšati iznos plate i ispoštovati njihovo majstorstvo, jer oni zaista jesu majstori svog zanta.

Dav najveća pozorišta u Srbiji čine tri plus jedan ansambl, a to su opera, balet, drama plus tehnika. Operu i balet sačinjavaju hor i orkestar sa solistima i dirigentima i korepetitorima, kao i statistima. Mi imamo manjak tehnike, te jedna ili dve na primer šminkerke ne mogu da urade, to jest da šminkaju 200 ljudi na sceni. Tu spadaju garderoberi, obućari, scenski radnici, svi oni koji moraju da pripreme ovako veliki ansambl da bi bio spreman za izlazak.

Ja veoma dobro znam da Vlada Republike Srbije nije ostavila svoje umetnike na cedilu kao većina zemalja za vreme kovida, koji nisu mogli da rade zbog pandemije i zatvaranja, već im je pomagala, pa se nadam da će tako biti i dalje i da će plate biti povećane u skladu sa ekonomskim mogućnostima Srbije u ovom trenutku.

Ali, moram da naglasim da je Srpsko narodno pozorište zbog ovako teške situacije ostalo bez radnika, pa sad imamo jednog korepetitora već godinama i trenutno jednog dirigenta zaposlenog za stalno. Kako je ko odlazio u penziju ili, ne daj bože, preminuo, ta mesta su gašena, a mnogi su davali otkaze, što je alarmantno, jer je u pitanju najstarije pozorište u regionu, ali i jedno od najstarijih u Evropi.

Takođe, moram da se zahvalim upravama Srpskom narodnom pozorištu Željku Andrić i Sonji Damnjanović i Narodnom pozorištu Buletu Gonciću, kao i pokrajinskim i republičkim institucijama koje su imale razumevanja za ova dva pozorišta i u poslednjih šest meseci od smene bivše uprave, pokušavali da nađu rešenje ne samo za ekonomsko osnaživanje, već i za jačanje tehnike i umetničkog ansambla.

Ja iskreno verujem u politiku Vlade Republike Srbije, kao što verujem maticama bez kojih ni jedna konstrukcija ne može stajati čvrsto, te se nadam da ćemo naći adekvatna rešenja za ova dva najveća teatra u Republici Srbiji, kako bi se ekonomski i umetnički osnažila i svi ljudi u tim pozorištima. Hvala.

Na član 8. podnela je Snežana Paunović.
Član 8. Biljana Đorđević.

Pošto otprilike nekih godinu dana kako smo ovde izglasali Vladu Republike Srbije, a uskoro će i ona završiti svoj mandat, imam dva pitanja pre nego što krenem obrazlaganje amandmana. Jedno je – ko je rušio u Savamali, a drugo - gde je Nenad Vučković Vučko? Pa, ministre, sedite tu ceo dan, mogli ste da date jedan odgovor na neko pitanje.

Naš amandman ovde tiče se jednog klasnog rata koji vi vodite u ovoj zemlji protiv siromašnih. To ste uradili i donošenjem Zakona o socijalnoj karti i njenom primenom, tom digitalizacijom socijalnih prava koji navodno treba da pomogne da identifikujete siromašne, u stvari, vama služi da ih skidate sa sistema socijalne zaštite.

Zato mi predlažemo da se uvećaju te naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, kao što smo takođe tražili od Ustavnog suda da Zakon o socijalnoj karti proglasi neustavnim, jer on to jeste, nije u skladu sa brojnim međunarodnim konvencijama koje smo potpisali, kao ni sa našim Ustavom.

Dakle, za sada, po onome što mi znamo, skinuli ste najmanje 20% građana Srbije iz sistema socijalne zaštite, možda je sada taj broj i veći.

Ja bih podsetila da je Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava izrazio zabrinutost zbog neadekvatne pokrivenosti visine socijalnih davanja u Srbiji, što dovodi do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva. Dakle, ponoviću, vi vodite jedan klasni rat protiv siromašnih, vaš budžet uopšte ne prepoznaje taj problem, u ovoj zemlji žive siromašni ljudi, prevashodno su to siromašna deca i vi nemate šta da odgovorite na to pitanje.

Mi smo predlagali neke druge amandmane za povećanje dečjeg dodatka, kao i ovaj. Dakle, vi to prosto godinama ignorišete i podržavate jedan zakon koji je neustavan, koji krši prava građana, jer skuplja preko 135 podataka o korisnicima sistema socijalne zaštite i koristi ih brutalno da ih skine sa socijalne pomoći. Hvala.

To bi bilo dva minuta.
Da, u tom klasnom ratu protiv siromašnih vi ste ponosni pripadnik redova bogatih, verovatno, čim ste pod komandom vrhovnog klasnog ratnika, tajkuna koji je prijavio prihod od milijardu evra. Taj nije siromašan, jel da? Ali ste to propustili da primetite pre nego što ste pisali govor.
Na član 8. amandman je podnela Jelena Jerinić.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman takođe se odnosi na povećanje nekih iznosa za socijalnu zaštitu. Treba reći da u Srbiji, koja gradi nacionalni stadion i sprema se da potroši milijardu evra na „Ekspo“, socijalna pomoć je ispod linija apsolutnog siromaštva. Dakle, iznos novčane socijalne pomoći u aprilu ove godine bio je 11.122 dinara, a 2020. godine linija apsolutnog siromaštva je bila 12.600. Zavod za statistiku više ni ne objavljuje te podatke, ali sada bi, imajući u vidu inflaciju, trebalo verovatno da bude preko 15.000.

Strategiju socijalne zaštite pišete još od 2018. godine i još uvek je niste usvojili zato što više volite da predsednik objavljuje mere na televiziji. Zakon o socijalnoj zaštiti piše četiri poslednja vaša ministra i ministarke, uvek ga najavite kao prioritet i onda ga zaboravite.

Dodatno je problematično ono što SNS radi još od 2017. godine, kada ste objašnjavali da nema ničeg čudnog u tome da skoro sedam hiljada građana uplati vašoj stranci identičan iznos od 40.000 dinara, a da su neki od njih istovremeno i korisnici socijalne pomoći.

Na kraju, postaviću ponovo neka pitanja koja ovde ceo dan postavljamo ministrima. Za ministra Malog - zašto je vaša vlast u gradu Beogradu otkazala projekat kanalizacije? Šta će Vučić da radi sledeći put kad dođe u Borču i popne se na hoklicu, šta će da najavi? Za ministra Gašića – zašto je problem da čak i pomenete ime Nenada Vučkovića? On je zaposlen u Ministarstvu kojim rukovodite. Takođe, da li ste videli da je Veselin Milić držao list papira na kojem su bila ispisana imena dece koja su navodno trebala da budu ubijena u „Ribnikaru“?

Na kraju, već četiri meseca čekam vaš pisani odgovor zašto je za službenu tajnu proglašena procena bezbednosti za Milenka… (Isključen mikrofon.)

To bi bilo vreme.
Izvolite.