Hvala vama, gospodine Momčilov.
Poslušaću vas i uputiću pismo ministarstvu sa nalogom da se, gde god se izražavaju sume u dinarima, a odnose se na prethodne godine, jer ste dali primere gde uopšte nije jasno gde se i na šta odnosi, da pored toga mora da bude naznačen kurs, da bismo imali jasan podatak o tome o kojoj količini novca je reč.
Inače bismo imali osećaj više nego kontradiktornih podataka, a naravno, onda je svaka sumnja dozvoljena, vi ste potpuno u pravu, jer čovek onda ne može da se snađe ni na jedan način. Mnogo vam hvala na ovome.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo je primer ovog predloga zakona suština celog Predloga zakona, da je Vlada Republike Srbije samo nastavila, Vlada DSS i Vojislava Koštunice, pre svega, onu praksu i kontinuitet prethodne dve vlade, pre svega tu mislim na Vladu DS Zorana Đinđića, tako i na Zorana Živkovića.
Na osnovu člana 6. Predloga ovog zakona može se videti priroda ovog predloga zakona o davanju kontragarancije itd. SRS po ovom pitanju i po ovom predlogu zakona ima sasvim jasan stav. Član 6. treba brisati. Smatramo da je, pre svega, u ovom obrazloženju Predloga zakona o davanju kontragarancije i u razlozima za donošenje zakona, kao i u ovoj analizi efekata zakona, dato objašnjenje koje nema nikakvo utemeljenje, u jednoj ozbiljnoj državi, društvu, a pre svega, treba da postoji, ako smo i jesmo tranzitna zemlja.
Pre svega smo morali da vodimo računa o tome da imamo jasnu nacionalnu strategiju u obnovi i razvoju magistralnih puteva. Vlada Republike Srbije je i na ovom primeru Predloga zakona pokazala da nije imala nikakav jasan program kada je u pitanju ova oblast, a važna je pre svega iz tog razloga što su u pitanju javni radovi, zaduženja države.
Naravno, u svemu ovome može da se kaže, kada govorimo o javnim putevima, o obnovi puteva, magistralnim putevima, vidi se da Vlada nije imala nikakav program, a takođe nikakvu nacionalnu strategiju.
Imajući sve to u vidu, ne možete ovde da branite ovakav jedan predlog i sve ovakve predloge koje podnosite, kao što će to biti i za sledeću tačku, koja je u vezi davanja kontragarancije. Sve je povezano jedno sa drugim i radi se o negde oko 255 miliona evra zaduženja za koje treba Vlada Republike Srbije da da kontragaranciju.
Ovde u ovom članu 6. pominje se u prvom stavu da će sredstva za otplatu zajma obezbediti korisnik zajma. Taj korisnik zajma je pre svega u ovom slučaju Republička direkcija za puteve i onda u slučaju da ona to ne bude u stanju da uradi, onda će se to odbijati na način koji je predviđen na osnovu onih stavki koje su predviđene iz budžeta Republike Srbije.
Ovaj predlog zakona, gde govori da je finansijski ugovor potpisan 16. jula 2002. godine, Vlada je potpuno preuzela na sebe obavezu. Naravno, u ovom predlogu nije jasno da li su te pare potrošene ili nisu, a ono što mi znamo to je da je postojala fizibiliti studija, kako za obnovu puteva u Srbiji, tako i za obnovu železničke infrastrukture, jedna fizibiliti studija Evropske unije.
Kada smo rekli ovde za ovom govornicom ministru koga ovde nema, nema nijednog ministra i predstavnika Vlade, a tu pre svega mislim na ministra za kapitalne investicije, gospodina Ilića, da ova vlada nema nikakav program i nema nacionalnu strategiju kada su u pitanju putevi, takođe i železnička infrastruktura, on se na to samo nasmejao. Nije govorio o nekoj demagogiji itd.
Ovde se u ovom razlogu za donošenje zakona govori o 864 kilometra primarnih tranzitnih puteva i autoputeva. Kada govorimo o tome i u ovom članu 6. jasno se vidi kakva je priroda ovog predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje obnove puteva u Republici Srbiji.
Prethodna vlada DS, kao što sam rekao na početku izlaganja po ovom pitanju, nije uradila ništa i to je ono što pokazuje prirodu te vlade, koja je zbog toga i na kraju krajeva morala da padne, i građani Srbije su glasali za sasvim nešto drugo. Ali, koja bi nastavila put i kontinuitet Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živković, a to je Vlada Vojislava Koštunice i DSS, sa svojim koalicionim partnerima, ukazuje da isto to radi što je radila i prethodna Vlada.
Znači, građani Srbije danas loše žive. Cilj nam je da građani Srbije žive bolje. Vi ste imali prilike, imali ste šansu na primeru ovih predloga zakona koje donosite u ovoj Narodnoj skupštini, tako što vaša poslanička većina i ne učestvuje mnogo u radu te Narodne skupštine. To se može pokazati na primeru Poslovnika o radu Narodne skupštine koji ste doneli na prethodnoj sednici, gde ste omogućili da praktično u ovoj sali ne mora da bude nijedan poslanik vladajuće koalicije, to mnogo govori i o Vladi Vojislava Koštunice, DSS, G17 plus, SPO i svim ostalim strankama koje podržavaju ovu vladu.

Poslovnik se odnosi na sve poslanike. Izvolite, narodni poslanik Dušan Proroković, replika, pominjanje DSS-a, zamenik šefa poslaničke grupe.

Da li je Vlada kontinuiteta ili diskontinuiteta, pokazuju rezultati i tek će pokazati. Sve je u Srbiji i u politici uporedivo, ali bože zdravlja možete to i danas da uporedite, moći ćete i pred neke naredne izbore da vidite šta je i koliko u Srbiji urađeno.
Ali, izađite pa mi recite za šta jeste. Kada smo govorili o koncesijama, vi ste protiv koncesija. Sada kada govorimo o kontragarancijama za kreditiranje infrastrukture u Srbiji, vi ste i protiv kredita. Za šta ste? Za radne akcije? Nemojte tako. Građanima Srbije neće biti bolje dok se ne budu otvorila nova radna mesta. Nova radna mesta otvaraju novi investitori, novih investitora nema dok se ne napravi nova infrastruktura. Mi moramo biti svesni gde smo, koliki nam je budžet, kakvo nam je stanje u državi i videti da nemamo dovoljno sredstava da budžetski pokrivamo izgradnju infrastrukture. To možemo raditi jedino putem koncesione politike ili putem uzimanja kredita.
Ako imate primedbi na samu tehnologiju izvođenja radova, raspisivanje tendera itd, napadajte to. Ja apsolutno i DSS nemamo nikakvih problema sa tim. Neka svako u ovoj državi radi svoj posao, ali nemojte da napadate metodologiju rada, jer alternativa osim ove dve stvari ne postoji, osim radnih akcija, a radne akcije su bile 1951, ne možemo ih organizovati 2005.

Pogrešno ste protumačeni, gospodine Đorđeviću.
Na osnovu člana 101. stav 1. i 3. dajem vam pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Proroković je upravo rekao šta je suština Vlade Republike Srbije i kako se Vlada Republike Srbije ponaša prema građanima Srbije. Suština je da niste imali nikakvu nacionalnu strategiju kada su u pitanju bili oni osnovni zakonski projekti koje je trebalo Vlada da predloži i kada ste ih formirali da donesete i predložite Narodnoj skupštini.
Pre svega se radi o jednoj strategiji koju niste imali, niste imali program. Jedan od ministara u vašoj vladi, neću ga imenovati, rekao je za ovom govornicom da nisu imali praktično nikakav problem. Da li je on iz vaše političke opcije ili nije, to nije bitno, on je sa vama u koaliciji. Vi snosite najveću odgovornost, jer ste vi stranka koja vodi tu vladu. Vaš predsednik stranke je predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica. Znači, DSS je ta koja je najodgovornija zbog toga što građani loše žive.
Nemojte da pričate ovde o radnim akcijama, radi se o tome da ste morali da imate i jasne zakonske predloge i da su građani Srbije od vas očekivali da te predloge iznesete odmah kada ste preuzeli da vodite ovu državu. Ako vodite državu, onda treba da imate određenu odgovornost za građane. Građani Srbije loše žive. Suština je da ste vi najodgovorniji. Najodgovornija je DSS. To je suština. Vaša priča o tome, mi iz SRS imali smo jasan program kada su u pitanju putevi i raspisivanje javnih radova.
Vi možete da izađete za ovu govornicu i da kažete sve ono što mislite, ali vaši argumenti ne stoje, građani Srbije loše žive. Najodgovornija je DSS, koja je morala da promeni politiku koju je vodila prethodna Vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića i DS. Sa ovim ste pokazali da ste potpuno isti kao što je to bila prethodna Vlada DS.

Izvolite, replika. Ovo je bilo po Poslovniku, član 101. Izvolite, gospodine Prorokoviću.

Ne volim previše da ulazim u replike, probaću da ovo bude poslednji put da se javljam povodom ove teme.
Jednostavno, veći deo onoga što sam razumeo i što ste pričali ne stoji. Državni dug je državni dug. Ako se zaduživala Vlada Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, potpuno je svejedno, zadužila se Republika Srbija.
Ja ću vas podsetiti, i vi kada ste bili u vlasti, zadužila se ta vlada prema Narodnoj Republici Kini. Šta sada treba da kažemo, baš nas briga, to je neki drugi režim, neka druga vlast, nećemo Kini vraćati dugove.
Mi moramo državno, odgovorno da se ponašamo, a kako su ti novci potrošeni, da li je tu bilo kriminala, korupcije, neka istražuje tužilaštvo, ali država mora na sebe da preuzima dug i da svoje obaveze izmiruje.
Što se tiče koncesija i kredita, potpuno je normalno da za profitabilne pravce možete da dajete koncesije, a za neprofitabilne pravce niko neće želeti da bude koncesionar. Onda morate da uzimate kredite, a nisu država samo profitabilni pravci, nije državna strategija da se razvija samo koridor 10, šta ćemo sa ostatkom Srbije?
Rekao sam već, nemamo dovoljno novca u budžetu, moramo da uzimamo kredite, ovo su kontragarancije za kredite koji su ranije uzeti i država bi bila maksimalno neodgovorno kada Narodna skupština ovo ne bi usvojila, a slažem se, mi možemo da govorimo o političkoj opravdanosti uzimanja tih kredita.
Još nešto, moramo da se vodimo logikom stranih investitora. Mi imamo države u okruženju koje imaju mnogo bolju infrastrukturu nego Srbija. Znate, jednom stranom investitoru potpuno je svejedno da li će svoju proizvodnju bazirati u Osijeku ili Somboru. Nama i Hrvatima nije svejedno. Meni je stalo da to bude u Somboru, zato moramo i našom legislativom i razvojem infrastrukture prestizati države u okruženju, i omogućiti da se putem investicija otvaraju nova radna mesta i da se u Srbiji lakše živi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo Aleksandar Đorđević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini, da se taj član briše.
Imajući u vidu baš upravo ono što sam govorio kada sam izlazio i za član 6, ovaj predlog zakona je najbolji dokaz kontinuiteta Vlade Vojislava Koštunice sa vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića DS-a. Suština ovog predloga zakona i ono što će SRS uvek zastupati, to su interesi građana Srbije.
Interesi građana Srbije su pre svega da građani Srbije imaju precizno, jasno uređene zakone i priča pojedinih poslanika vladajuće koalicije koji brane predlog zakona koji nisu precizni, koji nemaju jasnu koncepciju, govori samo o tome da ova vlada Vojislava Koštunice i DSS-a, sa svojim koalicionim partnerima, nema jasnu strategiju kako zemlju, odnosno državu Srbiju da izvede iz ekonomske krize i socijalne bede u kojoj se građani Srbije danas nalaze.
Znači, još jedno zaduženje koje je potpisala prethodna vlada 16. jula 2002. godine, gde se radi o obnovi puteva, i to 864 km u Srbiji, kako primarnih, tako i onih drugih, imaćemo prilike da govorimo i o sledećem predlogu u sledećoj tački dnevnog reda, jer se na isti način donosi predlog zakona kao što je gospodin Krasić rekao za ovom govornicom, na jedan način samo da se Narodnoj skupštini nešto predloži.
Nije važno što nema preciznosti, što je doneto zbrda- zdola i pokazuje se da jasna strategija jedne vlade treba da bude takva da građani Srbije vide da žive bolje, a ne samo da pričate praznu priču kada izađete za ovu govornicu.