Hvala gospodine predsedavajući.
Mi raspravljamo o jednom rešenju koje je predložio ministar finansija, koje pokušava da reši problem velikih rashoda za plate u javnom sektoru. Rešenje koje je on predložio jeste zamrzavanje zapošljavanja na dve godine u javnom sektoru.
Ovakav predlog je izazvao jednu veliku polemiku i tu smo svedoci te polemike. Ona otvara pitanje reforme uopšte javne uprave, od toga da je sigurno potrebna ozbiljna racionalizacija, do ovog predloga koji daje sam ministar, a to je sasvim druga tema, to je donošenje propisa gde bi se uravnotežile zarade u javnom sektoru i to sa rokom da se taj posao obavi do 1. jula.
Mogu reći, iz iskustva praćenja vlada posle 2000. godine i ovde kako idu te rasprave u parlamentu, da postići socijalni dijalog, da to prevedemo na srpski, oko platnih razreda u javnom sektoru je prosto nemoguća misija. Taj cilj koji je zacrtan uz ovo rešenje i pri tom oročen, do polovine godine se neće ostvariti. To će da povuče druge posledice.
Zašto i gde je ministar pogrešio, opredeljujući se za ovako „an ženeral“ zabranu zapošljavanja u javnom sektoru i nadajući se da će platnim razredima do sredine 2014. godine rešiti taj problem? Zato što nije napravio razliku između administracije u najužem smislu i zaposlenih u javnom sektoru, u zdravstvenim ustanovama, obrazovnim, naučnim, u kulturi.
Kao što vam je poznato, mi smo kao poslanički klub pokrenuli inicijativu da se izuzmu neki delovi javnog sektora, jer bi posledice u tim sektorima bile katastrofalne, ali ono što se u međuvremenu desilo, to je da se kroz taj amandman izvuku i neka druga izuzeća koja su čista administracija, sa najvećim platama u javnom sektoru. Treba da bude opomena ministru da će mu na startu zakon potpuno biti izbušen, da neće postići cilj i da mi ovde gubimo vreme oko jedne mere koja je u osnovi loše postavljena, ako je izuzeta Skupština, sva nezavisna tela, revizorska, agencije za hartije od vrednosti, ovde je nabrojano desetak čisto administrativnih tela. Druga je stvar što je njihova uloga u sistemu relativno nezavisna u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, ali to su najveće plate i tu se zapošljava i dalje preko mere.
Dakle, glavna stvar je trebalo da bude strogo razlikovanje administracije u najužem smislu od zdravstva, obrazovanja, kulture i nauke. Onda bismo razumeli da se radi o štednji, ali stvarno nema opravdanja da npr. u Skupštini se može nastaviti dalje zapošljavanje, bez obzira da li su sistematizovana radna mesta. Niko ne kaže da se to zapošljavanje mimo sistematizacije dešava, ali stvarno, ako hoćemo da štedimo, mi prvi ovde u parlamentu to treba da pokažemo. Hvala.