Deveto vanredno zasedanje, 22.09.2012.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

5. dan rada

22.09.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:10 do 22:20

  • TAGOVI

  • Deveto vanredno zasedanje (2012)
  • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o porezu na dodatu vrednost (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o porezu na dohodak građana (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o akcizama (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o duvanu (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o fiskalnim kasama (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o republičkim administrativnim taksama (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o finansiranju lokalne samouprave (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o turizmu (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o privatizaciji (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o hemikalijama (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o vodama (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o javnim putevima (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o stočarstvu (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o sudskim taksama (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o šumama (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o vanrednim situacijama (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o vazdušnom saobraćaju (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o veterinarstvu (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o vinu (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o energetici (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o budžetskom sistemu (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (pojedinosti) (2012)
  • Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru (pojedinosti) (2012)
  • OBRAĆANJA

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala, gospodine predsedavajući.

    Kao što možete da zapazite, amandmani DSS se nižu jedan za drugim i potpuno su u skladu jedan sa drugim. U ovom amandmanu mi smo u članu 2. dodali novi stav 4. koji glasi: "Saglasnost na svaku pojedinačnu odluku Vlade da pristupi podizanju kredita ili prodaji bilo kojoj vrsti obveznica namenjenih pokrivanju deficita daje Narodna skupština Republike Srbije."

    Narodna skupština Republike Srbije inače raspravlja o takvim stvarima i bilo bi dobro da se ovo stavi kao stavka, odnosno da se pravno pokrije u rebalansu budžeta, Zakonu o rebalansu budžeta i zbog toga je vrlo važno ovo izglasate, odnosno da prihvati Vlada.
    ...
    Socijaldemokratska unija

    Žarko Korać

    Liberalno demokratska partija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Za reč se javio Marijan Rističević.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marijan Rističević

    Srpska napredna stranka
    Ja sam na dobrom putu da, koristim priliku što je ministar finansija tu, da eventualno podržim ovaj amandman, bez obzira od koga dolazi i reći ću i zašto, ako mi to dozvolite. U praksi smo, ne tako davno, četiri dana posle poraza 24. maja imali priliku da premijer bivše Vlade donese odluku o emitovanju 85 miliona državnih obveznica za konsolidaciju banaka. Dvedeset i petog NBS, gle čuda, kao da su bili u dogovoru ukida "Agrobanku", a 26. tim obveznicama osniva se i registruje nova "Agrobanka".
    Sad ja pitam i vas a i ministra finansija, kako se državnim obveznicama koje su u stvari kredit javni dug može osnivati bilo koja firma, a posebno banka? Dakle, nešto što je javni dug, nešto dospeva tek 2015. godine, nešto je Vlada na brzinu emitovala iskorišćeno je da se osnuje nova "Agrobanka". Sa hartijama od vrednosti od 85 miliona je pokrivena brljotina stare "Agrobanke", ja bih rekao brljotina sa punim umišljajem bili najviši državni funkcioneri.
    Kad uzmemo u obzir i to, ali voleo bi da mi ministar finansija to objasni, da je likvidacijom stare "Agrobanke" preti opasnost da prevareni manjinski akcionari, uglavnom Slovenci, tuže državu Srbiju i da još moramo dodatno da platimo oko 200 miliona evra, to nisu moje procene, to su procene stručnjaka, odštete ukoliko država Srbija bude tužena zbog slučaja "Agrobanke".
    Zato bi voleo da ministar finansija nam objasni da li se tim hartijama mogu osnivati preduzeća, s obzirom da se radi o kreditu o javnom dugu? Svi sa kojima sam kontaktirao rekli su da ne mogu i voleo bi da vidim da li će nova Vlada za ovo što je učinjeno, dakle za ovaj po meni organizovani kriminal najviših državnih funkcionera, nekog teretiti ili će ovaj slučaj biti zataškan. Hvala.

    Mlađan Dinkić

    Ujedinjeni regioni Srbije
    Ja nisam pravnik ali proveriću zaista koji je bio pravni osnov za izdavanje ovih obveznica kada se dokapitalizovala nova "Agrobanka" Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Pošto su one trogodišnje. Očito nisu bile u originalnom budžetu. Dakle, ne znam odgovor na to pitanje koji je pravni osnov bio. Pitaću ljude iz Uprave za javni dug i dostaviću vam odgovore.
    ...
    Socijaldemokratska unija

    Žarko Korać

    Liberalno demokratska partija | Predsedava
    Zahvaljujem. Marijan Rističević, pretpostavljam replika.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marijan Rističević

    Srpska napredna stranka
    Ja se stvarno izvinjavam. Ne radi se o dokapitalizaciji. Radi se o osnivanju banke. Da li može da se osnuje preduzeće ili banka javnim dugom, odnosno kreditom? Ona može da bude, što vi kažete, dokapitalizacija. Može da bude deo aktive, ali ne može da bude deo pasive. Ali kad poređamo sve datume 24, 25. i 26. prvo se emituju hartije od vrednosti 85 miliona. To će sve da plati sirotinja kroz tri godine. Pa se 25. jedna banka likvidira, 26 se nova osniva kreditom. Moje pitanje je da li hartije od vrednosti kao kredit mogu koristiti za pasivu? Mogu za aktivu, to znam i ja dokapitalizaciju.
    ...
    Socijaldemokratska unija

    Žarko Korać

    Liberalno demokratska partija | Predsedava
    Gospodine Dinkiću.

    Mlađan Dinkić

    Ujedinjeni regioni Srbije
    U pravu ste. Uobičajeno je da se obveznice koriste za pokrivanje dugova u bankama državnim, za koje država odluči da je to svrsishodno. Pošto su prema tadašnjoj analizi Centralne banke i Ministarstva finansija, to se sve dešava u aprilu tokom izborne kampanje ove godine. Znalo se da su u dubiozi i "Agrobanka" i Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine. Tadašnja Vlada, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem odlučila je da izda trogodišnje državne obveznice kojim sa 50 miliona evra upumpava novac Razvojnu banku Vojvodine, 20 miliona evra u Privrednu banku Beograd i preuzima time većinsko vlasništvo, pošto je kapital ove banke bio očito negativan i mali i čak 100 miliona evra u novu "Agrobanku", koja je nastala nakon likvidacije ove stare "Agrobanke", pri čemu moram da kažem pošto je minus stare "Agrobanke" bio čak 300 miliona evra. To je utvrdila kontrola.
    Upumpanih 100 miliona u novu "Agrobanku" sa nekim preuzetim kreditnim obavezama i ovim lošim portfoliom je nedovoljan bio čak i za formiranje i kvalitetan rad ove nove "Agrobanke", što ćemo mi ovde u parlamentu morati da diskutujemo u narednom periodu, posebno. To je jedna stvar koja nije do kraja dovršena.
    Nisam pravnik, ne znam da li je to pravno bilo moguće ili nije, ali definitivno na ovaj način se država zadužila, jer data je hartija banci, a ona ima pravo od budžeta da povlači svakih šest meseci novac u protivvrednosti te hartije i to jeste javni dug države. To je kao da je dat direktan transfer tim bankama, samo što se to desilo na odloženo, na tri godine, svakih šest meseci određeni iznos. Proveriću sve ovo što pitate, jer moram da priznam da nisam ulazio u pravni osnov te kompletne transakcije.
    ...
    Socijaldemokratska unija

    Žarko Korać

    Liberalno demokratska partija | Predsedava
    Zahvlaljujem. Da li se još neko javlja za reč?
    Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Mirko Cvetković i Srđan Miković.
    Vlada i Odbor za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
    Da li se neko javlja za reč?
    Izvolite gospodine Mikoviću.

    Srđan Miković

    Demokratska stranka
    Po pitanju podnošenja amandmana, tekst predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, imali smo sličan problem. Naš Poslovnik definiše postupak donošenja budžeta Republike Srbije i završnog računa i tu se jasno kaže da pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini. To je član 172 Poslovnika. Pored toga članom 176 Poslovnika, definasano je da izmene i dopune budžeta Republike Srbije u toku godine, se vrše prema odredbama ovog Poslovnika kojim je uređen postupak za donošenje budžeta.
    Ako tretiramo samo taj deo Poslovnika koji se tiče podnošenja Predloga i mogućnosti da se o njemu raspravlja, dozvoljava se mogućnost poslanicima da imaju 15 dana da razmatraju konktretno ovaj materijal od 270 strana, što čini budžet i prateći akti, ili 160 strana, što je samo tekst golog budžeta. Upravo zbog toga, a imajući u vidu da nisu ispoštovane odredbe iz pretposlednjeg stava, tačka 9, člana 59, jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, da nam se da pregled odredba važećih propisa koji se menjaju, odnosno dopunjuju, i priprema se tako što se precrtava deo teksta koji se menja, a novi tekst upisuje velikim slovima. Verujte mi, bilo je jako teško kod podnošenja amandmana, koji smo podneli, da paralelno imamo jedan i drugi tekst pred sobom.
    Opet moram da kažem da kod podnošenja amandmana, imali smo u vidu Zakon o javnom dugu i Zakon o budžetskom sistemu i sam tekst Predloga zakona, zajedno sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu.
    Upravo ću pročitati prethodni stav i stav čije brisanje mi predlažemo. "Za finansiranje budžetskog deficita i servisiranje dospelih kreditnih obaveza mogu se tokom 2012. godine koristiti sredstva sa konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa".
    Sledeći stav – "Ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa Trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu".
    Mi smo danas o tome diskutovali na Odboru za finansije, iako nisam član Odbora za finansije, pokušao sam da uđem u ovu materiju, i bez obzira da li je to postojalo ili nije postojalo u postojećem tekstu budžeta, činjenica je da je ovo materija koja se nalazi u Predlogu zakona o izmenama i dopunama budžeta Republike Srbije. Znači, taj deo teksta je podoban da o tome raspravljamo i da ga menjamo, da predlažemo amandmane kojim bi to izmenili.
    Samo polazim od paralele ove odredbe i odredbe koja se primenjuje u budžetima lokalnih samouprava i drugih nivoa vlasti. Nisam siguran da u budžetima jedinica lokalne samouprave postoji mogućnost pozajmica, naročito pozajmica preko 5% ili to, i da se u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu prenosi nešto u narednu godinu. Koliko se sećam, pre par godina to nije moglo. Ne znam sada da li je moguće, ali mislim da u lokalnim samoupravama na kraju kalendarske godine se pravi presek i nema više pozajmice u tom obliku.
    Smatram takođe da je ova materija, materija koju treba razmotriti zajedno sa Zakonom o budžetskom sistemu. Tu iznosim još jednu primedbu, jer ovo jeste tema vezana za sam amandman. Činjenica da smo mi kod Predloga zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, taj zakon, bez obzira što je trebao da se zove - novi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jer je novelirano 50 članova od postojećih 68, i u Zakonu o budžetskom sistemu pedesetak odredbi je predloženo za noveliranje od valjda 103.
    Nije tim zakonom tretirano pitanje ni ovih pozajmica u dovoljnoj meri, ni subvencija, ni načina kontrolisanja toga. Smatram, bez obzira da li će se ovaj amandman usvojiti ili se neće usvojiti, da nam je izuzetno potrebno da kada budemo usvajali Zakon o budžetskom sistemu, možemo o tome da govorimo i sad kad budemo govorili o amandmanima na Predlog zakona o budžetskom sistemu, jako je važno naći adekvatan način izveštavanja, ko što sam pominjao, izveštavanja o plasiranim subvencijama, jednomesečnim o tome, šestomesečno izveštavanje povratno o efektima isplaćenih subvencija sa mišljenjem Fiskalnog saveta. Isto tako, smatram da u tom Zakonu o budžetskom sistemu treba definisati i ovo pitanje pozajmice, znači to što je predmet ovog podnetog amandmana, upravo u cilju da bi se obezbedila što je moguće veća transparentnost budžeta i što su moguće veće uštede i kontrole u trošenju budžeta, znači, što efikasnijem plasmanu budžetskih sredstava.
    U svakom slučaju, izvinjavam se što sam morao ovaj amandman da povežem sa materijom koje se tiče, jer mislim da nam je svima važno da ovu materiju na adekvatan način rešimo.
    Ukazao bih samo na još jednu stvar u vezi ovog amandmana, da bih dao objašnjenje. Ukoliko bi se eventualno tumačilo da smo do ove kratkoće vremena i nemogućnosti da adekvatno predložimo amandmane došli zbog toga što je predviđen hitan postupak, ukazujem vam da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Taj deo rečenice nije unet na 193. strani obrazloženja Predloga zakona o budžetu. Samo je pomenut član 167. i onda je tumačeno kakve bi posledice eventualno imao, a sam razlog da ovo nije moglo da se predvidi, to nije uneto. Znači, u tom smislu opet ukazujem. Kada budemo nove predloge zakona dobijali u Narodnu skupštinu valjalo bi s jedne strane da imamo pregled odredbi koje se menjaju, da imamo sve razloge koji stoje i ukoliko je moguće, da poštujemo poslovničke odredbe, koje se tiču rokova, da možemo na adekvatan način da izanaliziramo svaki član predloženog zakona.