Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo se vidi kontinuitet Vlade i DOS-a i ove nove vlade novog DOS-a. Znači, dajemo kontragarancije, korisnik je Republika Srbija, izvođač radova je Republička direkcija za puteve; vrednost zaduženja - 120 miliona evra.
Možda ovo ne bi bilo nešto čudno da se tih 120 miliona evra neće utrošiti na radove u Republici Srbiji na putnom pravcu E-75 Beograd-Novi Sad. Republika Srbija se obavezuje da će svake godine obezbeđivati, po osnovu ugovora o finansiranju, koji je ratifikovan Zakonom o ratifikaciji ugovora o finansiranju itd. i kaže: sredstva će se upotrebiti za obnovu postojeće kolovozne trake i postojećeg mosta preko Dunava kod Beške i izgradnju druge kolovozne trake i drugog mosta kod Beške, koje treba da izvede Republička direkcija za puteve.
Pitam poslanike, koji će da glasaju za Predlog zakona, zar niste pre mesec dana glasali za koncesiju da se taj putni pravac da u koncesiju, baš taj? Nijedan drugi, nego baš deo puta Beograd-Novi Sad.
Išlo je to u nekom paketu, tri deonice su bile u pitanju. Jedna od te tri deonice je ovaj deo puta, iako smo sa ove govornice upozoravali da je to čista pljačka, da je to čista prevara građana Srbije, da je kredit uzet, da ga Republika Srbija vraća, da su radovi poodmakli, da je zemljište na kome će da se nalazi druga kolovozna traka već otkupljeno, da su već urađeni određeni zemljani radovi, da je sve to u završnici, postavljali pitanje zašto ćemo nekome dati izgrađen autoput u koncesiju?
Onda smo vam pokazivali tabele, koje je radila baš Republička direkcija za puteve. Znači, republički organ, nismo ih mi pisali, nismo ih mi izmišljali, jer se kaže da ova deonica obezbeđuje čist neto prihod Republičkoj direkciji, koja gazduje tim putem, 20 miliona evra godišnje. Znači, vrednost kredita sam put će da otplati za pet godina.
Vi ste to dali u koncesiju. Ko će sada da vraća koncesiju? Ko će sada da vraća kredit? Da li Republička direkcija, da li korisnik koncesije, da li Republika Srbija? Kada kažem - Republička direkcija i Republika Srbija, ne vidim neku razliku, jer je osnivač i vlasnik Republičke direkcije za puteve Republika Srbija. Ako ona to plaća iz svojih izvornih prihoda, onda ćemo mi iz budžeta morati da nadoknadimo neke druge investicije koje će imati Republička direkcija za puteve, ako uopšte u ovoj državi bude bilo kakvih investicija.
Pričali ste, i ministar za kapitalne investicije, da su koncesije dobre. Slažem se da koncesije mogu da budu dobre, ali u ovom slučaju samo za korisnika koncesija. Za Republiku Srbiju i za njene građane - ne. Jer, koncesija ima neki smisao, neku svrhu, ukoliko korisnik koncesije donese svoj kapital u državu, sa svojim novcem ili kreditima koje će on da podiže, izgrađuje putnu infrastrukturu.
Nemam ništa protiv da eksploatiše takvu koju je on napravio, ali mi smo gospodinu korisniku koncesije napravili sve, i autoput i mostove. Ako nismo, zadužili smo se za to. Napraviće neko, jer taj dug mora da se negde realizuje. Rekli smo - e, sada kad smo ti sve napravili, sad ti budi pametan, pa zarađuj pare. Ne treba mnogo da budeš pametan.
Treba da se postavi pitanje zašto je ta deonica morala da u koncesije, zašto smo se odrekli tih prihoda 20 miliona evra godišnje koje taj putni pravac donosi Republici Srbiji. Zato kada sam spomenuo ovde sa ove govornice i zapitao se kolika je provizija za davanje tih koncesija, neko je skočio. Izvinite, molim vas, sada kada vidim ovaj predlog zakona o kontragarancijama, onda vidim da sam bio u pravu što sam pitao kolika je provizija ministra ili nekog drugog koji je učestvovao u ovome ili su to zajedno radili. Bilo kako bilo.
Znači, samo jednu stvar, treba ovde ovlašćeni predstavnik predlagača da nam objasni ko će da vraća ovaj kredit, jer u obrazloženju Predloga o koncesijama pisalo je da ono što je Republika Srbija do sada vratila, to se više ne računa, a ostatak duga vratiće korisnik koncesije. Što mi onda dajemo kontragarancije? Kome dajemo kontragarancije? Šta ako korisnik koncesije ne vrati? Onda će morati Republička direkcija. Ukoliko ona ne vrati, onda će morati to da se vrati iz budžeta Republike Srbije. Zašto mi sada raspravljamo o tome? Taj autoput više nije naš. Nekome ste ga dali. Kome ste ga dali? To ćemo tek da vidimo.
Već je bilo priče za one ranije kontragarancije. Čini mi se da će novac za koncesije biti iz tih ranijih kontragarancija, iz septembra, decembra 2001. i aprila 2002. godine, kada je Difens zauzeo autoput Beograd-Niš i kada je olakšao budžet, odnosno zadužio građane Srbije za nekih par stotina, ako ne i čitavih 300 miliona evra. Izgleda da će sa tim novcem da bude plaćena koncesija, ali i taj novac moraće da vrate opet građani Srbije. I ovih 120 miliona opet će morati da vrate građani Srbije.
Nemojte da izlazite za ovu govornicu i da optužujete SRS kako je ona protiv razvoja infrastrukture u Republici Srbiji. Mi smo protiv načina na koji to radite. Zadužujete Republiku, zadužujete građane, a onda date posao nekom drugom ko će samo da upisuje recke koliko će stotina miliona evra da zaradi. Te koncesije koje ste dali nekome će da obezbede profit od milijardu evra za narednih 20 godina. To je rezultat vaše vlasti i protiv toga se bori SRS, ne protiv infrastrukture, nego načina kako dolazimo do nje, ko eksploatiše, a ko plaća.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem što gospodin Ilić kao direktno zainteresovan ministar za usvajanje ovog zakona nije tu. On je verovatno sad negde pored Ibra, čeka da neka dama upadne u Ibar, pa da je izvadi, da učini bogougodno delo, ali smatram da je ministar finansija morao da bude ovde da nam ove nedoumice razjasni. Morao je da brani ovaj predlog zakona.
Nije korektno od strane Ministarstva finansija da se preko ovih zakona ovako prođe i uz svo uvažavanje dame koja je iz Ministarstva finansija, ali za ovakve zakone, za zakone koji se tiču zaduženja do guše Republike Srbije, normalno je da očekujemo da ministar finansija sedi ovde, osim ako ne komponuje neku pesmu, pa sad ne može.
Dame i gospodo narodni poslanici, maločas smo govorili o ovom zajmu od 120 miliona evra. Narodni poslanik Arsić je vrlo studiozno obrazlagao zašto ne treba. Ekspertski tim SRS iz oblasti građevinarstva, iz oblasti putne privrede, jasno je stavio do znanja, odnosno dao poslanicima i mi smo jasno stavili do znanja koliko će se odliti sredstava pri ondašnjoj ceni putarine, bez ovog povećanja cene koja je dupla, u džep koncesionara.
A koliko će se para odliti sada, juče sam putovao ovom relacijom Beograd-Novi Sad, 170 dinara po putničkom vozilu, a čekao sam 10 minuta pri tri otvorene rampe. Stranci plaćaju 10 evra. Vidite kolike se pare, kolike će pare koncesionar uzeti sutradan kada mu napravimo još ovaj deo puta od Beške do Novog Sada, i kada mu napravimo most, i kada mu kažemo – izvolite gospodine, napravite kasu, odnosno spremite džakove i odnosite ta sredstva.
Član 6. na koji je podneo amandman narodni poslanik Dragoljub Stamenković, ne verujem da bi on mnogo konciznije, mnogo lakše i brže obrazložio ovaj amandman i ubedio vas da glasate za ovaj amandman, ali ja ću pokušati.
Član 6. kaže - sredstva za otplatu zajma obezbeđuje korisnik zajma. Korisnik ovog zajma je Republika Srbije, jer se Republika Srbija zadužuje u ime, odnosno za račun Direkcije za puteve, ili gde će se već to smestiti, ali Republika Srbija se zadužuje za ovaj zajam. Pre 10 dana smo o ovom zajmu raspravljali. "Korisnik zajma je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu u koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu i prateće troškove." Normalno, ali Republiku Srbiju zadužujete.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da stvarno neko iz Vlade povuče ove nebulozne predloge zakona, da ne maltretira ni vas, ni nas, ni građane Srbije koji ovo gledaju, jer nema smisla da za svaki predlog zakona izlazimo za ovu govornicu i da otkrivamo afere. Nema predloga zakona iza koga se ne krije afera. Pitanje je samo koliko se sredstava kroz ovaj predlog ili onaj prethodni, ili onaj prethodni, ili onaj pre 10 dana, odliva iz džepova građana.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da u danu za glasanje ovaj amandman usvojite i da ovaj zakon, koji inače ničemu ne služi osim da nas zaduži do guše, da zaduži decu naše dece, skinemo sa dnevnog reda.

Narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najveći problem ovog predloga zakona sadržan je u članu 6. i članu 3.
Prvo, po osnovu ovoga predloga zakona vidi se da onome ko je predložio zakon nije jasno ko je korisnik zajma.
U članu 3. kaže da je korisnik zajma Republika Srbija, ali u obrazloženju pojedinačnih, odnosno objašnjenju osnovni pravnih instituta kaže se: "U odredbi člana 3. Predloga zakona uređuje se pitanje korisnika zajma, a koji je u ovom slučaju Republika Srbija, odnosno izvođač radova."
Na osnovu toga, kako je primetio narodni poslanik gospodin Krasić, vrlo je teško davati garanciju sam sebi, ali je problem u članu 6. sledeći - korisnik zajma dužan je da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu i prateće troškove. U sledećem članu se kaže da otplatu zajma u stvari treba da vrši izvođač radova iz sopstvenih prihoda.
Šta će se desiti? Desiće se da će zajam od 120 miliona evra, koji će služiti za izgradnju mostova i traka na navedenom delu puta od Beograda do Novog Sada, potrošiti Republička direkcija za izgradnju na izvođenje građevinskih radova, a da će na kraju ta deonica po onom zakonu koji je već usvojen o davanju garancija biti izdata nekom drugom, ako već nije.
Taj neko drugi će da naplaćuje putarinu, Republička direkcija neće moći ništa, ali će sredstva povući i postaće dužnik na osnovu nečega što ne može kasnije naplaćivati.
Desiće se da od nekih drugih poslova koje bude radila i ostvarivala prihode moraće da daje Republici Srbiji, kao garantu sredstva za otplaćivanje i vraćanje kamate, a to će odvesti Republičku direkciju za izgradnju u propast.
Prvo, ne sumnjam da će ministar finansija ili neko posle na osnovu ovog zakona naterati nekoga u Direkciji, ko je u ovom slučaju izvođač radova, da prihvati ovakve uslove. On će možda naterati direktora ili nekoga ko bude hteo da prihvati po ovim uslovima da bude izvođač radova i da završene radove preda nekom koncesionaru, ali će nestati Republička direkcija za puteve.
Neće moći da vraća ovaj kredit koji će povući u visni od 120 miliona evra. Desiće se da će građani Srbije morati da vrate ovaj kredit. Zbog toga je i članom 6. i članom 7. nejasno regulisano ko će u stvari vraćati zajam. Ukoliko ne bude mogla da vrati Republička direkcija, ona neće moći, jer neće naplaćivati prihode, vratiće Republika Srbija.
Da ste samo na početku 3. člana znali ko je stvarni korisnik zajma, onda ne bismo došli do ovih problema, a možda i mi ne bi tražili da se svi ovi članovi brišu, jer da je neko drugo vreme i da građani žive dobro, da je socijalna, politička i druga privredna situacija u Srbiji dobra, ovakvi zakoni sami po sebi bi se podrazumevali, ne bi izazvali ovoliko bure u Skupštini i logično je da Republika Srbija daje garancije za određene zajmove.
Ali, obzirom da se sredstva po ovim zajmovima uglavnom troše nenamenski ili da se na ovaj način zadužuju građani Srbije koji neće ubirati prihode od onoga što se izgradi ovim zajmom, zato mi tražimo da se ovo briše, jer nemamo poverenje u one koji će raspolagati ovim novcem, ni kako će ga utrošiti, niti će država Srbija od toga imati koristi, jer su već rekli pre mene neki poslanici da je ta deonica već izdata pod koncesiju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta evropskih puteva B – Srbija i Crna Gora i predložio sam da se taj član 7. briše.
Smatram da bi trebalo brisati član 7. ovog novog zakona koji se odnosi na obaveze izvođača radova. Izvođač radova je Republička direkcija za puteve i postavlja se pitanje zašto bi Republika Srbija davala kontragarancije za deonice puteva koji su već po odluci Vlade predmet koncesija.
Umesto da se davanjem koncesija dođe do novog kapitala, aktuelna vlast traži od ove skupštine da mi garantujemo za sve korisnike koncesija.
SRS je protiv ovog zakona, kojim je potrebno da država Srbija obezbedi kontragaranciju u iznosu od 120 miliona evra za kredite i zajmove koje je uzimala DOS-vska vlast, pa zato i nenamenski trošila novac građana Srbije. Predlažem da ovaj moj amandman usvojite.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na primeru člana 7. Predloga zakona može se videti sva priroda zakona koji je predložila Vlada Skupštini. Mi poslanici SRS smo protiv ovakvog predloga zakona zato što je ovde potpuno naopako donet...

Izvinite, molim vas, omogućite poslaniku, budite ljubazni, molim vas. Vratiću vam vreme, molim vas, dozvolite poslaniku da se obrati.