Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su na sednici održanoj 9. novembra 2020. godine, razmotrili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu.

Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić navela je da je Fiskalni savet dostavio ocenu Predloga zakona, a odbori za zdravlje i porodicu i za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku predložili su da Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvati u načelu Predlog zakona – razdeli 21, 27, 28 i 32.

Predlog zakona obrazložio je predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali, koji je ukratko predstavio trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji tokom kovid pandemije. On je podsetio da je država izdvojila 5,8 milijardi evra za pomoć privredi tokom kovida, u prvom kvartalu 2020. godine zabeležen je rast BDP-a od 5,1 odsto, ali će usled korone pretrpeti pad na minus jedan odsto u 2021. godini, kao i da je u drugom kvartalu ove godine ostvarena najniža stopa nezaposlenosti od 7,3 odsto. Ovim rebalansom predviđen je deficit od 743 milijardi dinara ili 8,75 odsto. Rebalans će obuhvatiti sve kapitalne investicije i pomoć zdravstvenom sektoru, pre svega za izgradnju bolnica, nabavku opreme i jednokratnu pomoć zdravstvenim radnicima, naveo je ministar Mali.

Ocenu rebalansa budžeta dao je i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, koji je istakao da je presudno što javne investicije nisu umanjene i na čemu je godinama u nazad Fiskalni savet insistirao. Veoma je važno da te investicije odu ka oblastima gde će dati najbolje rezultate, kao što je putna infrastruktura, ali ono u čemu se zaostaje jeste ulaganje u obrazovanje i zaštitu životne sredine, kao i zdravstvo. Ova kriza je to i pokazala, ali i promenila, kada je u pitanju zdravstveni sistem, istakao je Petrović. On je ocenio da su prihodi, rashodi i deficit kredibilno planirani, a Fiskalni savet smatra da će pad rasta BDP-a biti 1,5 odsto. Kritike na račun rebalansa, odnosno, neslaganja koja Fiskalni savet ima u odnosu na resorno ministarstvo, pre svega se ogleda u visini deficita koji je gotovo devet odsto na nivou konsolidovane države, a koji bi trebalo da bude niži i uporediv sa zemljama centralne i istočne Evrope, koji iznosi 7,5 odsto. Petrović je naveo da su razlozi za ovako veliki deficit pre svega široke mere podrške, a pre svega podela 100 evra svim građanima i strukturne slabosti kao što je pomoć državnim i javnim preduzećima i netransparentnost tog procesa.

Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona u načelu.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Jolović, prof. dr Vladimir Marinković, Ana Čarapić, Olivera Pešić, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Svetlana Milijić, Adrijana Pupovac, Ana Beloica, Radovan Tvrdišić, Viktor Jevtović, Milenka Subić, Anamarija Viček i Bratimir Vasiljević.