Hvala. Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković. Izvolite.

Mislim da predloge o promenama naziva ulica podnosi skupština opštine i njeni organi, tako da je ovo pitanje za Skupštinu opštine Čačak, a manje za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Kada već govorimo o promenama naziva ulica, deo tih stvari bih ostavio istoričarima. Jer, da o Milanu Stojadinoviću raspravljamo u ovoj skupštini, verujte 250 poslanika imalo bi 250 mišljenja. Nažalost, u našoj istoriji se svašta dešavalo, pa sam čak u osnovnoj školi morao da učim da je Slobodan Jovanović izdajnik i zastupnik stranih sila, ne malo ljudi ga je nazivalo i fašistom, a čovek je emigrirao u London, koji nije imao nikakve veze sa fašizmom.
Prema tome, više bih voleo da se o ovom pitanju, ipak, raspravlja na predstojećoj sednici Skupštine opštine Čačak, a o istorijskoj ulozi pojedinih političara pred Drugi svetski rat i u toku Drugog svetskog rata ipak bi malo više ostavio prostora istoričarima, pogotovu što se i u nekim zapadnim državama, a i u centru bivšeg Sovjetskog Saveza, konačno otvaraju dokumenti na kojima je stajala ta pedesetogodišnja zabrana čitanja zbog proglašavanja službenom i državnom tajnom, pa će nam verovatno mnogo toga u skorijoj budućnosti biti jasnije. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo, treba istaći, kada smo govorili malopre o kontragarancijama za davanje kredita za remonte, da u samom procesu restrukturiranja izvesna sredstva se izdvajaju, a sam proces restrukturiranja je već započet, vi ste izdvojili jedan deo preduzeća iz elektroprivrede. Zatim treba, takođe, "Kolubaru metal" da izdvojite, tu radi tri hiljade radnika, gospodo, treba znati i to da sve delove, koji su vezani za površinske kopove i energetiku, izrađuju, vrše popravke, bageri itd. Samim tim izdvajanjem, znači, mi na neki način možemo reći da se favorizuju neka preduzeća iz inostranstva.
Prema tome, smatram da je to jako neprirodno, s obzirom da godinama to preduzeće vrši popravku i izradu delova za površinske kopove, a takođe i za termoelektrane.
Hoću da kažem da ste, takođe, izvršili restrukturiranje prenosnog sistema na taj način što ste već prodali elektrosistem, što znači da je tu jedan deo sredstava trebalo da izdvojite za dalje ulaganje u elektroprivredu.
Međutim, ta sredstva nigde ne prikazujete. Prenosni sistem, koji se sada radi 70 kilometara do Republike Srpske, pitanje je gde će ta sredstva od naplate usluga prenosnog sistema, gde će te pare da završe, da li će elektroprivreda od toga imati koristi. Takođe tu ima nejasnoća i o tome ništa ne objašnjavate.
"Kolubara B", priča se čak, nažalost, 2011. da će da se gradi termoelektrana "Kolubara B". To je ona priča od ranije. Setimo se skoro da je gospodin Velimir Ilić govorio da će krenuti nastavak radova na "Kolubari B", gde ima negde oko 270 miliona evra da se uloži, s tim što bi bili u vrlo kratkom periodu izvoznici električne energije. Međutim, to je samo jedna demagoška priča koja nema veze sa istinom.
Posle toga je gospodin Naumov izjavio da to ide tek 2011. godine, što znači da u to vreme neće biti ni ova vaša sadašnja koalicija, niti ova sadašnja vlast. Prema tome, taj vruć krompir se baca u ruke nekim budućim tj. nama - SRS, koji ćemo doći na vlast.
Eksproprijacija koju treba da vrši elektroprivreda, znači zemljište koje treba da se otkupi u Kolubari, na tome se ništa ne radi, a zna se dobro da velike količine uglja leže u Vreocima, gde ste vršili nekoliko puta pobune, zastoj, opstrukciju rada i na taj način ste izazvali smanjenu količinu električne energije i uvozili ste kada je vama padalo na pamet. Međutim, ja sam na jednom skupu u Vreocima, bilo je prisutno više od hiljadu ljudi, upozorio i rekao - gospodo, ne, nikako blokada pruge, jer na taj način činite njima uslugu, a vama veliku štetu.
Takođe, hoću da kažem da je ova jučerašnja promocija Demokratske stranke predajom medalja odbojkašima isto tako jedna od zloupotreba političkih, da kažem da se sport zloupotrebljava. Trebalo bi razmišljati, naravno, o amaterskom sportu i jednom načinu kako da se odvoje sredstva, kako decu da odvojim od droge, kako i na koji način da pospešimo amaterski sport, a ne samo, kada su veliki sportski događaji, gospoda iz Demokratske stranke dodeljuje medalje i na taj način samo vrše promociju svoje stranke. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je kontradiktornosti u ovoj kontragaranciji, počev od ukupnog obima sredstava i onoga o čemu sam govorila povodom amandmana kolege Mirčića - ko će biti korisnici, pored elektroprivrede, kako je to naznačeno u članu 3, jer se ne poklapa sa obrazloženjem predlagača, a obaveze korisnika kredita su definisane u ovom članu 6. i tu su sada zanimljive stvari za vas i za celokupnu javnost.
Sredstva za otplatu kredita, kako ovde stoji, u kontragaranciji, obezbediće, dakle, korisnik elektroprivreda, ako je to samo elektroprivreda, prenosom sredstava na poseban račun kod Vojvođanske banke a.d. Novi Sad. Zašto baš kod Vojvođanske banke? Sada čujem, kolege kažu - državne.
Znate, četiri najveće državne banke je jednim potezom pera u jednom danu zbrisao ministar finansija. Sada vi meni kažete, državna banka, a ima ih još nekoliko koje su sa tzv. državnim odnosno društvenim kapitalom i vi ne znate, kao što ni ja ne znam, i vi koji to dobacujete, kako je došao na ideju predlagač ove kontragarancije, da to bude baš tamo i da li je to bilo putem neke javne ponude, ili je to onako, ispod žita, kao što su oni navikli da rade.
Nemojte onda nešto za šta niste sigurni, razumem da ste bili u upravnom odboru te banke ili da ste jedan od direktora, ne bih se usudila da se tako gađam sa 50 miliona dolara i da kažem, to je zbog toga.
S druge strane, moram da vam kažem da je neverovatno da se ovaj stav 3. člana 6. na ovakav način formuliše, zato što on ne znači ništa, u principu, a i sam nam predlagač to poručuje. Kaže: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto korisnika kredita, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od korisnika zajma naplati obračunatu zakonsku kamatu".
Mnogo se špekuliše sa ovim šta je obračunska zakonska kamata. Po hiljaditi put vas upozoravam, sa ove govornice, da to jednom moramo u Skupštini da raščistimo i zbog građana, a pre svega zbog njih, koji plaćaju velike globe državi kada je u pitanju neizmirena obaveza po raznim osnovama, i za komunalne usluge.
Imamo slučaj kragujevačkog vodovoda, gde su stigli neverovatno astronomski, sa sve kamatom, računi za vodu, koji se sada, doduše, reprogramiraju po nekom dogovoru sa gradskom skupštinom.
Imamo mnogo slučajeva kada je u pitanju neblagovremeno plaćanje poreskih obaveza. Ako vi priznajete da postoji van zakonskih okvira i van Zakona o obligacionim odnosima, saveznog bivšeg i zakona koji su doneti 2001. godine, gde je amandmanom SRS jasno rečeno da zakonska kamata, obračunska, mora da bude usklađena sa rastom troškova i zarada.
Ako vi u vašoj sredini imate slučaj da se ona obračunava na mnogo veći način, onda je to klasična zloupotreba. Niko se od nadležnih do dana današnjeg nije izjasnio po tom pitanju. To više ne može da bude ona kamata od 0,02% dnevno. Da li se slažete sa tim? Znači, ne može da bude.
Mora da bude mnogo manja ili da se usklađuje sa tom eskontnom stopom Narodne banke Srbije, ona je oko 26-27% na godišnjem nivou ili ovaj kombinovani model sa rastom zarada i sa rastom troškova na malo.
Onda se postavlja pitanje, nešto je o tome govorio i kolega Šarović, prvo, zašto baš sa Poljacima ovaj sporazum, kakva je to vrsta i kog kvaliteta, što se tiče tehnologije, mašina i opreme, nemamo specifikaciju, tako da i ne znamo šta je zapravo sadržano u tih 50 miliona.
I zašto Narodna skupština da prihvati sve ovo, kada će opet od korisnika električne energije ovaj iznos da ide, što će da prihoduje elektroprivreda, pa će kao korisnik ovog zajma, odnosno ovog kredita da ga vraća sukcesivno po ugovoru koji ne znamo kako izgleda, jer ovde su samo opšte norme date.
Čemu sve to, kada svake godine Elektroprivreda Srbije od građana po osnovu od 2,16 kilovat snage, a to vam je sada otprilike dva američka dolara, uzme od građana na dva miliona i 200.000 brojila oko 23-24 miliona dolara.
Na svim računima za električnu energiju lepo vam piše da je to takozvana angažovana snaga, odnosno da to Elektroprivreda koristi za remont svojih postrojenja.
Ako to plaća i onaj koji ima dva i tri brojila, na drugom i trećem nije oslobođen te takozvane angažovane snage, odnosno tih 2,16 kilovata električne energije, odnosno ekvivalent dva dolara, ako to plaćaju građani stalno svakog meseca kada im dođe obračun za električnu energiju, zašto onda ove pare.
Gde se onda troši novac i kako ga onda raspoređuju i troše ova dvojica, Hamović i Lazarević, koji imaju monopol što se tiče elektroprivrede i električne energije.
Zašto se onda dodatno zadužuje država, kada na svakom računu, na svakom koji vi dobijete imate taj iznos koji je bio početnih 50 i nešto dinara, pre dve tri godine, kada je to krenulo da se štampa i kada je uvedena ta angažovana snaga i sada kada je struja za 500% skuplja u odnosu na 2000. godinu ili je 15% skuplja u odnosu na pre mesec dana, sada vašom odlukom, i ko zna koliko će puta još da poskupi do kraja godine.
To građani ne mogu da opravdaju, niti da opravdaju takav postupak bilo kog narodnog poslanika i zbog toga SRS izričito je protiv ovakve vrste i zaduživanja i trošenja kredita sa sumnjivim aranžmanima i sa strukturom u tom kreditnom aranžmanu, koji nam do kraja nije jasan.
Da li će tu da participira ekologija, poljoprivreda ili će samo Elektroprivreda da koristi, za koje delove Elektroprivrede će da se vrši?
Pa da vam kažem, vi ne znate ni za ovaj novac koji vam se uzima sa računa, odnosno građanima Srbije, za ovih 2,16 kilovata snage, odnosno tih stotinak dinara ili sto i nešto, koliko je to sada, po poslednjim računima za struju, kako cena skače, tako se to povećava, vi ne znate gde se koristi taj iznos, pošto u celoj Srbiji to postoji na svakom računu za električnu energiju, za koju je remont kojih postrojenja.
Svako će u svakom delu Srbije gde živi da traži da se to intenzifikuje u njegovom kraju. To samo nije manir srpskih radikala, ali vaš jeste. Kako god je koji od vas, bez obzira da li ste vi u koaliciji ili ste povremeno u svađi, izabran za predsednika opštine ili načelnika okruga u svom okrugu, on traži za sebe. Mi želimo da svi građani Srbije imaju podjednake uslove i da to budu standardi po kojima će oni da koriste i snagu prilikom dobijanja, odnosno primanja električne energije, jer svi plaćaju istu cenu.
A vi znate da u mnogim delovima Srbije to nije tako. Da je naročito na seoskim područjima to izraženo, i u centralnoj i južnoj Srbiji ljudi strahuju zbog uređaja i ono malo muke što čuvaju, naročito ovih dana kada su ovi strujni udari i nestašice energije zbog nevremena izraženi, prilikom ponovnog uključenja na mrežu, da im stradaju i kućni aparati i mašine i ono sve što imaju, zato što napon nije svuda isti.
A i onaj građanin koji živi negde na nekoj planini u Srbiji, tamo na Kopaoniku ili već ne znam gde, na Zlatiboru, na Zlataru, mora da plati istu angažovanu snagu, kao i onaj što živi u centru nekog grada koji ima mnogo bolji prijem električne energije.
Onda da ste vi izašli ili da je predlagač rekao - znate, unapredili smo dovod električne energije u tim i tim krajevima, izvršen je remont postrojenja tu i tu, građani su zadovoljni, videćete kasnije kada krenemo sa ovim kontragarancijama za saobraćaj i puteve da i tu nisu čista posla. Zato što ovaj iznos i ovo obrazloženje ne odgovara stanju stvari na terenu. Ništa se nije promenilo u tom smislu 15 ili 20 godina u nekim krajevima Srbije, koji su potpuno zapostavljeni i kada su u pitanju i putevi i električna energija.
Ova dvojica kradu li kradu, 200, 300, 500 miliona uzmu od građana Srbije na ovim nelegalnim poslovima oko struje, a mi da zadužimo državu i narod koji će to da plaća preko plaćanja računa za struju, jer je Elektroprivreda ta koja je korisnik zajma za iznos koji je u najmanju ruku sumnjiv.
Mi ćemo da glasamo protiv svih ovih garancija, zato što niko od nas, a mi smo odgovorni ljudi, visokomoralni ljudi i ne možemo da stojimo iza jednog utrošenog dinara, a da ne znamo gde se to troši, ko je trošio na takav način i naročito zbog toga što znamo kako se to troši.
I Anketni odbor koji je radio, čiji je predsednik bio gospodin Vučić, mesec dana na ustanovljavanju pljačke, kada je u pitanju elektroprivreda, od strane Hamovića i Lazarevića, i do dana današnjeg izveštaj nije došao pred Narodnu skupštinu, nepobitno je utvrdio da su i ovakvi zajmovi i svi drugi ranije pogrešno korišćeni i da su ta dvojica opljačkali građane Srbije.
A dali ste im jedan od najvažnijih sektora u državi, Elektroprivredu, da upravljaju njome i da građani zbog toga ispaštaju, i svakog meseca sve veće poskupljenje, i to je više neizdrživo, i kada je struja u pitanju, a nastavićemo u toku dana dalje i za putarine, pa kada dođu i ovi poreski zakoni, oko poreza jedna prosto neizdrživa situacija za džep bilo kog stanovnika Srbije, a da nije kriminalac i lopov.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Momir Marković
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno smo uspeli da raspravu u ovom parlamentu uvedemo u normalne okvire, jer dva predloga zakona su prošla po sistemu - amandman podneo taj i taj, da li se javlja neko, niko se ne javlja, hvala lepo, prelazimo na sledeći amandman, dok narodni poslanici sedoše, pripremiše, izvadiše iz torbi predloge zakona, izvadismo amandmane, predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine je već protrčao preko dva zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću da govorim o tome, građani Srbije vrlo dobro znaju da je mafija u elektroprivredi, da je mafija u privatizaciji, da je mafija u zdravstvu, da je mafija svuda pustila korene. Ovim zakonima pokušavate da mnoge kriminalne radnje pokrijete, uvedete u takozvane zakonske okvire.
Ja ću o nekim nelogičnostima koje su vezane za ovaj predlog zakona. U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, druga glava, drugi stav, kaže - naime, Savezna vlada SRJ zadužila se u iznosu od 50 miliona dolara kod Vlade Republike Poljske u svoje ime, a za račun Srbije, radi finansiranja projekata obnove elektroprivrede itd, na osnovu ugovora, odnosno sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Poljske o davanju kredita ("Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori" broj 11/2002).
Kada okrenete drugu stranu, okrenete glavu 6, pa kaže: "Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, saglasno članu 157. Poslovnika, proizilaze iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po ovom kreditu kod Vlade Republike Poljske u iznosu od 50 miliona dolara itd."
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste pročitali ovo obrazloženje, molim vas da mi objasnite da li se EPS, odnosno Vlada SRJ 2002. godine zadužila, da li je kredit povučen, da lu su kreditne tranše isplaćene, da li je EPS iskoristila ili su razlozi za donošenje po hitnom postupku da bi se povlačila sredstva po ovom kreditu.
Ovde se nešto iza brda debelo valja. Sa druge strane, ne valja što se valja.
Dakle, zašto oni koji su odlučivali u naše ime, u ime građana Srbije o zaduživanju, zašto nisu raspisali međunarodni tender, zašto baš kod Poljske i zašto baš robni kredit od Poljske. Bilo gde da ste se pojavili sa tenderom, pitanje je samo koliko bi, a pretpostavljam da bi bilo deset ponuda da kreditiraju izgradnju svojim sredstvima, da ugrade svoje proizvode i da im se jednog dana to plati.
Ovo o čemu govorim je sasvim normalno u svetu, dakle, da država raspiše tender, da se jave kompanije, da preko svojih državnih ili narodnih banaka, kako se već zovu, obezbede kontragaranciju zajedno sa našim bankama odavde, da će sredstva biti plaćena u skladu sa ugovoroma, ali je sigurno da biste u ovom slučaju za mnogo manje pare mnogo kvalitetniju opremu uvezli i EPS bi dobila nešto što je daleko bolje i kvalitetnije, jer svi znamo da nije neka energetska sila Poljska.
Postoje tu sile iz oblasti energetike, proizvodnje, koje daleko nadmašuju kvalitet, a što se tiče cene ovoga što je EPS dobio, mi nemamo odgovor da li je EPS 2002. godine uzela ta sredstva, da li su ta sredstva ugrađena, ili tek treba, a na osnovu ovog zadnjeg razloga, odnosno ugovora, ta sredstva tek treba da se povuku.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve su prilike iz ovog obrazloženja, iz njega se ne može videti, ali se na osnovu zakona i obrazloženja i prakse koju ste do sada imali, a ja vas molim gospodine predsedavajući, ili ih ućutite, ili im recite da izađu, pašće šank nema ko da ga podupire, mislim na poslanike vladajuće koalicije, da bih mogao da završim svoje izlaganje.
Najveći deo ovih sredstava i svih sredstava za koje ćemo davati kontragarancije danas, sutra i u narednom periodu je otišao na konsalting usluge nama, našoj elektroprivredi, koja je bila poznata, pored naftne privrede, pored istraživanja, poznata u svetu po svojim rešenjima. Nama treba Poljaci da daju konsalting usluge, bar za dve trećine ovog kredita, a znate zašto? Zato što će tadašnji predsednik SRJ, ako ga tada nije zabolela noga, dobar deo tih sredstava za konsalting usluge biće mu vraćene zbog dobrih usluga.
Dame i gospodo narodni poslanici, totalno čerupanje Srbije počinje sa ovim što je DOS-manlijska vlast počela 2000. godine, radila do 2003. godine, do 2004. godine i sada mi treba da donesemo, da u zakonske okvire spakujemo kriminal i lopovluk koji se u to vreme odvijao.
Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za amandman na član 7. i na sve amandmane koje su podneli poslanici SRS i ovaj predlog zakona odbijemo. Ako je 2002. godine iskorišćena ova tranša, to znači da je energetika Srbije, da je EPS već obezbedila sredstva, povratila sredstva od građana.
Pogledajte račune za električnu energiju i videćete da je EPS već uzela pare od vas, a ako nisu uzete i ako već treba kako već piše u ovim razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, onda nam ovakav zajam ne treba. Zato predlažem da u danu za glasanje, a mislim da će to biti petak, glasate protiv ovakvog predloga zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 21. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA IZMIRENjE DOSPELIH A NEPLAĆENIH UGOVORNIH OBAVEZA PREMA EVROPSKOJ INVESTICIONOJ BANCI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Nataša Jovanović, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić, Gordana Pop-Lazić i Zoran Krasić.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima podnetima na Predlog zakona. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Vjerica Radeta.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)

Vlada Republike Srbije je očigledno imala nameru da podnošenjem ovog seta od 10 kontragarancija, odnosno zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori, da zbuni narodne poslanike i da nam ovo predstavi kao puku formalnost i kao nešto što mora da se uradi.
Mi iz SRS ne smatramo ovo formalnošću, a pogotovu što ne mislimo da moraju da se donesu ovi zakoni.
U članu 1. Predloga zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih, a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci, kaže se: "Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske zajednice, u delu koji se odnosi na Republiku Srbiju, u iznosu od 223.796.611,37 evra po osnovu Sporazuma o zajmu između Evropske zajednice, kao zajmodavca, SRJ, kao zajmoprimca, i NBJ, kao zastupnika zajmoprimca, koji je potpisan 14. septembra 2001. godine u Beogradu."
U obrazloženju amandmana, kojim sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se član 1. briše, stoji da je ovaj predlog zakona najbolji dokaz o kontinuitetu Vlade Vojislava Koštunice sa vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića.
Mnogo je tih primera, ali ovaj zaista jeste pravi, da ne kažem školski primer. Mi srpski radikali smo, opet ponavljam, kada se u tadašnjoj Saveznoj skupštini govorilo o uzimanju ovog zajma, glasali protiv, zato što je mnogo toga nejasnog i nedorečenog u ovom zakonu, kao što je bilo i tada.
Jer u obrazloženju zakona pod tačkom - razlozi za donošenje zakona, Vlada kaže da su razlozi za donošenje zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori, po zajmu Evropske zajednice za izmirenje dospelih, a neplaćenih ugovornih obaveza prema Evropskoj investicionoj banci, sadržani u odredbi člana 3. stav 1. Zakona o zaduženju.
To je taj zakon koji je donet 2001. godine, a sećate se, to je kada je tadašnja Vlada Republike Srbije i tadašnja skupštinska većina ovde i na saveznom nivou kapom i šakom uzimala sve moguće kredite koji su se stavljali na raspolaganje, pod naravno vrlo nepovoljnim uslovima po građane Srbije.
To je bilo ono tzv. demokratsko vreme, kada su narodni poslanici i predstavnici Vlade u to vreme govorili građanima Srbije kako su oni došli, bivši režim je sklonjen u Srbiji, sada će da poteku med i mleko. Od toga je, dame i gospodo, prošlo skoro pet godina, a građani Srbije dobro znaju na koje grane su spali zahvaljujući takvoj politici Vlade Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i dans Vlade Vojislava Koštunice.
Zaduživanje pod nepovoljnim uslovima, a sa druge strane sredstva koja se zadužuju nisu ulagana u proizvodnju, svaki dan sve više ljudi ostaje bez posla i danas pet godina posle tzv. demokratskih promena, posle ozloglašene petooktobarske revolucije, dan-danas građani svakodnevno ostaju bez posla i dan-danas ministri izlaze i obaveštavaju građane kako je to nešto najnormalnije, koliko će hiljada u ovom ili onom segmentu građana ostati bez posla.
Penzije se smanjuju, govori se penzionerima da neće dobijati penzije i u zaista izuzetno teškim uslovima za svakog građanina Srbije mi danas ovde govorimo o novim zaduživanjima, o velikim parama. Ja sam govorila u načelnoj raspravi koliko je to miliona evra, već sam zaboravila, ali je sigurno mnogo veliki iznos.
Onda dalje u obrazloženju zakona kaže se da zajmoprimci po finansijskim ugovorima sklopljenim sa Evropskom investicionom bankom u Republici Srbiji su Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", Javno preduzeće "Železnica Beograd" i Republička direkcija za puteve. Dame i gospodo, u okviru ovih spojenih tačaka dnevnog reda, ovog paketa kontragarancija, imamo pojedinačne zakona gde se desetinama i stotinama miliona evra zadužuje, kontragarantuje Republika Srbija za zaduženja "Elektroprivrede", ŽTP i Republičkoj direkciji za puteve.
Šta sada znači ovo? Iz čega je ovo izvučeno, ako već imamo posebne zakone i posebne kredite koje su ova preduzeća uzela i gde su te pare? Te pare su potrošene. Gde su? Od ova tri preduzeća ko je koliko dobio od ukupno 223 miliona evra? Za šta je ko utrošio te pare, kolika je kamata za ovaj kredit?
Nijedan relevantan podatak nemamo da bismo kao ozbiljni ljudi i kao ozbiljni narodni poslanici mogli da kažemo da ima osnova da se glasa za ovaj zakon. Zaista je neprihvatljivo i neverovatno da niko od vas iz vladajuće većine, vi ste ti koji ćete glasati za ove zakone, vi ste ti koji ćete građane Srbije dovesti u dužničku krizu svojim glasanjem, i neverovatno mi je da nikome od vas ne padne na pamet da traži da ovde dođe ministar finansija i da objasni narodnim poslanicima, da objasni javnosti Srbije koliko je sredstava koje od ova tri preduzeća dobilo i za šta su ta sredstva uložena, kolika je kamata plaćena.
Pa kada bismo imali te elemente, onda bismo mogli da kažemo i onda biste recimo imali opravdanje možda, bilo bi vam jasno zbog čega glasate, ali verujem da niko od vas ne zna za šta u stvari glasa. Ako slučajno zna, volela bih da neko izađe i da nam tačno kaže, a ne da pročita ovo zaista nesuvislo obrazloženje Vlade Republike Srbije, nego da nam po elementima razloži. Nije malo 223 miliona evra. Bilo bi zaista dobro i neophodno da tačno znamo gde su otišla ta sredstva.
Na kraju ovog obrazloženja imamo jednu neistinu, gde nas Vlada obaveštava o razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, pa kaže da je izdavanje kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori neophodno doneti, ali po hitnom postupku, kako bi JP "Elektroprivreda Srbije", JŽTP Beograd i Republička direkcija za puteve, kao korisnici zajma, što pre počeli da koriste sredstva po ovom zajmu.
Koga ova vlada obmanjuje? Ova sredstva su uzeta 2001. godine, potrošena odavno, a Vlada nam kaže da treba zakon po hitnom postupku da bi sredstva mogla da se troše. Ako je slučajno istina da nisu potrošena, a naravno nije istina, zašto nam onda ne rekoše gde su bila ta sredstva, šta se radilo sa njima, ko ih je obrtao.
Možda neko jeste za račun nekog dobrog posla za Srbiju i za građane Srbije. Naravno da nije. Da jeste pohvalio bi se ministar ovde takvim podatkom. Sredstva su dodeljena, sredstva su potrošena, mi ne znamo ko ih je potrošio, mi ne znamo ko je koliko od ova tri javna preduzeća tih sredstava dobio, a od nas se traži da pritisnemo ovaj taster, da kažemo da smo za donošenje ovakvog zakona.
Mi srpski radikali nećemo glasati i ne možemo glasati za ovakav zakon, zato što mi uvek građanima Srbije želimo da kažemo jasno i otvoreno za šta glasamo, i ako mislimo da je to opravdano, onda to i obrazložimo, kao što danas obrazlažemo naš stav da ne treba glasati ni za ovaj zakon o davanju kontragarancija, ni za bilo koji od ovih zakona o davanju kontragarancija.
Jer ovo je bukvalno podmetanje Vlade Republike Srbije Narodnoj skupštini, sa nedovoljno podataka, sa nedovoljno argumenata, bez prisustva ovde predstavnika Vlade, koji bi možda mogao da odgovori na ova pitanja, samo ne znam šta će odgovarati na ova i slična pitanja ako ga zaista predsednik parlamenta jednog dana, u skladu sa Poslovnikom, pozove u ovaj parlament.