Dame i gospodo narodni poslanici, upravo na ovom primeru člana 7. može se videti kakav je ovaj predlog zakona o davanju kontragaranciji Republici Srbiji po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta puteva B – Srbija i Crna Gora.
Konkretno, odnosi se na deonicu puta od Beograda do Novog Sada ili kako se to može nazvati put E - 75. Radi se o 120 miliona evra zajma na koji je Vlada Republike Srbije reagovala ovakvim Predlogom zakona.
SRS, naravno, ima jasan program po pitanju zaduživanja i mi nismo protiv toga da se zakoni donose, ali da budu jasni i precizni. Kada govorimo o javnim putevima, prvo je redosled postavljen naopako, jer nije donet zakon o javnim putevima. Trebalo je doneti zakon o javnim putevima, koji bi precizirao nacionalnu strategiju obnove i razvoja putne i železničke mreže, a onda zakon o koncesijama. Kao što je naš poslanik, gospodin Zoran Krasić, jasno rekao, trebalo je doneti nacrt sporazuma o zaduživanju i redosled poteza Vlade Republike Srbije, ovde, naravno da nije dobar.
Ako govorimo o ovom predlogu zakona, on se vidi na primeru člana 7, koji kaže: "Radi otplate zajma izvođač radova dužan je da korisniku zajma obezbeđuje sredstava iz sopstvenih prihoda, u iznosu i po dinamici utvrđenoj u članu 6. stava 2. ovog zakona, uplatom dinarske protivvrednosti dospelih deviznih obaveza po obračunu NBS i obaveštenju Ministarstva finansija."
Stav 2. kaže sledeće: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto izvođača radova, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od izvođača radova naplati obračunatu zakonsku kamatu."
Stav 3. kaže sledeće: "Pravo na povraćaj sredstava iz stava 2. ovog člana Republika Srbija ostvariće tako što će izvođaču radova umanjiti sredstva od utvrđenih budžetskih aproprijacija i subvencija ili, ako izvođač radova nije korisnik budžetskih sredstava Republike Srbije, inicirati naplatu sa računa izvođača radova, na osnovu ovlašćenja dobijenog od izvođača radova ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet."
Znači, ovde su stvari postavljene naopako i ovaj predlog od strane Vlade Republike Srbije govori o prirodi rada Vlade. Ako govorimo šta je interes Republike Srbije, kako to treba da se radi i šta to Republika Srbija mora da uradi, da bi građani Srbije živeli bolje, to je pre svega, ako donosimo zakon u ovoj Narodnoj skupštini, onda moraju jasno da preciziraju onu oblast na koju se odnosi predlog zakona.
A ako radimo ovako kao što radi Vlada Republike Srbije stalno, to je već postala praksa, Narodnoj skupštini predlaže neka zakonska rešenja koja parcijalno rešavaju ili nadomešćuju prethodnu vladu DS-a, o kojoj smo pričali po prethodnoj tački dnevnog reda, samo govori o prirodi kako je ova vlada rešila i na koji način da radi.
Znači, ovaj predlog zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije, kada je u pitanju ovo zaduženje, nije dobar predlog zakona, i SRS je protiv toga imajući u vidu, pre svega, strategiju o obnovi i razvoju putne mreže u Srbiji, kao tranzitne zemlje. Vlada je morala da ima jasan program. Ona ga, naravno, nije imala i zato mi ovde u Skupštini Srbije imamo ovaj problem i zato nam predlažete ovakve neprecizne, nejasne i neprimenjive zakone.

Hvala vam, gospodine Đorđeviću. U pravu ste, Zakon o javnim putevima je u proceduri, čeka već nekoliko meseci i moraćemo što pre da ga usvojimo.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treći predlog iz seta predloženih zakona o zajmu za sanaciju, obnovu i izgradnju puteva u Srbiji. Već sam rekao da je ukupna vrednost ova tri predložena zakona oko 250 miliona evra, što je impozantna suma za našu putnu privredu.
Ono što je u ovom predlogu različito od prethodna dva jeste što je on malo konkretniji, malo korektniji od prethodna dva, u smislu što je precizniji. Ovde je precizirano za šta će se koristiti ova sredstva, jasno je rečeno da su sredstva namenjena za izgradnju deonice pute E-75 Beograd-Novi Sad, i to obnovu postojeće kolovozne trake i postojećeg mosta preko Dunava kod Beške i izgradnju druge kolovozne trake i drugog mosta kod Beške, što treba da izvede Republička direkcija za puteve. To je ono što je dobro, što je zakon konkretan, što je precizirano jasno kakva je namena ovih sredstava.
Međutim, ostaje nejasno, kao što je nejasno u prethodnim predlozima, da li su ova sredstva već dobijena i utrošena ili nisu. Svi znaju da je ova deonica autoputa do Beške izgrađena. Znači, do Beške postoji kompletan autoput, a to je ono što se ovde pominje, odnosno za šta su ova sredstva namenjena.
Nije izgrađen drugi most kod Beške i ostaje pitanje da li su sredstva već dobijena, utrošena, izgrađena druga deonica autoputa, ostao još drugi most kod Beške da se uradi i time bi ta sredstva bila utrošena. Ako je to tako, onda je problem zašto mi sada ovde razmatramo, dajemo kontragarancije na nešto što je već utrošeno. Ako to nije tako, ako ta sredstva nisu povučena, nisu realizovana, onda ostaje pitanje za šta će se utrošiti, ako smo mi već iz naših sopstvenih sredstava taj posao uradili. Kakva je onda sudbina ovih sredstava i za šta će se ona iskoristiti.
Nažalost, ovde se pojavljuju neke odredbe koje su suvišne u jednom ovakvom zakonu i jedna od njih je u članu 3, zatim u članu 7, a odnosi se na izvođača radova.
Ovo je zakon o davanju kontragarancija i on treba da se odnosi samo na to da uređuje odnos između Republike Srbije, koja daje kontragarancije, i onoga ko je preuzeo, odnosno potpisao taj ugovor.
Međutim, u ovom predlogu se uređuju odnosi između Republike Srbije, kao korisnika, i Direkcije za puteve, kao izvođača radova. To je suvišno u ovom zakonu i ovim zakonom se ti odnosi ne mogu uređivati. Oni se mogu uređivati posebnim aktima, ugovorima između države Srbije i Direkcije za puteve.
Takođe, mislim da je pogrešno što je ovde Republička direkcija navedena kao izvođač radova.
Direkcija ne može biti izvođač, može biti investitor, a ona će naći već na neki način, preko tendera, izvođače kojih u Srbiji ima i koji će te radove izvoditi.
Sve što je nejasno u predloženim zakonima, što se provlači kroz sve i što su poslanici SRS već govorili ovde jeste čemu sve ovo, odnosno zašto se ovolika sredstva uzimaju putem zajmova i kredita, ako smo već te poslove nekome tamo dali putem koncesija.
Zakon o koncesijama je usvojen i tim zakonom predviđeno je da se daje koncesija za izgradnju ovog putnog pravca, a mi sada ovde govorimo o zajmu za izgradnju tog putnog pravca.
Znači, mi ćemo nešto izgraditi, kompletno isfinansirati, preuzeti jednu veliku obavezu da taj kredit vraćamo u narednim godinama, a onda ćemo sve to lepo nekome pokloniti sa strane da ubira sredstva od putarine i da to eksploatiše.
Ako se setite da je taj Zakon o koncesijama usvojen pre mesec ili dva dana i da je tamo utvrđeno da se koncesija daje na 20 godina, verovatno je onaj ko je napravio zakon napravio jasnu kalkulaciju, pa je rekao da će koncesionar imati ekonomski efekat da bi pri postojećoj ceni putarine, koja je važila u tom momentu, 20 godina eksploatiše te puteve (evo, gospodin Marković kaže 32 godine), da bi nadomestio sredstva koja će uložiti za izgradnju novih puteva.
Onda ostaje nejasno zašto se sada podiže toliko cena putarine. Najavljeno je da će sledeće godine biti izjednačena za strane i domaće automobile, znači biće višestruko povećana i onda postaje jasno svima da će koncesionar, za koga se verovatno zna ko će biti, ostvariti ogroman profit u ovom poslu, jer ćemo mi našim propisima doneti taj profit višestrukim povećanjem tih naknada za korišćenje autoputeva.
To je ono što je ovde nama nejasno ili bolje rečeno sumnjivo.
Znači, jednostavno nemamo poverenja, na osnovu svega što ste ovde predložili, da ćete iskrenim namerama ući u ovaj posao, oko ovih zajmova i oko koncesija, i iz tih razloga predložili smo amandmane da se ovi zakoni ne usvoje i apelujemo na skupštinsku većinu da ne prihvati ove zakone kako su predloženi.

Da li još neko želi reč o amandmanu da se član 8. briše? Član 8. naravno glasi da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ne, hvala.

Pošto smo završili pretres predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 25. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ (BUDUĆA MODERNIZACIJA I UNAPREĐENjE SISTEMA ZA UPRAVLjANjE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM) (pojedinosti)

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 26. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ (PROGRAM REKONSTRUKCIJE OPŠTINSKE INFRASTRUKTURE OPŠTINE SUBOTICA) (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Veroljub Arsić i Vjerica Radeta.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Odmah na početku želim da otklonim eventualne dileme povodom ovog amandmana i moguće insinuacije i kriva tumačenja zašto je SRS podnela ovaj amandman.
Pri sagledavanju ovih argumenata koje budem iznosio povodom amandmana na član 1. ovog predloga zakona, molim vas da izbegnete svaki lokalistički pristup ili neku teritorijalnu podelu ili uticaj nekog lokaliteta. Amandmane smo podneli iz principijelnih razloga, da ukažemo Vladi Republike Srbije da ona u suštini nema koncept, a to pogotovo neki dugoročni koncept na koji način, u kom smislu i zbog kojih potreba država, a kada kažem država mislim uopšte na sve subjekte na teritoriji Republike Srbije, mogu da se neposredno zadužuju i samim tim da se stvara obaveza za Republiku da donosi ovakve zakone kojima daje kontragaranciju.
Krenuću redom, u članu 1. govori se i navodi se šta je sadržina kontragarancije: "Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore, kao garanta, po Sporazumu o zajmu između opštine Subotica, kao zajmoprimca, i Evropske banke za obnovu i razvoj, kao zajmodavca, u visini od devet miliona evra zaključenom 17. decembra 2004. godine."
Na sličan način može da se desi da nam se obrati veliki broj opština na teritoriji Republike Srbije, sa gotovo identičnim zahtevima, gde ukazuju da su im potrebna sredstva za poboljšanje, a zašto ne reći za poboljšanje života, i da se prosto krene sa licitacijom tih iznosa, i verovatno po veličini mesta, ako je za Suboticu devet miliona, proporcionalno za veće opštine sigurno su ti iznosi veći.
Postavlja se pitanje, dokle to može da ide, dokle to lokalna samouprava može da se zaduži? Vašu pažnju vraćam na Predlog zakona o javnom dugu, gde smo takođe izneli principijelnu primedbu da država nema projekciju koliko bi to lokalna samouprava mogla da se zaduži u inostranstvu ili uopšte na finansijskom tržištu, i da Republika Srbija preuzme obaveze po osnovu kredita koje koriste jedinice lokalnog samoupravljanja.
Samo ću navesti šta je napisano da su potrebe, a kaže se ovako – program ima za cilj realizaciju projekata za regulisanje otpadnih voda opštine Subotica, čija se vrednost procenjuje na najviše 14,35 miliona evra, s tim da će zajam Evropske banke za obnovu i razvoj pokriti troškove od devet miliona evra.
Na gotovo identičan način mogu da se obrate sve opštine na teritoriji AP Vojvodina, a pogotovo one opštine koje se neposredno graniče, odnosno kroz teritoriju opština prolazi i teče reka Dunav.
Postoji problem sa otpadnim vodama, postoji problem sa površinskim vodama, na različite načine to opštine rešavaju i različiti iznosi su u pitanju, a da ne pominjem problem Vrbasa, koji već godinama ima problem sa kanalom Dunav-Tisa-Dunav.
Ako bih krenuo ovom logikom, gotovo svaku opštinu u Republici Srbiji mogao bih da pomenem. Zato što nema jasne vizije dokle Srbija može da preuzima kontragarancije, odnosno obaveze i da po tom osnovu izdaje kontragarancije, do kog iznosa može lokalna samouprava da se zadužuje, mi ne možemo jedan ovakav predlog zakona da podržimo, već zahtevamo, ako Vlada smatra da na ovaj način treba da se obezbede dopunska sredstva, da se izradi strategija.
Strategija u smislu ukupnih potreba, strategija u smislu dinamike. Ove godine idu dve opštine, a sledeće dve opštine, pa da Republika ima svoj plan koliko ona sebe može da optereti zbog kredita koji primaju lokalne samouprave. Verovatno su krediti potrebni za razvoj, za sređivanje infrastrukture ili ovo što je verovatno čisto ekološki projekat.
Zato sam na početku rekao, nedostatak te jedne opšte strategije nas je primorao da otvorimo pitanje, bez ikakve namere da vezujemo čisto za lokalitet naše prigovore.
Ne, kao što vidite, mi ne prigovaramo kada je u pitanju ovaj lokalitet i kada je u pitanju Subotica, nego samo insistiramo da se principijelno otvori to pitanje.
Kada se to principijelno pitanje otvori, kada se nađu parametri, uslovi, razlozi, zašto, kako, pod kojim uslovima, onda molim vas da se krene sa ovim projektima i da se završavaju neki poslovi.
Samo bih vam skrenuo pažnju – u periodu od 1997. godine takođe je postojala druga varijanta pomoći.
Ali, tada su bili, sećate se vi iz vlasti, tzv. nezavisni gradovi, gde je koalicija "Zajedno" osvojila vlast, pa su pravili svoje posebne mreže, pa je onda Niš direktno preko nemačke ambasade i nekih poslovnih banaka završavao, i nikakav uslov nije bio potreban da država daje neku garanciju ili kontragaranciju. Zašto?
Zato što država nije imala ni platni promet sa inostranstvom, bile su sankcije, bila je blokada, ali ta pomoć je dolazila raznim kanalima, a sami znate da je ta pomoć poprilično zloupotrebljena, pod firmom pomoći sve je i svašta prolazilo.
Očigledno država mora da ima svoju strategiju.
Još jedanput navodim, amandman je podnet iz čisto principijelnih razloga, da se otvori tema, kako država da se zadužuje za potrebe lokalne samouprave, koliko da se zadužuje, pod kojim uslovima i kakva dinamika tih zaduženja treba da bude, vodeći računa o makroekonomskoj stabilnosti i platno-bilansnim pozicijama države, a verovatno, čak možda i sigurno, o mogućnostima lokalne samouprave da samostalno servisira obaveze koje je preuzela za neke namene koje su čisto lokalnog karaktera.

Hvala, gospodine Krasiću. Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je pre mesec dana Evropska banka za obnovu i razvoj održala jednu vrstu seminara, nazovite kako hoćete skup sa predsednicima opština i gradova iz Srbije, i na tom skupu je govorila predsednik jedne od najvećih beogradskih opština, gospođa Gordana Pop-Lazić, oni su jasno stavili do znanja da žele da lokalnim samoupravama odobre kredite za oblast ekologije, a na šta se odnosi i ovaj od devet miliona evra za opštinu Subotica, i za programe koji bi ublažili katastrofalnu situaciju što se tiče socijalne ugroženosti, bede i siromaštva u opštinama, u kojima nema jasnih pravaca i strategije kako taj problem da se reši.
Za razliku od svih ovih tzv. demokratskih predsednika opština, i ovog što je predsedavao i onih koji su govorili, učestvovali su na tom skupu i govorili i Mlađan Dinkić i Boris Tadić, a jedino je gospođa Pop-Lazić izašla sa nečim što je konkretno.
Kada tražite pare, pogotovo neke milionske iznose, morate da znate gde ih plasirate, koliko je to isplativo i kojoj kategoriji konkretno pomažete. Naime, opština Zemun je krajem decembra 2004. godine, uoči usvajanja budžeta za 2005. godinu, jasno definisala strategiju socijalnog razvoja, odnosno uklanjanja bede i nemaštine, kroz nekih pet pravaca koje je sebi zacrtala.
Naravno, ona se osvrnula na nešto što je uzrok da se gotovo sve lokalne samouprave, Srbija, SRJ i naša privreda nađu u toj situaciji. Niko od prisutnih učesnika na skupu, koji je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj, nije želeo da se osvrne na to šta su uzroci koji su doveli do takvih posledica. To su nezabeležene sankcije prema našoj zemlji i našem narodu, nemogućnost da se postigne minimalni održivi razvoj, a kamoli da se investira u nekom većem obimu, a zatim i bombardovanje od strane NATO pakta 1999. godine.
Naravno, od strane mnogih tzv. demokratskih lidera i liderčića odavno je zaboravljena ratna šteta, koju više niko ne potražuje, a naročito aktuelni predsednik Republike. Tu se govorilo o već dostignutim razvojima tih projekata, o čemu je reč kada je u pitanju ova kontragarancija za Suboticu.
Daću vam jedan podatak koji mi je upravo predsednik opštine Zemun dala, a tiče se izgradnje jedne najjednostavnije vodovodne mreže, tehnički i tehnološki po našim standardima koja, otprilike, za pet kilometara košta 28 miliona dinara. To je jedan potez koji će sad u Ugrinovcima da se radi, ali ko zna koliko je još takvih naselja kojima je to potrebno.
Za grad Beograd, za sve beogradske opštine, Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda je predvideo izgradnju u 2005. godini samo 16 kilometara vodovodne mreže. Kanalizacija, to je takav luksuz za gradonačelnika Beograda. Da ne govorim o činjenici da u gradu u kome živim 22 naselja nema vodovod i kanalizaciju. Koliko god da su se vlasti smenjivale od 1996. do 2000, pa posle te i sada od dolaska i gospodina Stevanovića i koalicije koju on predvodi, nema strateških pravaca, kao što je opština Zemun odredila: da jednu trećinu od ukupne kilometraže celog grada Beograda izgradi na području samo Ugrinovaca.
Sada se postavlja pitanje zašto su oni odlučili da ovoliki iznos daju, i to direktno lokalnoj samoupravi, i zašto Evropska banka za obnovu i razvoj, o tome je takođe bilo reči na tom skupu, više želi i radije sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave nego sa Republikom, sa "Srbijavodama", sa "Vojvodinavodama". Znate, po onom DOS-ovskom Omnibus zakonom kakve su sve ingerencije dobile i "Vojvodinavode" i sva ta javna preduzeća čiji je osnivač Autonomna pokrajina.
Oni imaju jedno obrazloženje koje ne mora uvek da bude pravilo, a naročito neće biti u opštini Subotica. Kažu da im je lakše da te novčane tokove odobrenih kredita za ove konkretne projekte kontrolišu i da sarađuju sa jedinicom lokalne samouprave. I mi u Kragujevcu, naročito ovi u Subotici, imamo gorko iskustvo, kao i u drugim gradovima gde su odobreni ti krediti, odnosno zajmovi za korišćenje tih sredstava.
Nikada, ni za prethodnu kontragaranciju koju je dobila opština Subotica za vreme DOS-ovske vlasti i za druge gradove u Srbiji, odbornici tih skupština opština nisu dobili izveštaj, uz završni račun budžeta, kako su sredstva trošena, ni kada su donacije u pitanju. To je slučaj u Kragujevcu, konkretno, za one tri godine DOS-ovske vladavine, i sa kreditima i sa donacijama, nikada nismo dobili izveštaj o tome ko je, kako, gde ulagao, jer to uopšte nije bilo očigledno, u smislu da su ljudi dobili vodovod, da su dobili kanalizaciju.
Evo, ovde je slučaj sa Suboticom takav da Republika Srbija, kao puki garant onoga na šta će Subotičani, odnosno vlastodršci, ovi iz Kasine koalicije, da troše pare i kako će da posluju, a vi sami dobro znate da je javnost, ne uzdrmana, nego toliko dobro upoznata i to sa ove skupštinske govornice, od strane srpskih radikala, sa svim Kasinim mahinacijama, za vreme dok je bio predsednik opštine Subotica, pa pokrovitelj sledećem predsedniku, kada je bio potpredsednik Vlade. Evo, isti su akteri, samo je drugo ime i prezime predsednika opštine, ali je takođe iz Kasine stranke, sa devet miliona evra poverenih para za ovaj projekat.
Njihov cilj je da se ekološki zaštiti tok Dunava. Verovatno im je to bio osnovni motiv kada su odobrili jedan ovakav projekat. Zaista je, zbog problematičnosti tih ljudi koji vrše vlast u opštini Subotica i zbog toga što je Jožef Kasa konkretno svojoj kćerki gotovo dao na poklon 18 hektara zemlje na raznorazne načine, društvene, državne i privatne svojine, u onoj aferi koja je dobro poznata javnosti, teško shvatljivo što vi opet tim istim ljudima, iz iste koalicije, dajete mogućnost da na takav način raspolažu ogromnim sredstvima.
Sada, kao što je rekao gospodin Krasić, kada bi se svaka opština iz Srbije pojavila sa ovakvim projektom, jer svaka veća opština, pa i manja, nema veze, u ekološkom smislu svaka ima velike probleme, od deponija, preko otpadnih voda, preko nepostojanja vodovoda i kanalizacije u ogromnom broju naselja, kao što je to slučaj u Kragujevcu, kada bi svaka izašla sa ovim ili sličnim elaboratima i ušla u ovoliko zaduživanje, postavlja se pitanje gde je tome kraj i koliko to breme odgovornosti, odnosno garancije Republike Srbije, ovako prezadužena zemlja i njeni građani mogu da preuzmu na sebe. Onda ne biste morali mesec dana ništa da radite, već samo da odobravate kontragarancije, ako bi se tim putem krenulo.
Predsednici opština koji su iz redova SRS vode računa, pre svega, da koliko-toliko ublaže štetu koju su prethodnici naneli. Evo, imate slučaj u opštini Grocka - ogromne rupe u budžetu, nenormalno trošenje para od strane prethodnika iz DS. Naš predsednik već danima samo pokušava i uspeo je za nekoliko dana da spasi koliko-toliko budžet opštine Grocka, i tako minimalan.
Što se tiče ostalih predsednika, uz sve projekte i uz strategiju koja je definisana da se reše svi ti problemi koji su u ingerenciji lokalne samouprave, nikome ne pada na pamet da srlja ovako kao što je to uradila vlast u Subotici, kroz uzimanje ovolikih iznosa sredstava ljudima koji veoma loše rade i vrše posao upravljanja tom opštinom. Zato je nemoguće da se na ovakav način poslanici određuju prema problemima koji su, pre svega, u isključivoj nadležnosti, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, jedinice lokalne samouprave.
Problema je mnogo, ali ti problemi su uzrokovani, pre svega, veoma lošom vladavinom DOS-ovskih garnitura, skupljenih na raznorazne načine, opštinskih vlastodržaca u organima lokalne samouprave u periodu od 2000. do 2003. godine. Ista priča se ponavlja tamo gde je taj skraćeni DOS u koaliciji ili ima neke priveske uz sebe.
Ono što mi možemo pouzdano da vam kažemo, u opštinama i u gradovima gde su radikali preuzeli vršenje vlasti u jedinicama lokalne samouprave, uz sagledavanje velikih problema i velikih dugova i uz racionalno korišćenje svakog dinara, osećaju se pomaci i to građani vide iz dana u dan.
Nema godinu dana otkako su završeni izbori za lokalnu samoupravu, konstituisani lokalni organi vlasti, ali u opštinama i gradovima gde smo mi preuzeli vođenje, vidi se da su pomaci očigledni, da nema lopovluka, korupcije, krađe. To je dovoljan signal i putokaz građanima kako da se opredele prilikom vanrednih parlamentarnih izbora, kojih će svakako u Srbiji biti, kao i zbog činjenice da smo dobri domaćini, da oprezno razmatramo sve mogućnosti i nismo skloni nikakvom zaduživanju, da glasaju za predstavnike SRS.

Hvala vam, gospođice Jovanović.
Da li još neko želi o amandmanu, kojim se predlaže da se briše član 2, koji govori o tome kako se zove zajam? (Ne.) Hvala.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući. Pitam se hoćete li vi da obrazlažete moj amandman, odnosno da objasnite poslanicima o čemu se radi ili ćete to da ostavite meni?

Gospodine Arsiću, dao sam vam reč, izvolite, nisam pominjao vaš amandman.