Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kasni je sat, slabo već vidim, pravo da vam kažem i ove brojeve i ovo sve, ali ću pokušati da obrazložim ovo što smo mi napisali na amandman na član 1. Predlagač je u ovom članu predložio da će se penzije usklađivati u oktobru 2012. godine i aprilu 2013. godine po dva posto povećanja.

Mi smatramo da ovo, treba ostaviti, da se usklađuju u oktobru 2012. godine, ali da ne može da planira danas, naročito ne rebalansom budžeta da će tako isto stanje i u budžetu za 2013. godinu.

Pošli smo od tri činjenice. Prva činjenica je da su uz decu, penzioneri najsiromašniji deo društva. I prema statistikama penzijskog fonda kaže se da preko 200 hiljada ljudi prima penziju tek devet hiljada i 900 dinara. Dok je, recimo, u korist ovog što govori gospodin Rističević, 60 penzionera prima mesečno po 115 hiljada 787 sedam dinara. Statistika dalje kaže da 87 hiljada 345 penzionera u Srbiji nema najnižu penziju. Izvinite, prima najnižu penziju, koja je oko 13 hiljada dinara, dok čak 141 hiljada i 800 penzionera prima manje od ovog iznosa. U isto vreme, oko 800 hiljada penzionera prima oko 25 hiljada dinara što je prosek. To je prva činjenica.

Mi smo inače kao poslanička grupa podnosili, dok je ministar finansija bila Dijana Dragutinović, vrlo sličan amandman ovom što je gospodin Rističević predložio, naravno, ne isti, i dobijali smo slično obrazloženja zašto ga ne prihvataju.

Druga činjenica od koje smo pošli jeste podatak, ovo je rebalans budžeta, sada ovaj rebalans može da se odnosi na ovu kalendarsku godinu. Ne može on da prenositi zakonska rešenja na budžet za 2013. godinu. Evo, tri meseca je do donošenja budžeta. Ostavite mogućnost da ovaj iznos, koji je zaista minimalan 2% povećanja penzije, možda poraste na 2,5%, možda je to nekakav pomak, možda će biti 3%, ali nemojte rebalansom budžeta da regulišete pitanje budžeta. To je prosto logično.

Treća činjenica od kojih smo pošli, jeste ono što smo već mi kao poslanici DSS više puta isticali, to da penzionerima opštinski budžeti, odnosno gradski budžeti koji su bogati i mogu da pomognu, slažem se, pomažu, ali time diskriminišu jednu armiju drugih penzionera koji žive u malim sredinama gde su budžeti mizerni i gde to davanje ne može da bude prebačeno. Onda diskriminišete one koji su najviše siromašni, oni su ti koji žive u tim malim sredinama. Prosto ne znam da li su vas ubedile ove tri činjenice. One su potpuno dobronamerne, znači objektivne, tako je - kako je.

Predlažem da naš amandman prihvatite, jer, izvinite, ovo je fiskalna godina, 2012. godina, povećajte penzije za 2%, ostavite mogućnost da se to menja u fiskalnoj godini 2013. Hvala.

Hvala.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima u celini.
Prelazimo na 28. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Gordana Čomić, Nenad Popović, Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić, Teodora Vlahović, Janko Veselinović, Siniša Lazić, Srđan Miković, Nenad Čanak, Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Petar Petković, Bojana Božanić i Morčev Dušica, Vlada, Zaštitnik građana i odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3 Poslovnika Narodne skupštine, otvara,m pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga zakona Amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili Amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je Amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. Amandman je podneo zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili Amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je Amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. Amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nije prihvatila Amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je Amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. poslovnika, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je Amandman na član 1.
Predstavnik predlagača, na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatio je ovaj Amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je Amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj Amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. Amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili Amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je Amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je da se agencije koje su izuzete iz izmena i dopuna Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Dakle, izuzete su Agencije za borbu protiv korupcije, DRI i Fiskalni savet. One su nekim čudom izuzete, naravno i ono što je moralo da se izuzme, to je Agencija za kontrolu letenja itd, zbog međunarodnih propisa.
Imajući to u vidu, predložio sam da i u kontrolu zarada uđe i Agencija za borbu protiv korupcije, DRI i Fiskalni savet. Smatram da su ove Agencije koje su nastale od 2008. godine prava armija partijskog članstva, koje su udomile i uhlebile u Agencijama koje nas koštaju oko 10 milijardi dinara.
Korupcija je, kako je to bivši predsednik Republike rekao, da smo šampioni u borbi protiv korupcije i kriminala, dakle, da imamo i najveću stopu korupcije i kriminala. Smatram da su ove Agencije i DRI, Fiskalni savet, najodgovornije za stanje u kome se država nalazi i sada ih mi nagrađujemo time što ih izuzimamo iz ovih pravila kojima se plata ograničava na, recimo, 140 hiljada dinara, sa minulim radom ograničenje bi ukupno bilo 190 hiljada dinara.
Dakle, Agencije su trošile gotovo 100 miliona eura, 10 milijardi dinara, i kad im ograničavamo plate na 190 hiljada, ne možemo da obuhvatimo ove tri Agencije. Ne slažem se sa obrazloženjem Vlade da se ove Agencije moraju izuzeti, jer ako je to tako, onda to obrazloženje bi moralo da obuhvati i Zaštitnika građana, moralo bi da obuhvati i poverenika za informacije, a ne samo ove tri Agencije, odnosno ove tri institucije. Bojim se da su ovo postale "Svete krave", iako su najodgovorniji za vrlo teško stanje u kome se sad država nalazi. Najodgovorniji za ovo što moramo da radimo rebalans budžeta, najodgovorniji za veliku pljačku koja je izvršena nad građanima ove zemlje.
Da bih vam plastičnije to objasnio, samo ću vam reći, pročitati, ono što sam pronašao u zvaničnim dokumentima. Pre nekoliko godina, za plate svih funkcionera bile su na jedinstveni način utvrđene Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, tako da je najveću platu imao predsednik Republike. U međuvremenu je to menjano gomilama posebnih zakona, pa sada predsednik Republike ima platu na nivou mlađeg referenta u nekoj osrednjoj agenciji, a barem tri hiljade funkcionera i službenika koji primaju plate iz javnih prihoda, imaju plate veće od predsednika države.
Dakle, ne treba bolje obrazloženje za sve ovo. Vozač u ministarstvu koji vozi ministra ili predsednika Vlade ima platu 26 hiljada dinara, a vozač u Agenciji za borbu protiv korupcije ili neke druge agencije ima 80 hiljada.
Dakle, ovaj moj Amandman je trebao da bude privremeno rešenje dok se ne donese zakon jedinstven o svim platama javnih službenika i da svi budu u istom položaju sem onih izuzetaka, koje sam već naveo, zbog nekih međunarodnih okolnosti. Hvala.

 Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.

Dame i gospodo, ja se javljam povodom amandmana gospodina Rističevića. Želim da ga podržim i da dam dodatno obrazloženje zašto je taj amandman potpuno smislen.
Vlada je na sednici od 20. septembra odbila amandman sa obrazloženjem da Agencija za borbu protiv korupcije ne bude izuzeta od primene zakona, da se na Agenciju primeni ovaj zakon. U obrazloženju Vlade dalje piše da je za odbijanje amandmana navedeno da se ovaj zakon ne bi mogao primeniti na ovu agenciju jer je visina plate navodno uređena Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ovo obrazloženje jednostavno nije tačno, jer plate u Agenciji za borbu protiv korupcije nisu uređene Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Tim zakonom je jedino uređena i propisana plata direktora Agencije i zamenika direktora, i to u članu 22. Zakona. U osnovnom tekstu Zakona je bilo propisano da direktor ima platu u visini plate ministra, a zamenik u visini plate državnog sekretara. Izmenama iz 2010. godine je propisano da direktor ima platu u visini plate sudije Vrhovnog kasacionog suda, a zamenik u visini plate sudije Apelacionog suda.
Međutim, ako je poseban zakon prepreka da se ograniči plata Agenciji za borbu protiv korupcije, tada isti razlozi postoje i u mnogim drugim slučajevima. Po istom principu bi se mogao izuzeti i Zaštitnik građana, jer je njegova plata određena Zakonom o Zaštitniku građana, tako da bi se i Zaštitnik mogao navesti u spisku izuzetaka. Isto se odnosi na poverenika za informacije od javnog značaja i mnoge druge organe.
Sledeći opšte prihvaćena pravna pravila, ovi sadašnji zakoni ne bi mogli biti prepreka za primenu Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, jer je ovaj zakon kasniji zakon, koji derogira prethodne zakone.
Nezavisno od navedenog, smatramo da posebno propisivanje plata rukovodioca pojedinih imalaca javnih ovlašćenja i državnih organa u posebnim zakonima nije prihvatljivo, već da se visina njihovih plata mora urediti i odrediti opštim propisima o platama u javnom sektoru. Posebno je neprihvatljivo da se ovo pripisivanje pojavljuje samo u pojedinim zakonima, za rukovodioce pojedinih organa, dok za rukovodioce drugih organa nema takvih odredbi u zakonima kojima se određuje položaj tih organa.
Neprihvatljivo je takođe da se plate rukovodioca pojedinih državnih organa određuju u visini plate za pojedine pravosudne funkcije, što je postala praksa od kada su povećane plate u pravosuđu. Visina plate za pravosudne funkcije odnose se na sudije, Visoki savet sudstva i u okviru pravosudnog budžeta. Vezivanje plata pojedinih drugih funkcionera za visinu plata sudija određenog ranga ili predsednika pojedinih sudova dovodi do toga da kada se povećaju plate sudija, automatski treba povećati plate tih funkcionera, čime se remeti utvrđeni odnos plate u dve različite oblasti, nekontrolisano opterećuje budžet.
Pred ovom skupštinom poslednjih par godina kao na traci defiluju zakoni kojima se funkcionerima povećavaju plate čak i dvoostruke, a dodato je njihovim službenicima, po pravilu, za najmanje 30%. Pošto je to utvrđeno u par slučajeva, to je postao razlog da svi sledeći funkcioneri i organi zahtevaju povećanje plate i njihove privilegije i tome nema kraja. međutim, kada se donose novi zakoni, koji se recimo odnose na privredu, privrednicima se samo uvode nove obaveze, povećavaju dažbine i uvode nove i veće kazne.
Da podsetimo nekoliko svežih slučajeva. U izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije je direktoru agencije povećana plata dva puta, tako što je
određena na nivou sudije Vrhovnog kasacionog suda uz dodatno povećanje za 20% po odluci Odbora Agencije zbog neke posebne složenosti poslova.
Izmenama zakona o Ustavnom sudu su povećane plate sudijama, ali plate službenika suda za 30%. Uredbom Vlade su povećane plate gradskim funkcionerima, tako da su i ova dva puta veće od plate na republičkom nivou. Mi imamo u lokalnim samoupravama da zamenik direktora javnog preduzeća ima veću platu nego predsednik Republike.
Podsetiću vas samo na određene plate koje su neke i do 300, a neke i preko 300 hiljada dinara u određenim agencijama. Za privatizaciju, recimo, 344 hiljade dinara. Od 130 agencija malo je direktora koji imaju platu manju od 200 hiljada dinara.
U današnje vreme kada je situacija tako dramatično teška, kada ljudi žive na granici egzistencije, ovo je neprimereno i neodgovorno.
Vratio bih se na to da nema ni jedinstvenog metoda ni pravila pa Vlada pravi haos. To govorim za prethodnu vladu, koja je pustila da se sve ovo dešava. Predsednik Vlade i predsednik države imaju platu manju od, kako smo čuli, tri hiljade raznih službenika, mlađih činovnika, referenata i slično. Ne čudi me onda što je Vlada tako i radila kada je njen predsednik bio potpuno demotivisan da radi sa tako malom platom. Na primer, plate Zaštitnika građana u visini plate predsednika Ustavnog suda i plate zamenika u visini sudije predsednika Ustavnog suda.
Prema tome, iz svega iznetog, mislim da je potpuno smislen ovaj amandman i da na sve načine moramo sprečiti da bilo ko bude ubačen u ono "sent" za ove, jer onda kroz to "sent" će sutra pokušavati da prođu svi ostali. Na kraju krajeva, zašto bi se pravila bilo kakva razlika u kvalitetu. Ako hoćemo da to bude način da se neko nagradi tako što je neki posao, da bi kvalitetnije radio, onda možemo da krenemo redom, ne samo od državnih funkcionera nego ljudi u zdravstvu, školstvu ili bilo gde. Jednostavno, samo to ne može biti kriterijum. Hvala lepo.

Hvala.
Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petković, Bojana Božanić i Dušica Morčev.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o ovom amandmanu, želeo bih s vama da podelim moju impresiju potpune posvećenosti i efikasnosti rada poslaničke grupe DSS tokom celodnevne današnje rasprave kada su u pitanju amandmani po raznim zakonima.
Podneo sam amandman u kome DSS zahteva da Republička agencija za elektronske komunikacija bude izuzeta odredbi iz ovog Predloga zakona o utvrđivanju maksimalne zarade, baš kao što su izuzete i određene kategorije organa u javnom sektoru, kao što je Narodna banka, Agencija za kontrolu letenja, Agencija za borbu protiv korupcije, DRI i Fiskalni savet zbog toga što smatramo da je u pitanju vrlo značajna agencija, koja je osnovana Zakonom o telekomunikacijama, koja je samostalna organizacija, koja je finansijski nezavisna od državnih organa, organizacija i lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacija.
Takođe, vredno je pomenuti i to da sredstva iz prihoda koje Ratel ostvaruje, saglasno Zakonu, jeste nešto što ne ide iz budžeta, već sredstva koja predstavljaju razliku prihoda i rashoda, koji se utvrđuju godišnjem izveštaju, uplaćuju se zapravo na račun budžeta, tako da ispada da zapravo Ratel uplaćuje u budžet i to do sada 35 miliona evra, a pri tom ne dobija novac iz budžeta.
Koliko je još važna ova agencija govori i činjenica da ona reguliše sektor čija vrednost na godišnjem nivou iznosi 1.600.000.000 evra, odnosno 5,7% BDP.
Sada dolazimo na suštinu ovog amandmana, u ovoj agenciji je preko 80% visoko obrazovanih ljudi sa specifičnim, stručnim znanjima, naročito u oblasti analize tržišta, elektronskih komunikacija, interkonekcija, elektronskih komunikacionih mreža, kontrola radiofrekvencijskog spektra.
Dakle, to su ljudi koji su izuzetno traženi na tržištu koje jednostavno u Srbiji možete prebrojati na prstima jedne ruke. Zbog toga, ako se Ratel izuzme iz ove odredbe zakona, ispaće da će se i njima smanjiti plata, a pritom ti ljudi i te kako su traženi, otići će ili u inostranstvo ili će biti zaposleni kod nekih drugih operatera, a dobro se zna kako se takvi stručnjaci plaćaju, pogotovo što takvim odlivom ljudi iz Ratela, nažalost, država će biti u problemu. Samo da pomenem da je za važnu opremu koju Ratel koristi, uloženo preko četiri miliona evra, kao i da su ogromne pare uložene za edukaciju samog kadra. Dakle, u pitanju je nezavisno regulatorno telo i zbog toga smatram da ovaj amandman Vlada treba da podrži zato što, između ostalog, njega podržavaju i svi zaposleni u Ratel.
Ja sam kao obrazloženje na ovaj amandman koji nije prihvaćen, dobio sledeće. Da se obezbedi, kaže, veća pravičnost u sistemu zarada u javnom sektoru, kako na one koji su rukovodioci, tako i na pomoćno i tehničko osoblje. O čemu se ovde radi? Mi ne govorimo uopšte o tome, već da je potrebno sačuvati te ljude koji su visoko obrazovani, koji imaju specifična znanja i ako država ne stane iza njih, oni će otići, jer vrede na tržištu. To je jednostavno vrlo jasno i zbog toga, još jednom pozivamo Vladu da dobro razmisli i prihvati ovaj naš amandman. Hvala.

hvala.
Reč ima Predrag Marković. Izvolite.

Poštovani predlagači amandmana, ne znam da li ste samo vi, ili grupa poslanika. Ovo jesu činjenice, RATEL jeste jedna od najvažnijih agencija. Ona okuplja i kroz rad u agenciji su dodatno visokostručni ljudi stekli i iskustvo koje je sada višestruko primenljivo i vrlo je važno, naravno, obezbediti da kadar koji radi u RATELU, govorim samo sa ovog stručnog aspekta, ostane i to je smisao, ako ja dobro razumem, vašeg amandmana. Naprosto, molim da Vlada razmisli, a sa druge strane, da odmah kažemo, da nema razloga brizi za neke druge aspekte. Naravno, RATEL ne isplaćuje plate iz budžeta jer, kao što znate, ta vrsta agencije ima monopol za prikupljanje sredstava.
Prema tome, nema potrebe. Ona ostvaruje novac koji tek na kraju godine, naravno, kao i ostale agencije, predaju budžetu, a u slučaju RATEL-a su zakonom ta sredstva jednim delom iz celokupnog prihoda, jednim delom samo iz razlike između prihoda i rashoda, kao što znate, su unapred raspodeljena, te onaj aspekt vi ne sporite, a to je da ta sredstva uđu u sistem, nego samo apelujete ovim amandmanom na izuzeće iz visine zarada. Da li sam u pravu? U tom slučaju, molim da se razmisli za sve ostale aspekte izlaganja. Naprosto, nije korektno da se sporimo, ako to nije tema. Hvala vam, najlepše.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić i Olena Papuga.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.