Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slobodan Vučković, Miroslav Martić, Zoran Mićović, Nadica Momirov; Nikola Milošević (pre podne).
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O SUDIJAMA (nastavak načelnog pretresa 1, 2. i 3. tačke dnevnog reda)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.

Dame i gospodo, Vlada Vojislava Koštunice ima samo dve mane. Jedna mana je što u nekim oblastima, još uvek, apsolutno ništa nije urađeno, a druga mana je što u oblastima, u kojima se "kao" nešto radi, radi loše i radi pogrešno.
Kada je u pitanju oblast pravosuđa, onda Vlada izlazi pred Narodnu skupštinu sa nekim paketima zakona. Pre desetak dana smo imali paket zakona koji je imao svega pet članova. Danas, opet, imamo tri zakona i nemamo nijedno suštinsko poboljšanje stanja u pravosuđu, na osnovu ovih zakona.
Umesto da je Ministarstvo pravde, gospodine ministre, ovaj posao uradilo na način na koji se to očekuje od Ministarstva a to znači, jednim ozbiljnim pristupom da se ova oblast objedini, da se uradi bukvalno kodifikacija, da se uradi jedan valjan predlog zakona, o kome bi narodni poslanici raspravljali, i da, zaista, za jedan duži period regulišemo ovaj veoma važan segment našeg drutšva.
Zakoni o kojima danas raspravljamo, odnosno čije izmene danas treba da se usvoje, su na snazi nepune tri i po godine. O kvalitetu tih zakona govori upravo činjenica da i oni koji su donosili ove zakone nisu bili zadovoljni pa je, recimo, Zakon o sudijama već sedam puta menjan! Danas mu je osma izmena! Zakon o Visokom savetu pravosuđa danas bi trebalo da pretrepi šestu izmenu! Zakon o javnom tužilaštvu četvrtu izmenu!
E, sad, vidite i sami o koliko kvalitetnim zakonskim propisima se radi, kada je postojala potreba da se za tri godine menjaju od četiri do osam puta.
Srpska radikalna stranka zastupa stav da su Zakon o sudovima iz 1991. godine i Zakon o tužilaštvima bili mnogo sveobuhvatniji i da su mnogo bolje regulisali ove oblasti. Ti zakoni su, pre svega, bili apsolutno u skladu sa Ustavom, jer znamo da Ustav Srbije, članovima od 95 do 106, reguliše ovu materiju i da su ti zakoni iz 1991. godine obuhvatali i organizaciju i osnivanje, nadležnosti, postupak pred sudovima, i sudski nadzor.
Prema tome, naš stav je da je mnogo bolje da su ostali na snazi ti zakoni, nego da se ovako parcijalno rešavaju problemi, koji sigurno parcijalno ne mogu da se reše.
Srpska radikalna stranka nije čak podnosila ni amandmane na ove zakone upravo zbog toga što smatramo da nepopravljivo ne može da se popravi da amandmanima ne bismo mogli da ove zakone dovedemo u takav sklad i red da bi mogli stvarno da se primenjuju.
Juče nam je gospodin ministar rekao da je ocena Saveta Evrope da reformi u pravosuđu u Srbiji uopšte nije ni bilo i da je u toj oblasti stanje katastrofalno!
Mi odlično znamo, i bez Saveta Evrope, da je stanje u pravosuđu veoma loše, da je postalo posebno loše u vreme DOS-ovske vlasti.
Znamo da ništa od onoga što je obećavano sudijama i zaposlenima u sudskoj upravi nije poštovano. Sećamo se svi halabuke oko navodnog povećanja plata sudijama na 1.000 maraka. Činjenica je da ni tada plate nisu povećane na 1.000 maraka, u vreme kada su plate stvarno povećane 1.000 maraka je bilo možda za 4.000 dinara više od plate koju su dobilaje sudije.
Od tada je, posebno, prisutan još jedan problem zaposlenih u sudskoj upravi, jer tim ljudima plate nisu povećane, pa se svi dobro sećamo perioda kada smo dolazili na rasprave u sudove, da smo se vraćali neobavljena posla, jer su ti ljudi štrajkovali, nisu prihvatili da rade za tako male plate. Naravno, da li je trebalo da štrajkuju - to je posebno pitanje, ali da su obespravljeni sa tim povećanjem, odnosno nepovećanjem plata, to jeste činjenica i ne vidimo ni u dosadašnjem radu novog ministra i novog Ministarstva da se nešto vodi računa i o tim ljudima, jer pravosuđe nisu samo sudije, uz svo uvažavanje, tu su i oni ljudi bez kojih sudije i sudovi ne mogu da funkcionišu. Tu je i sudska uprava.
Juče smo, takođe, slušali vrlo interesantna prepucavanja između predstavnika DSS-a i DS-a oko ovog Zakona iz 2001. godine i ovih sadašnjih izmena Zakona suština je da su taj Zakon 2001. godine doneli i DSS i DS na predlog DSS-a, jer su tada svi bili DOS, pa onda kad su se nešto kao posvađali onda je DS menjala te zakone, pa danas opet DSS hoće da vrati taj Zakon koji je predlagala 2001. godine, kroz ove izmene, a mi iz SRS smatramo da pravosuđe ne treba i ne sme da trpi prepucavanja između stranaka osnivača DOS-a.
Juče je, takođe, gospodin ministar rekao da primenom ovih zakona, koji će biti verujem izmenjeni, neće biti revanšizma, ali kaže - jednostavno za neke sudije, predsednike sudova, za tužioce neće više biti uslova da budu izabrani! Nije šija nego vrat!
Danas će, odnosno posle usvajanja ovog zakona, javni tužioci, odnosno zamenici javnih tužilaca, imati i te kako razloga da se zabrinu za svoj status: jer će svi biti na belom hlebu, jer će svi morati ponovo da konkurišu za svoje poslove, pa će onda opet da se izaberu oni koji budu odgovarali, a oni koji iz nekih razloga ne budu odgovarali, ostaće u ovoj grupi, kako reče ministar - gde više neće biti uslova da budu izabrani.
U prilog ovoj mojoj tvrdnji je upravo ono što sam juče govorila, a što se odnosi na sudije za prekršaje, - pa imamo Odluku Vrhovnog suda, pa imamo tačno poimence ljude koje je trebalo Vlada da vrati na posao, i kada sam tražila objašnjenje od gospodina ministra rekao mi je: da, to jeste bila obaveza Vlade.
Rekao je svima nama: Vlada jeste vratila neke sudije za prekršaje, neke nije, jer nije bilo mogućnosti, pa videće Vlada, možda jednog dana da ih na neke druge poslove zaposli.
Mi mislimo da je to pogrešno i da na taj način ne može da se vodi ovako značajna grana vlasti.
Srpska radikalna stranka u svom programu, koji postoji otkad postoji i SRS, posvećuje pažnju pravosuđu, uvažavajući pravosuđe kao jedan od osnovnih stubova države i mi u svom programu predviđamo samo sudove opšte nadležnosti, dvostepenost suđenja i izuzetno treći stepen za najteža krivična dela ili za enormno visoku vrednost u parnici.
Upravo iz razloga što ovi zakoni nisu u jednom delu ni u skladu sa Ustavom, nisu u skladu sa programom SRS, poslanička grupa SRS će glasati protiv donošenja ovih zakona.
Pojedinačno, o Zakonu, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, prema našem stavu ne zaslužuje ni da se komentariše, iz jednog prostog razloga, zato što je Visoki savet pravosuđa neustavna kategorija. Jasno stoji u Ustavu, sve piše za ove zakone, odnosno kako ih je trebalo urediti i zato nemam komentara na ovaj zakon.
Kada je u pitanju Zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o sudijama, činjenica je da su ove izmene zakona, u stavri, samo šminkanje i nema, rekla sam to na početku, nikakvih suštinskih poboljšanja u ovoj oblasti. Recimo, već u članu 2. izmena je takva da zaista ništa suštinski ne menja, čak ni formalno; sve što je predviđeno u izmenama člana 2. to je već predviđeno u Zkonu koji se menja, tako da nije bilo potrebe ni da se menja taj član, odnosno stav ovog člana.
U članu 3. predvideli ste da sudija može bez ičijeg odobrenja da se bavi naučnom i stručnom delatnošću,uz naknadu. Ovo je, znate, vrlo interesantno i vrlo simptomatično, ja samo pitam, evo primera: da li ovo znači da sudija može da ode na BK univerzitet da tamo održi jedno predavanje, od sat vremena, i da dobije naknadu i da li će mu se to tretirati kao bavljenje naučnim radom? Mislim da je ovo neprecizno i da tako ne može da ostane.
U članu 10. brisali ste stav koji kaže da predsednik Vrhovnog suda Srbije najkasnije 30 dana pre dana navršenja radnog veka sudije obaveštava Odbor Narodne skupštine. Imamo veoma svež primer: juče je nekoliko puta pomenuto ime predsednika Okružnog suda iz Niša koja nije postupila u skladu sa stavom koji vi upravo brišete i zato mislim da zbog takvih primera, za koje pretpostavljam da ima još, nije trebalo to da se briše.
Član 10. a odnosi se na čl. 56. Zakona - u obrazloženju Predloga napisali ste: postupak u kome se utvrđuje da li je predsednik Vrhovnog suda Srbije itd. ovo je zaista vrlo interesantno - i Vrhovni sud i Srbije napisali ste malim slovom. Toliko o tome koliko mi srpski radikali gledamo ove vaše predloge.
U članu 14. predvideli ste da se briše član 79a. Između ostalog, briše se stav koji kaže: "Smatra se da je sudija nesavesno vršio dužnost ako je vršeći sudsku vlast ili obavljajući poslove po osnovu te vlasti, učestvovao u prekrajanju izborne volje građana, političkim i montiranim suđenjima, ili ako je iz nečasnih pobuda grubo kršio ljudska prava zajamčena Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom."
Juče je gospodin ministar rekao da misli da nema potrebe da ovaj stav više stoji u Zakonu, jer sada nam eto, neko, samo ne znam ko, garantuje da ne može više biti izbornih krađa, da ne može više biti montiranih suđenja. Ja vas pitam, dame i gospodo, ko će biti odgovoran ako posle sledećih predsedničkih izbora ili eventualno, parlamentarnih izbora, budu stizali džakovi glasova iz inostranstva, da li će to biti krađa glasova i ko će biti odgovoran za tu krađu, ako više ne stoji u Zakonu?!
Što se tiče montiranih suđenja i političkih suđenja, bar mi srpski radikali dobro znamo koliko takvih primera i sada ima u sudskoj praksi. Mi znamo za sudiju Danka Lauševića, sudiju Petog opštinskog suda, čije razrešenje smo inicirali pre dve godine, a do dana današnjeg niko se nije oglasio i nikome nije palo na pamet da bar ispita šta to srpski radikali traže kod sudije Danka Lauševića, koji jeste bio zloupotrebljen, koji jeste sudio na štetu Vojislava Šešelja, a u tužbi Stanka Subotića-Caneta-Žapca! Nažalost, takvih primera ima još. Takav primer je i sudija Ljiljana Mihajlović iz Četvrtog opštinskog suda i jednostavno, da ne nabrajam više primere, gospodine ministre, ovaj stav nikako niste smeli izbrisati iz ovog zakona.
Kada je u pitanju Zakon o javnom tužilaštvu, u članu 1. radi se isključivo o nekoj "jezičkoj" ispravci, ništa suštinski. U članu 3. takođe, ništa suštinski, a ovo što vi predviđate, to već garantuje Ustav: "Ako javno tužilaštvo bude ukinuto", kažete vi, "javni tužilac nastavlja dužnost u javnom tužilaštvu koje odredi Visoki savet pravosuđa". To je već regulisano Ustavom. Ne smeta ni ovde, ali nije neka promena sa kojom bi trebalo nešto sada da se hvalite.
U članu 44. odnosno u članu 5. (a menjate član 44.) kažete: "Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i Visoki savet pravosuđa mogu, zavisno od toga ko od njih vodi postupak za razrešenje, ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za razrešenje". A moje pitanje je, samo - šta ovde radi ministar pravde?
U članu 8. - isto ovo što sam rekla za sudije, kažete: "Javni tužilac i zamenik mogu da se bez ičijeg odobrenja bave naučnom i stručnom delatnošću - i to je ono što nam je sumnjivo u Zakonu o sudijama, sumnjivo je i u ovom zakonu.
Sve u svemu, ove vaše izmene su kao što sam rekla isključivo šminka, jezičko doterivanje Zakona, predlozi koje SRS neće prihvatiti zato što mi mislimo da oblast pravosuđa, da sudije, da zaposleni u sudskoj upravi zaslužuju adekvatnu brigu i ove Narodne skupštine i Ministarstva i ministra pravde i Vlade Srbije, a to je i ovaj put, nažalost, izostalo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a neka se pripremi narodni poslanik Vojislav Milajić. Molim narodne poslanike da ne dobacuju.
Istovremeno pozdravljam na galeriji studente Pravnog fakulteta.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da vam ne oduzimam mnogo vremena, ali ovu moju diskusiju moram početi, zbog kritika, ili kritizerstva, neargumentovanih od strane nekih poslanika opozicije, moram početi od 2001. godine i dobre namere DSS-a da predloži set pravosudnih zakona.
U novembru 2001. godine neki dobri zakoni u osnovi, naknadnim izmenama u 2002. i 2003. godini, dovedeni su do apsurda toliko su nakaradno izmenjeni, da je rezultat svih tih izmena bio da su u sudove ili za predsednike sudova birana lica koja nisu imala bukvalno "ni jedan" dan radnog iskustva, u sudstvu ili je došlo do toga da je zamenike javnih tužilaca ministar postavljao od svojih partijskih pripadnika, koji takođe nemaju iskustva u pravosuđu.
Moramo priznati, i u tome su se složile sve političke stranke, bar ove u Parlamentu, slažu se da je pravosuđe na niskim granama i to ne samo u proteklih nekoliko godina, da je pravosuđe dugo vremena na niskim granama i da je uzroka veoma mnogo. Svi se zalažu, sve političke stranke, za nezavisno pravosuđe, međutim, u praksi smo videli, u proteklih godinu ili dve, da je to nezavisno pravosuđe shvatano na taj način da je stranka na vlasti ili grupacija stranaka na vlasti htela da stavi pod kontrolu rad pravosuđa, odnosno da stavi pod kontrolu vođenje pojedinih sudskih postupaka, bilo krivičnih bilo građanskih.
Stoga, moram istaći, ako se već slažemo da je stanje u pravosuđu nedovoljno dobro, ne bih dramatizovao da je izuzetno loše, jer opšte je prihvaćeno da je ogromna većina ljudi koji rade u pravosuđu savesna i stručna i da može adekvatno obavljati taj posao. Manji deo korupusa, odnosno pripadnika, bilo u tužilaštvu ili pravosuđu, je potrebno promeniti.
Ovim predlogom DSS, odnosno Vlade, upravo se nastoji da se napravi jedan pomak u predlogu seta pravosudnih zakona iz 2001. godine, odnosno otklone štetne posledice dosadašnjih izmena koje su išle za tim da se pravosuđe, odnosno zaposleni u pravosuđu i dalje stave u veći stepen zavisnosti od izvršne vlasti. Težnja izvršne vlasti, odnosno Vlade je bila ne samo stavljanje sudstva pod svoju kontrolu, nego i svih drugih oblika vlasti! To je i postignuto preko izmena koje su, kao što znate, odlukama Ustavnog suda u velikom delu, ocenjene kao protivustavne.
Stoga me u ovom trenutku i začuđuje ponašanje pojedinih bivših pripadnika vlasti koji se pozivaju na Ustav i navodne povrede Ustava, a ne daju konkretne primedbe, odnosno ne navode konkretnu odredbu Ustava koja je povređena, samo se generalno pozivaju na povredu Ustava, a proteklih godina su upravo radili sve protivustavno i govorili da je Ustav loš i da ga zbog toga čak i ne treba primenjivati.
Zar vas sve to ne podseća na onu izreku, odnosno onu istinu koja se dešavala, da sudije nisu u obavezi da se drže zakona "kao pijan plota". Upravo je tako rađeno u proteklim godinama. Sada je pozivanje na navodnu ustavnost, odnosno povredu Ustava, a takve povrede nema, niti je bilo ko u ova dva dana uspeo da ukaže koja je ta odredba Ustava povređena.
Ono što je potrebno građanima Srbije, odnosno sa njihovog stanovišta je sudstvo, tužilaštvo, odnosno da pravosuđe funkcioniše efikasno; da nema sudskih sporova koji će trajati godinama, da nema krivičnih postupaka i istraga koje će trajati godinama, da nema višekratnog i više puta ukidanja presuda i vođenja postupaka do iznemoglosti. Neće se ovim zakonima sve to u potpunosti rešiti, jer ovi zakoni regulišu samo jedan segment postizanja nezavisnog pravosuđa. Drugi segment, kao što je gospodin ministar rekao, potrebna je izmena procesnih zakona.
U ovom trenutku i ovim zakonima postiže se nezavisnost sudstva i oduzima nadležnost Vlade, odnosno izvršne vlasti u kontrolisanju, odnosno imenovanju sudija ili tužilaca. Stoga je i novopredviđeni institut, odnosno nadzorni odbor koji se formira u Vrhovnom sudu, a koji će moći po predstavkama građana ili po sopstvenoj inicijativi da vrši kontrolu rada sudija ili predlaže eventualne mere, veoma pomoći u tome da procesi, odnosno postupci u sudovima što kraće traju, odnosno budu efikasni.
Time će se, jednim delom, postići efikasno i nezavisno pravosuđe, jer, kao što rekoh, građani zahtevaju da svi pred sudom budu jednaki, bilo da su u vlasti ili van vlasti, kao i da sudstvo bude što efikasnije. Jedino ovim predloženim izmenama se postiže da u jednom trenutku pravosuđe u Srbiji bude stvarno nezavisno i da u tom trenutku koji, nadam se, nije daleko, pravosuđe u Srbiji bude jedan od stubova vlasti demokratske Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, posle njega narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Vojislav Milajić, nije tu, reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, posle njega narodni poslanik Božidar Koprivica.

Šta god mislili o ovom paketu zakona, jedno je sigurno, da svi u ovoj skupštini treba da se složimo u jednoj stvari, a to je da postoje neki instituti koji su vezani za Ustav Republike Srbije i koji moraju, da bismo bili demokratsko društvo, da budu primenjni u praksi. To je: nezavisnost sudija i sudijskog položaja, tj. sudijske funkcije, samostalnost tužilaštva i sa tim u vezi, u odnosu na sudije - nepokretnost sudija, kao jedan osnovni segment njihove nezavisnosti.
Ovi osnovni principi koji počivaju na principu podele vlasti u jednoj državi, koji je jedan od osnovnih principa garancije demokratskog sistema, bio je implementiran u zakonima koje je DSS predložila 2002. godine Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji su tada bili usvojeni. Kasnije, a da bi se odstupilo od ovih osnovnih demokratskih principa, vladajuća većina, oličena u DOS-u, izmenila je ove pakete zakona i 2002. godine devalvirala ovaj sistem tako što je sudstvo učinilo podređenim izvršnoj vlasti, pa je čak i Ustavni sud Republike Srbije morao da reaguje i da 2003. godine ukine priličan broj odredbi ovih zakona i time napravi jednu pravnu prazninu, koja je kasnije morala biti popunjena novim izmenama i dopunama ovog seta zakona.
Nakon toga došli smo u situaciju da su ti zakoni bili donekle popravljeni, ali ne u dovoljnoj meri da bi se moglo reći da su oni u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Tek ovim izmenama i dopunama ovog seta zakona, situacija se vraća na staro - dolazimo u poziciju da ovi zakoni koji su bili doneti prvi put 2001. godine, ponovo budu vraćeni u ležište ustavnosti i zakonitosti.
Prema tome, cela ova današnja i jučerašnja rasprava, šta god neko pričao ovde i za šta god se zalagao, svodi se na jednu prostu i osnovnu činjenicu – da li smo za poštovanje Ustava i zakona.
Ako smo za poštovanje Ustava, onda je neophodno ovakve predloge zakona, koji se danas stavljaju na dnevni red, usvojiti iz razloga što se njima štite osnovni principi podele vlasti, a to su: nezavisnost sudova i sudijske funkcije, nepokretnost sudija, samostalnost tužilaštva i, s tim u vezi i radi ostvarenja ovih osnovnih funkcija, sistema nezavisne vlasti, uređuju se položaji dva veoma važna organa, a to je Visoki savet pravosuđa, a s druge strane Veliko personalno veće Vrhovnog suda.
Naravno, formira se ovaj put, i ovo je prilika za to, i nadzorni odbor koji je jedna bitna institucija, koja treba da pomogne ostvarenju drugačije kontrole rada sudova i oslobođenja pritiska od strane izvršne i skupštinske vlasti.
Prema tome, ovo su bitni argumenti, ovo su bitni postulati na kojima se zasnivaju ovi predlozi zakona i sva druga priča koju smo čuli u protekla dva dana, mora da ustukne i padne pred ovim.
Uvažavam i to da neko ima u glavi drugačiji sistem po kome bi se čitava struktura pravosuđa uredila, ali za tako nešto bi bilo dobro da takve predloge zakona i vidimo. Voleo bih da sam imao prilike u protekle tri godine da vidim od bilo koje poslaničke grupe ili nekog drugog predlagača - narodnog poslanika, da predloži ovde jedan sistem, paket zakona kojim bi se na jedinstveni način uredilo pravosuđe. Taj paket zakona mi do danas nismo videli. Mi smo videli do danas samo one reformske zakone koje je podnela DSS 2001. godine i videli smo njihovo sistematsko kvarenje od strane DOS-a 2002. i 2003. godine.
Prema tome, mi smo danas u prilici da učinimo jednu stvar, jedan napor, a to je da dovedemo propise iz oblasti pravosuđa u sklad sa Ustavom Republike Srbije i to je ono što se danas mora učiniti. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Poštovani narodni poslanici, u obrazloženju Predloga zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji predstavlja svojevrstan stari i novi DOS-ovski hvalospev, veličaju se uglavnom, tobože, dostignuća u pravosuđu od 5. oktobra 2000. godine pa do današnjeg dana - kao da pravosuđe i sudovi pre 5. oktobra nisu ni postojali, kao da sudije, praktično, do 5. oktobra nisu ni radile ni sudile, a oni sudovi su od njih dobili formalne garancije o nezavisnosti sudova.
Veliča se Veliko personalno veće, kao protivustavna kategorija, veće koje će, tobože, održati samostalnost i nezavisnost sudova. Takođe se veliča stvaranje Visokog saveta pravosuđa, koje će rešiti, navodno, statusno pitanje sudija, tužilaca, porotnika i zamenika javnih tužilaca, a u stvari, gospodo, nikada, od Drugog svetskog rata, pored ovih vaših - visokih saveta i velikih veća, Srbija nije imala gore, niti, da se izjasnim pežorativno, "manje sudove". Upravo u tom periodu od 5. oktobra sudovi nikada nisu bili manje nezavisni, u stvari, bili su potpuno zavisni i sudska funkcija je bila deo političke vlasti DOS-a, iako je formalno odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti.
Poštovani narodni poslanici, sudska funkcija je Ustavom zagarantovani oblik jednake, nepristrasne i uređene zaštite prava čoveka i građanina i pretvorila se od 5. oktobra u pristrasnu i nejednaku zaštitu prava čoveka i građanina!
Čemu onda ovi hvalospevi koje predlaže Vlada Repubilke Srbije i koje navodi u obrazloženju ovog zakona? Verovatno da biste pomogli svojim koalicionim partnerima iz ranijeg DOS-a, da biste opravdali ponašanje sudova za vreme protivustavno uvedenog vanrednog stanja, da biste opravdali "Sablju" Dušana Mihajlovića, kojom su naši sudovi i sudije, pritvarajući preko 12.000 nevinih ljudi, naneli neviđenu nepravdu i sramotu srpskom pravosuđu!
Sve su to radile DOS-ovske sudije koje su donosile rešenja o određivanju pritvora po naređenju izvršne vlasti i tako bez ikakvog povoda i razloga držale 12.000 nevinih ljudi u pritvoru. Praktično, pod firmom i parolom nezavisnosti sudova i sudske vlasti i narušavanja načela podele vlasti, daju se neograničena prava poslušnim sudijama i ozakonjuje njihova nezamenjivost.
Kakav je rad naših sudova, najbolje znamo mi koji radimo u pravosuđu - on je upravo katastrofalan! Sudski sporovi traju po pet, deset, a neki i po neverovatnih 15 godina?! Gospodo narodni poslanici, zamislite sudiju koji sudi predmet 10 ili 15 godina. Koliko je krivičnih predmeta zastarelo, a koliko kriminalaca zbog apsolutne zastare krivičnog gonjenja nije trpelo nikakvu sankciju? Sudovi su prepuni takvih slučaja. Kakav je kvalitet i kakav je kvanitet odluka pojedinih sudova? Koliko ima korupcije u sudovima? Koliko dugo građani čekaju pravdu da se reši njihov predmet? Da li ste za nezavisno sudstvo, kao i nepromenjivost sudova koji nemaju kvantitet i kvalitet i koji sporove nisu u stanju da reše i po 15 godina?
Praktično, izmene i dopune ovog zakona nisu suštinske. One su, pre svega, kozmetičke, gde se vrši samo u nekim slučajevima i samo formalna jezička izmena termina. Uvode se određene odredbe, kao i npr. član 11. koje su neprecizne. Citiram: "Sud... približno istog ranga", što je nepreciznije i nejasnije od postojećeg osnovnog teksta zakona. Praktično, ovde predlagač vrši deregulaciju odnosa, pa ostavlja Visokom savetu pravosuđa da utvrdi koji je to približno sud istog ranga, što je neshvatljivo i nedopustivo.
Član 27. takođe, ne trpi skoro nikakve izmene, jer je sudija, kao i u postojećem zakonskom tekstu, mogao obavljati naučnu i stručnu delatnost uz nadoknadu. Isti je slučaj sa članom 34, gde se reč "funkcija" zamenjuje rečju "dužnost".
Predlogom izmena i dopuna predviđa se obrazovanje nadzornog odbora, to je član 40a, koji će imati zadatak da kontroliše sudske predmete, a po izvršenoj kontroli pokreće postupak zbog nestručnog i nesavesnog vršenja dužnosti ili predlaže izricanje disciplinskih mera.
Uvođenje nadzornog odbora u Vrhovnom sudu predstavlja apsolutni promašaj iz sledećih razloga: Odbor ne može ceniti stručnost sudije koji ima istu stručnu spremu i isti položen pravosudni ispit, već bi mogao imati najmanje jedan stepen stručne spreme više od onoga čiju opravdanost ceni. U suprotnom, to bi značilo derogiranje odgovarajuće visoke školske ustanove, tj. fakulteta, gde je sudija i stekao diplomu, a ponajmanje se može utvrditi nesavesnost, jer je to nadležnost drugih državnih organa.
Zato je postojeće rešenje kontrole od strane Ministarstva, iako loše, ipak bolje od predstojećeg. Ovako rešenje da kolega istog ranga i školske spreme ocenjuje stručnost sudije, bilo bi najveća uvreda i poniženje sudija. Stručnost i savesnost najpribližnije se može videti i utvrditi u kvantitetu, kvalitetu i normi koji to sudija ima pri rešavanju predmeta i donošenju odluka, što treba i mora da bude trajan zadatak sudova i sudovanja uopšte. Dakle, sudija mora imati mali broj ukinutih i poništenih predmeta i stalno prebacivati normu, a za to biti adekvatno nagrađen.
U članu 41. opet kozmetička izmena, gde se reč "jugoslovenski državljanin" zamenjuje rečju "državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora".
U članu 44. uvodi se, praktično, moralno-politička podobnost još iz vremena Josipa Broza, gde se pribavljaju mišljenja o stručnosti i dostojnosti sudija, posebno obraćam pažnju na "dostojnost", na osnovu sednice sudija suda, umesto da isključivi kriterijum budu kvalitet i kvantitet sudijskog posla u toku godine.
U članu 46. praktično se ništa ne menja, jer je dovoljno jasno postojeći član 46. predvideo, citiram: "Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa", pa je predložena izmena potpuno bespotrebna, jer je postojeći član i eksplicitan i jasan.
Član 52. - potpuno je bespotrebno brisanje teksta "nadležan odbor Narodne skupštine", jer, logično je da je obaveza predsednika Vrhovnog suda Srbije da obavesti nadležni odbor Narodne skupštine o tome koje sudije i predsednici nižih sudova naredne godine navršavaju radni vek, iz prostog razloga što ih imenuje Skupština Srbije i nije tačno da ima ikakve veze sa nezavisnošću sudova.
Sada bih vam posebno ukazao na član 56. koji menjate - dajete pravo ministru nadležnom za pravosuđe da pokreće postupak za razrešenje sudija.
Dakle, pored predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda, izmenama člana 56. dajete predstavniku izvršne vlasti - ministru da pokreće postupak za razrešenje sudija. Ovamo su vam puna usta hvalospeva o, tobože nezavisnosti sudova i sudija, ali kada ih treba smeniti, onda nisu nezavisni, već zavisni od ministra, jer ako su neposlušni, može pokrenuti postupak za njihovu smenu.
Zaista, sada se obraćam celokupnoj srpskoj javnosti, hoću da razotkrijem vašu demagogiju, tobož, o nezavisnom sudstvu, jer pokušavate navodno da stvorite. Ovaj član 56. otkriva vašu nameru da pod svoju šapu, tj. šapu izvršne vlasti, stavite naše pravosuđe, sudove i sudije.
Član 63. ništa suštinski ne menja, kao ni član 66. koji se menja utoliko što mandat sudijama traje četiri godine umesto pet godina, koliko je bilo do sada.
Član 79. potpuno se briše, a upravo predviđa posebne razloge razrešenja sudija, i to onih, koji su učestvovali u prekrajanju izborne volje i montiranim suđenjima. Kao da sada, gospodine ministre, nema montiranih suđenja, kao da ih neće biti ubuduće, kao da neće biti krađe glasova, pa ste požurili da ove odredbe stavite van snage pre izbora?!
Poštovani narodni poslanici, sada ste videli ako ste pažljivo slušali da, praktično, izmene i dopune Zakona o sudijama predstavljaju potpun promašaj i da se suštinski meša najdirektnije izvršna vlast u sudsku vlast, pa ako ih usvojite to će biti korak unazad u i onako našem unazađenom pravosuđu. Zato apelujem na Vladu da ovaj predlog povuče, a na vas, poštovani narodni poslanici, apelujem da ne glasate za Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS želi pravosuđe, odnosno sudstvo kao što je bilo u Topoli pre 100 i nešto godina, a to u suštini znači, da zakoni iz oblasti pravosuđa i sudije imaju nadležnost nad svim građanim Srbije, ma ko obavljao koju funkciju i ma odakle dolazio. SRS neće glasati za ovaj set zakona, jer on nema neke suštinske promene i odredbe.
Ministar je na jednoj od prethodnih sednica Skupštine rekao da se priprema novi set zakona. Kada su srpski radikali upozorili i rekli da onaj prethodni set, da to, u stvari, nije suštinska izmena zakona, a on je rekao da se priprema novi set zakona i da će vrlo brzo biti Skupštini dati na usvajanje. Ne sumnjam u dobre namere ministra, ali ovo što je predviđeno ovde nije u redu i nisu neke suštinske promene.
Juče smo čuli od nekih diskutanata da nam je pravosuđe pre 5. oktobra bilo najgore, bilo nikakvo. Neki su govorili da je pravosuđe, od 5. okobra pa nadalje, bilo korumpirano i imalo veliku krizu.
Pravosuđe u Srbiji je u teškoj situaciji i ne samo od 5. oktobra, nego i pre toga, a u teškoj situaciji je iz razloga što je kompletno društvo u teškoj situaciji i ne može se nijedan segment vlasti, nijedan segment organizacije u Srbiji izdvojeno posmatrati ukoliko je kriza u celoj državi - da određeni sistem funkcioniše onako kako bi građani želeli. Steći će se utisak da SRS nije za neke izmene i poboljšanje u oblasti pravosuđa, međutim, to je potpuno netačno. Ovi predloženi zakoni ne obezbeđuju kvalitet u pravosuđu, odnsono ne dovode do onog poboljšanja kvaliteta u sudu koji građani očekuju i koje bi same sudije htele da imaju prilikom svog rada.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ima nekoliko novina, kao što je na primer unutrašnja kontrola, gde se formira nadzorni odbor. To u stvari predstavlja servis za Veliko personalno veće, a nema mogućnost meritornog donošenja nekih odluka.
U članu 46. menja se stav 1. i ovaj stav je suvišan; jer je definisano stavom 1. da sudije bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa.
U članu 63. stav 2. briše se, a ovaj član reguliše dužinu mandata predsednika suda. Nije jasno, pet godina, a baš zbog čega su četiri godine, a možda je moglo da bude dve, šest ili osam, pa to nije neka suštinska promena.
I namerno sam ostavio poslednji član 41. stav 1. (član 6. Predloga) reči "jugoslovenski državljanin", zamenjuje se rečima "državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora". Mislim da je to suština skoro svih izmena ovog zakona. To su nebitne promene i predlozi koji iz ovog proizilaze.
Što se tiče izmene Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, tu nema nekih kvalitetnih promena, osim što sada zamenike javnih tužilaca bira, takođe, Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa, a ne Vlada, kao što je to do sada bilo. U pogledu dužine trajanja radnog staža u oblasti pravosuđa, to je nešto što je predviđeno da se poveća. U redu, to bi moglo da se prihvati, međutim, ova oblast zahteva mnogo veće i ozbiljnije pripreme i jedan temeljan rad na ovom problemu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, a s obzirom na to da to nije ustavna kategorija, mi to nećemo posebno komentarisati, jer ne zaslužuje pažnju.
SRS u svom programu posebnu pažnju je posvetila oblasti pravosuđa i moramo svi zajedno pokušati da nam sudstvo zaista bude nezavisno, ali ne nezavisno od zakona, nego nezavisno od izvršne vlasti.
U jednom delu svog izlaganja, ministar je rekao da se izvršna vlast odriče uticaja na pravosudne organe, a zapravo to bi tako trebalo da bude, ali sumnjamo u to. Ona pokušava preko zakona da ima još veći uticaj u pravosudnim organima.
Zatim, primetio sam da u vreme otkako je formirana ova vlada ne postoji koordinacija u organima pravosuđa. Imam konkretan primer; juče je Skupština donela Odluku o razrešenju predsednika Opštinskog suda u Ljuboviji, gospođe Marije Protić, iako ona ima Odluku Velikog personalnog veća da nisu ispunjeni uslovi za njeno razrešenje, odnosno za penzionisanje.
Ministar je u intervju datom 18. aprila ove godine rekao, da, moramo doneti zakone koji će biti sprovodivi, samim tim priznaje da su neki zakoni u ovoj skupštini, iako je predlog SRS-a bio da ne budu usvojeni i da ne budu prihvaćeni, "prihvaćeni i doneti" a nisu spovodivi.
Na kraju, želim da kažem da sam juče stekao utisak prilikom izlaganja jednog narodnog poslanika iz vladajuće stranke da se stvara frakcija, jer je rekao da u Srbiji treba obezbediti uslove i ambijent za privrednu - poljoprivrednu proizvodnju pre svih, jer je to jedan obnovljiv resurs, pa i da se omoguće što bolji uslovi za ulaganje stranog kapitala. Srpski radikali su upravo predlagali druge setove zakona koji bi regulisali tu oblast i stvorili bolji ambijent za privređivanje, a samim tim bi bili bolji uslovi za rad naših sudova i bolja zaštita građana, odnosno stranaka u sudskom postupku bi mogla da se ostvari u tim uslovima. Zahvaljujem.