Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

06.12.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 23:15

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2013)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (pretres u pojedinostima) (6.12.2013)
  • Zakon o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pretres u pojedinostima) (6.12.2013)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu (pretres u pojedinostima) (6.12.2013)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (pretres u pojedinostima) (6.12.2013)
  • Zakon o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost (pretres u pojedinostima) (6.12.2013)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (pretres u pojedinostima) (6.12.2013)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (pretres u pojedinostima) (6.12.2013)
  • Zakon o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (pretres u pojedinostima) (6.12.2013)
  • Dan za glasanje o tačkama 1. do 11. dnevnog reda Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja (2013)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 67 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Borislav Pelević i Vesna Marjanović.
    Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU.
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mirko Čikiriz, mr Božidar Đelić, dr Nenad Popović, Dušica Morčev, Gorica Gajić, Bojana Božanić, Miroslav Petković, Teodora Vlahović, Nada Kolundžija, Gorica Mojović, Jovana Joksimović, Ivan Jovanović, Jovana Mehandžić Đurđić, Radoslav Milovanović, Siniša Lazić, Bojan Đurić, Milan Lapčević, Dejan Mihajlov, Aleksandar Pejčić, Gordana Čomić, Srđan Milivojević, Ljiljana Lučić, Vesna Kovač, Slavica Saveljić, Mlađan Dinkić i Judita Popović, kao i amandman Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
    Primili ste izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
    Narodni poslanik Zoran Babić, pisanim putem, povukao je amandman koji je podneo na član 6. Predloga zakona.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
    Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
    ...
    Srpski pokret obnove

    Mirko Čikiriz

    SPO-DHSS
    Gospodine ministre, što se tiče Zakona o budžetskom sistemu, u predloženim izmenama i dopunama se kaže da u slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih  u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u skladu sa stavom 26. ovog Zakona. Mojim amandmanom sam tražio da se do 1. jula 2014. godine donese propis kojim će se izvršiti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru.
    U obrazloženju Vlade se kaže da cilj odredaba ovog člana nije utvrđivanje roka za donošenje propisa kojim će se izvršiti ujednačavanje nivoa plata, što je delimično tačno, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, već se predlaže da se u slučaju ne donošenja navedenog propisa do 1. jula 2014. godine ne primenjuje predložena indeksacija, odnosno usklađivanje plata i penzija u okviru 2014. godine.
    Šta je cilj mog amandmana? On je pre svega sračunat na to da skrene pažnju vama, kao ministru finansija, na veliki disbalans u javnom sektoru koji postoji u nivou plata i zarada. Znam da ste se vi uhvatili sa velikim problemima, da ste zatekli velike probleme u javnom sektoru, ali čini mi se da je mentalno nasleđe možda najveći problem sa kojim ste se vi suočili. Zbog čega? Mislim da je radničko samoupravljanje davno iza nas i mi, kao desničari, se zalažemo da se svako nagradi prema svojim sposobnostima i prema složenosti posla i prema odgovornosti koju ima. Pošto vi niste visoke škole završili kod nas, već u zemlji gde se ovakve vrednosti vrednuju na pravi način, mislim da je baš klasična demagogija da ministar finansija, koji obavlja jedan tako odgovoran posao, koji je najodgovorniji za fiskalnu i monetarnu politiku u zemlji, ima platu od 90.000 dinara ili da premijer ima platu od 154.000 ili predsednik države od 137.000, a da recimo plate nekih direktora agencija budu 450.000 dinara, kao što je direktor i predsednik upravnog odbora Agencije za kontrolu leta, zamenici 428.000 dinara.
    Pitam vas – da li je to što oni rade odgovornije od posla premijera koji vodi i spoljnu i unutrašnju politiku, koji odgovara za celokupan ekonomski i politički život ove zemlje? Zbog toga mislim, pošto pripadamo desničarima, da premijer, predsednik, ministar finansija trebaju da budu nagrađeni za svoj rad u skladu sa stepenom odgovornosti, ozbiljnosti posla koji sa sobom nose. Takođe, ogroman je disbalans u javnom sektoru, recimo, direktor jednog lokalnog vodovoda ima veću platu od premijera ili od ministra finansija ili od predsednika države. Da ne pričamo o mnogim visoko obrazovanim ljudima koji i dalje rade za 40.000 dinara, a rade izuzetno odgovorne i složene poslove. Još uvek nisam video istinsku želju da se ovaj ogroman disbalans, ova disproporcija, koja nije normalan, promeni.
    Zbog toga sam insistirao da se donese propis kojim će se to ujednačiti, i to upravo prema ovim kriterijumima, prema složenosti, prema odgovornosti, prema stručnoj spremi. Znate kako je bilo u vreme Josipa Broza Tita, čistačica dođe i maltretira direktora finansija i svi su isti. Uz puno poštovanje prema svakom zanimanju, prema svakoj profesiji, nisu svi isti, nemaju isto obrazovanje, nemaju iste sposobnosti, nemaju istu odgovornost. Radničko samoupravljanje je davno iza nas, ali ono je mentalno i dalje prisutno u našem društvu.
    Šta je moj predlog da se sa tim jednom raskine? Kako je recimo u Sloveniji? U Sloveniji predsednik države ima 5.600 evra platu, premijerka 5.500 evra. Guverner u Mađarskoj ima 17.000 evra platu. Ne zalažem se za toliko enormne plate. Nisu primerene ekonomskoj snazi našeg društva, ali vam pričam o ozbiljnijim državama koje na ozbiljniji način doživljavaju tako ozbiljne i odgovorne funkcije. Zbog toga mislim da je vaš zadatak da ovaj nepravičan disbalans u javnom sektoru ujednačite.
    Ne može neko ko je završio fakultet i ima neku specijalizaciju itd, da radi za 350 evra, a neko drugi ko obavlja posao iste složenosti da ima 4.000 evra. Izvinite, to niti je pravično, niti je pravedno, niti je normalno. Zbog toga vi treba da donesete propis kojim ćete sve to postaviti na pravi način i ako to uradite, imaćete našu podršku. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Pre nego što nastavimo sa radom, molim vas da minutom ćutanja odamo počast jednom od najistaknutijih boraca za ljudska prava, Nelsonu Mendeli.
    Slava mu.
    Za reč se javio gospodin Milisav Petronijević. Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Milisav Petronijević

    Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako reče moj kolega pre mene, desnica se zalaže za pravdu, red je da i ja kao socijalista kažem nešto u tom smislu, jer se takođe zalažemo za pravdu.
    Mislim da, gospodine ministre, ovaj amandman zaslužuje u najmanju ruku da se razjasnimo do kraja oko ovog ključnog člana 1. Da podsetim, u načelnoj raspravi sam rekao, podržavši, kao i cela poslanička grupa, predloge zakona koje ste podneli ovde u Skupštini, zbog onog cilja koji ste naveli da treba da se ostvari, da ne ponavljam, istakao sam tad i ističem sad ponovo, jedan od najvećih zadataka koji stoji pred Vladom je upravo donošenje propisa o ujednačavanju nivoa plata u javnom sektoru.
    Naveo sam mnogo primera, govorio o plati predsednika Republike, govorio o tome da nije logično, pored ovih primera koje smo čuli, da šef kabineta predsednika Skupštine ima veću platu od predsednika Skupštine itd, da s jedne strane imamo princip primene onog Zakona o platama u javnim službama i u državnim organima. S druge strane smo promenom koeficijenata, promenom osnovica sve to pobrkali i sada imamo, ako se ne varam, neki kažu 600 koeficijenata, a neki kažu čak 900 različitih koeficijenata i pet osnova, jednostavno jedan, da nazovem tako, karambol u platama javnog sektora.
    Podsećam da ceo javni sektor koristi javne pare, pare svih nas i treba da se uvedu ista pravila za sve njih. Zato, ponavljam, zalaganje, da se donese propis o ujednačavanju nivoa plata.
    Molim vas da ne bude zabune. Ne mislimo da treba ujednačiti da svi imaju isto, ali svi oni koji rade iste poslove ili srodne poslove, na različitim mestima, treba da imaju približno isto. Imamo situaciju da su isti poslove i srodni poslove na jednom mestu potpuno različito plaćeni u odnosu na neka druga mesta. Ponavljam, pare su iste, javne, naše, narodne pare. Naravno, idemo dalje, pa onaj ko radi više, neka ima više, ko radi manje, neka ima manje, ali u osnovi da se izvrši to ujednačavanje.
    Zašto sam sve ovo rekao? Zato što ste u odgovoru… Ne dovodim u pitanje ceo ovaj paket. Podržao sam, nemam dileme. Ali, čini mi se da treba da saslušate sve, šta još može da se uradi da bi bilo poštenije, pravednije, da bi mere koje se donesu bile održive i mogle da se sprovedu sprovodljivo. Nije pošteno ovo. Zašto nije pošteno? Na odboru ste rekli da nije cilj odredbi da se utvrdi rok za donošenje propisa kojima će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru. Zašto nije cilj? Zašto ne biste imali rok do kada mora to da donesete?
    Verujem da je mnogo optimistički do kraja juna da može da se stigne, ali odredite da bude do kraja godine. Mora jednom da se donese to, jer se godinama priča o tome. Mora jednom da se utvrdi rok.
    Druga moja primedba, da tako kažem, jeste ako se već ne može doneti dotle propis, zašto treba posledice da snose penzioneri? Ako Vlada ne donese propis do juna meseca, neka Vlada sebi ne isplati platu. Nemojte da penzioneri u oktobru nemaju pravo na povišicu zato što nije donet propis. Pošteno.
    Ponavljam, jeste optimistički da se do kraja juna donese propis o ujednačavanju plata, stvarno je to veliki posao. Neka to bude i neki drugi rok. Ali, ako već nema, nemojte onda, neka se primeni onako kako je zakon rekao indeksacija plata i penzija, a ne - zato što nije donet propis, neće se primeniti predložene indeksacije u oktobru 2014. godine.
    Vraćam se na početak. Gospodine ministre, uz podršku svim onim hrabrim merama koje ste ovde predložili, ono što treba, treba do kraja razjasniti ovu stvar, zašto je ovo ovako i videti kako, ako već obavezujemo, pozivamo i one koji će koristiti indeksaciju, da stegnu kaiš, jer su teška vremena, teška ekonomska, socijalna situacija, nema para, isto tako, da se obaveže Vlada ili da uradi propis ili da onda indeksaciju u oktobru mesecu uradi onako kako je predvideo Zakon o budžetskom sistemu. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik mr Božidar Đelić.
    Da li neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.
    ...

    Božidar Đelić

    Demokratska stranka
    Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je od suštinskog značaja iz razloga što se podnosi na član koji sumira u ovom zakonu poraz ove ekonomske politike. Ljudi bi rekli – kada vidiš da grešiš, prestani. Amerikanci bi rekli – kad si u rupi, prestani da kopaš.
    Ova Vlada je prošle godine predložila budžet koji je imao slične karakteristike. Dizao je PDV, drugu stopu, stezao je potrošnju. U njemu nije bilo ničega za privredu i za kapitalne investicije. Ministar je to eklatantno potvrdio u diskusiji u načelu, kada nam je, a ja sam mu na tome zahvalan, lepo rekao da je onih četiri milijarde evra dodatnog zaduženja koje je izvršila ova Vlada otišlo na sve osim na privredu, poljoprivredu i kapitalne investicije.
    Evo nas ponovo danas sa istom logikom, ali mnogo lošijim posledicama. Vlada predlaže da sve njene greške briše tako što će povećati cene hleba, mleka, zejtina, lekova, komunalija. Prethodnik je to dobro pokazao. Raste nervoza u redovima vladajuće većine. Na odborima ovih dana određene manje partije pokazuju sve višu dozu nervoze i nestrpljenja, čak i glasaju za neke amandmane koje predlaže opozicija, jer vide da će veoma brzo morati sopstvenim biračima, što je jedna stvar, a još mnogo bitnije, građanima Republike Srbije, reći, naročito oni koji su navodno deo levice ili brane najstarije, zašto su glasali da penzioneri plaćaju veće cene.
    Zar je jedini način bio da se oglobe svi? Ne možemo odvojiti ni ovaj amandman, ni ovaj zakon od onoga što sledi sledeće nedelje, a to je budžet Republike Srbije.
    Demokratska stranka kaže da nije momenat da nastavimo sa pogrešnom logikom, koji posle pada kupovne moći od 5% za sve građane naše zemlje, a 5% na veoma nisku penziju ili platu boli i te kako više od onih koji imaju nešto bolja primanja. Ove mere su linearne. Ove mere nisu socijalno osvešćene. Ove mere ne pokazuju nikakvo razumevanje da minimalna penzija ne može na isti način biti pogođena ovim ograničenjima kao nešto viša ili pak plata.
    I ne samo to, na rashodnoj strani budžeta, suprotno onome što ste govorili ranije, niste obezbedili nikakav kompezatorni mehanizam ili, malo bliže na srpskom jeziku, ni na koji način nećete pomoći onima koji imaju minimalna primanja. Nema fonda solidarnosti tamo gde ima poreza solidarnosti. Nema fonda koji može da pomogne najsiromašnijim penzionerima. Naprotiv, i ona mera koja je sprovođenja bar u Beogradu, a delimično posle te inspiracije i na nivou Republike, odustali ste od takozvane 13. penzije za najsiromašnije.
    Ovo je gubitnička strategija. Ovo je strategija koja vodi do toga da je član Saveta Narodne banke Srbije, koji ste vi kao većina izabrali, gospodin Stamenković pre tri dana rekao da veoma brzo mora da se traži da se naš spoljni dug reprogramira. Da kažem na srpskom jeziku – već smo pukli, samo što se čeka još par nedelja ili meseci da se održe izbori zato što sve veći broj ljudi se budi iz ove bajke i vidi da ovo vodi ničemu.
    U ovom momentu nelikvidnosti najpametnije što ste našli da predložite jeste da svi idu u blokadu, a posle da ih APR briše. Gurate ljude u ilegalu.
    Ovo povećanje poreza, ovo skraćivanje kupovne moći samo nas vodi po kratkom postupku u opštu nelikvidnost i u krah srpskih javnih finansija.
    Mi iz Demokratske stranke smo ovo govorili prošle godine. Danas pet milijardi evra dodatnog zaduženja, kasnije sa padom od 13% kupovne moći, tj. prometa u trgovini, posle pada proizvodnje prehrambenih proizvoda od 16%, posle pada proizvodnje koja se dešava u našoj zemlji, ovo je poslednji momenat da se prizovete pameti, da povučete ove zakone, da prihvatite bar ovaj amandman i neke druge i da promenimo ovu logiku koju i onaj budući gospodar naših finansija od proleća sledeće godine, zapište šta kažem ovde ako se ovako nastavi, on će biti u Vašingtonu, pa će reći – pa zašto ste to ovako radili, pa i mi smo imali izveštaj gde smo priznali sopstvene greške u Grčkoj, da nije trebalo ovako kao što vi sada nudite.
    Nema neke međunarodne zavere protiv Srbije. Postoji samo Vlada koja ne zna šta radi. Postoji samo Ministarstvo finansija koje u pet do dvanaest, 5. decembra za mere koje treba da počnu da se primenjuju od 1. januara, priznaje da ni softver u poreskoj upravi ne radi, da nije spreman centralni registar onih koji primaju plate iz budžeta. Ne shvata zašto treba da se isplati neki novac koji je namenski određen i za restituciju. Sveukupno, prisustvujemo krahu jednog pristupa. On jeste ideološki, on jeste i ekonomski, ali on jeste i operativan.
    Ovo puca po svim šavovima i molim vas u ime građana naše zemlje da prihvatite ovaj amandman, jer znam da većina i vaših poslanika u svom srcu i u duši zna da ovako ne treba da se ide dalje. Hvala na vašoj pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar Krstić. Izvolite.
    ...

    Lazar Krstić

    Hvala.
    Želeo bih da odgovorim na ovih par komentara.
    Razlog zbog koga smo stavili rok i ovo fiskalno pravilo u Zakonu o budžetu jeste upravo zbog toga da ga ne bismo probili.
    Naravno, znamo da indeksacija ova druga ide tek u oktobru, da bi Vlada imala još veću odgovornost kako bi zapravo sprovela ovo u delo i kako ne bismo izlazili i pred Narodnu skupštinu i pred građane Srbije i govorili sada svi moraju da plate zbog naše neažurnosti, siguran sam da se to neće ni desiti. To nije izuzetak. Nije ga često bilo u našem zakonodavstvu, koliko sam ja upoznat u ovom obliku budžetskom, ali i te kako postoji u drugim državama, uključujući Ameriku. Tu smo imali već par situacija u poslednjih šest meseci vezanih za tako nešto.
    Što se tiče ovih ostalih komentara, u načelu hoću da kažem da smo videli kakve je rezultate na rast dala alternativna politika davanja, tražnje bez strukturnih reformi od 2008. do 2012. godine.
    Videli smo koji je nivo ekonomskog rasta tu bio, ako se može nazvati rastom ono što je negativno. Mi prosto moramo da uradimo alternativni put. Taj alternativni put je daleko slabiji i odgovorniji, jer ga i dalje preduzimamo na vreme nego što je to bio slučaj u Grčkoj, nego smer u kome ide karakterizacija toga što vi opisujete, da su trojka i ove druge međunarodne finansijske institucije napravile zaokret u svojoj politici, koji ovim budžetom i ovom fiskalnom strategijom i mi pratimo.
    Hteo bih još par stvari da kažem. Pomenuli ste u jednom trenutku, tj. rekli ste u trenutku nelikvidnosti. Samo da ne bismo imali problem, kakve to može da izazove probleme na finansijskom tržištu. Nadam se da vam se to samo omaklo.
    Naravno, mi nemamo nikakvu nelikvidnost. Mi smo imali dva i po puta veću tražnju na tržištu kapitala kada smo izdavali obveznice pre par nedelja.
    Od suštinskog je značaja da razumemo da ove četiri milijarde zaduživanja, mi smo imali po prvi put posle izvesnog vremena otplate duga u visini od 300 miliona. Imali smo dve milijarde koje su potrošene na budžetski deficit. Da se razumemo, to je finansiranje budžeta. Ukoliko je u budžetu za 2012. i 2013. godinu, a jeste bilo kapitalnih projekata i drugih investicija, taj novac je trošen na to, kao i na sve ostalo što je u budžetu, između ostalog i na plate i penzije. Više od milijarde je na računu. Nisu potrošene te četiri milijarde. Ovo ostalo je potrošeno u najvećem delu za saniranje posledica prethodne neodgovornosti u bankama, prevashodno mislim na „Agrobanku“, Razvojnu banku Vojvodine i Privrednu banku.
    Što se tiče socijalnih davanja, već par puta smo pričali o tome da li se nalazi ili se ne nalazi, mi povećavamo u fiskalnoj strategiji i kažemo da ćemo povećati socijalna davanja u 2015. godini.
    Takođe, u 2014. godini uvodi se program energetski zaštićenog kupca koji do sada nije postojao, plus sva ona socijalna davanja koja su ranije bila tu su i dalje tu. Prosto želim samo da ukažem na činjenice što se toga tiče kako bi svima u sali i građanima bilo jasno. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Replika, narodni poslanik Božidar Đelić.
    ...

    Božidar Đelić

    Demokratska stranka
    Gospodine ministre, koliko sam čuo, vi ste tehnokrata, a ova dva, tri dana stalno odgovarate kao političar. Ako mi ne verujete, uzmite snimak, pogledajte stenogram.
    Da li sam rekao da Srbija ne može da otplati dug? Da li sam ja to rekao? Samo sam citirao čoveka kojeg ste vi izabrali kao doajena naše makroekonomije da bude član Saveta Narodne banke Srbije, koji je rekao da pod hitno mora da se traži reprogram našeg spoljnjeg duga. Citirao sam zvanično lice koje ste vi postavili.
    Gospodine ministre, neću nikoga od nas ovde da citiram. Sada ću da vam citiram gospođu koja je izabrana prvo za guvernera Narodne banke Srbije, a potom izabrana za zamenika gospodina Vučića, koja je na poslednjoj konferenciji za novinare, možda ste to pratili, rekla da već trećina poljoprivrednih proizvoda se nalazi u sivoj zoni. Da li sam ja to rekao? Nisam ja to rekao.
    Da li hoćete da vam citiram direktora Privredne komore Srbije, koji je rekao da sa ponosom nosi činjenicu da je bio predsednik Privrednog saveta SNS, koja ga je predložila na to veoma odgovorno mesto, koji je prošle nedelje rekao da pod hitno moraju da se usvoje nove mere koje su drugačije. Da li smo to mi rekli? Nismo. To je rekao vaš čovek koji sada vodi Privrednu komoru, koji je rekao da ovako ne može.
    Sada ste rekli da je trojka. Ovi naši budući upravnici ako se ovako nastavi je rekla da ni oni više ne misle da treba ovako kako ste vi predložili. I da vam kažem kada se kaže odgovornost, odgovornost na srpskom jeziku znači da se odgovara za ono što se radi.
    Ovo nije ovaj amandman, ali ste me malo provocirali. Na vašem prvom javnom nastupu ste rekli – da nije normalno…
    (Predsednik: Vreme)
    Koristiću vreme grupe. Znači, doći ćemo do toga. Imamo amandman kojim se ukida mogućnost plaćanja šest, sedam puta iz budžeta.