Kako funkcionišu vaša takozvana nezavisna regulatorna tela? Evo nekoliko primera. Šta ste napravili od Državnog revizora i od njegovih izveštaja? Opštu lakrdiju! To je opšte mišljenje svakoga ko se ozbiljno bavi, ne samo politikom, nego uopšte ko ozbiljno razmišlja o stanju u državi Srbiji. Državni revizor pravi nekakve izveštaje, stotine hiljada stranica, nekog kontroliše, nekog ne kontroliše, kaže – onaj ministar je prekršio zakon, onaj ministar je možda zaslužio i krivično gonjenje. Šta imamo od toga? Nemamo ništa. Ministri i dalje, isti oni koje je označio u prethodnom izveštaju da su kršili zakon, pa predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao da nisu oni kršili zakon nego su krivi šefovi računovodstva u ministarstvima, pa je rekao da će da ih šalje na neke seminare, ne znam da li ih je poslao, jer ove godine opet isti problemi u tim izveštajima, i nikom ništa. Dakle, pravite sprdnju od nečega što bi trebalo da bude važan državni posao.
Kako vam funkcioniše Zaštitnik građana? Koga taj čovek štiti? Kakav je odnos imao prema porodici Nastić, kojoj su oduzeli decu i šta je uradio za njih? Zato je izvoleo da izigrava SANU i da pokuša da menja srpski rečnik, da zabranjuje da se nekome kaže da je gospođica, da izmišlja neke reči: vozačica itd. Ko je on da to radi? Vi to sve tolerišete, vi ste ga izabrali. Kad vam treba da vas nešto pohvali, onda ga stavite na TV da vas pohvali. Kad hoćete da ponizite Vuka Jeremića zato što, pametno, nije hteo da ide na dodelu sramne Nobelove nagrade, pošaljete njega, ne znam ni što je otišao, ni gde je bio. Dakle, za to vam služe takozvana nezavisna regulatorna tela.
Za šta vam služi Agencija za borbu protiv korupcije? Prvo ste omalovažili Komisiju za borbu protiv korupcije, omalovažili ste sve ono što je Verica Barać radila, sa čime je upoznala više puta javnost, podnela ne znam koliko krivičnih prijava.
Da se razumemo, Verica Barać nema nikakve veze sa SRS, niti smo ikada bili bliski po bilo kom osnovu, političkom pogotovo. Ne možemo da ne kažemo da žena nije radila dobro taj deo svog posla. Ali, i danas radi ta njena komisija, Savet, kako se već zove, a imamo, ovamo, paralelno sa tim Agenciju, pa direktor Agencije koja se zaklinjala, niste je skidali sa državne televizije, sa svih televizija u Srbiji, koja se zaklinjala da će uvesti red, ona će konačno stati na rep korupciji. Šta je uradila?! Nije uradila ništa! Da li je ispitala ta gospođa, odnosno ta njena Agencija za borbu protiv korupcije, odakle pare Mlađanu Dinkiću i Tomislavu Nikoliću za stanove, koji su, mediji su pisali, sami su priznali, plaćeni jedan 300 hiljada drugi 200 hiljada evra? Svaki laik kada izračuna to što su oni rekli da su imali od prodaje postojećih stanova i da su dobili kredite, mora da se zapita odakle vraćaju kredit, jer su im te kreditne rate veće od njihovih plata. Da li je tu nešto uradila? Nije!
Šta je uradila kada je pročitala da je Tomislav Nikolić prijavio toj agenciji da vozi neku ''ladu-nivu", staru 12, 13 godina, kada svaki dan svako može da vidi Tomislava Nikolića da se dovozi besnim automobilima? Da li ga je bar pitala, pa obavestila javnost odakle mu to?
Šta je uradila ta agencija i ta gospođa da objasni odakle naprednjačkoj stranci pare za vođenje skupih kampanja, za iznajmljivanje najskupljih lokacija u centrima svih mesta, a zna se da ne dobijaju iz budžeta Republike Srbije ni jedan jedini dinar?
Ko upravlja nezavisnim regulatornim telima, dame i gospodo iz skupštinske većine, to je pitanje na koje mi tražimo odgovor od vas, a vi bi trebalo da ga potražite od Borisa Tadića, pa da ovde nama kažete i da kažete građanima Srbije? Nemate nezavisna regulatorna tela.
I, ovo što sada radite u izmeni ovog poslovnika, ne znam da li ste vi ovo pročitali šta ste uradili? Šta ste promenili u odnosu na ono što ste imali u ovom izmenjenom članu? Samo to što sada morate da usvojite izveštaj, što je, takođe, neverovatno. Nemate drugu mogućnost, nego šta god napišu, predstave Skupštini preko nadležnog odbora, ovde mora da se usvoji. To jedino tako može da se tumači.
Ali, zašto sam na početku rekla da vama zapravo i ne treba Poslovnik? Zato što, evo, pitam vas u ime SRS, zašto gospođa predsednik parlamenta nije postupila u skladu sa članom 153. Poslovnika, zašto na početku ove sednice nije stavljeno da se u skladu sa tim poslovnikom raspravlja o izmenama Zakona o PDV-u i Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, koju je podnela Poslanička grupa SRS? To je neverovatno i nemate razloga da se ljutite kada vam kažemo ono što je očigledno i ono što je istina. Nego, 'ajde, poslušajte, pa se popravite malo. Ne valja vam Poslovnik, 'ajde postupajte bar po njemu i ako ste nekada raspoloženi da izričite opomene, izričite opomene, ali ne izričite upozorenja koja ne postoje. Hvala lepo. (Aplauz)

Od vremena Poslaničke grupe SRS iskorišćeno je 12 minuta. Na monitoru je stajalo 14.11, ali je kršenjem Poslovnika narodna poslanica iziskivala objašnjenja i neophodna usmeravanja u radu.
Danas prepodnevni deo sednice završavamo u ovom trenutku. Pre nego što odredim pauzu, od uobičajenog jednog sata, na osnovu člana 90. stav 2, na osnovu člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo popodnevni deo sednice početi u 15.00 časova, nastavkom rasprave po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč. Reč će imati narodna poslanica Nataša Jovanović.
Nakon završetka rasprave, odnosno zajedničkog jedinstvenog pretresa o Predlogu odluke o izmeni i dopuni Poslovnika Narodne skupštine, Narodna skupština će otvoriti pretres u pojedinostima o amandmanima koje su narodni poslanici podneli na prvu tačku dnevnog reda sednice koja je u toku. Taj pretres će početi časom i minutom u kome poslanici budu obavešteni o izveštaju Vlade, koja je u obavezi da podnese izveštaj o amandmanima, tako da u zavisnosti od toga da li će svi obaviti svoj posao, moguće je da pretres u pojedinostima bude otvoren odmah nakon završetka rasprave zajedničkog jedinstvenog pretresa koji je u toku, a moguće je da bude određena radna pauza dok ne bude iskopiran potreban broj primeraka.
Član 87, rekla sam, to znači da ćemo raditi i posle 18.00 časova, a dok se ne završi pretres u pojedinostima na prvu tačku dnevnog reda.
Hvala vam.
(Posle pauze – 15.20)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Dajem reč potpredsednici Nataši Jovanović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, mi nastavljamo priču o izmenama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koja se tiče člana 237. i nezavisnih takozvanih državnih organa i tela.
Za građane Srbije koji nisu pratili našu prepodnevnu diskusiju, želim samo da ponovim nešto od stavova SRS i ono o čemu je govorio magistar Aleksandar Martinović, a to je naš stav da, pre svega, ova tela nisu, po svojoj funkciji i po Ustavu Republike Srbije, pošto su ustavna kategorija, od 2006. godine trebalo bi da imaju funkciju nezavisnosti. Ali, mi smo i kasnije nizom primera, ilustrujući kako to izgleda u praksi, pokušali da građanima Srbije objasnimo da je u pitanju jedna obična farsa. Morali bismo i sada, pošto smo najviši zakonodavni organ u zemlji, da podsetimo građane Srbije da je taj princip podele vlasti za nas srpske radikale, od obnavljanja višestranačja i uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, najvažniji aspekt funkcionisanja društva. Uostalom, na to sve nas obavezuje Ustav Republike Srbije i ta najbolja takozvana horizontalna podela vlasti na: zakonodavnu, izvršnu i sudsku, jeste nešto što bi u svakom demokratskom društvu i u društvu u kome se poštuju te ustavne kategorije trebalo da funkcioniše na najbolji mogući način.
Sećate se i vi, gospođo Đukić-Dejanović, da je još pre 20 godina, pa čak i pre osam godina, evo, sutra je osam godina otkako je dr Vojislav Šešelj otišao u ''haški kazamat'', naš predsednik uvek govorio da Narodna skupština Republike Srbije mora da ima ulogu supervizora i da zakonodavnu vlast treba da vrši kontrolu pre svega nad izvršnom vlašću.
Kako je lepo mr Martinović i sa naučnog i sa političkog stanovišta jutros primetio, ovo je neka četvrta grana vlasti, kako bismo drugačije mogli da nazovemo sva ova takozvana nezavisna tela, odnosno organe. A, da oni nisu nezavisni u obavljanju svojih funkcija i da nemaju taj, kako ste i vi sami mislili kao entuzijasta i predsednik Skupštine u samom početku, gospođo Đukić-Dejanović, jer, evo, ja pred sobom imam, Narodna skupština Republike Srbije je štampala ovu knjigu koja je posvećena upravo radu tih organa, jednostavno, sve ovo što smo mogli da pročitamo u ovoj knjizi ''uporedna praksa iz drugih zemalja'', što bi se reklo ovde u Srbiji – ne pije vodu.
Kada govorimo o Zaštitniku građana, kako ga nazivaju Ombudsman, moram da vam kažem da moje iskustvo sa tom kategorijom takozvanog nezavisnog tela seže nekoliko godina pre donošenja novog Ustava, a to i vi znate, jer smo mi u gradu Kragujevcu na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi još 2004. godine ustanovili Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana.
Šta se promenilo od tada kada je to ustanovljeno tamo ili od kada je počeo Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana da radi u Srbiji? Apsolutno ništa, jer tradiciju i zaista obavezujuću ulogu, ne u formalnom smislu, jer u mnogim zemljama gde on postoji preporuka Zaštitnika građana nije obavezujuća, ali gde to zaista institucionalno postoji i gde je velika tradicija, kao u Švedskoj, gde je on ustanovljen još 1809. godine, služi i u funkcije takozvane države blagostanja i zaštite građanina pojedinca, a mi smatramo, mi srpski radikali, da svaki građanin treba da ima podjednako važnu ulogu u ovom društvu. Međutim, to danas nije tako.
Mi ovde imamo građane prvog i drugog reda, oni koji su na vlasti, kako je to Monteskje već odavno primetio, ne da su kvarljiva roba, nego pozicije vlasti, pa čak to dolazi do apsolutističkog ponašanja pojedinaca, kao što je predsednik Republike Boris Tadić, koji poziciju predsednika Republike zloupotrebljava i radi sve ono što nije propisano Ustavom Republike Srbije, mi dolazimo u jednu situaciju da građani misle da ti ljudi, agencije, navodno, rade svoj posao, da istražuju neki kriminal, korupciju, a jednostavno ništa se u tom smislu ne dešava.
Čak i nekadašnji naš kolega, gospodin Šabić, koji je Poverenik za informacije od javnog značaja, nekoliko meseci posle donošenja zakona, sećate se, pojavljivao se u svim medijima, nije imao kancelariju gde da sedi, nego je tumarao nekim hodnicima, ne možete da nam kažete da je kao u ovoj knjizi koju smo mi dobili i on u mogućnosti da kroz svoje obavezujuće rešenje tim rešenjem naloži, da je to stvarno tako i da zakon funkcioniše, pojedincu ili organu da izvrši tu ulogu ili da mi znamo da je on pred upravnim sudom pokrenuo zbog nepoštovanja na desetine tužbi.
Jednostavno, to nije tačno, zato što je sve farsa i zato što je to trebalo samo da služi kao maska ili kao uslov briselske administracije, na vašem nesrećnom putu priključenja Srbije Evropskoj uniji, protiv čega je izričito SRS, a vidimo iz meseca u mesec, i sve veći broj anketiranih građana Srbije. I, ta nezavisna takozvana tela i organi nisu u funkciji da tako nezavisno, kao što ste vi to zamislili i napisali na papiru, rade taj svoj posao. Zašto?
Pa, evo, setimo se primera, i to je jutros pominjano, ljudi koji su narodni poslanici, koji imaju funkcije i pokrajinski su poslanici, AP Skupštine Vojvodina, koji imaju po 10, 15 funkcija, nijedne se nisu odrekli zbog toga što ih zakon na to obavezuje. Zašto? Dobili su javno upozorenje, opomenu, jedan ili dva medija, štampana i elektronska pričali su dva-tri dana o tome i nikom ništa.
Mi ovde imamo kolege koji su narodni poslanici, a u isto vreme i predsednici opštine i gradonačelnici, nije im palo na pamet da podnesu ostavke na te funkcije, već akumulacijom funkcija i po upravnim odborima i na svim tim mestima oni pokazuju da je baš tako. Ne može da se spozna čovek dok ne dođe na vlast, jer ga vuče da zloupotrebljava. Naravno, imamo praksu celokupnog DOS-a da to radi. A što se tiče osnovne funkcije postojanja SRS i našeg učešća u vlasti, bilo kada i bilo gde, disciplina, odgovornost prema funkciji, tome nas je oduvek učio dr Vojislav Šešelj, jeste nešto što je osnovni pravac našeg delovanja da budemo u funkciji građana.
Da to vladajuća koalicija nije i da nije u mogućnosti zakonodavno telo, na čijem čelu vi predsedavate, da kontroliše izvršnu vlast, pokazuju i sve ove afere koje su isplivale u javnost i na kraju krajeva, i sve ovo što vam se desilo sa jednim od koalicionih partnera, zato što je vlast sastavljena iz Vašingtona i Brisela, s' koca i konopca, i niko nikoga tu više ne može da kontroliše, odnosno samo vaši zapadni mentori vas, u funkciji izvršavanja tih naloga.
Koleginica Radeta je pominjala Agenciju za borbu protiv korupcije. Volela bih da se na nekim konkretnim primerima zadržim ovde, najpre zbog naše zakonske obaveze svih nas i svih izabranih funkcionera u Srbiji, da do kraja januara meseca, tekuće godine, prijavimo svoju imovinsku kartu, eventualne promene, ako su se one desile.
Ove godine nas je direktor Agencije obavestio da ako nema promena, mada smo to ranije radili i bez toga da ih je bilo, pogotovo kod nas srpskih radikala, mi smo ljudi iz naroda, živimo, neki od nas tako što su zaposleni na ovoj funkciji, neki na nekim drugima, ali najlakše je sada ove godine onima kojima je poručeno – ne morate da prijavljujete ako nemate nikakve izmene, a ne da su se desile promene u njihovom imovinskom stanju i članova njihovih porodica, nego jednostavno oni će to da prećute, Agencija neće da ide nekim drugim tragom, jer to nije radila ni do sada.
Imamo slučaj, pre svega, Tomislava Nikolića kome se enormno uvećalo imovinsko stanje, odnosno bogatstvo, i članova njegove porodice, svih povezanih lica, otkako je pokušao puč u SRS, do pre dve i po godine, i kolega Nemanja Šarovića je lepo izračunao da je to oko milion i po evra. Vi vrlo dobro znate, pošto je i on zaposlen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koliko se sećam već 19 godina ili sada će već 20, da od poslaničke plate ne mogu da se kupe stanovi od 800.000 evra, da se prave dvorci u rodnom selu od 400.000 evra, voze skupoceni automobili itd.
Gde ste vi bili, gospodo iz DS, koji ste napravili tu novu fantomsku političku stranku u trenutku kada vam je trebalo da se na najprljaviji način obračunavate sa srpskim radikalima, da sada ispitate poreklo tog novca i finansiranja SNS? Ta stranka mesečno plaća sedam i po hiljada evra usluge bivšem američkom ambasadoru Montgomeriju za savete, videli ste, pošto je to objavljeno, i Montgomeri to nije poricao, već je samo rekao – upućujem vas na svoje klijente, odnosno na SNS, da ih savetuje kako dalje da vrše destrukciju Srbije, kao što je i vas savetovao i doveo vas na vlast posle 2000. godine, odnosno 5. oktobra. I, gde je, onda, tu pravda za običnog čoveka? Kako da se ponaša jedan građanin Kragujevca koji u sedam ili osam hiljada slučajeva, pred Gradskim zaštitnikom građana ima primedbe na proces legalizacije, na proces u oblasti rada i zaštite na radu, invalidi rada, koji su ostali bez posla jednostranim raskidanjem ugovora od strane "Zastava automobili", jer im nisu obezbeđene zaštitne radionice, pa su sada poslati u neko novo preduzeće, bez preuzimanja prava iz radnog odnosa za sve ono što im sleduje?!
Ako vi ne možete, odnosno ako vladajuća većina i mi kao najviši zakonodavni organ ne možemo da sprovodimo tu striktnu podelu vlasti i da vršimo kontrolu, pa, to je, onda, zaista farsa i postojanje ovakvih takozvanih nezavisnih regulacionih tela ne pije vodu i promena Poslovnika i ono što vi sada radite, to je nemogućnost Skupštine da odbije njihov izveštaj za period za koji ga oni podnose, dovoljno govore u prilog tome da se još više unižava Skupština i da se nama daje uloga nekoga ko će da aminuje i da prihvata sve ono što dođe iz kabineta, pre svega predsednika države, pa svih onih drugih koji u vrhu vlasti kanališu sve tokove, od novčanih, finansijskih, i tako dalje i političkih mešetarenja na političkoj sceni Srbije.
Kada je prvi put taj institut zaštitnika građana, kao što rekoh, pominjan u Zakonu o lokalnoj samoupravi, mi smo bili oštro protiv toga, kao i kasnije. I, kao što je lepo danas primetio kolega Martinović, oni koji su pisali Ustav, nije on, niti sam ja, već je to radio zajedno sa vama Tomislav Nikolić 2006. godine, danas je vaš najveći kritičar. Dali ste mu mogućnost, ukrali mandate SRS, šurujete sa njim iza kulisa, što bi se reklo, jer je poželjan i dobar partner, i za Amerikance i za Zapad, DS, a ovde vam drži slovo o tome kako vi niste demokratsko društvo, što u suštini i niste, ali to vam govori neko ko je na najgori mogući način došao do te pozicije, otimanjem, odnosno prekrajanjem izborne volje građana.
Ta nezavisna regulaciona tela u svim zemljama, kao što Srbija nije, gde to postoje, i gde imaju, kao što rekoh, višedecenijsku tradiciju, ili više vekova, kao što je to slučaj u Švedskoj, bore se da kroz partnerski odnos sa Narodnom skupštinom, odnosno sa najvišim zakonodavnim telom imaju i ulogu nekog medijatora, zato što Narodna skupština Republike Srbije, svedoci ste i vi toga, verujem i da vi lično kao predsednik Skupštine to ne podržavate, da nas Vlada Republike Srbije štancovanjem zakona i svojim nahođenjem kako treba Skupština da radi, bombarduje, diktira nam tempo na osnovu onoga što dolazi od Evropske komisije, direktno iz Brisela. Oni to u nekim zemljama mogu da budu, kao neki medijator, odnosno neko ko će da se postavi između Vlade i zakonodavnog tela. U ovom slučaju to je apsolutno nemoguće. Videli ste i primer našeg zaštitnika građana i one bruke koja je Srbiju zadesila, kada je otišao na dodelu sramne Nobelove nagrade, a sve zbog toga što je ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić, imao u tom trenutku drugačije mišljenje.
Što se tiče DRI i gospodina Sretenovića, zaista ste njegovu ulogu i sve ono što je on radio u proteklih godinu dana i prošlogodišnjem izveštaju i ovom sada, doveli na najniže moguće grane. On je bio prinuđen i da se obrati javnosti, a premijer nam je dao, kao i svaki put, neki nemušti odgovor, da će inspekciju, odnosno kontrolu rada tih ministarstava, koja su kao negativna navedena u Izveštaju revizora, da pošalje u ta ministarstva, da vidi da li su poštovali Zakon o budžetskom sistemu.
Zakon o budžetskom sistemu koji ste nekoliko puta menjali od trenutka kada ga je Đelić 2001. godine predložio i on usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dalje je pogodan prostor za manipulaciju svake vrste. Možete da pričate šta god hoćete i da se pravdate i u jedinicama lokalne samouprave i po ministarstvima i da balansirate u godišnjim izveštajima završnog računa budžeta, ali ste ostavili dva ključna konta 422 i 423 – specijalizovane usluge ili usluge po ugovoru i možete da perete koliko god, odnosno da pljačkate koliko god para iz budžeta, to da radite i preko javnih preduzeća i svugde gde vršite vlast.
Uostalom, ovaj apel i upozorenje javnosti koje su mediji u poslednja dva dana korektno preneli koje je izneo gospodin Nemanja Šarović o pljački opštine Zemun i opštine Voždovac od strane Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića i svih Vučićevih saradnika, preko tog preduzeća gde on ima svoje učešće, Stefanovićeva žena i cela ta klika iz SNS, treba da bude signal onima koji vrše budžetski nadzor i inspekciju, kao i ovim takozvanim regulacionim nezavisnim telima da rade svoj posao i da na uvid javnosti dostave sve ono što tražimo, a mi ćemo i kolega Šarović, koliko već sutra, da nastavimo da razotkrivamo sve te njihove afere.
A, opet ponavljam, ne bi bili u poziciji to da rade, i da na takav način sada pljačkaju i građane gde su na prevaru i kupovinom glasova i kampanjama koje su plaćali srpski tajkuni da dobiju vlast, da nije bilo DS i vaše pružene ruke onima koji vam sada i danas dobro služe. Uostalom, mi ćemo i videti na kraju i u toku ove godine, da ovi ljudi koji vrše ove funkcije u ovim agencijama i u ovim telima neće biti u mogućnosti da se bore protiv kriminala i korupcije, jer imaju zaštitu svih onih u vrhu vlasti, odnosno u vrhu režima, koji danas u Srbiji, na žalost građana Srbije, izuzetno loše vlada. Hvala. (Aplauz)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili bilo ko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da)

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-JS izneo sam jasan stav kada je u pitanju Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika. Želim taj stav da ponovim samo iz jednog razloga, što se danas, pored rasprave o izmenama i dopunama Poslovnika, mnogo toga čulo u raspravi. Da ne bi to ostalo nezapaženo, želim jasno da potvrdim da SPS-JS podržava izmene i dopune Poslovnika samo iz jednog razloga – ne želi ili želi da se otkloni svaka sumnja da Narodna skupština Republike Srbije vrši politički uticaj na nezavisne državne organe. Naprotiv, želimo da ih podržimo, želimo da ih afirmišemo i smatramo da su oni podrška za pomoć Narodnoj skupštini da bi ostvarila jednu od osnovnih funkcija, a to je nadzorna funkcija Narodne skupštine. Dakle, samo iz tog razloga, da se otkloni sumnja da to neko može da zloupotrebi mi smo podržali izmene i dopune Poslovnika.
Primetili ste da nismo učestvovali u raspravi u kojoj se Srbiji nameće prošlost. SPS u tome ne želi da učestvuje, iz prostog razloga što je prošlost nešto što je prošlo, Srbiji danas treba ko će da rešava pitanja danas, ko će da rešava pitanja sutra. Mi želimo da damo naš pun doprinos da Srbiji pomognemo da se danas njeni problemi reše, da otvorimo mogućnost da se u Srbiji sutra bolje žive.
Zato i iz tih razloga mi nismo učestvovali i nećemo učestvovati nikada u tome kada se Srbiji nameće kao glavno pitanje kako je bilo u prošlosti. Uostalom, ne želimo kao partija da nam samo prošlost bude budućnost. Hvala vam. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Nada Kolundžija.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, iz ove rasprave nisam mogla da steknem zaključak da je bilo ko u ovoj sali protiv toga da se otkloni svaka mogućnost da se vrši politički uticaj na nezavisne državne organe i po tome bih mogla da zaključim da će u danu za glasanje svi poslanici glasati za ove izmene i dopune. Dakle, verujem da će svako pokazati da li je ovde zastupao stavove iza kojih stoji tako što će glasati za ovaj predlog odluke ili je prosto popularno da se podržavaju rešenja koja smo predložili, a da se u danu za glasanje o tome ne izjašnjava.
Žao mi je svaki put kada se vraćamo u prošlost i zaista mislim da ono što jeste najvažnije – da u ovom trenutku nalazimo rešenja za budućnost koja će zaista biti suštinski različita od prošlosti u ovoj zemlji i zaista smatram da svi oni koji podržavaju te napore istinski žele da Srbija iskorači u budućnost u kojoj će njenim građanima biti bolje i zato svi oni koji podržavaju ovu vladu i koji čine ovu vladajuću većinu iz dana u dan nedvosmisleno pokazuju da je budućnost ono zbog čega činimo svi zajedno napore kako bismo je učinili izvesnijom, sigurnijom, mirnom i perspektivnom za generacije koje dolaze. Hvala vam. (Aplauz)

Zahvaljujem. Zaključujem jedinstveni pretres.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST SRPSKE BANKE A.D. BEOGRAD ZA OBAVEZE JP "JUGOIMPORT – SDPR" (pretres u pojedinostima)

Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ponovo SRS upozorava ministra finansija i Ministarstvo finansija, kao predlagača ovog zakona, i Narodnu skupštinu Republike Srbije da se radi o protivzakonitom aktu. Već smo to u načelnoj raspravi ukazali i ponovili u više navrata. Međutim, očito da sa druge strane nema sluha.

Još jednom ću zbog javnosti ukazati gde je protivzakonitost ovoga. Ne osporavamo sve ono što se tiče pomoći, što se tiče proizvodnje, što se tiče razvoja, što se tiče izvoza itd, govorimo isključivo o pravnom aspektu ovog zakonskog projekta.

Naime, da bi Republika Srbija ratifikovala jedan ugovor mora da ima verifikovan ugovor, s duge strane, mora da postoji u formalnom smislu pripremljen akt koji se dostavlja zajedno sa predlogom zakona. Mi nemamo taj akt.

Druga protivzakonita radnja je sledeće. Odredbama Zakona o javnom dugu predviđeno je u članu 16. davanje garancije, propisani su uslovi, postupak i u tri stava utvrđeni su način i uslovi davanja garancije.

U stavu 3. kaže se sledeće – Republika može dati garancije iz stava 1. i 2. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije za tekuću godinu. Kada pogledamo budžet za tekuću godinu, 2011. godinu, u članu 3. govori se o garancijama Republike Srbije za 2011. godinu i tačno su pobrojani osnovni korisnici tih garancija – ''Svetska banka'', ''Ekonomska banka za obnovu i razvoj'', ''Evropska investiciona banka'', zatim, pojedinačno banke, strane vlade i ukupno poslovne banke, ali nigde ne postoji ''Srpska banka''. Prema tome, nemamo uporište u budžetu onako kako nalaže odredba Zakona o javnom dugu. To je materijalni propust. To je formalni propust i ovo kao takvo ne može proći, ali očito da kod vas to može proći i prolazi.

Postavljam pitanje ministru finansija – šta će se dogoditi kada pored tri milijarde evra garancija koju će Republika Srbija dati raznim međunarodnim finansijskim institucijama, poslovnim bankama i drugim finansijskim institucijama, koje ste naveli u članu 3. ovog zakona, sada ste ubacili ovu garanciju, sledeća sednica će biti sa dve ili tri garancije, posle toga ko zna koliko i tako dalje – dokle to ide? Ide u nedogled. Kršenje propisa ide u nedogled, ali sve to jednog trenutka mora stati. Ali, za to neko mora odgovarati.

Ponovo naglašavam, SRS nema ništa protiv da se sve to napravi, ako postoji dobra analiza. Šta će proisteći iz ove garancije? Koji su to benefiti za Republiku Srbiju itd? Ne ulazimo u proizvodni aspekt, izvozni aspekt, pozitivne efekte te proizvodnje, ali prvi uslov je pravni uslov. Mi kreiramo pravne propise Republike Srbije i moramo gledati na sve ovo što govorimo.

Kada govorimo o davanju garancija i svega onoga, o čemu je bilo reči u načelnoj raspravi, osvrnuću se na određene izjave ministra finansija koja je na kraju sumirala sve ono što su poslanici prigovarali ili afirmativno govorili o garancijama i o zaduživanju, jer je druga tačka dnevnog reda bila zaduživanje. Gospođo Dragutinović, govorite u završnoj reči o javnim nabavkama pa kažete dve rečenice – jedna od tih čuvenih reči ili brojeva koje sam često čula i od vas dragi poslanici jeste da se na javnim nabavkama može uštedeti milijardu evra i da ova rasipnička vlada troši milijardu evra na javne nabavke, otprilike 100 milijardi dinara da rasipa toliko i eto mi u stvari ne bismo imali deficit da tu postoji neka odgovorna vlada. Za običnog građanina to stoji. Sa finansijskog aspekta to stoji.

Međutim, propisi o javnim nabavkama leže na vašem ministarstvu. Gde je tu kontrolna uloga Republičke budžetske inspekcije? Trošenje javnih nabavki, trošenje sredstava po osnovu javnih nabavki kontroliše budžetska inspekcija u jednom delu. Pitam vas – koliko je intervencija budžetska inspekcija napravila? Danas možemo videti šta se dešava u ''Kolubari''. Nema neke bitne vitalne razlike između ''Kolubare'' i drugih javnih preduzeća. Zloupotreba je na svakom koraku. Gledajte šta je problematično. Problematično je to što određeni mentori koji sede ovde i u ovoj vladi, počevši od stranih ambasadora, sećate se prethodnog britanskog ambasadora koji je otvoreno rekao na jednom skupu u Beogradu da su njegove službe koje postoje van zvaničnih državnih institucija, čitao sam tu njegovu izjavu, nemam je ovde ali je ona opšte poznata, mediji su to preneli, po svojim analizama utvrdile da se kroz javne nabavke opere između 400 i 600 miliona evra.

Vensan Dežer, to je visoki predstavnik Evropske komisije, izjavio je da se to kreće do milijardu evra.

Kada vam govorimo o tome da postoje zloupotrebe ne kažemo da je to milijarda koja je višak u budžetu, nego su to zvanične javne nabavke i problemi koji nastaju u procesu provođenja javnih nabavki i kontroli koje nema. To prigovaramo. Javne nabavke, posebno državnih organa, gde su direktni i indirektni budžetski korisnici, ne kontrolišu se. To jako dobro znate.

Kada dobijemo analizu rada budžetske inspekcije onda vidimo da od hiljadu i nešto direktnih i indirektnih korisnika koje kontroliše utvrdi prekršaje i privredne prestupe za svega nekoliko. Nedovoljno je i nema kontrole. Zbog toga se javljaju ove deformacije na koje nam ukazuju strani faktori. Oni ne smeju to da rade. U normalnim državama takva izjava ambasadora je nedozvoljena. Ta ličnost je ''persona non grata'' i mora biti kao diplomatski predstavnik strane države uklonjen iz političkog života, a i mora otići ako nije u pravu. U ovom slučaju je u pravu. Oni vam prigovaraju već oko godinu dana. Otvoreno ukazuju na problem javnih nabavki.

Mi smo inovirani zakon usvojili u ovoj skupštini pre otprilike godinu i po dana. U praksi imamo stravično mnogo primedbi na administriranje u javnim nabavkama. Nedovoljan je broj komisija koje sprovode javne nabavke u kontrolnom smislu u prvostepenom ili drugostepenom postupku itd.

Šta čini aktuelna vlast da se otklone ti deformiteti i da se dođe do zakonskih rešenja, da se taj postupak ubrza i da nemamo ove probleme koje imamo sa otuđivanjem državne svojine? Šta je vaše ministarstvo u tom pravcu učinilo? Gotovo ništa. Nemamo nijedan zakonski propis koji bi na to ukazao. Sa druge strane, dobićemo analizu rada budžetske inspekcije pa ćemo videti šta ste napravili.

Dalje, kažete, citiraću vašu rečenicu – znamo da u ovoj državi radi na ovaj ili onaj način oko dva miliona ljudi. Zvanična statistika je ono u šta možemo da verujemo, podaci iz PIO ili nekih drugih državnih institucija su da je to, negde, oko 1.800.000. Kažete – grubo ćemo reći da pola miliona ljudi radi u javnom sektoru i oni nisu otpušteni. E, gledajte, u tome je problem. Pola miliona ljudi, u ovako maloj državi, finansira se iz budžetskih sredstava koja su sada premala da bi se finansirao taj broj. SRS godinama kaže da štedimo. Hajde da napravimo racionalnu upravu, da javne službe odgovaraju potrebama – aktuelnom privrednom, ekonomskom, finansijskom životu. Bez prave analize, a vi je nemate, uzalud ćemo finansirati 500.000 ljudi i u budžetu će za njih biti sredstava. A, za nezaposlene, za samohrane majke i sve ostale druge korisnike koji ne mogu doći u tu poziciju da se finansiraju iz budžeta neće biti dovoljno sredstava.

Kažete da je garancija koja je dobijena od ''Svetske banke'' bila daleko više kritikovana nego garancija koja se davala ''Srpskoj banci''. Garancija koja je dobijena od ''Svetske banke'' nije dobijena da bi se unapredila ili poboljšala poslovna klima. Suština je da se unapredi poslovna klima itd, itd.

Dalje, ističete – znam da se nikome od vas, a bogami ni meni, nije dopalo to što smo morali da platimo za ovaj čuveni ''satelit''. Tačno je to da je oko dve milijarde i 800 miliona dinara dato za tu namenu. Mi smo, dragi poslanici, izgubili spor, i to kao država moramo i da platimo. Nije sporno, izgubili smo spor. Ko je kriv za ovo? Spor traje sedam godina...

(Predsednik: Gospodine Buha, samo bih htela da malo vašu pažnju fokusiram ka temi, odnosno amandmanu. )

Pa, to je tema.

(Predsednik: Pa, nije, govorite o satelitima i tako ...)

Gledajte, pričamo o garanciji. Pričamo i tamo je dao neke garancije. Bivša Savezna vlada je dala garancije, učestvovala, spor traje sedam godina. Mi i dalje ne znamo ko je krivac. Država će platiti ta sredstva. Od gladnih usta dece, invalida, staraca, itd, odvojićemo sredstva, dati za ovo i ne zna se ko je krivac!

Pa, dalje, vi ističete – stara devizna štednja itd, četiri milijarde evra. Pitam vas – ko je odgovarao za staru deviznu štednju?

(Predsednik: Dobro, znate šta, vaše učešće u raspravi po amandmanu se svodi na potrebu da komunicirate sa gospođom ministar, koju ja uopšte ne mogu ni da zabranim ni da isključim. Ali, nije zaista ni prostor, niti vreme, niti mogu to dozvoliti.)

Gledajte, samo citiram ono što je ministar rekao i dajem svoj komentar, vrlo konstruktivan.

(Predsednik: Imamo raspravu o amandmanu. Molim vas da se usmerite na taj sadržaj.)