Zahvaljujem se, gospodine Krasiću. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Jedno obaveštenje, nastavak 28. sednice Odbora za kulturu i informisanje održaće se u sredu, 13. jula 2005. godine, sa početkom u 12,00 časova, u sali na Drugom spratu.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kako odmičemo sa dnevnim redom, vidimo da ste sve više i više zaduživali Republiku dok ste bili DOS, sve više i više.
Raspravljali smo o nekih 185 miliona evra Republičkoj direkciji za puteve i za neki ugovor koji je bio potpisan 14. septembra 2001. godine. Evo sada i novog ugovora. Tri meseca kasnije, 13. decembra 2001. godine, zadužili se opet građane Republike Srbije sa 50 miliona evra, sa obrazloženjem da je potrebno finansiranje projekta hitne sanacije saobraćaja u Republici Srbiji. Hajde da pogledamo kog saobraćaja.
Kaže se da su korisnici ovog kredita u članu 3. na koji se odnosi ovaj amandman, Republička direkcija za puteve i JP Aerodrom "Beograd". I jedno i drugo javna preduzeća, a osnivač i vlasnik Republika Srbija, podigli su neki kredit i potrošili. Samo ne piše ovde, kao u prethodnom predlogu zakona, koliko je uzeo Aerodrom, a koliko je uzela Republička direkcija.
Rekli smo da je Republička direkcija već zadužila 185 miliona evra građane Srbije, a pare je uzela mafija. Nešto su malo odradili, mašine su odletele u vazduh, puj pike više ne važi, ali građani to treba da plate. Sada smo došli na nove dugove, navodne donacije u to vreme. Tada se uključi televizor, radi se rekonstrukcija autoputa sredstvima EU, a to je donacija građanima Republike Srbije, radi se rekonstrukcija Aerodroma "Beograd", a to je donacija EU, međunarodne zajednice.
Mi smo do sada, čini mi se, jedine donacije imali 1999. godine, strašno velika donacija, a ta donacija je NATO koštala negde oko 35 milijardi dolara, pa preradite u evre, a nama je nanela direktnu, indirektnu štetu stotinak milijardi dolara. Sada se od tih istih zadužujemo da bismo popravljali ono što su oni uništavali.
Rekonstrukcija Aerodroma "Beograd"; za 50 miliona evra mogli ste da napravite ceo aerodrom. Možda ne kontrolu letenja gde imate, ali to je pod Saveznom upravom kontrole letenja, tako da je to manje bitno, ali za 50 miliona evra ste mogli da napravite ceo aerodrom, sa aerodromskom pistom, prilaznim terminalima, zgradom za domaći saobraćaj, zgradom za međunarodni saobraćaj itd.
Šta ste radili sa tih 50 miliona evra? Ulagani su u nekakve VIP salone, kupovani su fikusi, kupovane su kašičice od 600, 700 dinara, a fikusi od 60, 70 hiljada, kopije slika za 300-320 hiljada evra. Da li smo za to zadužili građane Republike Srbije?
Bilo je tu priče oko toga kako ćete vi da isterate to na čistac, kako će da se sazna ko je za to odgovoran, kako će krivci da budu kažnjeni, ko je odgovoran? Ko je kažnjen? Ko je okrivljen, a da kažemo osumnjičen po vama?
Hapsili ste nekog bivšeg ministra, koji je bio u Upravnom odboru Aerodroma "Beograd", a sada se svi zaklanjaju iza odluka kolektivnog organa, a upravni odbor je kolektivni organ, pa ne možemo da gonimo kolektivni organ. Ko je to pripremao? Ko je to organizovao? Ko je sprovodio odluke mimo zakona? Ko je postavljao te upravne odbore? Ko je vršio pritisak i ko je delio pare?
Tu su već krivična dela i to ne može da se pokrije imunitetom nad kolektivnim organom. Postavlja se pitanje ko to treba da vrati. Onaj ko je pokrao. Slažete se svi sa mnom da tako treba da bude, bar za ovom govornicom. Sada vas pitam zašto mi dajemo kontragarancije. Za neke pare koje je neko pokrao, građani Srbije treba to da plate.
Kaže se da korisnici zajma vraćaju ove obaveze, a ukoliko oni ne mogu aktivira se kontragarancija, koju sada vi, dame i gospodo poslanici, treba da izglasate i da se ta sredstva vrate iz budžeta Republike Srbije.
Obavezu je preuzela SRJ. Beogradskim sporazumom ubili ste saveznu državu, ukinuli joj izvorne prihode finansiranja, kao što su akcize i carine. To su preuzele republike članice državne zajednice, s tim da sada imamo, navodno, jedinstveno tržište, a dve carinske stope, dve carinske politike, a jedinstveno tržište je samo na teritoriji Republike Srbije. Vidite da u Crnog Gori Srbija više nema tržište. Čak falsifikuju i izveštaje o mineralnim vodama.
Vlada Republike Crne Gore ne želi da Srbija koristi njeno tržište, ali zato su izuzetno raspoloženi da ovde plasiraju banane, ananas, limun, narandžu, grožđe, doduše, ne njihovo, iz Španije je, ali nema veze, zarađuju i oni neku kintu. Na čiju štetu? Na štetu građana Srbije, na štetu domaćih poljoprivrednih proizvođača. Sada pričamo o tome kako su nas oni zadužili nečim. Pa, ko je zaduživao neka vraća.
Bilo je priče za olimpijadu, još 2001. godine, da ćemo uspeti da napravimo autoput do grčke granice, ako treba, da ćemo čak i Makedoncima da pravimo put. Ta priča je trajala 2001. godine, dobrim delom 2002. godine.
Već početkom 2003. godine, pre "Sablje", odjednom je splasnula. Pričalo se da su sredstva odobrena od strane grčke Vlade. Verujem da jesu, da je ta donacija bila odobrena od strane grčke Vlade, ali nikada nije dospela ovde. Sada vas pitam zašto?
Ili, da možda sam potražim odgovor, da jednostavno ljudi nisu hteli da vam daju novac, zato što će mafija da ga potroši i da posao neće da bude završen. Pravdali ste se da je grčka administracija na odmoru. Ko će još u to da poveruje? Administracija jedne države je na godišnjem odmoru i vama ne može da bude prosleđena donacija!
Obećavali ste previše, premalo ste uradili. I ova nova vlada, u stvari, ovakvim kontragarancijama samo hoće da zadrži stare prijatelje, jer kad opet zapadne u neku finansijsku krizu, treba opet da zaduži građane Republike Srbije. Finansijskih kriza će biti, zato što je
broj radnika koji rade sve manji i manji, zato što je uvoz sve veći i veći, zato što politikom kakvu ova vlada vodi, a nastavlja kontinuitet prethodne, jednostavno, ne radi u interesu građana, radi u interesu nekih kojima treba srpsko tržište, u najbolju ruku, prosta srpska radna snaga, čisto da ne poumiremo od gladi.
Zaduživaće nas ova vlada i oni će davati novac da, eto, nahranimo narod, da imaju parče hleba, da ne budu gladni. Mislim da građani Srbije zaslužuju mnogo više od toga i zaslužuju mnogo bolju vladu, nego što ste sada vi. Izbori se približavaju, možda budu već i na jesen. Siguran sam da će sad građani Srbije glasati za onu vladu koja će mnogo bolje i mnogo više da radi u njihovom interesu i da će u toj vladi sigurno da bude SRS.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li se neko javlja za reč? Da, poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Verovatno Zakonodavni odbor ulazi u suštinu člana 4. pa bez njega ovaj zakon ne bi mogao da ima svoje dejstvo.
Član 4. koji ima naslov - Način povlačenja sredstava zajma, a glasi: "Sredstva zajma povlače se po zahtevu korisnika zajma, preko Ministarstva finansija, na specijalni račun – (sa nekim slovima) "EIB T. R. P. Loan F. R. Y. (Srbija)", koji će biti otvoren na ime Republike Srbije kod NBS".
Kao što smo već videli, u članu 1. ovaj zajam je za hitnu sanaciju saobraćaja, odnosno ugovor je zaključen još 13. decembra 2001. godine, u članu 3. su korisnici ovog zajma Republička direkcija za puteve i JP "Aerodrom" Beograd, u članu 4. se jasno vidi da korisnici zajma ne treba da ispune nikakve usluge da bi povlačili sredstva zajma u iznosu od 50 miliona evra.
Sa druge strane, iz nekoliko članova ovog zakona se ne vidi koliko koji korisnik zajma može povući sredstava. To jasno dokazuje da nema nikakvog projekta hitne sanacije saobraćaja i da će sredstva povlačiti Direkcija za puteve i JP "Aerodrom" Beograd, kako to bude odlučio ministar Velja Ilić, direktor Direkcije Jocić i direktor JP "Aerodrom" Beograd.
Neshvatljivo je da se na ovaj način može odrediti povlačenje sredstava, pogotovo od zajma. Jocić je direktor Direkcije, koji radi po nalogu Velje Ilića i potpisuje samo naloge za puštanje sredstava, kako to Velja opredeli. To će biti slučaj i sa ovih 50 miliona evra. Postavlja se ovde jedna dilema - da li su ova sredstva već iskorišćena i da li je ovo neko pokriće, kao i za prethodni predlog zakona o kontragaranciji.
Nemamo ovde ministra finansija da ga pitamo da li se mogu bilo koja sredstva povlačiti bez neke dokumentacije, koja treba da bude podloga i osnov za povlačenje sredstava. Izgleda da može kad su u pitanju krediti, zaduženja države Srbije, jer ovi koji su došli 2000. godine na vlast, i danas su na vlasti, i sa svim ovim zaduženjima, na stotine miliona evra unazad nekoliko godina, sa otpisom duga u Parizu i Londonu.
Oni su ne samo olakšali problem duga državi i narodu, naprotiv, iz dana u dan su država i narod sve zaduženiji. U 2007. godini, kada dođu na red otplate od preko milijardu evra, mi ćemo, kao država i narod, pasti u dužničku docnju, a posle toga u dužničko ropstvo.
Kao narodni poslanici, poslanici SRS su isticali i tražili da Vlada Republike Srbije podnese izveštaj o svom radu za 2004. godinu, odnosno izvršenje budžeta za 2004. godinu, u kome bi stajao i izveštaj o radu Ministarstva za kapitalne investicije, a deo u tom izveštaju bi morao biti i izveštaj o radu Direkcije za puteve i izveštaj o radu JP "Aerodrom" Beograd.
Nažalost, već smo na polovini jula i mi nemamo izveštaj o izvršenju budžeta Republike Srbije za 2004. godinu, a zato ćemo imati rebalans budžeta za narednu sednicu i dalje planiranje i trošenje sredstava u 2005. godini.
Šta je ovde još bitno reći kada je u pitanju ovo zaduženje i korišćenje ovih 50 miliona evra od strane Republičke direkcije za puteve i JP Aerodrom "Beograd". Vlada Republike Srbije je ušla u program restrukturiranja republičkih javnih preduzeća. Prema tome, i Direkcije za puteve i JP Aerodrom "Beograd".
Cilj restrukturiranja republičkih javnih preduzeća je njihova privatizacija i diktat koji treba da se sprovede po zahtevu MMF-a i Svetske banke, da republička javna preduzeća, kao i sva javna preduzeća u državi, moraju biti privatizovana.
Da li je restrukturiranje i priprema tendera i za Republičku direkciju za puteve i za JP Aerodrom "Beograd" zaduženje što više i korišćenje sredstava nenamenski, bez polaganja računa, a da sutradan na raspisanim tenderima ta preduzeća budu privatizovana, a obaveze po iskorišćenim kreditima ostanu na državi i narodu.
Očigledan i jasan je primer Železara Smederevo, gde su stotine miliona ostale kao obaveza za kredite koji su iskorišćeni za Železaru Smederevo unazad za deceniju i više, ostale kao obaveza države i naroda, a Železara Smederevo je prodata za 21 milion dolara, ne samo železara, nego i luka, carinska zona.
Sada smo bili svedoci hvale kako Železara uspešno radi. Normalno da uspešno radi kada su sve obaveze sa Železare skinute i ostavljene državi i narodu. Da li će ovo biti isto situacija da, pored mnogih kredita, koje su Direkcija za puteve i JP Aerodrom "Beograd" do sada iskoristili, ostati kao obaveza države i naroda, a da se kroz restrukturiranje i tendersku prodaju pojave neki kupci iz Zapadne Evrope koji su već registrovali svoje firme i koji će kupiti Direkciju za puteve i JP Aerodrom "Beograd".
Još jedno pitanje, vezano za Direkciju za puteve. Ovde je bila na dnevnom redu rasprava o Zakonu o koncesijama na autoputevima Srbije. Mi kao poslanička grupa SRS argumentovano i sa činjenicama smo kroz diskusiju, iznoseći prevashodno u javnost Srbije, dokazali da koncesije na izgrađenim autoputevima Srbije su pljačka i otimačina ogromnog dela novca koji će se naplaćivati kroz putarinu za naredne godine od strane koncesionara koji su već pripremljeni u Zapadnoj Evropi, koji su se registrovali i koji će se pojaviti na tenderu za koncesije, da naplaćuju koncesije na izgrađenom autoputu od Novog Sada do Niša i na delu već izgrađenog autoputa od Novog Sada do Subotice.
Steći će ti novi Hamovići i Lazarevići i mnogi drugi, koji registruju svoje firme u Zapadnoj Evropi, milijarde evra na naplati putarine, a Direkcija za puteve je već podigla cenu odnosno naknadu putarine za 60% pre nekoliko dana, pripremljeno je da putarine budu izjednačene sa putarinama u Evropi, odnosno putarine za domaća i strana vozila, da bi ovi koji su se već organizovali, uz pomoć Ministarstva za kapitalne investicije Vlade Republike Srbije na tim tenderima za davanje koncesija, budu ti koncesionari, za narednih 20, pa se čak pominje period od 30 godina, opljačkaju građane Srbije i državu Srbiju za nekoliko milijardi evra.
Stoga, ovaj amandman na član 4. traži brisanje člana 4, jer nema nikakvih uslova za povlačenje sredstava, niti dokaza o nameni tih sredstava, za šta treba da se iskoriste, iz kredita koje će preuzeti država i narod. Hvala.

Hvala vama, gospodine Četroviću.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, izvolite.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekata hitne sanacije saobraćaja.
Ovaj član 5, kao i ostali u ovom predlogu zakona, treba da se briše, kao što bi trebalo i povući ovakav predlog zakona, jer je ministar finansija izgleda vremeplovom došao u budućnost, pa umesto 2002. godine, on traži garancije 2005. godine za nešto što je već uveliko potrošeno. Trošilo se 2002. godine, 2003. Neki su uveliko od ovih sredstava obnavljali trake autoputa, neki su, kao na primer korisnik ovog zajma JP Aerodrom "Beograd", kupovali fikuse od 40.000, kašičice za kafu od 600 dinara, skupocene slike, šolje, itd.
Lepo, uzmeš kredit za luksuz, država plaća pronevere rukovodstva JP Aerodrom "Beograd", a radnici štrajkuju, počev od pilota pa do aviomehaničara. Novi modeli aviona već lete nebom, ali stranih kompanija, dok su se pare od zajma kod nas trošile na piksle, saksije i kineske vaze.
Kao što je u obrazloženju rečeno povodom amandmana koji sam podneo, ovde veoma jasno može da se sagleda povezanost sadašnje Vlade Vojislava Koštunice sa prethodnom DOS-ovskom vladom. Ministar finansija svesrdno pokriva ono što se događalo još 2002. i 2003. godine, a po pitanju trošenja ovih sredstava.
Nemamo nikakve informacije za šta su te pare potrošene, da li ima nekog pozitivnog efekta za povraćaj novca odnosno dobiti? Ali, ako se ima u vidu da je i tada Mlađan Dinkić, kao guverner Narodne banke Jugoslavije, gospodario tokovima novca, ako je čuvena ministarka za saobraćaj u bivšoj Vladi demokrata, Marija Rašeta-Vukosavljević, poznata pod dizanju namenskih kredita za članove uže porodice, bila zadužena za trošenje tog novca, onda nije ni čudo što su na svetlo dana isplivale afere oko JP Aerodrom "Beograd".
Da li je neko odgovarao za afere u pomenutom JP? Da li je utvrđena ukupna šteta nastala bezumnim rasipanjem novca za običan enterijer? Eto vam kontinuiteta između bivše i sadašnje DOS-ovske vlade. U ovom slučaju, radi se o 50 miliona evra, ali s obzirom da pred sobom imamo 10 predloga zakona za davanje kontragarancija sa zakašnjenjem, radi se o sumi od oko 700 miliona evra. Ovo vam je isto kao kada bi neko došao u opštinu da izvadi izvod iz matične knjige rođenih za nekoga ko je umro još pre tri godine.
Građani nema šta da očekuju od ove vlade. Opet su na sceni isti akteri koji Srbiju lagano guraju u blato i iz toga će se teško podići. Zašto se ovim kontragarancijama nije bavila bivša skupština, ostaje otvoreno pitanje za predstavnike onih stranaka koji su tada činili nakalamljenu DOS-ovsku većinu?
Sada može Dinkić, kao ministar finansija, da iskoči opet iz svog vremeplova i da kaže - podnosim predlog zakona o davanju kontragarancija za zajam koji će biti potrošen za već izgrađeni "Đerdap I".
SRS smatra da ovakvim načinom Vlada Republike Srbije dokazuje koliko je neozbiljna i koliko ne vodi računa o sredstvima građana Srbije. Pokupili su sav novac od građana silom zakona, hvale se punim budžetom, ali zato su džepovi građana Srbije prazni i zato su građani Srbije gladni.
Radikali nikada neće glasati za ovakve predloge zakona, kojima su velika sredstva dobijena zajmom otišla u nelegalne tokove, iskorišćene za nenamensko trošenje i plaćanje izvođača radova sa nameštenih tendera.
Oni koji glasaju za ovaj predlog zakona, koji ne podrže amandmane SRS, na najdirektniji način pokazuju građanima Srbije da odobravaju rasipničko ponašanje u JP Aerodrom, a samim tim pokazuju i svoj odnos prema onima kojima se svakodnevno uzima da bi se zadovoljio lični hir ministra finansija.
Zato pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže amandman na član 5. ovog predloga zakona, da ne postanu saučesnici onih koji su kupovali fikuse za 40.000 dinara.

Još neko? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Ponovo protestujem što nema predstavnika Vlade kada se razmatra i ovaj predlog zakona. Da je kojim slučajem predstavnik Vlade ovde, ubedio bih ga da se usvoji ovaj amandman.
Amandman se odnosi na član 5. ovog predloga zakona, pa član 5. glasi: "Otplata zajma vrši se po nalogu zajmoprimca, preko NBS, u evrima". Kako ovo može da bude u Zakonu o kontragaranciji? Ovo je materija koja je regulisana sporazumom o zaduženju. U tom sporazumu tačno je propisano koja je obaveza zajmoprimca. Propisano je kako on vraća zajam, u kojim rokovima, u kojim tranšama, kako povlači, kako vraća zajam, koja je kamata, koji period.
Zašto ova odredba u zakonu o kontragaranciji? Ovo je u direktnoj suprotnosti sa onim što je pravilo ponašanja i pravilo rada u ovoj oblasti i u sukobu je sa onim što smo prošle nedelje pričali povodom zakona o javnom dugu. Kako je moguće da mi zakonom o kontragaranciji propisujemo gde dajemo sredstvo obezbeđenja?
U običnom poslovnom odnosu neki posao zavisi od toga da li je zajmoprimac obezbedio garanciju neke banke. To je običan pravni posao. Ovaj zakon je samo put kojim se daje jedna garancija, dupla garancija, kontragarancija kojom Republika Srbija garantuje svojom imovinom da će zajam biti vraćen.
Kako u tako jednom papiru, u jednom takvom zakonu može da stoji ova odredba, koja ulazi u nešto što je pitanje odnosa poverioca i dužnika, a Republika Srbija je eventualni dužnik ukoliko se aktivira kontragarancija? Neko je smatrao da ako podnese predlog zakona o kontragaranciji i tu stavi samo dva-tri člana, da je to nedovoljno, pa onda natrpa još nekoliko članova, nije bitno šta piše u članovima.
Mi smo, naravno, podnosili amandmane i mahinalno je tamo neko u Vladi sedeo i zauzimao neko mišljenje, amandman se ne prihvata, amandman se ne prihvata, isto obrazloženje itd, a sada nam je potreban predstavnik Vlade da nam kaže zašto odredba člana 5. mora da stoji u Zakonu o kontragaranciji.
I kod garancije i kod kontragarancije, kada se pravi jedan specifičan odnos po osnovu sredstva obezbeđenja plaćanja, kontragarancija je sredstvo obezbeđenja plaćanja, u tom odnosu se propisuju uslovi pod kojima se daje kontragarancija. Nije moguće da mi dajemo kontragaranciju pod uslovom da otplatu zajma vrši zajmoprimac preko NBS. To je već sadržano u osnovnom ugovoru na osnovu koga je i došlo do zaduženja.
Slično je i sa sledećim članom. Pogledajte, kaže - sredstvo za otplatu zajma obezbediće korisnici zajma. Kakve to veze ima sa zakonom o kontragaranciji? Ako je zakonom o kontragaranciji trebalo da se reguliše odnos između Republike Srbije kao kontragaranta i krajnjeg korisnika sredstava zajma, onda nema mesta ovoj odredbi u ovom zakonu.
Ali, taj odnos je definisan i drugim zakonima koje smo imali prilike da raspravljamo u ovoj skupštini, većina ih je izglasala, a ja ću samo kao asocijaciju da dam primer Rudarsko-topioničarskog basena Bor, gde je država preuzela obavezu i po tom osnovu po drugi put stekla svojinu nad RTB Borom.
Potpuno identična situacija i zašto se opterećujemo sa nekim odredbama koje apsolutno u pravnom životu ništa ne znače. Ovde se ubacuje da se jednostavno prikrije i zamagli ta suština i verovatno ćemo do kraja rasprave povodom ovih nekoliko tačaka koje čine neko jedinstvo napokon dobiti odgovor da li je ovaj zajam potrošen ili tek treba da se uzme, jer po slovu zakona, odnosno poglavlje 6. obrazloženja - razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, ovde je navedeno da je pre dve godine zaključen ugovor, sad je hitno da se da kontragarancija da bi se koristila sredstva.
Ali, ono što znamo u javnosti, ta sredstva su već potrošena i na bazi tih potrošenih sredstava čitav niz afera je drmao Srbiju od 2002. godine do danas. I autoput, i onaj salon na aerodromu, sa onim ikebanama i onim fikusima itd. Zašto se onda u Predlog zakona nešto ubacuje što nije materija? Kako je ovo moglo da prođe u Sekretarijatu za zakonodavstvo Republike Srbije? Ovo nije materija ovog zakona.
Ako ste se dvoumili oko prethodnih amandmana, ovde nikako nećete da pogrešite ukoliko usvojite ovaj amandman, jer amandmanom se izbacuje iz Predloga zakona nešto čemu nije ni mesto da bude u ovom zakonu.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Nataša Jovanović.
Koristim priliku da pozdravim naše ljude iz Australije koji prisustvuju na balkonu. Izvolite, gospođice Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Antić je podneo amandman na član koji definiše obaveze korisnika zajma i kao što je rekao jedan od zaista najvećih pravnih stručnjaka u zakonodavnoj oblasti u Srbiji, gospodin Zoran Krasić, ne da nije mesto ovom članu ovde, nego je ovo potpuno besmisleno i za nas koji nismo pravnici.
Ako pogledamo i pročitamo svako ko je bilo kada potpisao neki ugovor sa nekom finansijskom institucijom videće da ovo definiše odnos između korisnika zajma i banke koja je zajmodavac. Besmisleno je uopšte što vi prihvatate da raspravljate i da verifikujete kontragaranciju koja je ne samo u medijskom smislu, nego po džepu građana Srbije potresla Srbiju, odnosno na ovaj način će još više.
Jer ako znate, a o tome je govorio kolega Krasić malopre, da je jedan fikus koštao 40.000 dinara, koje su kupovali uz aminovanje Rašete, oni koji su rukovodili projektom rekonstrukcije Aerodroma Beograd, pozlaćeni poslužavnici od 70.000 i jedno takvo beskrupulozno ponašanje i izjave koje su sledile posle toga, onda je nemoralno da verifikujete, odnosno da odobrite da ova kontragarancija bude usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naročito zbog toga što ste odmah po preuzimanju vlasti zaboravili na tu ne aferu, nego očigledno pljačku.
Nikada nije niti pokrenuta mogućnost da se anketni odbor bavi tim pitanjem, niste želeli da podržite, niti ste zatražili od ministra finansija, sada Mlađana Dinkića, da dostavi izveštaj, odnosno Narodnoj skupštini, nijedna od stranaka u vlasti to nije uradila, zato što vas to jednostavno ne zanima više.
Bilo je po onoj narodnoj "tresla se gora, rodio se miš" i šta se sada dešava dalje, ništa. Neko je strpao milione dolara u svoje džepove. Zar vi ne mislite da dalje treba da se radi na sanaciji, ali u pravom smislu reči i obnovi puteva u Srbiji, da neće da dođe neka normalna vlast. Hoće, radikali će preuzeti vlast u zemlji i svaki dinar, i svaki cent, bilo koje strane valute koja se bude potrošila, biće predočen javnosti.
Nemoguće je da nam pričate kako ste vi nasledili ove uslovno rečeno dugove, ali zaista to je novac koji su DOS-ovski vlastodršci, pre svega ovi iz DS, trošili kako im se prohtelo, i da kažete da je nešto urađeno i podržavate te njihove projekte od tada; ne znate, nemate ni specifikaciju tih troškova i da nije pokrenuta cela ona afera kada biste saznali da je fikus koštao 40.000 dinara i da se neko tako obogatio i trošio pare građana.
Sada smo suočeni sa situacijom da je 2005. godine putna mreža i deo puta, odnosno ako hoćete i jedan i drugi pravac, i ovaj od Beograda prema Nišu i obratno, u nekoj fazi rekonstrukcije posle onih poslova koje ste davali Čumetovom "Difens roudu", njegovoj ženi i svom tom kriminalnom klanu, to su činili prethodnici iz DS-a, a vi ćutali i nastavili dalje da se ponašate isto i da ne govorite o tome.
I sada imate situaciju da se usred sezone, kada kroz našu zemlju kao tranzitnu masa turista prolazi, vrši rekonstrukcija dela puta kod Velike Plane, gde to ima. I da nema euro dizela na pumpama, a hoćete da inkasirate neki novac i kažete, evo u dva ili tri meseca koliko treba da traje ta turistička sezona, država može da zaradi neki novac.
Čude se ovi ljudi koji su servis u pravom smislu reči sa jedne i druge strane autoputa, jer ne mogu ovima koji prolaze kroz Srbiju, koji su u tranzitu, a kreću u neke druge destinacije, oni sami da objasne da u državi ništa ne funkcioniše normalno. Ne funkcioniše, sigurno, kada na pumpama nema dizela i kada se rekonstrukcija puta, posle onih silnih Čumetovih rekonstrukcija, odnosno krađe para i otimačine, sada ponovo radi na istim deonicama.
Besmisleno je da ćutite i da ne kažete jednu jedinu reč, a ministar nije ovde, da ne reagujete na amandmane poslanika SRS, a znate, sada se obraćam vama koji ste u ovoj vladajućoj koaliciji, da je istina sve ovo što smo mi govorili celo jutro i što vam govorimo danima, kada su u pitanju ove kontragarancije.
Za opljačkane pare ili utrošene na sumnjivi način, u neke od navedenih projekata, vi hoćete da pritisnete zeleno dugme u danu za glasanje, a odredili ste da to bude petak, žuri vam se sa rebalansom budžeta i tog dana ćete da dođete, nakupite se, evo pojedinih koji ulaze i izlaze, dođu samo kada je glasanje ili prođu da završe neki svoj posao.
I tako, ukupno 800 miliona evra za sve kontragarancije. Da li je to vama normalno? Normalno da nije. Ako vi kažete da je to normalno, a nemate izveštaj ko je, gde i kako od vaših prethodnika trošio pare, kada znate da je tolika pljačka bila na Beogradskom aerodromu, izvolite, glasajte za to, ali građani onda znaju sa kim imaju posla, sa vama koji vršite vlast u Srbiji, a mi ovako nećemo da se zadužujemo, niti bismo ikada pristali na neviđeno.
Tu su bande, lopovi, kriminalci, da dajemo ovolike pare u ruke da godinama navodno izvode neke projekte, a za par dana ili za mesec dana da milione strpaju u svoje džepove.
To vi vrlo dobro znate da se desilo, a ako vama vaša savest nalaže da glasate za to, izvolite, glasajte, a mi ćemo odlučno biti protiv toga i do kraja ćemo da vam iznosimo sve podatke, jer znamo da su izvršene zloupotrebe kada su u pitanju ovakvi milionski iznosi u evrima i dolarima.