Gospodine Pastor, vi ste kao i većina svih poslanika, uljudan čovek, ne sporim uopšte važnost onoga o čemu vi govorite, imam puno simpatije i razumem šta pitate, samo moram da poštujem neku proceduru ovde kao predsedavajući. Ta procedura kaže da se može govoriti samo o ovom amandmanu. Sada imam problem da svi koji govore, ustanu i govore načelno o problemima koji se tiču finansiranja, a ne o amandmanu koji je pred nama.

Ja želim da govorim o amandmanu.

Izvolite.

Hvala lepo.
Želim da koristim vreme predsednika poslaničke grupe, pošto je i gospodin Dinkić govorio o pitanju finansiranja Vojvodine i pošto smo podneli amandman na predlog…
(Jovan Palalić, s mesta: Nema smisla, narodnom poslaniku Dejanu Mihajloviću ste oduzeli reč.)

Samo momenat. Uvažavajući da je moj prethodnik pokušao da obezbedi poštovanje procedure, nije uspeo, kao što očigledno ne uspevam ni ja, onda ćemo dozvoliti gospodinu Mihajlovu da završi ono što je započeo. Očigledno po nekoj prećutnoj sad saglasnosti, ja da oduzimam reč neću nikome, jer mislim da je to vrlo ružno u parlamentu mi smo svi ovde zajedničko jednaki predstavnici, oni koji su nas birali, onda ćemo kad se ovo završi dati gospodinu Mihajlovu preostalo vreme da i on kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe završi, da ne bude diskriminacija poslaničke grupe.
Izvolite gospodine Pastor.

Gospodine predsedavajući, ne želim da uvodim tu novu praksu u tumačenju Poslovnika, tako da odustajem od rasprave povodom ove teme.

Zahvaljujem vam se gospodine Pastor na velikoj korektnosti, koju vi inače pokazujete uvek u ovoj skupštini, da li u skladu sa mojim obećanjem, evo i gospodin Mihajlov i njega ste podstakli da isti gest učini.
Dakle, postavljam pitanje svim narodnim poslanicima. Ima li konačno neko nešto da kaže o ovom amandmanu?
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović, Bojana Božanić i Dejan Mihajlov.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč traži gospodin Mihajlov. Izvolite.

Javljam se kao podnosilac amandmana. Ukoliko prekoračim malo vreme od dva minuta, uzmite mi od onog vremena koje imam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
U ovom amandmanu predlažemo da se finansiranje budžetskog deficita mora obavljati na najpovoljniji i najmanje rizičan način za Republiku Srbiju, odnosno da, po nama, izdavanje hartija od vrednosti, bilo na stranom, bilo u devizama, bilo u dinarima nije najpovoljniji način kako se to do sada pokazalo i da mi kao stranka smatramo da je mnogo bolje uzimati kredite poput kredita od Ruske Federacije, Kine, po kamatnoj stopi od 3,63% na godišnjem nivou, koliko je kredit od Ruske Federacije ili od Narodne Republike Kine za investicije gde su daleko povoljniji krediti od onih kamata koje se daju za hartije od vrednosti. To je od 14 do 15 procentnih poena na godišnjem nivou za dinarske hartije od vrednosti.
Mi kao stranka smatramo da je u prethodnom periodu deficit jako narastao ako imamo u vidu da je 2008. godine zaduženost zemlje bila 8,7 milijardi evra ili 28% BDP, a u junu 2012. godine 15,3 milijardi ili 54,7% BDP, odnosno pređena je dozvoljena granica po našim zakonima od 45% BDP. Znači, prilikom zaduživanja mora se voditi računa da to bude najpovoljniji i najkorisniji način pokrivanja deficita za državu Srbiju.
Očekujem da Vlada nastavi na način na koji je to bilo ovim kreditom od Ruske Federacije, po 3,63% i da pokuša da obezbedi druge kredite koji će biti povoljniji od izdavanja hartija od vrednosti. Isto tako, smatramo da izdavanje hartija od vrednosti je način koji Narodna skupština i građani Srbije ne mogu da kontrolišu.
Narednim amandmanima predlažemo da Skupština daje saglasnost na svako izdavanje na odluku Vlade da pristupi po određenom kreditu ili prodaju bilo kojih vrsta obveznica za finansiranje, pokrivanje deficita budžeta Republike Srbije. To je za nas jako važno da bi mi kao predstavnici građana imali evidenciju i priliku da se izjasnimo o svim mehanizmima koji stoje na raspolaganju Vladi za pokrivanje deficita i vidimo koji je od njih najpovoljniji.
Da se ne bi gospodin Bajatović, kao direktor Srbijagasa, našao prozvan, nije nam bila namera, niti meni, da njega posebno apostrofiramo, jer je slična situacija i u svim drugim javnim preduzećima. Ako uzmete da EPS i "Železnice Srbije" uzimaju kredite da bi isplatili zarade, ako uzmete slučaj "Agrobanke", gde je država pokrivala dugove "Agrobanke", ako uzmete slučaj JAT-a, koji je isto tako u dugovima, da ne pominjemo "Razvojnu banku Vojvodine", čiji je deficit prethodna Vlada pokrila sa 40 miliona evra, znači, mi se nalazimo u situaciji da budžet Srbije služi za pokrivanje obaveza koje su napravili menadžmetni javnih preduzeća i banaka koje su delimično u državnom vlasništvu, a bez ikakve odgovornosti.
Mi očekujemo, s obzirom da su ovo nasleđeni problemi, da se tu povede malo oštrija kontrola i da se ustanovi koji su realni dugovi i šta je nešto što je realan dug tih javnih preduzeća kao u slučaju "Srbijagasa", što postoji mogućnost da je jedan deo duga nastao time što građani ili privreda ne plaćaju svoje obaveze koje imaju prema JP "Srbijagas" po obavezi korišćenja gasa, ali kakav je slučaj sa "Železnicama", "Agrobankom", JAT, "Razvojnom bankom Vojvodine", EPS i svim drugim preduzećima gde, prosto, zaduživanje služi kao način finansiranja.
Isto tako, nalazimo se u situaciji da ta javna preduzeća više ne mogu sama da uzimaju kredite već, pošto im niko više ne veruje, niti imaju mogućnosti da sami daju garancije za obaveze koje preuzimaju, tako da je budžet postao onako opšti garant za sva dugovanja svih javnih preduzeća u Srbiji i to u nekom trenutku ozbiljno može da ugrozi finansijsku stabilnost Srbije.
Isto tako, podsećanja radi samo hoću da kažem da je 2006. godine, kada je i gospodin Dinkić bio ministar finansija u Vladi Vojislava Koštunice, Republika Srbija je odlučila da vrati prevremeno preostali dug MMF u iznosu višem od milijardu dolara i tako da realizacijom te odluke Srbija je postala zemlja sa relativno niskim spoljnim dugom, koji je u tom trenutku bio 8,7 milijardi evra, što je tada bilo za sve zemlje u okruženju i za Srbiju jedan iznos koji nije preterano opterećivao budžet i nije preterano opterećivao privredu. Znači, ono što je naš interes to je da se sva buduća zaduživanja uzimaju ili budu na način koji će najmanje opterećivati budžet Republike Srbije, najmanje opterećivati građane.
Naša želja je i naš interes da imamo uvid u to kako se Republika Srbija zadužuje i kakvo je trenutno stanje duga Republike Srbije po svim osnovama i po hartijama od vrednosti, bilo na stranom, bilo na domaćem deviznom tržištu i po pitanju svih ostalih dugova.

Zahvaljujem.
Ovo dodato vreme će biti oduzeto od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Milan Lapčević i Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrola trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Hvala, gospodine Korać.
Ovaj amandman je logičan nastavak prethodnog amandmana koji je predložen iz DSS, a i jako se dobro nadovezuje na diskusiju kolege Mihajlova.
Imamo deficit od 135 milijardi dinara. U članu 2, između ostalog, nam predlagač kaže da će se za finansiranje budžetskog deficita i otplate dospelih kreditnih obaveza i da se može tokom 2012. godine koristiti sredstva za konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. Sličan je i sledeći stav.
Mi predlažemo da se ti stavovi brišu pre svega zato što smatramo da ne treba da se poseže za finansiranje budžetskog deficita sa konsolidovanog računa Trezora. Državni trezor to je naše porodično blago. To je nešto u šta ne bi trebalo dirati, osim u krajnjoj meri.
Smatramo da ova vlada treba na neke druge načine. Ona to pokušava i kroz ove predloge zakona itd. i nasleđen strašan deficit da to pitanje reši na neki drugi način. dakle, nije nepoznato da se poseže za sredstvima sa računa Trezora Republike Srbije, ali onda se kriterijumi i uslovi kada će se to raditi i zbog čega treba da budu jasno i propisani, a da ne kažem da o tome treba da bude obaveštena javnost, a i narodni poslanici kada se poseže za porodičnim blagom.