PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 13.03.2009.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

13.03.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 14:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, ovlašćeni predstavnik poslaničke LDP.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je 14 minuta i 24 sekunde i vreme na raspolaganju ovlašćenom predstavniku 15 minuta.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na početku moram samo da se nadovežem na ovo što je gospođa Tabaković pre mene govorila i u velikom delu onoga što je govorila moram i da se složim.
Tačno je da polovinu tih sporova su radnici već dobili i verovatno da postoji mogućnost da će dobiti još, ali to ne umanjuje potrebu poreske uprave za novim zaposlenima iz prostog razloga što smo u načelnoj raspravi spomenuli da veliki broj kvalitetnih kadrova se odliva i da sada čini i pokrajinsku administraciju i gradsku administraciju u Beogradu, a pretpostavljam i ostale lokalne i da će još veći problem biti kada lokalne samouprave preuzmu da rade poreze koje su u njihovoj nadležnosti.
Gospođo Dragutinović, ostalo je dosta toga nerečenog na onu temu koju smo pokrenuli u utorak, bez obzira što ste se nakon toga izjasnili da je tačno da je predat izveštaj NIS o završnom računu sa gubitkom, ali moramo da ovde neke stvari, kada je ta tema u pitanju, upoznamo javnost a najviše da upoznamo građane.
NIS od 2002. godine, zaključno sa završnim računom za 2007. godinu, prikazivala je dobit. Godine 2002. dobit je bila 6,1 milijarda, 2003. godine 6,6 milijardi, 2004. godine 2,4 milijarde, 2005. godine 3,9 milijardi, 2006. godine 6,27 milijardi i 2007. godine 5,26 milijardi. Zbog čega to govorim? Zato što u skladu sa propisima ova dobit se delila između države i NIS. Mi smo u toku prošle godine, tačnije u decembru, sklopili ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS sa ruskim Gaspromom.
Gospođo Dragutinović, sigurno znate da neraspoređena dobit, zaključno sa 2007. godinom, kada je u pitanju NIS iznosi preko 9 milijardi dinara. Takođe sigurno znate da je članom 441. ugovora predviđeno, koji govori o korporativnom upravljanju, da od zaključenja transfera i sve dok je Republika Srbija akcionar u kompaniji, poseduje najmanje 10% akcija u akcijskom kapitalu NIS.
Strane su se dogovorile da će se korporativno upravljanje kompanijom obavljati u skladu sa principima predviđenim važećim zakonom i osnivačkim aktom.
Dakle, sve dok je Republika Srbija akcionar u kompaniji, poseduje najmanje 10% akcija u akcijskom kapitalu NIS. Potreban je pozitivan glas prodavca kako bi se donela sledeća rešenja odnosno odluke NIS, nezavisno od upravnog tela koje je zaduženo i u kojem sada ima većinu ruska strana, a to je usvajanje finansijskih i revizorskih izveštaja.
Zbog čega ovo govorim? Napomenuo sam to u utorak, a to je potvrđeno i od strane samog NIS, a potvrdila je i gospođa ministarka. Rukovodstvo NIS je predalo završni račun za 2008. godinu u zakonom predviđenom roku i iskazali su dobit, da bi nakon toga na nečiju intervenciju zatražen rok od još 15 dana da bi se izvršile ispravke u tom izveštaju i nakon toga je predat završni račun u kome je iskazan gubitak preko tri milijarde dinara.
O čemu je reč, gospođo ministarka, a pre svega je bitno da to znaju i građani Srbije? Skupština NIS je pre prodaje svog 51% Gaspromu donela odluku da će sva dobit koja bude ostvarena ...
Gospođo predsedavajuća, molim vas da ako možete malo da pozvonite, žao mi je što ovo ne interesuje moje kolege, ali mene ometa. Nemate nameru da pozvonite. Dobro, mogu i glasnije da pričam.
Sva dobit u 2008. godini je trebalo da se slije u budžet, takvu je odluku donela Skupština NIS, znači sva dobit ide u budžet Republike Srbije, a ovim dokumentom i prepravkom završnog računa, za koji želim da koristim teže reči šta je urađeno sa njim, Republika Srbija je izgubila.
Po rečima donedavnog direktora NIS gospodina Saramandića samo dobit u prvih šest meseci 2008. godine bila je preko 100 miliona evra, to je 123% više nego što je bilo predviđeno. I u trećem kvartalu je bilo dobiti i potpuno je nemoguće da se u četvrtom kvartalu prošle godine izgubilo preko 100 miliona evra i da NIS prikazuje gubitak.
Građani Srbije su na ovaj način debelo oštećeni, debelo je oštećen budžet o kojem vodite računa.
Zbog toga sam čitao da dok god 10% Vlada Republike Srbije poseduje u NIS bez nje ne može da se donese finansijski izveštaj, ne može da se uradi revizija. NIS je na intervenciju Rusa doveo neku njihovu revizorsku kuću, bez vašeg saglasnosti to nije moglo.
Predat je završni račun bez vaše saglasnosti, a to nije moglo da bude gubitak.
Danas čitamo u novinama da je NIS od onih sredstava koje su uplatili Rusi morala 50 miliona da izdvoji za penzije, a vi ste se odrekli dobiti koja je sigurno preko 30 miliona evra za 2008. godinu. Ko je dao to pravo?
Dosta mi je da pričam o NIS. Možete da se smejete, verujem da je to vama smešno, kao i mnogo toga do sada, ali činjenice su jedno, govorili smo šest meseci, nemojte ljudi to da radite na takav način.
Gospodin premijer je ovde rekao kada smo postavljali pitanja da ne razume zbog čega imam takav negativan stav prema tom ugovoru. Imam negativan stav prema onima koji sprovode taj ugovor. Neko je oštetio državu Srbiju, neko mora da odgovara za to.
Pričamo o ekonomskoj krizi koja nas sada potresa. Pa, mi proizvodimo deset puta veću krizu kod nas. Na koji način se raspolaže sredstvima?
Postoje veliki problemi kada je ovaj završni račun u pitanju. Rekli ste da ćete učiniti sve da se na najbolji mogući način on iskontroliše, a i vi i ja dobro znamo da svaki završni račun može da se fingira i sve da bude u skladu sa zakonom.
Tražimo da nam date odgovor na pitanje kako je moguće da se preko 100 miliona evra, koje je NIS imao kao dobit, sredinom prošle godine istopi, da preraste u gubitak, ko je naredio da se povuče završni račun koji je iskazao dobit? Da li je to razlog da bi se ispeglalo ovih devet milijardi dinara neraspoređene dobiti koja je postojala do 2007. godine?
Govorim ovo zbog poreza, na dobit se plaća porez. I tu je oštećen budžet Republike Srbije. Ko je dao saglasnost? Ponavljam, dok god imamo 10% kao Republika Srbija u NIS, bez naše saglasnosti ne mogu finansijski izveštaji, ne mogu revizorski izveštaji. Neko je dao saglasnost da se ošteti budžet Republike Srbije, jer je bio dovoljno neoprezan da se tako nešto dogodi.
Ne znam da li je sada možda intencija da se onima koji su podržali ovaj sporazum pokaže kako Rusi posluju? Nemam ništa protiv njih, oni rade u svom interesu, ali ko brani naše interese? Ko brani interese Republike Srbije? Vi ste jedan od odgovornih, kao ministar finansija. Podvlačim, to su milijarde dinara, koju dobit je imao NIS svake godine, a sada smo odjednom u gubitku. O kej, može da se posluje lošije, ali ne može da se istopi preko 100 miliona evra za tri meseca.
Gospođo Dragutinović, 2008. godina je ujedno bila i poslednja godina u kojoj će Republika Srbija, kao jedini vlasnik, da raspolaže tom dobiti.
Znači, mi smo se toga odrekli. Bojim se da će i kod ovih neisplaćenih 9 milijardi biti problem zbog ovog gubitka koji je iskazan.
Dalje, problem koji se postavlja: koji je bonitet NIS da ode kod bilo koje banke sada i da traži neki kredit, pošto je gubitaš? Naravno, vi ćete se složiti da će tražiti od Gaspromove banke, ali kakve će dobiti uslove? Sigurno neće dobiti uslove kao neko ko ima dobit, posluje pozitivno, nego kao gubitaš, malo lošiji uslovi će biti. Da li neko o tome vodi računa?
Još jednom moram da iskažem sledeću stvar: LDP nema ništa protiv ruske strane, imamo protiv one strane koja je nas zastupala na ovako loš način i koja to nastavlja. Prodali ste 51%, nikakvog razloga za tako nešto nije bilo, obećan vam je Južni tok, daj bože da ga bude, želimo da ga bude, jer je to u interesu građana Srbije. Ali, zbog čega sada ovo?
Neko mora da odgovara za to. Iz samog NIS-a je potvrđeno, znači, jeste gubitak, a hoćemo da čujemo kako je nastao. Mogu oni da peglaju šta hoće, imamo izjavu direktora koji je odgovorno tvrdio da se u prva tri kvartala poslovalo sa velikom pozitivom. Šta se moglo desiti - cena nafte je pala? Kakva je bila cena nafte početkom godine? Znači, ekstraprofit je bio. Premašeno je 123 puta ono što je bio plan. Sada odjednom gubitak.
Molim vas da nam, u skladu sa svojim ovlašćenjima, nadležnostima, odgovornostima, date odgovore na tako nešto, ali ne preko medija, molim vas, zato što mislim da, kao narodni poslanici koji smo pokrenuli ovu temu, treba da čujemo odgovore na ta pitanja.
Dosta je bilo da se pravdamo. O kej, svetska ekonomska kriza je i jako će nas pogoditi.
Gospodin guverner je jasno pre neki dan rekao da su i ove dve milijarde malo, a da će za sledeću godinu biti mnogo više. Sve to možemo zajedno da podnesemo. Svi smo građani ove države. Ali, ne na ovakav način, da se neko u ime države Srbije odriče profita, dobiti koju je imao NIS.
U čijem interesu i ko je naredio, da li novi vlasnik, da li novi vlasnik uz saglasnost sa nekim iz državnog vrha, ko odlučuje o tome da se povuče izveštaj u kome je iskazana dobit, da se preda novi u kome je iskazan gubitak i na taj način ošteti budžet Srbije, kroz tu dobit i kroz porez koji bi trebalo da se plati na dobit? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Predstavnica predlagača, ministarka finansija gospođa Diana Dragutinović želi reč.

Diana Dragutinović

Znači, prihvatam amandman koji je podneo narodni poslanik Boris Aleksić na član 24. Meni je ovo omiljeni amandman, moram da priznam, veoma lepo napisan.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 28 minuta.

Lidija Dimitrijević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo kolega mr Marko Milenković na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji veoma je sličan prethodnom amandmanu i predlaže isto rešenje, a odnosi se na član 24, novi član 169g, kojim se reguliše način popunjavanja izvršilačkih radnih mesta, izborni postupak, lista za izbor kandidata, gde je predloženo da se lista kandidata sa najboljim rezultatom u postupku izbora dostavi direktoru poreske uprave, koji treba da donese rešenje o prijemu u radni odnos na neodređeno vreme.
Naravno da ovaj tekst nije u duhu obezbeđivanja decentralizacije u administrativnom aparatu i smisao ovog amandmana je da prijem kandidata u radni odnos vrše direktori, ali organizacionih jedinica za područja na koja se konkurs odnosi. Na primer, ne može u Beogradu da se određuje ko će da radi u poreskoj upravi u Prokuplju, Kuršumliji, Blacu, Žitorađi, već konkurs treba da sprovodi direktor organizacione jedinice u Nišu.
Ovde neke suštinske razlike nema, jer su na svim tim rukovodećim mestima kadrovi iz te stranke, ali u jednom tehničkom i praktičnom smislu prihvatanje amandmana bi predstavljalo vid administrativne decentralizacije.
Deo Predloga zakona kojim se uređuje postupak naplate poreza i organa poreske uprave koja sprovodi taj postupak, sa malo tehničkih dorada, nije toliko sporan, koliko je sporna namera Vlade, odnosno jedne stranke, da kroz zakon predvidi i definiše konkurs za nove stručno osposobljene radnike, a sve u funkciji zapošljavanja stranačkih kadrova.
Predlagač će verovatno uspeti u svojoj nameri da usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i time će stvoriti mogućnost da poveća broj poreskih službenika i da obezbedi motivacione faktore kojima će zaustaviti odliv obučenih kadrova sa visokom stručnom spremom.
Činjenica je da, u cilju poboljšanja poslovne klime u jednom ozbiljnom organu kakav je poreska uprava, treba raditi na obezbeđivanju motivacionih faktora, ali je činjenica i to da za jednu oblast ne mogu biti stručni isključivo pripadnici jedne stranke i samo njima biti pružena mogućnost da dođu do zaposlenja. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 25 minuta.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Dragutinović, dobar dan, nadam se da vam je danas bolje. Inače, za vašu informaciju, glavni redaktor za sve ove amandmane i supervizor u SRS bio je moj cenjeni kolega Dragan Stevanović, tako da je to dokaz više da u SRS ima zaista dosta mladih stručnih i obrazovanih ljudi koji mogu vrlo kompetentno da diskutuju o raznim zakonima koji se nađu u proceduri pred Narodnom skupštinom, tako da hajka koja se vodi protiv SRS u jednom delu javnosti, da smo primitivni, neobrazovni itd, da se ne tuširamo tri puta dnevno kao neki drugi, sada je ovo najbolji dokaz da to nije tačno.
Gospođo Kolundžija, možda se ne tuširamo tri puta dnevno kao vi, ali tuširamo se makar jedanput dnevno, tako da se ništa ne brinete. Možda nije ni zdravo tuširati se tri puta dnevno. Možda je to gospođa Dragutinović upražnjavala, pa je sad žena malo prehlađena, pogotovo u ovo zimsko vreme. Dobro, šalimo se malo.
Kod ovog zakona, gospođo Dragutinović, postavlja se nekoliko pitanja koja su problematična. Pre svega, ono što je primetio gospodin Krasić je sasvim tačno. Dakle, u ovom zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima i suviše odredaba koje su čisto radno-pravnog karaktera.
U ovoj materiji, kao i u krivično-procesnoj materiji kada smo pričali o zakonu o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima, tada smo rekli da se pravni sistem dezintegriše. Otprilike, vi sada činite to kada je reč o materiji radno-pravnih odnosa.
Imamo jedan osnovni suštinski zakon koji reguliše tu materiju, a to je Zakon o radu. Uopšte neću da ulazim kakav mu je kvalitet. Činjenica je da je to osnovni sistemski propis kojim se regulišu radni odnosi u Republici Srbiji. Od 2005. godine imamo Zakon o državnim službenicima, a neću da govorim ni o njegovom kvalitetu. Činjenica je da je taj Zakon o državnim službenicima 2005. godine, kada je donošen, najavljivan prilično spektakularno, da je u skladu sa evropskim standardima, da je misija OEBS u Srbiji dala pozitivno mišljenje, da je u skladu sa strategijom reforme državne uprave itd.
Imamo jedan specijalni zakon, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji sada unosi neke novine i u taj specijalni zakon, kao što je Zakon o državnim službenicima. Dakle, Zakon o državnim službenicima već sadrži neka odstupanja od opštih propisa o radu koja su sadržana u Zakonu o radu. Zakon o državnim službenicima je specijalni zakon u odnosu na Zakon o radu. Napravili ste jedan viši nivo specijalnosti.
Sada u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji u velikoj meri odstupate od Zakona o državnim službenicima. Kažete da je materija naplate poreza izuzetno značajna za državu. Jeste. Za državu je izuzetno značajna i odbrana zemlje. Da li to znači da ćemo sada dobiti specijalni zakon o radnim odnosima u vojnoj administraciji, da ćemo dobiti specijalni zakon o radnim odnosima u zdravstvenoj administraciji, jer je zdravstvo isto tako važna oblast društvenog života kao i naplata poreza, kao i odbrana zemlje.
Dakle, suviše je mnogo tih specijalnih zakona i na taj način se razbija jedinstvo pravnog sistema. Kolega Krasić je dobro primetio da ste vi u ovom zakonu, ne samo u ovim izmenama i dopunama, nego u osnom osnovnom zakonu iz 2002. godine spojili dve nespojive stvari. S jedne strane materijalno pravo, a s druge strane procesno pravo.
Zakon se zove Zakon o poreskom postupku. Taj deo naziva zakona sugeriše da je reč o jednom procesnom zakonu. Poreski postupak, složićete se, gospođo Dragutinović, nije ništa drugo nego jedan poseban upravni postupak. Onaj drugi deo iz naziva zakona je Zakon o poreskoj administraciji, a to vam je čista materijalno-pravna oblast.
Dakle, to je oblast radnih odnosa u poreskoj administraciji. Sada ste vi u toj oblasti napravili velike izuzetke, ne samo u odnosu na Zakon o radu, nego i u odnosu na Zakon o državnim službenicima.
Ono što je meni posebno zapalo za oko jeste jedna odredba koju niste menjali u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a tiče se izbora direktora poreske uprave. Naime, podsetiću vas, od 2005. godine kada je donošen Zakon o državnim službenicima i kada je donošen Zakon o državnoj upravi, tadašnja Vlada, a te principe su prihvatile sve kasnije vlade, tvrdila je da treba izvršiti profesionalizaciju državne uprave, da treba državnu upravu osloboditi političkih stega i da u državnoj upravi treba da bude što manje tzv. političkih funkcionera.
Ako pogledate Zakon o državnoj upravi koji bi trebalo da se primenjuje i u ovoj materiji, samo su dva politička funkcionera u svakom segmentu državne uprave, a pre svega u ministarstvima. To su ministar, koga bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, i to je državni sekretar, bivši zamenik ministra, koga postavlja Vlada.
Samo su ta dva subjekta politički funkcioneri, ministar i državni sekretar, a svi ostali, ako bismo dosledno pratili Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, trebalo bi da budu subjekti koji su potpuno nezavisni od smene vlasti, potpuno nezavisni od bilo koje političke partije. Dakle, isključivo profesionalci.
Vi ste u Zakonu o državnim službenicima uveli jedan značajan princip koji bi trebalo da depolitizuje državnu upravu u Srbiji, a to je načelo da se na sve državne položaje dolazi putem javnog konkursa. Samo se ministar i samo se državni sekretar ne postavljaju putem javnog konkursa i to je normalno.
Ni u jednoj državi na svetu koja je uređena po principu parlamentarne demokratije ministar ne postaje neko na osnovu javnog konkursa niti njegov zamenik. Svi ostali, bez obzira koliko važno mesto zauzimali u toj hijerarhiji, trebalo bi da dođu na osnovu nekog konkursa, na osnovu nekih objektivnih merila, a ne samo na osnovu nečije partijske pripadnosti.
Mi smo od 2000. godine imali mnogo problema kao država zato što su pojedini resori, pojedine oblasti društvenog života, deljeni po sistemu partijskog plena. Ovaj deo pripada DS, ovaj deo pripada G17 plus, obično kada su u pitanju finansije tu su ovi eksperti iz G17 plus, ovaj deo pripada nekom drugom koalicionom partneru itd.
Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, a oba su doneta u paketu kao deo jedne jedinstvene strategije reforme državne uprave, u koju ste se vi zaklinjali i zaklinjete se i dalje, i mnogo pričate o njoj, ali ne postupate u skladu sa tom strategijom i to je osnovni problem.
Dakle, Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima hteo je da depolitizuje državnu upravu i uveo je princip da se na važna mesta u državnoj administraciji, a poreska uprava jeste jedan takav organ, dolazi na osnovu javnog konkursa.
Sada ako čitate Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u onom delu koji se odnosi na direktora poreske uprave, šta ćete da vidite? Videćete to da on i dalje dolazi ne po principu javnog konkursa, ne po principu stručnosti i objektivnosti, nego i po principu partijske pripadnosti. Niste menjali, ispravite me gospođo Dragutinović, ako grešim, niste menjali odredbu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja predviđa da direktora postavlja Vlada, direktora poreske uprave, na predlog ministra finansija. To je ostalo kao neki relikt nekih prošlih vremena kojih ste vi, navodno, hteli da se oslobodite.
Nigde ne piše da se direktor poreske uprave postavlja od strane Vlade, a po prethodno sprovedenom javnom konkursu, nego samo da ga postavlja Vlada. To znači isključivo po političkim kriterijumima, onako kako se dogovorite vi u vladajućoj koaliciji, takav će da bude postavljen za direktora poreske uprave. Da li je stručan, da li zaista vodi računa o finansijskim interesima zemlje, da li je podložan korupciji, to nikoga nije briga. Bitno je da to bude onaj čovek o kome se dogovorite vi u vladajućoj koaliciji, odnosno šefovi partija koji vode vladajuću koaliciju.
Ako bismo pogledali hijerarhiju, nomenklaturu državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima, direktor poreske uprave je službenik po položaju, on ne sme da bude politički funkcioner. Vi ste, gospođo Dragutinović, politički funkcioner, doduše vi lično mnogo manje nego neki vaši podređeni službenici. Izuzetno cenim vašu stručnost, kulturu ophođenja u Narodnoj skupštini, odnos prema narodnim poslanicima koji su podneli amandmane i koji učestvuju u raspravi o predlozima zakona koji stižu iz Vlade. To cenim i poštujem kod vas, a doduše neke vaše kolege se ne ponašaju na taj način, ali vi ste zaista jedan pozitivan izuzetak u ovoj praksi.
Dakle, vi po nekoj definiciji trebalo bi da budete politički funkcioner. Vi dolazite na mesto ministra igrom političkih faktora, sklopile se kockice i sada DS ima priliku da ima ministra finansija i sasvim je logično da tog ministra finansija bira i razrešava Skupština, mimo bilo kakvog konkursa.
Državni službenik na položaju, po Zakonu o državnim službenicima, to nije neka politička želja SRS, to ste vi sami napisali u Zakonu o državnim službenicima 2005. godine, dakle, direktor poreske uprave je državni službenik na položaju. Njega po tom zakonu postavlja Vlada, to nije sporno, ali po prethodno sprovedenom javnom konkursu.
Ovde javnog konkursa nema. To znači da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne samo što derogira Zakon o radu, ne samo što derogira Zakon o državnim službenicima u pogledu prava i obaveza zaposlenih u poreskoj upravi, nego vi derogirate i Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima u pogledu načina izbora direktora poreske uprave. Ovde se, gospođo Dragutinović, postavlja još jedno pitanje. Koliko ljudi koji rade u poreskoj upravi i u Ministarstvu finansija vode računa o finansijskim interesima zemlje, a koliko vode računa o interesima raznih tajkuna i nazovibiznismena, kojih ima u Srbiji u ne tako malom broju.
Sad namerno ovde, iz kurtoazije prema vama, neću da spominjem ime tog čoveka, ali pre nekoliko meseci, kada ste usvajali izmene Zakona o akcizama, otvorila se ta afera. Čovek je bio državni sekretar u Ministarstvu finansija, sedeo ovde otprilike gde vi sedite, pomagao tadašnjem ministru finansija, a sadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, pomagao mu da prati izlaganje narodnih poslanika, bio je državni sekretar, nije prošlo nekoliko meseci, otišao čovek da radi u jednu veliku duvansku kompaniju i sad u toj duvanskoj kompaniji zastupa sasvim suprotna shvatanja od onih koje je zastupao dok je bio državni sekretar.
Kad je bio državni sekretar, navodno je brinuo o interesima države, naroda, da državna blagajna bude što punija. Čovek otišao posle tri meseca u tu privatnu duvansku kompaniju, sad brine o interesima duvanske kompanije. Sad više nisu bitni građani Srbije, sad više nisu bitni individualni proizvođači duvana u Srbiji, sad je bitan džep gazde koji ga plaća.
Ko nama garantuje, gospođo Dragutinović, to je osnovni problem koji se postavlja kod ovog zakona, da ljudi koji sada sede u Ministarstvu finansija, kao vaši sekretari, pomoćnici, savetnici itd, već sada ne rade za interes raznih tajkuna, mafijaša, biznismena itd. Ovde se postavlja pitanje - ako to nije tako, zašto vi Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji derogirate i Zakon o radu, i Zakon o državnim službenicima i Zakon o državnoj upravi itd. i dalje zadržavate veliki upliv dnevne politike na funkcionisanje poreske uprave.
Mogu da verujem da se vi lično zaista brinete o tome da državna blagajna bude što punija i da građani Srbije što manje osete teret ove ekonomske krize, zaista mogu da verujem, nadam se da me nećete razočarati u tom pogledu kao neki drugi, ali nisam siguran u ljude koji sede oko vas, koji su došli na ta mesta po raznim partijskim kombinatorikama, da već sad ne rade za interese raznih tajkuna, biznismena itd, koje je baš briga za građane Srbije. Njih baš briga i za probleme sa kojima se vi suočavate kao ministar, kako ćete da napunite državnu blagajnu.
Pune su novine tih velikih biznismena koji sole pamet svima redom o tome kako se vodi ekonomija, puni novinski članci finansijskih problema sa kojima se njihove kompanije suočavaju, prezaduženi, potpuno neracionalno uzimali kredite, prete otpuštanjem radnika itd. Oni se brinu samo za svoje lične interese, za interese svojih kompanija, u kom delu sveta će da naprave vilu, koliko bazen će da naprave, da li će u taj bazen da stave krokodile iz Amazonije ili iz Afrike itd. O tome vode računa.
Baš njih briga što sad gospođa ministar Dragutinović, žena prehlađena, mora da sedi u parlamentu i da se raspravlja sa poslanicima SRS da li prihvatiti ili ne prihvatiti neki amandman. Njih, gospođo Dragutinović, baš briga i za vas, i za nas i za ovu državu.
Garantujem vam da takvih ima i dalje u Ministarstvu finansija i vi, umesto da makar zakonom, makar formalno sprečite da takvi sutra pređu u rad kod privatnih poslodavaca koji samo misle o svojim privatnim interesima, vi i dalje poresku upravu ostavljate onako široko otvorenu za upliv raznih partija, vlasnika kapitala itd, u vreme kada je evidentno da Srbiju drma ekonomska kriza koja već više od godinu dana potresa ceo svet.
To su problemi, gospođo Dragutinović, koji se postavljaju kod ovog zakona. Ti problemi će i dalje ostati otvoreni. Ono što je vrlo nezgodno za građane Srbije, to je da će ti problemi radnih odnosa, upliva političkih partija, tajkuna, biznismena itd. posebno eskalirati u 2009. godini, u godini koja će izuzetno biti ekonomski teška, a biće još teža, jer vi sad ostavljate i prostor u zakonima, da razni sumnjivi tipovi u Srbiji rade šta im je volja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.
Vreme na raspolaganju, kao predstavnik poslaničke grupe, imate još dva minuta, i poslanička grupa LDP ima još 14 minuta i 24 sekunde.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarska, biću kratak ovaj put. Gospođo Dragutinović, očekivao sam, kad ste izašli nakon mene, iako ste hteli da kažete da je jedan amandman od vaše strane ocenjen kao vama najdraži, da ćete reći bar nešto.
Možda ćete reći - Maraše, vi lažete, ne govorite istinu, to nije tačno, ili ćete nešto drugo reći, pa ćete reći - da, to je tačno. Potpuno je nenormalno da smo mi u našoj državi, mi koji vodimo Vladu, očekivali da imamo dobit kao i prošlih godina, a sada nam je prikazan gubitak. Učinićemo sve da ispitamo kako se to desilo, ko je učinio propust, ko je dozvolio da se fingira izveštaj, da se naknadno šalje drugi koji ima gubitak.
Moram da podsetim sve, sigurno se svi sećate osmeha na licu direktora NIS-a kada je bio pitan kolika mu je plata. Znate zbog čega? Svake godine su imali dobit. Na osnovu toga su mogli 13. platu da isplate. Ove godine nema 13. plate. Naravno, nije mi žao što neće dobiti 13. platu, ali mi je žao što je republički budžet, po rečima ljudi koji su činili donedavno Skupštinu, oštećen za najmanje 30 miliona evra. Najmanje 30 miliona evra na osnovu dobiti iz NIS nije se slilo u republički budžet.
Predsednik Skupštine je vaš ministar energetike, gospodin Škundrić, pitajte njega. Nazovite ga, pitajte ga kako je to moguće, ako smo imali dobit tokom cele godine, koja je u prvom delu godine prelazila preko 100 miliona evra.
Moram da vas podsetim, prošle godine u jesen se NIS na listi od 500 evropskih firmi našla na 20. mestu po profiti koju ostvaruje. Ko radi u čijem interesu? Molim vas da nešto kažete. Ako nemate šta da kažete, molim vas, izađite i kažite - nemam šta da kažem.
Potpuno je katastrofalno što je tako, ali nema šta da vam kažem. Kažite mi da ne govorim istinu, ali nešto kažite, zbog vašeg digniteta, ne zbog mog, jer ja stojim iza svega ovog što sam rekao i što sam dosad govorio kad je NIS u pitanju, jer za sve postoje dokumenti, potpisani, overeni.
Nemam problem s tim. Vi očite imate, ali molim vas, izađite, kažite, preuzmite odgovornost, nešto kažite, a ne da nam govorite koji vam je najsimpatičniji i najlepši amandman.