Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.
Kada je bila na vašem mestu gospođa Brnabić, ona je na moj amandman da tražimo da se brišu reči: „osim jedinstvenog matičnog broja“, kao reči koje sprečavaju članove RIK-a i zamenike članova RIK-a, rekla da u zakonu postoji mogućnost da članovi i zamenici RIK-a prekontrolišu sve.
Moram sada da pročitam šta kaže član 21, koji se menja članom 3. ovog Predloga izmena. „Pravo na uvid u birački spisak imaju članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije koji imaju pravo uvida u sve podatke o biračima u biračkom spisku, osim jedinstvenog matičnog broja građana.“ Dakle, tražio bih od sada ponovo predsedavajuće gospođe Brnabić da me uputi gde to u zakonu stoji predviđeno da članovi i zamenici članova RIK-a imaju pravo provere jedinstvenog matičnog broja. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Života Starčević, Nenad Filipović, Marija Jevđić, Zagorka Aleksić i Vojislav Vujić.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, pre nego što se osvrnem na amandman koji je podnela poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, osvrnuo bih se i ja na Predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, za koji inače smatram da je izrazito demokratskog karaktera i koji u značajnoj meri unapređuje prethodno zakonsko rešenje, što ću sada i obrazložiti, a obrazloženje je valjano samo ako pokažete činjenice.
Kako se ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona, predviđa revizija biračkog spiska, što podrazumeva i analizu i ocenu kvaliteta, tačnosti, pouzdanosti i efikasnosti vođenja i ažuriranja biračkog spiska, izdvojiću četiri kategorije aktivnih učesnika koji direktno učestvuju u ovom procesu.
Po meni, glavni učesnik u ovom procesu je upravo građanin, tj. glasač. On je taj koji svojim angažovanjem umnogome doprineti poboljšanju i kvalitetu biračkog spiska. Sada u ovom trenutku, svaki građanin dok ovo sluša može veoma jednostavno uz pomoć interneta, ako u bilo kom pretraživaču ukuca reči „birački spisak“ i poveže se na veb-prezentaciju nadležnog ministarstva, uz pomoć svojih ličnih podataka, a to je JMBG i broj lične karte ili broj pasoša, doći do sledećih podata iz baze jedinstvenog biračkog spiska. Prvo, gde on lično glasa, na kom biračkom mestu, drugo, spisak svih glasača na bilo kom biračkom mestu, po imenu i prezimenu, na završenim izborima i treće, ukupan broj glasača po svakoj lokalnoj samoupravi, koji se ažurira na svaka tri meseca.
Po ovom predlogu novom koji sada treba da izglasamo, najpre, ažuriranje broja glasača po svakoj lokalnoj samoupravi se ažurira mesečno, a kada su raspisani izbori – jednom u sedam dana. Na taj način svako može da prati i proveri broj glasača, odnosno da li postoje migracije ili ne postoje migracije, o kojima smo malopre čuli.
Dalje, spisak svih glasača u bazi jedinstvenog biračkog spiska kojima može da se pristupi se dopunjuje, tako da sada on sadrži, pored imena i prezimena, i ime roditelja, adresu stanovanja i broj stana, tako da na ovaj način neće više biti nedoumica da li na određenoj adresi ima više glasača nego što njih zaista jeste.
Dakle, uz pomoć ovih dopunjenih podataka u bazi jedinstvenog biračkog spiska se omogućava svakom građaninu aktivno učešće u kontroli ovog procesa revizije, a svako ko se ozbiljno bavi politikom, svaka politička stranka ima mogućnost, preko aktivnih građana, tj. glasača, da umnogome doprinese kvalitetnijem izbornom procesu.
Drugi učesnik u ovom procesu su članovi i zamenici članova RIK-a, kako u stalnom, tako i u proširenom sastavu. Treći učesnik su podnosioci proglašenih izbornih listi, koji imaju dodatna prava, ovim zakonom, uvida u jedinstveni birački spisak, uz pomoć posebnog modula u veb-prezentaciji dvofaktorske autentifikacije. Imaju, dakle, uvid na svim biračkim mestima, za svakog glasača o svim podacima, osim jedinstvenog matičnog broja građana. Dakle, u kombinaciji sa aktivnim građanima, tj. glasačima, imaju ove mogućnosti o kojima sam malopre govorio.
Pre nego što pomenem i četvrtog učesnika u ovom procesu, osvrnuo bih se na raspravu u načelu, gde sam očekivao konkretne predloge i kritike koje bi doprinele daljem unapređenju zakona. Umesto toga, čuli smo samo opšte izraze, poput rupe u zakonu, bez jasnog objašnjenja na šta se to konkretno odnosi. Takođe, izražena je i određena sumnja u primenu ovog zakona, ali i sama ta sumnja, ako razmislimo, pokazuje da je zakon dobar, jer ako se plašimo njegove neprimene, to samo znači da bi njegova primena dovela do boljih rezultata.
Lično smatram da će se ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku uspešno sprovoditi u praksi, a naročito zbog ova prethodna napomenuta tri učesnika o kojima sam govorio. Ali i pored toga uvodimo i četvrtog učesnika u procesu revizije jedinstvenog biračkog spiska, a to je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, koja će imati i dodatne nadležnosti i mogućnosti.
Sad rad i sastav Komisije, kao i način odlučivanja smatram da imaju takođe izražen veoma demokratski karakter. Naime, sastav Komisije će imati deset članova, pet iz reda parlamentarne većine, tri iz opozicije i dva iz civilnog sektora, a njen demokratski princip rada ogleda se u principu donošenja odluka koje će se donositi sa najmanje sedam glasova, i to uz obavezni minimum od dva glasa iz svake od tri grupe, vladajuće, opozicione i civilne. Rukovođenje Komisijom počinje tako da prvi predsednik Komisije će biti iz reda civilnog sektora, a zatim će se smenjivati naizmenično iz ostalih grupa, najpre na tri meseca, zatim godišnje. Ovaj mehanizam obezbeđuje balans, kontrolu i poverenje, što je po mom mišljenju najbolja potvrda demokratskog karaktera ovog zakona.
Što se tiče amandmana poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija, mi predlažemo dalje unapređenje rasporeda i broja članova koje predlaže upravo parlamentarna većina, dakle, onih pet članova parlamentarne većine koji čine Komisiju. I sada, u ovom Predlogu zakona se kaže da ako parlamentarna većina ima pet ili više poslaničkih grupa, kao što je to sada slučaj, svako od prvih pet sa najvećim brojem poslaničkih grupa imaće po jednog člana u Komisiji. I ako znamo da jedna poslanička grupa trenutno u ovom sazivu ima 110 poslanika, a ima jednog člana, pa gde ćete većeg ustupka nego što je taj?
Rukovodeći se tom logikom smo i predložili amandman, jer smatramo da ovaj zakon treba da ima jedan trajniji karakter, koji kaže, daću primer, da bi bilo svima jasnije – ako u budućem nekom sazivu budemo imali samo dve grupe parlamentarne većine, sa recimo 80 i 70 poslanika, po ovom predlogu bi bilo da prva ima četiri člana, a druga samo jednog, što ćete se složiti, nije u demokratskom maniru. Naš predlog je da to bude tri člana prema dva člana, što smatramo da je celishodnije rešenje. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Risto Kostov, izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Srbije, dakle, reč je o amandmanu koji je podneo predsednik poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda gospodin Stefan Krkobabić, koji je trenutno opravdano odsutan, bar u ovom delu sednice, pa ću ja u njegovo ime da obrazložim ovaj amandman.
Ovaj amandman je kao osmeh, ne košta ništa, a može da donese puno empatije i da bude mnogostruko koristan. Tekst amandmana glasi: „analizira i prati primere dobre prakse u razvijenim demokratskim zemljama u oblasti revizije biračkog spiska“.
Samo da podsetim da je reč o članu 4. Predloga zakona, kojim se predlaže dodavanje nove glave Va i novih članova 22a-22p, u tekstu predloženog novog člana 22j, u stavu 1. posle predložene tačke 21) dodaje se nova tačka 21a).
Sada ću citirati obrazloženje koje je Stefan predložio. „Revizija biračkog spiska je predmet interesovanja brojnih razvijenih demokratskih zemalja u pogledu na koje Srbija već decenijama već sprovodi sopstvene demokratske reforme. S obzirom da se izmene i dopune postojećeg Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dobrim delom zasnivaju na preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR-a kao glavne institucije organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS potrebno je staviti poseban akcenat na praćenje i analizu primera dobre prakse u oblasti revizije biračkog spiska u zemljama članicama OEBS-a.“ Ovo je posebno važno u kontekstu daljih evro integracija Srbije u odnosu usklađivanja sa evropskim standardima u toj oblasti.
Kada sam rekao da je ovaj predlog, ovaj amandman kao osmeh i da ne košta ništa mislio sam da ne iziskuje dodatni zadatak donošenja posebne odluke Komisije.
Mislimo da ne bi zahtevao ni trošenje velikih resursa i vremena jer je već predviđeno da u radu Komisije učestvuju i predstavnici nevladinog sektora, koji se inače bave izbornom problematikom i koji se već interesuju za određena, imaju određena saznanja o njoj, a takođe bi se mogla očekivati pomoć od predstavnika Pravnog fakulteta, zatim Ministarstva inostranih poslova, Instituta za uporedno pravo kako bi se došlo do zaista najoptimalnijih rešenja.
Stoga, smatramo da bi trebalo prihvatiti amandman našeg kolega Stefana Krkobabića.
Ako mi je ostalo još malo vremena, kratko, u interesu istine, da građani Srbije čuju, u ime PUPS-a koji čuva, štiti i brani interese penzionera, ovde je bilo reči danas o velikim razlikama u penzijama, dakle kristalno jasno je da su penzije svuda u svetu, pa i kod nas, stečeno materijalizovano pravo. Mi dok radimo niko od nas podjednako ne izdvaja i uplaćuje u PIO fond, prema tome ne možemo da imamo iste penzije.
Ta teorija egalitarizma, odnosno teorija jednakih stomaka ne može, dakle, kod penzija uopšte da bude primenjena, a tačno je, i mi u PUPS-u, primećujemo da se sa svakim novim povećanjem penzija povećavaju i te razlike.
Prema članu 207. a) zakona o PIO predviđeno je usklađivanje tih penzija, odnosno povećanje najnižih penzija, a PUPS – solidarnost i pravda već godina predlaže da se ponovo uvede 13. penzija za penzionere sa najmanjim penzijama kako bi se smanjila razlika tog povećanja.
Zahvaljujem.

Hvala vam.
Još jedna molba da se držimo dnevnog reda, u ovom slučaju amandmana.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ahmedin Škrijelj, Minela Kalender, Šaip Kamberi.
Reč ima Ahmedih Škrijelj.
Izvolite.

Ukoliko ne budem stigao da amandman obrazložim u vremenu koje je predviđeno koristiću vreme grupe, samo da vam kažem.
Dakle, mi smo ovim amandmanom na član 4. predložili da se u članu 22. j) nakon stava 1. i nakon tačke 32. dodaju dva nova stava koji glase: „Komisija je ovlašćenja da poslove utvrđene stavom 1. ovog člana vrši i radi revizije, verifikacije, kontrole tačnosti i ažuriranja posebnog biračkog spiska nacionalne manjine. Poslovi iz stava 2. ovog člana koji se odnose na reviziju, verifikaciju, kontrolu tačnosti i ažuriranje posebnog biračkog spiska Komisija može vršiti samostalno ili na obrazložen predlog Nacionalnog saveta nacionalne manjine.“
Dakle, ponovo podsećamo na odredbu, na član 52. Ustava Republike Srbije, ali pored toga podsećamo na član 4. Ustava koji kaže da je pravni poredak u Republici Srbiji jedinstven. Dakle, nešto što je propisano jednim zakonom drugim zakonom se ne može ni izbrisati, niti se praviti da ne postoji.
Dakle, član 14. Ustava Republike Srbije kaže: „Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina, a država jamči posebnu zaštitu nacionalnih manjina radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta“.
Član 19. kaže: „Jemstvo neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava“.
Član 21. kaže: „Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki“.
Na temelju ovih ustavnih odredbi mi smo zatražili, ali i na osnovu onoga što piše u Zakonu u nacionalnim savetima nacionalnih manjina mi smo tražili da se ovlašćenja Komisije prošire i na poseban birački spisak nacionalne manjine.
Drugo, to nije ništa novo. Mi smo i predsednici Skupštini 12. aprila 2024. godine kada je počeo proces dijaloga o reformi, o unapređenju izbornih uslova istakli isti zahtev. Isto smo to radili i kroz Radnu grupu i očekivao sam da uvažite to i da sami to stavite u Predlog zakona.
Mi smo predlažući zakon, zajedno sa kolegama iz Narodnog pokreta Srbije, ubacili ove odredbe u zakon, odnosno iste te odredbe smo predložili i na zakon koji ste vi predložili putem amandmana, ali predlagač kaže da rešenje u zakonu je celishodnije, mada ga ja nisam našao.
Zašto smo to tražili? Pored ovog ustavnog dela, dakle obaveze na koje ukazujemo ne mi, na koje vas Ustav obavezuje stanje u posebnom biračkom spisku je katastrofalno loše. Vi imate situaciju da bi birači u posebnom biračkom spisku nisu upisani prema mestu svog prebivališta. Glasaju na biračkim mestima koja su do 30 kilometara udaljeni od mesta gde imaju prebivalište. Veliki broj lica nisu im tačno upisana imena i prezimena u biračkom spisku. Dakle, imena i prezimena nisu tačno upisana u biračkom spisku.
Sve su to razlozi zbog kojih je neophodno da se kroz ovaj zakon ovlašćenja komisije prošire i na to da se bavi posebnim biračkim spiskom nacionalne manjine, jer podsećam vas, on je sastavni deo jedinstvenog biračkog spiska. Ne samo zakon, nego svi do sada doneti važeći pravilnici o vođenju posebnog biračkog spiska jasno preciziraju uslov za upisivanje u poseban birački spisak jeste prethodno sticanje opšteg biračkog prava, odnosno upisivanje u jedinstveni birački spisak.
Zato mislimo da je jako važno da se kroz ovo što nas čeka, videćemo kako će to da ide, postoje određene bojazni, jer smo videli kako se prema ovim pitanjima odnosite kroz radne grupe, ali pokažite makar interesovanje, ne možete da se pravite da ovaj posebni birački spisak ne postoji. Ne možete da se pravite da problemi koji postoje. Dužni ste da ih rešavate na najbolji mogući način u interesu građana.
Iz tih razloga smo predložili ovaj amandman računajući da će kod vas imati političke volje da se on prihvati. Žao mi je što vidimo da to nema i jednostavno odnos prema većini amandmana malo pre sam rekao, koristi se jedna ista rečenica, čak da su rešenja u zakonu celishodnija, čak i za one amandmane koji predlažu dodavanje novih stavova, dakle, nečega što već nema u zakonu.
Mislim da ova obrazloženja zbog čega su amandmani odbijeni, koja su apsolutno ista za sve, najbolje govori i kakav je vaš odnos prema ovom pitanju. Opet, u danu za glasanje postoji prostor da narodni poslanici podrže oba naša amandmana i da proces revizije i kontrole tačnosti biračkog spiska jednako se sprovede kako za opšti, tako i za poseban birački spisak. Hvala vam.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Bogdan Radovanović. Izvolite.

Dakle, u članu 5. u novom članu 24a u stavu 1. dodaju se četiri reči, to je predlog – i revizije biračkog spiska. Dakle, cilj donošenja ovih izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku trebalo bi da bude potpuna revizija biračkog spiska i vraćanje poverenja u tačnost biračkog spiska.
Da se razumemo, mi nismo podneli ove amandmane da bismo popravljali ovaj zakon koji je predložen ili ne znam šta, već da bismo vam ukazali na sve propuste i na sve manipulacije koje i dalje možete da vršite bez obzira na usvajanje ovog zakona.
Dakle, to je ono što je apsolutno jasno. Reče neki kolega malo pre, ja se apsolutno ne slažem sa tim, dakle, ovaj zakon i kada bude usvojen neće se uspešno primenjivati u praksi.
Imali smo izlaganje predlagača, odnosno predsedavajuće Narodne skupštine, koja se žalila na to što je, ne znam, proces od više od godinu dana vezan za birački spisak, kao to je dugo, pa, eto, mi smo za to vreme mogli dva puta da izvršimo reviziju. Ljudi, vi ste mogli 2222 puta da izvršite reviziju biračkog spiska. Vi ste na vlasti 13,5 godina. Zeleno levi front postoji dve godine. Ovaj proces je trajao nešto duže od godinu dana, ali vama treba i ODIHR i EU da vas pritisne da biste vi došli do toga da priznate da nešto nije u redu sa biračkim spiskom.
Koliko ste izbora imali za ovih 13,5 godina, koliko ste na vlasti, i šta ste uradili? Evo, došli smo do toga da CRTA predloži zakon, kredibilna jel, organizacija, ali CRTA kaže, pet dana nakon izbora 17. decembra 2023. godine, u preliminarnom nalazu, kaže da je problem mnogo veći od samog biračkog spiska i da uključuje ozbiljne manipulacije i krivična dela, koja organizovano sprovode državni organi, a za račun SNS. To su oni organi koji jedinstveni birački spisak imaju kod sebe, pod svojom šapom. To su MUP, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i oni će se starati jel, tako, u primeni ovog zakona. I, vi mislite sada da mi vama treba da verujemo da će ovaj zakon u praksi da bude primenjivan onako kako bi trebalo.
Ali, samim tim, što ste vi prihvatili ovaj CRTA, da ga tako nazovem, predlog zakona, vi ste faktički dali za pravo i CRTI, koja je u ovom preliminarnom izveštaju ozbiljna krivična dela potcrtala, koja su vršili državni organi za račun SNS, zbog čega smo i mi podnosili krivične prijave.
Dakle, neće vas amnestirati ni donošenje ovog zakona od krivične odgovornosti u vezi sa manipulacijama i izbornom krađom.