OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 27.12.2010.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 53 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Brojaću sebe, zato što mi je kartica nešto pokvarena. Doneće mi rezervnu karticu. Mislim da možemo da konstatujemo da nas ima 84.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 84 narodnih poslanika, te postoje uslovi potrebni za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Momo Čolaković, narodni poslanik Miroslav Markićević.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam da sam pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministra pravde pozvala da sednici prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Slobodan Bošković, pomoćnik ministra pravde, Zlatko Petrović, načelnik u Ministarstvu pravde i Jovan Ćosić, šef odseka za normativne poslove u Ministarstvu pravde.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima na prve tačke dnevnog reda: Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dušan Marić, Petar Jojić, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović, Milica Radović, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Gospođa Jorgovanka Tabaković želi reč. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Povodom početka rasprave o setu pravosudnih zakona, ja ću u vezi sa članom 1. da kažem pre svega da je Vlada Republike Srbije i ministarstvo na jedan očigledan primer da smo čitavu godinu donosili zakone koje sad ovom prilikom ispravljamo, a da smo i čak i prilikom donošenja potpuno neopravdano nazvali amandmanima, odnosno intervencijama kojima činimo izmene i dopune, a sam naziv zakona govori o tome da je reč o ispravljanju očigledne greške. Ne radi se ni o kakvoj izmeni jer je u stvari usklađivanje naziva uprave sa nazivom određenim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija donet je još 2005. godine i zakon koji sad menjamo donet je 2009. godine, tako da je reč o tome da nije u pitanju izmena i dopuna nego ispravljanje greške, jer se usklađivanje sa ranije donetim zakonom vrši već pri samom sačinjavanju nacrta zakona. Ova očigledna greška je mogla da se popravi objavljivanjem ispravke. Nije bilo potrebe da se Narodna skupština satima bavi posledicama nečijeg neznanja ili nemara i zato predlažemo da se amandman usvoji i da se ova očigledna greška ukloni objavljivanjem ispravke zakona.

Očekujem od vas, gospođo Malović, da utvrdite odgovornost pisca zakona i da iste kaznite zbog nestručnog i nesavesnog rada, kako se ovi slučajevi ne bi ponavljali. To je bio stav koji smo kao poslanička grupa SNS imali u trenutku kada se razmišljalo i mislilo da će se raspravljati samo o zakonu o kojem sada govorimo. U stvari je bilo očigledno da je taj zakon trebao da bude samo podloga da se pre početka rasprave o budžetu, za koji smo imali ni 48 sati za podnošenje amandmana, u stvari na dnevnom redu nađe set pravosudnih zakona kojima se na nemoguć, nečuven način pokušava narušiti jedinstvo pravnog sistema, da se nižim zakonom nametnu nove obaveze Ustavnom sudu. Zaista moram o tome da kažem koju reč.

Sve ove predložene izmene i dopune pravosudnih zakona, o kojima razgovaramo i preko ovog amandmana i preko seta ovih zakona, niti mogu da daju rezultate, niti će sudstvo učiniti pravednijim, ni efikasnijim, niti će doprineti borbi protiv organizovanog kriminala. Da dam samo jedan primer, da li će mi neko reći da je logično, razumno, pravedno i normalno da u reformisanom sudstvu, kako vi nazivate obavljenu lustraciju, pre neki dan u novinama bude objavljen tekst o tome da su prema saopštenju Višeg tužilaštva odustalo od krivičnog gonjenja Nemanje Kolesara i Janjuševića i drugih u postupku afere cementare "Popovac"?

Da li smo mi reformom sudstva, ovakvim načinom donošenja i primene zakona o izvršenju sankcija za organizovani kriminal, ovim ovakvim saopštenjem koje nije dobilo dovoljno značaja u javnosti, pokazali da smi išta u pravosuđu promenili?

Kada za tužioca nisu dokazi, pronađena nelegalno pribavljena sredstva, danima se o tome pisalo, gledali smo kopije računa, slušali izjave roditelja, banaka koje su to uplatile, onih koji su u tome učestvovali i kada način plaćanja provizija preko of šor računa, na račune privatnih lica, nisu dovoljan dokaz, o kakvom mi pravosuđu govorimo, o kakvim izmenama i dopunama zakona? Da li treba da pominjem da je neko to verovatno sredio, poput afere "Bodrum", u kojoj su učestvovali mnogi koji i danas učestvuju u javnom životu i da je tek jedan učesnik, koga bi svi rado zaboravili, izabran kao najmanje značajan u partijskoj hijerarhiji i za to je okrivljen. Kako je osuđen, poznato je javnosti. Neki su čak i napredovali koji su učestvovali u toj aferi.

Takvo postupanje tužioca, za koje je meni neprijatno da ga nazovem državnim, jer država ne može da dozvoli da neko ko poseduje nekretnine koje su prijavljene u organima države i institucijama, za koje je dokazano kojim su putevima stigle pare kojima su te nekretnine kupljene, potvrđuje nepisano demokratsko pravilo, da ako su vlasti ili značajno podržavaš vlast, na način kako ti je to moguće, nema tvoje odgovornosti, nema suda i nema zakona po kojem ćeš odgovarati, jer uvek oni koji treba da te gone su u stvari "neki naši".

O kakvom to objektivnom sudstvu mi možemo da govorimo? Ili mislite da je malo dokaza o onom što se u pravosuđu dešava, to što su gospodin Kolesar i gospodin Janušević oslobođeni od daljeg gonjenja. Da li treba da podsetim na aferu "Sartid"? Onog što se zvalo afera "Pelikan", odnosno dosije "Pelikan", u kojem tužilaštvo postupa već punih šest godina?

Iz izvora, imamo i mi neke pouzdane izvore, saznajemo da je pod političkim pritiskom vrha DS, tužilaštvo spremno da pokuša da i ovde odustane od daljeg gonjenja, odavno, i da odustaje od odavno napisane optužnice zato što se protiv prijavljenih lica iz redova sudija nalaze i lica koja su vrlo visoko rangirana, u onom ko je stožer ove koalicije u DS. Neku su bili u G17, više nisu, ali neki su još uvek članovi onih koje mi možemo kolokvijalno nazvati našima.

Šta smo dobili ovom reformom pravosuđa? Da se po žalbama privrednih subjekata kod Privrednog apelacionog suda odluka čeka najmanje 14 pa do 20 meseci. Da sudije imaju u radu ili postupaju po 400 predmeta, da se odluka Vrhovnog kasacionog suda čeka i po dve godine. Pitam – šta je sada efikasnije i pravednije u smislu suđenja?

Imamo posebno pitanje, u vreme kad govorimo o liberalnoj tržišnoj privredi, o zaštiti akcionarstva u nečemu što se zove privatizovan privreda – šta će malim akcionarima odluka suda u sporu za pobijanje odluka Skupštine akcionara ako spor traje po dve godine, postupak po žalbi još godinu i po, kada za to vreme već vlasnik može da uradi šta god hoće, a najčešće uradi to da uruši društvo?

Da li mislite, gospođo Malović, da je nevezano od ovoga o čemu govorim, dnevni red ove sednice na kojoj se onako preko noći našlo pet ovih zakona, a povučen sa dnevnog reda Zakon o platnom prometu, u kojem je trebalo rešiti kako neko ko prevari neko privredno društvo, izda menice i ovlašćenje za naplatu, odnosno garantuje kupovinu robe nekim menicama i izda ovlašćenje, a onda ugasi firmu i za 500 evra osnuje drugu, a vi nam ovde po načinu kako primenjujete zakone i kako ih donosite, kažete kako je to tekovina moderne tržišne privrede? Osnuj firmu, prevari nekoga, zatvori firmu ili nek ide pod stečaj, a ti APR-u, elektronskim putem otvori novu i nikome ništa.

Zakon koji bi to morao bolje da uredi, nalazi se već dva puta u proceduri. Jednom od strane NBS, drugi put od Ministarstva finansija, a onda ga skidate sa dnevnog reda.

Šta jednom privrednom društvu u suštini može da znači spor koji je dug, kada dobije odluku posle četiri godine, kada prvostepeni postupak traje najmanje od godinu i po do dve, a onda postupak po žalbi još toliko i za to vreme, dužnik svesno radi i skloni celokupnu imovinu na druga lica, pa onda tužilac, kao poverilac u izvršnom postupku, ne može da naplati svoje potraživanje koje je sudski utvrđeno, potvrđeno i presuđeno? Ili, vi možda ne znate da se to u stvarnosti dešava?

Džabe je, gospođo Malović, nama građanima i privrednim subjektima to što ste vi lično poštena i vredna osoba. Džabe je to nama, ako je ova reforma pravosuđa uređena ovako, a da se vi niste mnogo ni pitali, da nemate mnogo uticaja, da struka nema mnogo uticaja, kada niste uspeli struku i znanje da stavite iznad politike i iznad pritisaka pojedinaca koji su vrlo bliski vlasti ili tu vlast i čine.

Hoću da pitam - šta iza jednog ovakvog zakona o sprečavanju, odnosno izvršavanju sankcija za organizovani kriminal zaista postignuto? Koji su učenici Uprave za sprečavanje pranja novca, gde mislim da radi 25 ljudi? Koji su rezultati onih najvećih potrošača u budžetu o kojim ćemo razgovarati kada završimo ovaj set zakona – bezbednosnih agencija, vojne, redovne, policije, istražnih postupaka itd, ako je moguće da se desi da je tužilac odustao od daljeg gonjenja, gospodina Kolesara i gospodina Januševića, ako postoji šest godina postupka za aferu "Sartid", ili mislite da se posle onog što je "Vikiliks" u svetskim razmerama sve može reći, sve može uraditi, ali da niko ne očekuje sankciju i da to nisu dužni ni sudovi da urade?

Zaista mislim da ovo nikome ne služi na čast i da ovaj zakon onako kako je dat da se o njemu raspravlja kao prvom u setu pravosudnih zakona, služi smo kao dimna zavesa za pokušaj ispravljanja onoga što je u pismu napisao gospodin Bensan Dežer i Evropska komisija. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Deset minuta i 20 sekundi iskorišćeno je od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović i Miloš Aligrudić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Milica Radović ima reč.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zbog načina na koji je organizovana ova sednica, zbog činjenice da je šest zakonskih predloga iz oblasti pravosuđa spojeno u jednu raspravu, u načelnoj diskusiji, nažalost, nisam imala mogućnost, zbog nedostatka vremena, da o ovom predlogu zakona koji je danas na dnevnom red, u o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, kažem bukvalno jednu jedinu reč. To je postala praksa u radu parlamenta, mi prosto svakodnevno ukazujemo na te probleme i smatram da je osnovni cilj takvog načina rada da se opoziciji onemogući da ukaže na sve probleme i loša rešenja koja postoje u zakonskim predlozima. Mislim da takvim radom parlament i kvalitet rada ovog saziva parlamenta je pod velikim znakom pitanja.

Mi smo podneli amandman na član 2. Predloga zakona, smatrajući da je rešenje koje sada imamo u važećem zakonu bolje. Mislimo da nije potpuno osnovano upućivati lice u posebno odeljenje bez njegove saglasnosti, posebno ukoliko se zna o kakvoj specifičnoj instituciji se ovde radi. Ako znamo da poslovi u posebnom odeljenju zahtevaju najviši stepen odgovornosti, stručnosti i obučenosti, onda se postavlja pitanje - kako je uopšte moguće da najbolja lica budu upućena na rad u posebno odeljenje, ukoliko oni tamo odlaze potpuno nevoljno? Mislim da na taj način oni ne da neće biti motivisani, nego neće prosto biti ni podstaknuti da daju najbolje od sebe.

Moram da podsetim da se ovde radi o pitanju koje je izuzetno važno. Ovde se radi o radu sa najtežom kategorijom osuđenika i da greške kod zaposlenih u tom slučaju nisu dozvoljene ili čak ukoliko se dese, one se vrlo skupo plaćaju. Šta se dešava ukoliko lice nije psihofizički stabilno, odnosno nije potpuno spremno za rad sa takvom kategorijom osuđenih lica? Šta ukoliko takve osobine dođu na videlo prilikom rada sa najtežim osuđenicima? Ko će da snosi bilo kakvu posledicu ukoliko dođe do takve greške? Mislim da o tom pitanju treba voditi računa, koristim vreme poslaničke grupe, mislim da je neophodno da se vodi računa o tome da i da je po našem mišljenju vrlo važno da se zaposleni upućuju na rad u posebno odeljenje isključivo voljno. Znači, govorim prvenstveno o tome zato što se zna da se radi o specifičnoj kategoriji lica, da se radi o specifičnom režimu i specifičnoj ustanovi.

Takođe, moram da kažem da mi je potpuno jasno da danas postoji veliki problem kada je u pitanju broj zaposlenih u krivičnim, odnosno kazneno-popravnim zavodima, svesna sam tog problema, znam takođe da ima i onih drastičnih slučajeva kada na sto, pa čak i do 140 zatvorenih lica, ovde govorim i o pritvorenim i osuđenim licima, dolazi jedan stražar. To je zaista veliki problem, ali mislim da tom problemu treba prići i sa jedne druge strane.

Postavlja se pitanje – kako danas izgledaju naši zatvori? Jasno je da su oni prebukirani. Danas u našim zatvorima, znači u svim kazneno-popravnim zavodima, se nalazi blizu 11.000 osuđenih, pritvorenih i prekršajno kažnjenih lica, a da kapaciteti naših zatvora, ukoliko želimo da poštujemo sve one evropske standarde, iznose 7.000 osuđenih lica.

Mislim da neću pogrešiti ukoliko kažem da je Srbija po broju pritvorenih lica prva u Evropi. Nije redak slučaj da u zatvorima na 20 metara kvadratnih boravi deset lica, da se koriste ne samo kreveti na sprat, nego čak kreveti na tri sprata i da zatvorena lica vrlo često spavaju čak i na podovima.

Mislim da zbog manjka samih finansijskih sredstava je vrlo neizvesno ili, da kažem, nerealno očekivati da će novi kapaciteti u najskorijem periodu biti izgrađeni ili će to biti vrlo teško. Zbog te činjenice smatram da država na jedan adekvatan način mora da pristupi rešavanju prebukiranosti samih zatvora.

Podsetiću da u našim zakonskim rešenjima postoji način kako ovo pitanje može da se reši, prvenstveno sistemom uslovnog otpusta ili primenom alternativnih sankcija. Ona postoje u zakonskim rešenjima, ali se u praksi prosto ne primenjuju. Postavlja se pitanje - zbog čega? Takođe znamo da je u praksi vrlo retko da se primeni sistem uslovnog otpusta, čak i u situaciji kada sud odobri osuđenom licu molbu i čak kada se pristupi samom rešavanju po datoj molbi. Postupak traje dugo, tako da njegovo skraćenje kazne zatvora u tom slučaju je vrlo malo, odnosno beznačajno.

Zbog toga smatram da je krajnje vreme da se država na jedan adekvatan način pozabavi ovim problemom i da predloži rešenja koja će prevazići sve ove probleme o kojima smo govorili.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Četiri minuta i 15 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, članom 2. predviđena je promena dosadašnjeg člana 6. Zakona. Tom izmenom predviđeno je da zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija citiram – uz njihovu saglasnost ili zbog potreba službe, bez njihove saglasnosti, na rad u posebno odeljenje upućuje direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, na predlog upravnika zavoda u kome se nalazi posebno odeljenje, na vreme do šest meseci.

Da bi građanima koji prate ovaj prenos bilo jasnije, ovde je reč o davanju prava direktoru uprave koja se brine o zatvorima u Srbiji da zatvorske čuvare ili druge zaposlene u ovoj upravi s vremena na vreme upućuje na rad u novoizgrađeni specijalni zatvor u Zabeli da tamo čuvaju Milorada Ulemeka Legiju, Zvezdana Jovanovića, Dušana Maričića, pripadnike zemunskog klana i druge osuđene za organizovani kriminal.

Mi iz SRS smatramo da je ovo rešenje nedorečeno i nedovoljno precizno, da ostavlja mogućnost za različita tumačenja, a uvek kada postoji mogućnost da se određena zakonska norma različito tumači, postoji mogućnost da se ona zloupotrebi. Osnovna mana ovog rešenja jeste ta što nije jasno precizirano koliko često zatvorski čuvar može biti upućen na rad u zatvorsko odeljenje.

Zloupotreba koja se može dogoditi je sledeća – ukoliko se zaposleni zameri svom pretpostavljenom, direktoru ili nekom nižem činovniku, može se dogoditi da on na rad u posebno odeljen bude upućivan svake godine po šest meseci, što bi bilo besmisleno, praktično bi na neki način predstavljalo promenu radnog mesta. Zbog toga je SRS podnela amandman kojim predlaže da se ovo rešenje precizira, u tom smislu što bi zaposleni na rad u posebno odeljenje mogao da bude upućen ukupno do šest meseci u periodu od dve godine.

Vlada je odbila ovaj amandman uz jedno obrazloženje koje ne pije vodu, Vlada je polupala lončiće i promašila temu. Čitam prvu rečenicu obrazloženja – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što bi rešenjem predloženim amandmanom bio otežan rad posebnog odeljenja. Ovo nema veze sa vezom. Vlada kaže – šest meseci, mi kažemo – slažemo se, šest meseci, ali šest meseci u dve godine dana, da ne bi došlo do zloupotrebe.

Drugo, reč je o poslovima koji podrazumevaju rad na radnim mestima koji su po zakonu mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Znači, u pitanju je beneficirani radni staž. Kakve veze ima to da li je radni staž beneficiran ili nije beneficiran? Kakve to veze ima sa time da li treba ograničiti mogućnost da neko na rad u Zabelu bude upućivan svakih šest meseci ili da bude upućivan šest meseci u dve ili tri godine. To nema nikakve veze.

Treće obrazloženje, većinu poslova u posebnom odeljenju obavljaju zaposleni iz službi za obezbeđenje, a takvi poslovi podrazumevaju posebnu obučenost. Ovo takođe nema veze sa temom.

Jedino što se može prihvatiti jeste ovo četvrto obrazloženje – usvajanje zakona je neophodno kako bi se sprečio nastanak problema popune radnih mesta u posebnom odeljenju. Mi to ne sporimo. Ali, ako postoji takav problem, takav problem ne treba rešavati tako što ćete stalno dovoditi zatvorske čuvare sa strane, nego što ćete izvršiti zapošljavanje obučenih stražara, zatvorskih čuvara na stalni rad u posebno odeljenje. Jasno je da se ova izmena zakona predlaže zbog Milorada Ulemeka Legije, uz čiju pomoć je deo sadašnje vlasti 5. oktobra 2000. godine preuzeo vlast u Srbiji, kao što je jasno da će ova izmena zakona izazvati nove budžetske troškove koji, po mom mišljenju, nisu opravdani, a evo i zbog čega. Vi ste u Zabeli napravili poseban zatvor za koji ste u vreme otvaranja tvrdili da je najbezbedniji zatvor na svetu, da iz njega praktično ptica ne može da pobegne.

4/1 DM/MJ 10,45-10,55

Za izgradnju tog zatvora utrošeno je stotine hiljada evra. Sad tvrdite da to nije dovoljno, da nije dovoljno ni zgrada, ni rešetke ni ne znam koliko tamo ima pojaseva zidova, nije dovoljan dvadesetočasovni video nadzor, nisu dovoljni postojeći stražari, nego je potrebno angažovati dodatne stražare. Da li je možda problem u tome, zaista to treba otvoreno reći? Što postojeći zakonski stražari u Zabeli i u Požarevcu neće da čuvaju Milorada Ulemeka Legiju i druge osuđene, ako je to problem to treba reći, tim problemom se pozabaviti na jedan drugačiji način. Postavljam pitanje, koliko će vaš obračun sa režimom Slobodna Miloševića, odnosno sa saborcima u rušenju režima Slobodana Miloševića koštati građane Srbije?Ovo pitam iz razloga što stičem utisak da nije u pitanju samo organizovana borba, borba protiv organizovanog kriminala, nego daju pitanja o malo osveta, svođenje nekih neraščišćenih računa.

Navešću jedan primer. Na nedavnom suđenju u postupku oko oduzimanja njegove kuće na Ceraku, Milorad Ulemek je svedočio video linkom iz zatvora, iz tako takozvanog srpskog Alkatraza, bio je zatvoren ne između četiri zida, nego između četiri puta četiri zida. Oko njega su bili stražari. Ono što je zaprepastilo sve one koji su mogli da vide tu sliku, on je bio okovan lancima, tzv. bukagijama. Tek kada je odbio da svedoči, onda je stigao nalog sudije da mu se skinu lanci, da mu se skinu okovi. Moram da kažem, nemam nikakve simpatije prema Miloradu Ulemeku, ni prema onima koji ga drže u zatvoru. Međutim, mene taj odnos prema Legiji podseća na odnos koji je Habzburška monarhija imala u sudskom postupku protiv Gavrila Principa 1914. godine u Sarajevu. Vi se sećate da je Gavrilo Princip izvršio atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda i zato je osuđen na 20 godina. On je u sudnicu tada u Sarajevu dovođen okovan u bukagijama. Narod to naziva bukagijama.

Međutim, ako uporedite ova dva slučaja, verujte mi da kada napravite jedno poređenje, sva poređenja idu u prilog pravosuđa Austrougarske u odnosu, a na štetu u odnosu na pravosuđe Srbije. Navešću tri dokaza. Prvo, Gavrilo Princip nije svedočio video linkom, nije svedočio iz zatvora iz kojeg ne može pobeći, nego je na suđenje dovođen i objektivno je postojala mogućnost da ga neko ubije, da pogine ili da bude otet. Drugo, Principu je sudilo pravosuđe jedne druge države, okupacione države, a Legija je građani Republike Srbije, koji za ovu državu ima izvesne zasluge, tako ste tvrdili do pre nekoliko godina, očigledno naneo je veliku štetu. Međutim, činjenica je da je on za neka dela bio nagrađivan od ove države i dobio određene ordene. Treće, Princip je na suđenje izvođen u jednoj autoritarnoj carevini, u jednoj državi koja je postala pre 100 godina, gde nije bilo pomena o ljudskim pravima.

Sa druge strane, vi okovanog Legiju na suđenje izvodite u 21. veku u državi u kojoj je priča o ljudskim pravima postala svakodnevna tema u kojoj ta priča postala unosan biznis, priča koju pričaju svakodnevno i vlast i opozicija i mediji i nevladine organizacije. Meni nikako nije jasno, koji je to razuman razlog da se čovek u četiri zida iz samice iz koje ne može ptica da pobegne, jednostavno ne postoji teorijska mogućnost, da se na suđenje pred kamere dovodi okovan u bukagije?

Sledeće, voleo bih da na predlagač objasni šta znači jedna formulacija iz člana 2. na koji se ovaj amandman odnosi, citiraću član - "zaposlene u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija" citiram – "uz njihovu saglasnost ili zbog potreba službe bez njihove saglasnosti, na rad u poslednjem odeljenju upućuje direktoru Uprave za izvršenje sankcija". Sad meni nije jasno čemu ovo "uz njihovu saglasnost", ako se u sledećoj rečenici kaže: "ili bez njihove saglasnosti". Znači, može na ćoše, ne mora na ćoše, može više, može manje.

Ako je tako, zar nije bilo jednostavnije napisati bez pominjanja te saglasnosti da se zaposleni stražar upućuje u Zabelu na osnovu mišljenja Uprave za sprovođenje zatvorskih sankcija.

Još jedna stvar mi nije jasna. Ovo navodim zbog toga što vi zaista pokazujete da nemate sluha na primedbe opozicije na amandmane koji su toliko logički, razumni, da je prosto nemoguće da ih ne prihvatite. Kaže, uz njihovu saglasnost ili zbog potreba službe bez njihove saglasnosti. Sada mene zanima, znači li to ako zatvorski čuvari idu u Zabelu, srpski "Alkatraz" uz svoju saglasnost, da to nije zbog potreba službe. Znači, ako ide po nalogu upravnika, onda ide zbog potreba službe, ako ide uz svoju saglasnost, onda očigledno ne ide zbog potreba službe i mene zanima da nam ministar odgovori zbog čega ide i zbog čega se upućuje. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Sedam minuta i 40 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč?

Na član 2. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".

Da li neko želi reč?

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Podneli smo amandman na član 2. kojim tražimo brisanje predloga, odnosno osnovnog člana 6. gde se reguliše, odnosno na gotovo stari način propisuje upućivanje bez saglasnosti ili uz saglasnost zbog potreba službe, zaposlene na radu u posebnom odeljenju, a to čini direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

S obzirom na to da se na ovo može izjaviti žalba nadležnom ministru za pravosuđe koja ne odlaže izvršenje rešenja, a što jeste sve češća praksa koja se primenjuje u postupanju organa države uprave, smatram da ovaj član ne samo da treba brisati, nego treba reći da upućivanje službenika Uprave već kompletno uređeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i da se tim odredbama, na isti način, uređuje upućivanje, kao što pokušavate da uredite to ovom predloženom izmenom osnovnog člana 6. To se tamo čini na jedan celovitiji i jasniji način.

Šta je još bio dodatni razlog što smo tražili da se briše ovaj član? Jeste to što shvatamo da je i ovde namera samo da se izbegne ono pravo obrazloženje, a to je da se ispravi greška načinjena prilikom donošenja ovog zakona, gde se išlo sa pogrešnim nazivom. Razlog za to je što vi navodite u obrazloženju za izmenu ovog člana da se ovakvim postupanjem, kad nekog upućujete bez njegove saglasnosti postiže ustvari to da mi šaljemo zaposlene koji su najodgovorniji, najstručniji i najobučeniji zaposleni da obavljaju određene poslove.

Sad vi meni objasnite kako je moguće da ako je u prvom planu izmene i dopune ovog člana to da vi nekog zaposlenog, bez njegove saglasnosti, upućujete na rad van mesta u neku posebnu tamo upravu, šeste meseci ili šta ja znam duže, bez njegove saglasnosti, da na takav način postižete cilj odgovornijeg, kvalitetnijeg, stručnijeg itd., rada. To jednostavno nije u ljudskoj prirodi, nego je u koliziji jedno sa drugim. Ovaj član zakona ustvari govori o tome da vi, donoseći zakone ovde u Skupštinu na razmatranje, donosite predloge koji su potpuno nerazumljivi, neusklađeni sa nekim drugim zakonima, u suprotnosti sa Ustavom i jednostavno, ono što je najznačajnije, oni su neprimereni oblasti koju pokušavate da uredite zakonskim predlozima koji su neprimenljivi u praksi.

Ovo stanje u oblasti zakonodavstva stvara ogromne teškoće sudovima.

Znači, ka mi ovakve zakone ovde donosimo neusklađene, nerazumljive, neprimerene stanju, mi otežavamo život i privredi i građanima, stvarajući najveće probleme upravo u sudu. Oni moraju da se bave tumačenjem nejasnih zakona, pa čak imamo slučaj da isti organi za isti član zakona potpuno drugačije u praksi postupaju zato što im odredbe zakona omogućavaju tu različitost tumačenja. Ono što je najzanimljivije je to da vi ne shvatate da svaki zakon, kad se donese zahteva da određeno vreme posle primene u praksi treba da vidimo gde su slabe tačke zakona, gde se one sitne pukotine pretvaraju u rupe za zloupotrebu ili uz rascepe koji ustvari govore o neskladu onog što ste želeli da postignete zakonom, ako ste bili iskreni i stvarnosti koje te zakoni mogu ustvari da izazovu. U našim uslovima, praktično je nemoguće da se stvori sudska praksa za određene zakone, jer se oni toliko često menjaju.

5/1 MO/IP 10,55-11,05

Tek poslat predlog zakona u Skupštinu, Vlada već šalje svoje amandmane. Te usvojen, sledeća rasprava ili sledeća sednica mi imamo izmenu i dopunu tog zakona. To je jedna šuma propisa u kojoj se ne mogu više snaći ni oni koji treba da primenjuju zakone, ni oni na koje se odnosi, a najmanje oni čija prava navodno želite da zaštitite.

Posebno hoću da ukažem na pitanje neustavnosti pojedinih zakona i na posledice vođenja postupka pred Ustavnim sudom i poništaja zakona. Neprekidno ukazujem na to, bez nekih posebnih rezultata ili vašeg osećaja za stvarnosti posledice takvih postupanja.

Kao nesporan primer navodim vam Zakon o javnom informisanju, koji je usvojen avgusta prošle godine, za koji smo tada tvrdili da je u suprotnosti sa Ustavom i naveli smo jasne razloge za to. Kao što je poznato, odmah nakon usvajanja tog zakona, posle samo par dana podneta je inicijativa jednog građanina i predlog Zaštitnika građana za ocenu ustavnosti skoro čitavog zakona. Pre mesec dana Ustavni sud je dostavio odluku na 27 stranica kojima je poništio skoro čitav zakon. Poništaj zakona kod nas, nažalost, nije ništa neobično, a kod drugih ozbiljnih država je to prava retkost.

Izmene pravosudnih zakona koje usvajamo na ovoj sednici su takođe dostavljene manje od 24 časa pre početka sednice, tako da smo praktično bili onemogućeni da dostavimo amandmane. Tvrdimo i sada da je najveći deo promena koje ste dostavili tim predlozima zakona neustavan i da će usvajanje tih zakona u tekstu, kako ste vi ovde to nama predložili, samo da stvori nove probleme i štete.

Jednostavno moram da vam postavim pitanje – šta Vlada namerava da preduzme da se postupak pripreme i podnošenje zakona na usvajanje u ovom domu sprovodi na način da se obezbedi pristojan, neću reći viši, ali pristojan kvalitet zakona i izbegne donošenje zakona koji su u suprotnosti sa zakonima koji su već na snazi, ili onih koji nisu u skladu sa Ustavom?

Mislimo da je krajnje vreme, gospođo Malović, da Skupština prestane da gubi vreme u ispravljanju grešaka onih koji vama pripremaju ovakve zakone, jer građani trpe zaista nemerljive posledice od takvih zakona.

Jedno dopunsko pitanje. Dok ovde raspravljamo o izmenama zakona koji bi trebali da budu dati kao ispravka, dok u roku kraćem od 24 sata razgovaramo o zakonima koji će ponovo ući u suprotnost sa Ustavom, vi ste nama dostavili predlog obimnih izmena zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Nalazi se na skupštinskom sajtu, dobili smo ga mi kao poslanici. Mi sa tim zakonom sada usaglašavamo ovaj. Usvajanje tog zakona predloženo je po hitnom postupku. Pitamo se, zašto po hitnom postupku, ako mi 29. uveče u trci sa vremenom, objašnjavaju već svi, u redovnom zasedanju treba da donesemo budžet? I ono što je primedba Evropske komisije i one reforme koja je u stvari bila lustracija, nećemo stići, ili ćemo možda stići, da uradimo u minut do 12.

Šta znači hitan postupak izmene zakona, po kojem vršimo usklađivanje ovog zakona u trenutku kad znate da on neće stići da se raspravi? Mogu da kažem da je to samo jedna obična farsa. Mogu da budem malo i oštrija, ali zasluženo, da je to rezultat jedne potpune dezorganizacije u Ministarstvu pravosuđa, koje bi moralo da nosi barjak zakonitosti zakona koji su pravedni, logični i zaista nas kvalifikuju da budemo u društvu ozbiljnih država EU. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je pet minuta od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe, čime je celokupno vreme koje je na raspolaganju iskorišćeno i još dva minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u stvari posledica i u saglasnosti sa amandmanom koji su podnele moje kolege Miloš Aligrudić i Milica Radović, tj. zasniva se na stavu da mi ne prihvatamo da se menja deo zakona koji se odnosi na to da se bez saglasnosti zaposleni u Upravi upućuju u posebna odeljenja.

Naravno, u tom smislu, ako nema te odredbe da se bez njihove saglasnosti upućuju u posebna odeljenja, onda je nepotrebno i predvideti postojanje pravnog leka koji bi koristio za izjavljivanje protiv takvog jednog rešenja.

Ono što želim da kažem jeste da ima mnogo kontradiktornosti i nejasnoća kada su u pitanju ove izmene zakona i ovaj član zakona. Ono što uočavamo i na ovoj sednici, imali smo nekoliko rasprava i na prethodnoj, jeste da Vlada kreće sa jednim liberalnim pristupom da se obezbeđuju različita prava zaposlenima. Imali smo takav slučaj i kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika, a evo sada i ovaj zakon.

Onda nakon toga, uočavajući probleme u planiranju, menjanju i sužavanju prava zaposlenih, tako je kad su bili u pitanju državni službenici, ne može više pitanje prekovremenog rada da se definiše, može da se definiše bez njihove saglasnosti, a evo sada i pitanje zaposlenih u posebnom odeljenju.

Postavlja se pitanje kako se planira i kako se sagledava stanje u jednoj oblasti kada se uređuje zakonom. Neverovatno je da smo mi nakon godinu dana imali jednu ozbiljnu raspravu po ovom zakonu, kojeg smatramo izuzetno važnim, gde je upravo predmet te rasprave bila činjenica na koji način će se zaposleni upućivati u posebna odeljenja. Sada dolazimo do toga da u obrazloženju ovih izmena zakona predlagač kaže da je u stvari pogrešio u proceni potrebnog broj zaposlenih u posebnom odeljenju.

Naravno, postavlja se pitanje šta su posledice ovakvih izmena? Onako kako ste vi to definisali u obrazloženju, apsolutno ne možete postići takav efekat. Ako želite da dobijete u jednoj osetljivoj stvari, kao što je ovo pitanje upućivanja zaposlenih u posebna odeljenja, stručnog, obučenog, kvalifikovanog i motivisanog zaposlenog, nećete ga dobiti ako ga terate tamo, bez obzira na sve pogodnosti koje ste naveli i koje on ima po ovom i po drugim propisima. On neće biti motivisan i ne može da se tvrdi da će se, kaže, problemi koje propis treba da reši u obrazloženju zakona na poslovima koje obavljaju najodgovorniji i najstručniji i najobučeniji zaposleni…

Oni ne mogu biti podvedeni pod ovu kategoriju, jer im nedostaje motivacija. Oni su naterani. Oni možda ne žele da imaju duplo veću zaradu, ne žele da imaju plaćene troškove, drugu vrstu naknada. Prosto, neće to, ne žele tamo da idu, a vi ih terate. Onda se postavlja pitanje kako će oni da rade taj posao kada tamo odu bez njihove volje? Koje se sve tu opasnosti pojavljuju i po pitanju korupcije i uopšte činjenice da oni tamo treba da vode jedan posao koji je izuzetno važan, izuzetno složen i izuzetno opasan?

Prema tome, ne možete motivisati zaposlene, očigledno, jer imate taj problem i sada. Ne možete ih motivisati samo parama, nego je potrebno i nešto drugo. Potrebno je u stvari izvršiti ozbiljnu kadrovsku analizu, preispitati stanje koje postoji u čitavom sistemu zaposlenih u Upravi i eventualno potražiti drugačija rešenja, osim toga da ćete ljude naterati protiv njihove volje da tamo idu.

Mislim da ulazite u veliki problem, da ćemo se vrlo brzo suočiti sa tim problemom, eventualno do nekih novih izmena zakona, i da ćemo, nažalost, o ovom važnom zakonu ponovo raspravljati. Pitanje koje jeste važno je i pitanje stanja u

zatvorima. Ovo će napraviti još dublji problem, a kako ćete odgovoriti na ono što je u upitniku Evropske komisije i ono što vam je rečeno u izveštaju Evropske komisije, što se odnosi na stanje u zatvorima, to je poseban problem, ali sigurno u nekom povoljnijem svetlu nećete učiniti to stanje ovakvim rešenjima. Hvala.

6/1 LjS/TĐ 11,05-11,15