Molim vas kada dođe taj amandman. Prošlo je dva minuta i 20 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, o amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je odbila ovaj predlog amandmana koji je kolega Čikiriz podneo, zato što je Predlog zakona bio što bi se reklo – ako Vlada ne donese propis.
Znam da postoji ogromna želja da se propisi donesu, ali postoje neki objektivni problemi zašto je to jako teško. Jedan od tih problema jeste taj što Vlada Republike Srbije do pre neki dan nije znala koliko ima zaposlenih koji primaju plate iz budžeta Republike Srbije ili iz konsolidovanog budžeta. Ne mogu za to da krivim ovu Vladu.
Bili su potrebni meseci da se utvrdi koliko ljudi živi na teret države. E, sad ako su ti podaci poražavajući, neka se zapita taj koji je odgovoran, a stalno se spominje reč odgovornost, ko je odgovoran zašto imamo takvo stanje u državnoj upravi? Zašto imamo mnogo više radnika koje izdržava država, nego radnika koji izdržavaju državu? Šta se desilo sa tim radnicima koji izdržavaju državu? Gde su nestali? U tranzicijama, u privatizacijama. Gde su nestali?
Spominje se siva zona. Zašto postoji? Da li je siva zona baš ta ako građanin prehrambene proizvode kupuje direktno od poljoprivrednih proizvođača? To je koliko znam zakonska zona. Sad što nema otkupa poljoprivrednih proizvoda, to je drugi deo priče. Nema zadruga, to ste ugasili. Nestalo je. Polako gasite i selo, sa onom politikom koju ste vodili.
Krah srpskih javnih finansija nije danas. On se desio decembra meseca 2011. godine. Tada kada ste se hvalili kao Vlada da imate dve milijarde evra investicija. Gde su te investicije? Gde su ti zaposleni u tim investicijama? Gde je poraz bruto proizvoda, ako je bilo tih investicija? Koliko su državu koštale te dve milijarde investicija, da bismo ih dobili? Koliko smo iz budžeta platili? To nije važno, to se ne računa. To je neka fikcija.
Rebalans budžeta za 2011. godinu u decembru mesecu 2011. godine, kada su pare potrošene, to je taj krah srpskih javnih finansija. Budžet za 2012. godinu, planiran rast, imali smo pad. Budžet za 2011. godinu takođe planiran rast, imali smo pad i povećavali broj nezaposlenih i povećavali javno zaduženje u odnosu na bruto dohodak.
Zašto je otišla misija MMF februara meseca 2012. godine? Da za to možda nije kriv Aleksandar Vučić ili gospodin Krstić? Ili zato što su prihodi u budžet Republike Srbije bili daleko manji od planiranih, pa je MMF tražio rebalans sa kojim niste smeli da izađete pred građane zato što su bili izbori, pa smo 30. juna 2012. godine imali katastrofalno izvršenje budžeta Republike Srbije. Realni prihodi budžeta bili su 60% izvršenje, zaduženje budžeta Republike Srbije 30. juna je bilo 98%, ali za celu godinu. Onda pričate o nekim dugovima koje ste napravili.
Pričate da brinete za penzionere. Odakle se primaju penzije, iz Fonda? Ko puni Fond? Zaposleni. Gde su ti zaposleni? Ukinuti. Neću da koristim neke reči, ukinuli ste zaposleni u realnom sektoru, 10% radno sposobnog stanovništva je ostalo bez posla u periodu od 2008.-2012. godine. Zato sada moramo budžet i PIO fondove da punimo iz budžeta Republike Srbije. Voleo bih da imamo toliko zaposlenih i takva primanja da ne mora dinar da ide iz budžeta za fondove, ali mora.
Pričate o padu kupovne moći, znate šta? To smo više puta na ovoj Skupštini debatovali. Zašto dolazi do pada kupovne moći? Zato što ste pustili banke da u prethodnom periodu rade šta god hoće na tržištu, sa građanima. Ne samo da ste ih pustili da rade šta god hoće, nego ste im i dali mogućnost i pomagali im da se građani opljačkaju.
Najveći problem za punjenje budžeta u 2013. godini je bila mala iskazana dobit pravnih lica. Zašto? Zato što su morali da pokrivaju kursne razlike iz 2012. godine u periodu januar-jun 2012. godine. Iskazuje se manja dobit radi pokrivanja kursnih razlika. To je bilo za privredna društva.
Šta je bilo sa građanima? Oni to ne iskazuju, ali su umesto kredit od 1.000 evra za koji su trebali da vrate 97.000 ili 98.000 dinara vraćali 120.000 dinara. Da li su to rezultati te uspešne vlasti koja brine sada za građane, ali sa druge strane? Tako to gledam.
Sve ovo što se sada radi nažalost, nije nešto sa čime smo mi srećni, ali je ispravljanje grešaka iz 2002, 2003, 2004. sve do 2012. godine. Četiri godine Srbija nije imala rast BDP i sada ti koji su bili odgovorni za pad privrednih aktivnosti misle da je dovoljno da optuže druge i da operu svoje grehe prema građanima Srbije. Mislim da će vam za to trebati mnogo vremena i mnogo vode. Mislim da je nema dovoljno na celoj zemaljskoj kugli za sve ono što ste radili građanima Srbije.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, replika.

Samo da kažem da nema ni jedne činjenice da potkrepi ovo što ste sada rekli. Da je kriza krenula, krenula je, ali problem koji građani vide jeste to da vi jednostavno posle promašene strategije i tema ne možete da obezbedite jedan normalan dan u ovoj zemlji. Svaki dan je neki razdor, svaki dan je negde neki strah. Svaki dan neko mora da odgovara za nešto. Svaki dan ne znamo gde idemo.
Jednog dana kažete – dobro došle su nam investicije, a onda vaš ministar koji je zadužen za to kaže – to je kapitalna budalaština. Jedan dan kažete – važan je dijalog sa sindikatima, posle toga ih isterate iz radne grupe. Onda mora prvi potpredsednik da ih vraća, pa ponovo izlaze, pa su se možda vratili, da li je to vaša koncepcija socijalnog dijaloga?
Jednog dana kažete – dobro, niko neće izgubiti radno mesto, onda ministar finansija na odboru kaže – biće, do 20.000. Onda kaže – to ja maksimum, ne znamo šta će biti, videćemo, gledaćemo korak po korak.
Uradite bar jednu stvar. Polovni avion koji stalno šetate po Balkanu nije odgovor, naročito zbog toga što do poslednje marame koje nose stjuardese „Er Srbija“ i ugovora koji nikako da vidimo, a ako je tako sjajan zašto ga ne pokažete svima, to je sve građani Srbije plaćeno iz vašeg džepa, do poslednjeg šrafa popravke ovog starog aviona.
Jednu privatizaciju niste uradili kako treba. Vršački vinogradi sa ključnim partnerom Kinom, većina se slaže da je to dobro. Šta je to postalo? To je postao razdor između predsednika Republike koji govori ko je omogućio nekome da sedi u Vladi koja to vodi, a onda ovaj odgovara – čiji su to savetnici, gde su prali pare. Znate šta, haos postepeno dolazi odakle je krenuo. Šta će biti u 17,00 časova danas? Koje su to skupštine? Šta radite sa sobom?
(Predsednik: Vreme.)
Ko će među vama u opšte i opstati ovde za koji mesec?

Replika, gospodin Veroljub Arsić.

Moj uvaženi kolega pokušava da skrene temu i diskusiju, ali nema problema, prihvatam i pod tim uslovima koje on pokušava da nametne i ja bih da postavim jedno pitanje – šta bi sa avionom za koji smo dali saglasnost da se nabavi ili zakupi pod lizingom, platili iz ove kase građana Srbije, ali je on nestao, odleteo, a i evri? Pojela je maca. Toga nema.
Kažite lepo, šta ste za 12 godina, manje ili više učešća u vlasti uradili za Srbiju. Za svaku investiciju vam kažem svaka čast, svaku stranu investiciju, samo jedno pitanje postavljam – koliko smo mi to platili iz budžeta građana Srbije? Prihvatam odmah, ali hoćemo da znamo koliko je to koštalo budžet i hoćemo da znamo koja je to ekonomska opravdanost bila za ta zaduženja.
Sada možemo da pričamo o tome kako ne valja nešto što se radi. Hajde da vidimo budžet i da vidimo koliko ima starih dugova, koliko se zadužujemo da bismo vratili nečije dugove. Hajde to da vidimo.
Ne možemo ni sa tih 2%, za koje se toliko bunite, da pokrijemo kredite koje ste ranije podizali, da ne pričam o tome kako nije postojao jedinstveni centralni registar za državne hartije od vrednosti, kako se tu špekulisalo, kakve su se tu pare zarađivale, kako se uništavao dinar. Emituje Narodna banka, emituje Trezor, emituje Ministarstvo finansija, pa onda odjednom na tržište ispliva…
(Predsednik: Vreme.)
… milijardu i po evra deviznih rezervi da pokrije nečije marifetluke.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč po amandmanu.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dr Stefanoviću, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ova nesposobna Vlada, najgora od dolaska južnih Slovena na Balkan, teret krize prebacuje na pleća građana i prosto je neshvatljivo sa kakvom lakoćom teret krize i teret vaše nesposobnosti prebacujete u novčanik građana Srbije. Građani Srbije kada budu kupovali hleb, mleko, zejtin, šećer, osnovne životne namirnice, kada budu plaćali komunalne usluge, kada budu kupovali lekove, davaće veći procenat samo zato što imamo nesposobnu Vladu.
To sam probao da vam objasnim na sledeći način, gospodine ministre, vaš budžet koji ste nam predložili nije razvojni. Srbija je nekoliko puta bila u težoj situaciji nego danas, pred Prvi Svetski rat imali smo sankcije Austro-ugarske, imali smo privredu koja je bila pred izdisajem i onda, pričao sam vam, šta je uradio ministar Laza Pačuh. On je razvijao srpsku privredu…
(Predsednik: Molim vas da se vratite na amandman.)
… to su amandmani koji se tiču povećanja PDV. Da vam to najplastičnije objasnim, pošto i vi očigledno nerazumete, kada pogledate mene i gospodina Lazara Krstića zamislite da imamo za šest meseci boks meč sa Tajsonom. Ko od nas dvojice treba da ide na dijetu? Naravno ja, jer kako će neko ko ima 60 kilograma, i mi mu kažemo da ide da boksuje sa Tajsonom, ali da mora na dijetu da bi ga pobedio? Od toga nema ništa, od tog posla nema ničega, jer ne možete bez razvojnog budžeta, bez razvojne privrede, bez pokretanja privrede da ostvarite uštede. Uštede su nezamislive ako nekoga iscrpite do granice izdržljivosti.
Za ove koji dobacuju i neshvataju, krenula su nam kola, obećavali ste nam brda i doline u izbornoj kampanji, niz ta obećana brda i doline i nema zaustavljana, nema kočnice. Niko ne povlači kočnicu. Idemo strahovito nizbrdo i niko ne vidi od vas, nego još mašete prolaznicima okolo, dok vagon trči i juri u ponor. To nije dobro.
Sa druge strane, apsolutno sam uveren da svi poslanici u ovoj skupštini nisu baš, pogotovo vlasti, spremni da pred vanredne parlamentarne izbore podrže ovaj paket mera, jer to pokazuje da temelji ove Vlade jesu klimavi, ali zato ostatak puca od čvrstine. To vidimo na svakom koraku.
Za kraj, sumnjam u vaše evropske mere, kada juče izađe savetnik predsednika Republike pa najavi aferu od koje će se tresti Srbija, a onda u toj aferi bez obzira na sumnjivi kredibilitet čoveka koji je otkriva vidimo da su savetnici ekonomski ove zemlje kreatori te afere. To je kazao Oliver Antić i njegov insajder. On je kazao da su Fratini, Štroskan, Guzen Bauer, koje ste najavljivali kao spasioce, u stvari pre 12 godina napravili nemerljivu štetu Srbiji.
Sada vas pitam – da li je to ta zla opozicija koja vam ne da da se razmaknete i pokažete vaš kvalitet? Vi imate ljude u sopstvenim redovima koji vam kažu…

Gospodine Milivojeviću, to stvarno nema nikakve veze sa ovim amandmanom. Shvatam da se vama vodi rasprava u načelu, ali po amandmanu stvarno… Dozvolio sam četiri minuta, ali dajte da pričamo o amandmanu.

Pokazao bih vam najbolje domete vaše politike tako što bih zamolio bilo kog prolaznika da otvori novčanik i kaže kada je više imao para ili ako hoćete neki drugi pokazatelj, opet bih vam pokazao domete vaše politike, ali mi se pokvario mikroskop.