Javljam se kao podnosilac amandmana. Ukoliko prekoračim malo vreme od dva minuta, uzmite mi od onog vremena koje imam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
U ovom amandmanu predlažemo da se finansiranje budžetskog deficita mora obavljati na najpovoljniji i najmanje rizičan način za Republiku Srbiju, odnosno da, po nama, izdavanje hartija od vrednosti, bilo na stranom, bilo u devizama, bilo u dinarima nije najpovoljniji način kako se to do sada pokazalo i da mi kao stranka smatramo da je mnogo bolje uzimati kredite poput kredita od Ruske Federacije, Kine, po kamatnoj stopi od 3,63% na godišnjem nivou, koliko je kredit od Ruske Federacije ili od Narodne Republike Kine za investicije gde su daleko povoljniji krediti od onih kamata koje se daju za hartije od vrednosti. To je od 14 do 15 procentnih poena na godišnjem nivou za dinarske hartije od vrednosti.
Mi kao stranka smatramo da je u prethodnom periodu deficit jako narastao ako imamo u vidu da je 2008. godine zaduženost zemlje bila 8,7 milijardi evra ili 28% BDP, a u junu 2012. godine 15,3 milijardi ili 54,7% BDP, odnosno pređena je dozvoljena granica po našim zakonima od 45% BDP. Znači, prilikom zaduživanja mora se voditi računa da to bude najpovoljniji i najkorisniji način pokrivanja deficita za državu Srbiju.
Očekujem da Vlada nastavi na način na koji je to bilo ovim kreditom od Ruske Federacije, po 3,63% i da pokuša da obezbedi druge kredite koji će biti povoljniji od izdavanja hartija od vrednosti. Isto tako, smatramo da izdavanje hartija od vrednosti je način koji Narodna skupština i građani Srbije ne mogu da kontrolišu.
Narednim amandmanima predlažemo da Skupština daje saglasnost na svako izdavanje na odluku Vlade da pristupi po određenom kreditu ili prodaju bilo kojih vrsta obveznica za finansiranje, pokrivanje deficita budžeta Republike Srbije. To je za nas jako važno da bi mi kao predstavnici građana imali evidenciju i priliku da se izjasnimo o svim mehanizmima koji stoje na raspolaganju Vladi za pokrivanje deficita i vidimo koji je od njih najpovoljniji.
Da se ne bi gospodin Bajatović, kao direktor Srbijagasa, našao prozvan, nije nam bila namera, niti meni, da njega posebno apostrofiramo, jer je slična situacija i u svim drugim javnim preduzećima. Ako uzmete da EPS i "Železnice Srbije" uzimaju kredite da bi isplatili zarade, ako uzmete slučaj "Agrobanke", gde je država pokrivala dugove "Agrobanke", ako uzmete slučaj JAT-a, koji je isto tako u dugovima, da ne pominjemo "Razvojnu banku Vojvodine", čiji je deficit prethodna Vlada pokrila sa 40 miliona evra, znači, mi se nalazimo u situaciji da budžet Srbije služi za pokrivanje obaveza koje su napravili menadžmetni javnih preduzeća i banaka koje su delimično u državnom vlasništvu, a bez ikakve odgovornosti.
Mi očekujemo, s obzirom da su ovo nasleđeni problemi, da se tu povede malo oštrija kontrola i da se ustanovi koji su realni dugovi i šta je nešto što je realan dug tih javnih preduzeća kao u slučaju "Srbijagasa", što postoji mogućnost da je jedan deo duga nastao time što građani ili privreda ne plaćaju svoje obaveze koje imaju prema JP "Srbijagas" po obavezi korišćenja gasa, ali kakav je slučaj sa "Železnicama", "Agrobankom", JAT, "Razvojnom bankom Vojvodine", EPS i svim drugim preduzećima gde, prosto, zaduživanje služi kao način finansiranja.
Isto tako, nalazimo se u situaciji da ta javna preduzeća više ne mogu sama da uzimaju kredite već, pošto im niko više ne veruje, niti imaju mogućnosti da sami daju garancije za obaveze koje preuzimaju, tako da je budžet postao onako opšti garant za sva dugovanja svih javnih preduzeća u Srbiji i to u nekom trenutku ozbiljno može da ugrozi finansijsku stabilnost Srbije.
Isto tako, podsećanja radi samo hoću da kažem da je 2006. godine, kada je i gospodin Dinkić bio ministar finansija u Vladi Vojislava Koštunice, Republika Srbija je odlučila da vrati prevremeno preostali dug MMF u iznosu višem od milijardu dolara i tako da realizacijom te odluke Srbija je postala zemlja sa relativno niskim spoljnim dugom, koji je u tom trenutku bio 8,7 milijardi evra, što je tada bilo za sve zemlje u okruženju i za Srbiju jedan iznos koji nije preterano opterećivao budžet i nije preterano opterećivao privredu. Znači, ono što je naš interes to je da se sva buduća zaduživanja uzimaju ili budu na način koji će najmanje opterećivati budžet Republike Srbije, najmanje opterećivati građane.
Naša želja je i naš interes da imamo uvid u to kako se Republika Srbija zadužuje i kakvo je trenutno stanje duga Republike Srbije po svim osnovama i po hartijama od vrednosti, bilo na stranom, bilo na domaćem deviznom tržištu i po pitanju svih ostalih dugova.
