Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 4. podneo je narodni poslanik Zoran Krasić i ovim amandmanom traženo je da se član 4. briše.
Dosta je razloga zbog kojih je apsolutno neophodna ovakva intervencija. Već je rečeno, čuli ste da se radi o kreditu koji je uzet još pre tri godine, dakle u oktobru 2002. godine, i zaista je nejasno zašto sada Vlada Republike Srbije, pogotovo po hitnom postupku, zahteva od Narodne skupštine da zakon o davanju kontragarancija uzme u razmatranje.
Potpuno je besmisleno obrazloženje koje je Vlada dala za razloge za donošenje zakona po hitnom postupku. To obrazloženje neću čitati. Mislim da je zaista degutantno i ponižavajuće za sve poslanike u Narodnoj skupštini, a isto tako i za građane Republike Srbije, da se uopšte usudi neko u Vladi da zakone sa ovakvim obrazloženjem prosleđuje Narodnoj skupštini.
Članom 4. predviđeno je da se sredstva kredita povlače po zahtevu korisnika kredita, odnosno "Elektroprivrede Srbije", prosleđenog preko "Vojvođanske banke" a.d. Novi Sad, kao banke agenta, putem direktnih plaćanja koja se vrše od strane poljske banke poljskim firmama.
Ovaj član na najbolji način pokazuje samu suštinu ovog kredita. Ono što je činjenica je to da je ovaj kredit nešto gde živog novca ni u jednom trenutku neće biti.
Nisu oni nama dali tih 50 miliona dolara da mi na kraju, kada budemo raspolagali tim sredstvima, vidimo šta je najbolje za EPS, na koji će način ta sredstva biti najbolje upotrebljena, kod kojih ćemo firmi i iz koje zemlje preuzimati tehnologiju, mašine i usluge i sve ostalo predviđeno ovim sporazumom, već na ovaj način Vlada Republike Poljske odobrava kredit u iznosu od 52.632.000 dolara, kada se uveća vrednost kredita za vrednost gotovinskog plaćanja, tako da će sa tim sredstvom raspolagati poljska banka koja će po nalogu EPS isključivo poljskim firmama uplaćivati ta sredstva, a niti EPS, niti "Vojvođanska banka" neće imati nikakvog dodira sa tim novcem.
Treba postaviti pitanje da li Vlada Republike Srbije na ovaj način preuzima obavezu da plati kamatu za korišćenje ovih sredstava, odnosno pošto ta sredstva nisu korišćena, jer nisu ni mogla biti korišćena, jer je sporazumom određeno da će sredstva biti na raspolaganju Republici Srbiji tek od trenutka davanja kontragarancija Narodne skupštine Republike Srbije, treba prvo da nam odgovori predlagač ovog zakona šta se dešavalo sa tim sredstvima u prethodne tri godine i da li će Republika Srbija biti u obavezi plaćanja kamata i za te tri godine, u kom periodu je evidentno da ta sredstva nismo mogli da koristimo.
Kaže se ovde da će se kredit koristiti za finansiranje 95% od vrednosti zaključenih ugovora između preduzeća iz Republike Poljske i preduzeća iz SRJ za isporuke Republike Poljske u SRJ mašina, opreme, materijala proizvedenih u Poljskoj, kao i usluga, uključujući i tehnologije.
Svaki dobar domaćin pre potpisivanja ovakvog sporazuma i pre potpisivanja, odnosno davanja kontragarancije za vraćanje ovakvog kredita, prvo bi razmislio i raspitao se šta je ono što će nam Poljska ponuditi kao mašine, opremu i materijale, a uostalom kao i konsalting, tehnologije i usluge.
Jer smo navikli da ugovore koje potpisuje DOS-ovska većina u manjem delu čini nešto konkretno, a da se veći deo tih kredita odnosi na tzv. konsalting, odnosno prevedeno na srpski na lopovluk, da se to obično radi preko firmi koje su bliske gospodi iz Vlade Republike Srbije, preko firmi u kojima su oni do ulaska u Vladu Republike Srbije radili, jer koliko znamo na polju elektroprivrede, Poljska, priznaćete, i nije neka svetska sila.
Ne znam po čemu su se to oni proslavili i koje su to pomake u oblasti elektroprivrede oni napravili. Veliko je pitanje da li će to što ćemo platiti više od 50 miliona dolara zadovoljiti standarde i da li će biti plaćeno po onim cenama po kojima bi eventualno mogli tu opremu da nabavimo kod drugih proizvođača.
Kroz sve ovo, nastavlja sa dalje slabljenje i uništavanje elektroprivrede, koju ste već u prethodnom periodu dovoljno uništili preko vaših koalicionih partnera Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Znamo svi da je struja u prethodnom periodu, dakle od 2000. godine pa do danas poskupela, a više ne zna se koliko puta.
Redovno je obrazloženje da elektroprivreda traži 20%, pa onda Vlada bude dobra pa da samo 14%, i onda bi mi valjda zbog toga trebalo da se radujemo, i građani bi trebalo da budu presrećni što se uvek ne dobije onoliko povećanje koliko iz elektroprivrede zahtevaju, jer bože moj to je ispod evropske cene kilovata, ovo što građani plaćaju kod nas.
Nikome ne pada na pamet da i standard građana Republike Srbije dovede na evropski nivo i svakako bi onda građani vrlo rado plaćali i evropsku cenu struje, i evropsku cenu benzina i evropske cene svih drugih proizvoda kojima ih opterećujete.
Veoma je zanimljivo i ovo što je napisano u glavi četiri, pod naslovom Procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, a Vlada Republike Srbije u obrazloženju kaže: Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.
A da je Predrag Marković kao predsednik ove skupštine, a trebalo bi da bude predsednik svih nas, a on to naravno nije već odavno, imao imalo dostojanstva i da je imalo brinuo o dignitetu ove Narodne skupštine, ovo bi bio dovoljan razlog da se predlog ovog zakona ne stavi u proceduru dok Vlada Republike Srbije ne da odgovarajuće obrazloženje.
Zaista je sramota da se kaže da će se sredstva za sprovođenje zakona obezbeđivati iz budžeta Srbije, a ne zato što tih sredstava za obezbeđenje neće biti, naravno da hoće i veoma će papreno platiti to građani Srbije.
Vlada Republike Srbije je bila u obavezi da ovde napiše iznos sredstava koji će po njihovoj proceni biti potreban da bi ovaj zakon bio sproveden.
Nebitno je da li će Vlada napisati da je za to potrebno 50 miliona dolara ili će napisati da je potrebno pet dolara. Taj iznos ne mora da bude tačan i niko ne očekuje da će se taj iznos poklopiti u dolar, osnovno je bilo da se bilo koji iznos ovde napiše.
Pogotovo kada se ima u vidu da Vlada dalje u obrazloženju kaže: Predlogom zakona se korisnik kredita obavezuje da obezbedi sredstva za otplatu kredita i to iz sopstvenih prihoda, je bi u protivnom Republika Srbija imala direktnu obavezu otplate kredita, što bi izazvalo dodatno opterećenje budžeta.
Postavljam pitanje, da li nas ovde u glavi četiri ili u glavi pet laže Vlada Republike Srbije.
Očigledno je da su ova dva stava, odnosno ove dve glave kontradiktorne i ne možete u jednom stavu reći, obezbediće se sredstva za otplatu ovog kredita iz budžeta Republike Srbije, a već u sledećem reći, ne, ovim zakonom se upravo obaveza plaćanja, odnosno otplate ovog kredita prevaljuje na korisnika zajma, odnosno na EPS.
Dajte da vidimo već jedanput konkretno, ko će ovaj zajam platiti. Siguran sam, a i to je jedino što je sigurno i sa čime će se sigurno svi složiti, u krajnjoj liniji otplatiće ovaj kredit građani Srbije. Da li će to raditi na malo direktniji način, tako što će sredstva biti obezbeđena i u budžetu Republike Srbije, ili će to raditi na malo indirektniji način, tako što će im biti naplaćena struja, a onda će iz te novčane mase koja bude naplaćena biti otplaćen ovaj kredit, a u krajnjoj liniji nije ni toliko važno.
Molim vas da još jedanput dobro razmislite i da ipak usvojite i ove amandmane SRS i odustanete od usvajanja ovog zakona. Hvala.