Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, DSS je podnela amandman na član 1. Predloga zakona o budžetskom sistemu gde smo, kao što ste već čuli, svi polemisali i amandmani svih kolega iz poslaničkih grupa koji su do sada diskutovali su vrlo slični.
Pošto je kolega već govorio o platama i penzijama, baziraću se na zapošljavanje. Prvo bih htela još jednom da ponovim ministru da ako nije čitao Ustav, morao bi da vidi da u članu 190. stoji da delatnosti kojima opštine treba da se bave da opštine se samostalno bave u skladu sa zakonom budžetom, bave se određenim delatnostima – turizmom, ugostiteljstvom, zaštitom životne sredine, preduzetništvom itd. i mislim da morate na to da obratite pažnju, a na ovaj način potpunom zabranom zapošljavanja do početka 2016. godine nećemo ništa dobiti. Dakle, mene ovaj deo ovog člana najviše brine.
Htela bih takođe da prodiskutujem sa vama - kako to Vlada daje sebi za pravo da remeti na primer taj upravo član Ustava i da nameće lokalnim samoupravama pre svega, naravno, ovde se priča o korisnicima svih javnih sredstava, kako će one da obavljaju određene poslove, da one prosto neće biti u mogućnosti da obavljaju sve ono što im je Ustavom dato kao nadležnosti, čime moraju da se bave bez dovoljnog broja zaposlenih?
Istovremeno koristim priliku da vam postavim pitanje na koje mi prethodni put niste odgovorili – šta će biti sa onim lokalnim samoupravama koje imaju manje zaposlenih od kvote koja je definisana Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih? Dakle, koji nemaju za stalno, na neodređeno vreme zaposlene, na primer referente za javne nabavke, građevinskog inspektora, komunalnog, lokalnu poresku administraciju i one ljude koji bi tamo trebalo da obavljaju rešavanje problema što se tiče prikupljanja poreza na imovinu itd. Takođe me zanima - kako će to Vlada, kako će to neki drugi nadležni organ, kako će ministarstvo davati te predloge? Zanima me, koliko će ljudi biti, na primer, u tom nekom drugom nadležnom organu, kako stoji ovde u jednom od stavova ovog člana 1, koliko će tamo biti ljudi, da samo pročitaju te zahteve za saglasnost svih onih ljudi ih domova zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, policije, iz domova kulture, iz sportskih centara, iz lokalnih samouprava, iz vrtića itd? Mislim da je vrlo važno da znamo koliko će tu biti ljudi. Vrlo je važno da znamo i koji je rok za dobijanje tih saglasnosti.
Takođe, pošto ovaj član govori o aktu Vlade koji će bliže urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz stava 35. ovog člana, zanima me šta će taj akt sadržati. Vrlo je važno da i to definišemo.
Znate, da bi jedna lokalna samouprava mogla da funkcioniše, da bi mogla da radi, da privlači investicije i nešto da se dešava, ona mora da radi na primer na uređenju infrastrukture, komunalnom opremanju lokacija, o tome sam već govorila, na izdavanju građevinskih dozvola. O tome ste i vi govorili i više puta ste se obraćali na tu temu. Dakle, mora doći do izmena Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanja građevinskih dozvola. Ali, ako nemamo zaposlene na tim mestima trenutno u lokalnim samoupravama, te lokalne samouprave neće moći da rade. Možemo da donesemo kakav god hoćete Zakon o planiranju i izgradnji, ako nemamo ljude da to i sprovedu, od toga svakako neće biti ništa. Tako da, te investicije neće ni moći da se realizuju.
Želela bih takođe da vas pitam - kako ćemo sada na primer rešavati pitanja volontera i pripravnika? U prethodnom periodu, uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje, sprovođeni su određeni postupci, odnosno programi stručne prakse, gde su se svršeni studenti mogli zaposliti, u stvari odraditi taj pripravnički staž ili stručnu praksu, i nekako lokalne samouprave i javna preduzeća su bila odlična mesta za to gde oni steknu iskustvo svojim entuzijazmom, svojim teorijskim znanjem oni mogu da pomognu ljudima koji već od ranije rade u lokalnim samoupravama i dugo su tu zaposleni. Na taj način mi smo njima pomagali da oni dobiju godinu dana ili, u zavisnosti kako je to definisano, šta su završili, koji stepen škole, da steknu to iskustvo, i onda na osnovu toga kasnije mogu da se zaposle u nekom privatnom preduzeću ili na nekom drugom mestu. Ovako svi poslodavci bukvalno traže da se zaposle samo oni radnici koji imaju iskustva, tako da svršeni studenti apsolutno neće imati nikakvu mogućnost.
Ne znam koliko ste u poslednje vreme stigli da čitate i kakvi su stavovi građana, ali morate da znate da ono što građani pričaju upravo o ovim zakonima, kažu da je ovo čista protivustavna diskriminacija obrazovanih ljudi koji čekaju na posao i
postavljaju pitanje – zašto bi studenti uopšte završavali fakultete, ako oni nemaju mogućnost bilo gde da se zaposle? Problem je i to što oni nemaju nikakvog iskustva i ne mogu na druga mesta da se zapošljavaju u ovom trenutku.
Mislim da bi trebalo da razmotrite još jednom da li je ovo mera koja će doprineti da se nešto promeni u ovoj državi. Mislim da menadžerski pristup upravljanja u lokalnim samoupravama, ali isto tako i državom, treba da se primeni, ne ovaj politički, to je već zastarelo, i svako odgovorno i savesno rukovodstvo će sigurno na tome da radi, a mislim da država u svakom slučaju, kroz ovakve zakone, nikako ne donosi korist, već donosi samo štetu. Ušteda u budžetu od nekih 45 miliona evra od ovakve mere je zaista minorna u budžetu u odnosu na štetu koju će naneti lokalnim samoupravama i ostalim korisnicima javnih sredstava.