Zahvaljujem se potpredsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici.
Narodna poslanica Nada Kolundžija i ja, podnele smo amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu na prvi član i praktično obrazloženje svog amandmana bih podelila u dva dela s obzirom da se radi o dve različite stvari.
Jedan deo našeg amandmana se odnosi na korekciju plata i penzija, a drugi deo se odnosi na ograničavanje zapošljavanja.
U prvom delu Vlada je u Predlogu zakona predložila linearno povećanje plata i penzija, bez obzira na veličinu za 0,5% dva puta godišnje u aprilu i oktobru.
Koleginica Nada i ja smo predložile da se napravi razlika pa prema veličini zarade, odnosno penzije da se izvrši korekcija, tako da prosto najveće korekcije imaju najmanje plate i penzije, tj. one koje imaju do 25.000 dinara. S obzirom kada gledamo da za najmanje plate i penzije korekcija od 0,5% jednokratno ne znači celih 100 dinara, znači to je jedna zanemarujuća korekcija i ne može uopšte govoriti ni o usklađivanju, ni o rastu najnižih plata i penzija.
S obzirom na standard ovih građana, smatramo da je korektno da se vrši podela do određenih nivoa i različito da se uveća plata i penzija. Mi smo to podelile na više kategorija, s time što smo smatrali da iznad 60.000 kao što ste i vi cenili, znači iznad proseka Republike da treba da bude manja korekcija, samim tim što se sa penzijom i platom kako je ona niža tako da bude i veća korekcija.
Ono što smo dobile kao odgovor jeste da bi to ugrozilo fiskalnu konsolidaciju i da bi baš upravo štednja na najnižim i najmanjim platama po mišljenju Vlade, odgovarajući na ovaj amandman izgleda doprinelo najviše fiskalnoj konsolidaciji, a kada je mandat Vlade krenuo, premijer je rekao da će štednja prvo krenuti od Vlade i od državnih organa, a ne od građana.
U skladu sa tim ekspozeom mi naš amandman očekujemo da korekcije i štednja da bude kod Vlade i državnih republičkih organa, manje kod građana, a manje posebno kod onih građana koji inače imaju najniža primanja i čija egzistencija jeste ugrožena.
Sa druge strane, predložila sam da se izuzmu lokalne vlasti od ograničavanja zapošljavanja, iz prostog razloga što smatramo da je ovo ograničenje uvedeno na više načina, tako da jedan propis više ne znači ništa. Trebalo bi primenjivati postojeće propise.
Godine 2009. je donet Zakon o ograničavanju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, prema broju veličine, a već nekoliko godina unazad, pa i za sledeću godinu se tako planira da masa sredstava raste za 2% za lokalne vlasti, dok za republičku vlast tu nije sporno, rekli ste i vi sami, a mi smo našli u budžetu da je 3,2%.
Postoji zakon o ograničavanju zarada, postoji inspekcija, državni revizor, postoje brojne kazne, a za mene najveća kazna bi trebalo da bude i ona je već uvedena sa prošlim izmenama ovog zakona, a to je obustava transfera za bilo kakvu grešku koje čine lokalne vlasti. Prosto nije jasno šta piše i na koji način i zašto se ne poštuju ovi propisi i da li sa propisa na propis, može da se reši ovaj problem.
Po našim saznanjima mnoge opštine su veoma disciplinovane i poštuju sve ove mere. One su kao dobre platiše struje i poreza uvek u šteti, jer će ne platišama da se otpiše dug i kamata.
Još mi je čudnije obrazloženje u kome se kaže da Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima su i plate zaposlenih u jedinicama lokalnih samouprava su došle do višestrukih povećanja zarada u lokalnim samoupravama. Na koji način su lokalne samouprave mogle da povećaju, u ovom smislu, kada Uredbu donosi samo Vlada Republike Srbije. Lokalne uprave nemaju mogućnost da donose takve uredbe. Opet, tu je neka ne logičnost.
Kao što vidimo, štednja je usmerena na građane, štednja je usmerena na lokalne vlasti, ne i na Republiku, jer obrazloženje kaže – ako bi poštedeli lokalnu upravu od ovih mera, izgubila bi se svrha predloženih mera. Znači, isključivo su njima namenjene štednje. Imajući u vidu, u kontekstu svega ovog, još jedno centralizovano telo, koje na jednom mestu odlučuje, a telo je u sklopu Vlade Republike Srbije i onda nam je jasno zašto za republičke organe postoje veće mogućnosti, veća masa za zarade od ostalih. Upravo za ove organe će se prvo odlučivati, a za neke opštine saglasnost se neće dati za dve godine, koliko će trajati ova zabrana. Zahvaljujem.
