Na sednici, koja je održana 22. oktobra, Odbor je obavio raspravu o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, uz učešće predstavnika vanparlamentarne opozicije.
Na samom početku sednice predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević podsetila je prisutne o procedurama koje su bile sprovođene povodom promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Navela je da je Odbor organizovao 11 javnih slušanja na temu: Promene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, radi prikupljanja informacija, mišljenja i stavova o promenama Ustava različitih relevantnih institucija, udruženja i stručnjaka iz ove oblasti. Dodala je da su na ovim skupovima učestvovali predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, nezavisnih državnih organa, stručne javnosti i advokatskih komora Srbije, predstavnici civilnog društva, ambasada EU, Velike Britanije, SAD i Kanade, kao i predstavnici međunarodnih organizacija, delegacija Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS u Srbiji i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, istakla je predsednica. Podsetila je i na to da je Odbor doneo Odluku o formiranju Radne grupe sa zadatkom da izradi Akt o promeni Ustava Republike Srbije, a da je polazna osnova za rad Radne grupe bio nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa iz oktobra 2018. godine, koji je usklađen sa preporukama Venecijanske komisije i unapređen komentarima stručne javnosti, te da je Radna grupa radila i na Nacrtu zakona za sprovođenje amandmana od 1. do 32. na Ustav Republike Srbije.
Na sednici Odbora, prisutnima se obratio i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić koji je istakao važnost i kompleksnost ovog zadatka, u kojem Narodna skupština, a posebno Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo imaju ključnu ulogu. Konstatovao je da procedura ide dobrom dinamikom i da postoji mnogo razloga da ona bude okončana u mandatu ovog saziva Parlamenta, što je i jedan od ustavnih zahteva kada je reč o njegovoj promeni. Ovom prilikom pozdravio je i predstavnike vanparlamentarnih stranaka: „Želim vam dobrodošlicu i cenim vaše prisustvo ovde, jer smo od početka ovog procesa otvoreni za učešće svih zainteresovanih strana i za sugestije koje mogu da dođu od svih koji žele da budu konstruktivni u donošenju najboljih rešenja“, naveo je predsednik u svom izlaganju. On je prisutne informisao da je Venecijanska komisija 15. oktobra dala pozitivno mišljenje na nacrt ustavnih amandmana, što je bio važan korak za nastavak procedure. „O tome su me obavestili predstavnici Komisije na sastanku sa njima pre sedam dana i mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da smo time prešli važnu stepenicu za punu međunarodnu i stručnu verifikaciju našeg dosadašnjeg rada. . Kao što znate, jedan od razloga za izmenu ustavnih odredbi koje se odnose na pravosuđe je i ispunjavanje naših obaveza u procesu evrointegracija, što na ovaj način činimo potpuno transparentno i uz saradnju sa relevantnim činiocima, kao što je svakako i Venecijanska komisija“, dodao je Dačić. Istakao je da je ovaj postupak do sada vođen po najvišim demokratskim standardima i uz puno poštovanje odredbi za promenu Ustava i ja sam uveren da će tako biti i do samog kraja.
Članovima Odbora i predstavnicima vanparlamentarne opozicije obratio se Vladimir Vinš predstavnik Misnistarstva pravde. On je naveo da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine , te da predstavljaju najznačajniju reformu u oblasti vladavine prava, koja je osnovna vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije. Naglasio je da Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, kao i da se promene Ustava sprovode u cilju unapređenja kvaliteta pravde, kao i nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa. Ukoliko do Ustavnih promena dođe to će značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, naveo je Vinš. U svom obraćanju naveo je da je promena Ustava uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije (GREKO), a biće isključeno i učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca.
Predsednica Odbora je navela da konačan tekst još nije usvojen i pozvala sve prisutne da daju svoje konkretne predloge.
Tokom rasprave o promeni Ustava, učešće su uzeli predstavnici vanparlamentarne opozicije: Narodna stranka, Demokrate Srbije, Srpska radikalna stranka, Dosta je bilo, Građanski demokratski forum i Zdrava Srbija.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Adam Šukalo, Luka Kebara, Ilija Matejić, Miloš Terzić, Vesna Nedović, Uglješa Mrdić, Bratislav Jugović, Violeta Ocokoljić, Borisav Kovačević, Olja Petrović, Zoran Tomić, Dejan Kesar i Željko Tomić.
