Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih samo da skrenem pažnju ministru koje stvari ne sme da radi. Znači, nemojte da pišete zakone najoptimističnije, kao što su to radili ministri iz Vlada koja je bila, Mirka Cvetkovića, nego onaj najgori mogući scenario predviđajte u zakonu.
Ako bude bilo bolje, lako ćemo da promenimo zakon i nismo nikoga slagali.
Druga stvar koju ne smete da radite jeste da dajete subvencionisane kredite privredi, indeksirane u evrima. To nemojte nikada da radite.
Sada ću da vam kažem kako su 2011. godine upropastili privredu, mala i srednja preduzeća. To je bio početak krize i hteli su tada, 2010. je to bilo da pomognu privredu navodno, odvojili su određena sredstva u budžetu, razgovarali sa bankama, i zaključili ugovore. Banke su tada isključivo davale kredite indeksirane u evrima, a po subvencionisanoj jako niskoj kamati, koja je bila, tada čini mi se 7%, razlika od one komercijalne, plaćena je bila iz budžeta, a kao posledicu smo imali da je evro tada sa 94 dinara skočio na 110 dinara. Tako su uništavali privredu Srbije.
Dakle, kroz uslove, poslovanje koje niko nije mogao da predvidi, ako je hteo da posluje na određeni način. To jeste sada problem koji imate i vi kao ministar finansija, to jeste problem koji ima ova Vlada, kako da onim ljudima koji imaju kapital, kako da ih ubedimo da je Srbija stabilna država, da u Srbiji postoje zakoni…
(Predsednik: Vreme.)
… ja sam se javio po amandmanu.
(Predsednik: Ja sam vam dao repliku…)
… izvinjavam se, znači imamo problem da ubedimo ljude da je Srbija stabilna zemlja, da ima pravni sistem, da ima zakone, da se oni poštuju i da Srbija hoće da posluje po tržišnim uslovima, a ne špekulativnim kako je to bilo za vreme prethodnih Vlada.

Gospodin Samardžić, replika.

Koliko je Đelić bio ubedljiv u svojoj argumentaciji, govori činjenica da je dva minuta i 20 sekundi, samo prvih 10 sekundi odgovorio direktnim odgovorom na moja pitanja, a ostala dva minuta i 10 sekundi je posvetio svetloj evropskoj budućnosti, koja nema veze sa ovim našim sporom.
Dakle, kada je reč o tih 10 sekundi, gde je pomenuto da je postojao avansni potpis moj u decembru 2007. godine, to uopšte ne zalazi u ovo o čemu sam ja govorio.
Govorio sam o promeni politike posle jednostrane proglašenosti nezavisnosti Kosova, o poremećaju unutar Vlade i nemogućnosti da Vlada stekne pravo ovlašćenje za potpisivanje SSP.
Još jednom, Koštunica nije dao svoj potpis, a decembra 2007. godine se dogodio, po prirodi stvari, pre februara 2008. godine, kada je politika promenjena, što je najavljeno u decembru mesecu.
Prema tome, držimo se polemike, držimo se činjenica i iskaza koji su dati u toj polemici i pokušajmo jedan drugog da demantujemo pred javnošću, a nemojmo sada da opet ubacujemo jedan kvazi aergument, koji sam po sebi ne demantuje ono što sam ja govorio, a da ostatak vremena posvetite priči koju ćemo voditi jednom drugom prilikom.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo, poštovani ministre, samo bih par reči rekao zašto je dobar vaš stav i zašto on proizilazi, vezano za ovaj član, iz korena loše politike, odnosno gde se mi nalazimo danas, a gde smo se nalazili juče.
Nije svejedno da li vi gradite ekonomsku politiku u jednoj situaciji kada ste malo zaduženi, kada imate šta da prodate, i kada ta nova zaduženja, svo to prodavanje investirate u izgradnju, recimo, bazena u opštini Kovačica, a onda dodatno ta izgradnja košta dva puta više, pa danas neko zbog toga mora da odgovara ili vi iskoristite tih 10 godina… Da mi nemamo toliko socijalno ugroženih kategorija koliko imamo danas, time što otvarate nova radna mesta u proizvodnji, već umesto da ostvarujete nova radna mesta u proizvodnji, zapošljavate ljude u neki drugi sektor, i stvarate na taj način uslove da ljudi jednostavno nemaju šta da rade i stvarate Srbiju koja nema Evropi šta da ponudi u procesu Evropskih integracija.
Uključivanje u Evropu, kao što ste vi rekli, kao što neki govore, nije med i mleko, ali uključivanje u EU jeste pozicioniranje države na jedno veliko tržište i ukoliko vi izgubite 10 godina, a da nemate konkretnu ponudu u tom tržištu, onda su to vrlo opasne stvari, a mi smo gradeći bazene u Kovačici, umesto da smo se bavili proizvodnjom, kao što je pitanje Fijata, koji je dobra stvar, da ponudimo nešto Evropi, razorili našu privredu.
To je razlog zašto su 10 godina unazad naši studenti, umesto da imaju adekvatne uslove za studiranje, morali da kopaju kanale, da rade različite stvari da bi završili fakultete i danas da ne znaju kako će da se zaposle.
Imate potpunu podršku u tome da jasno kažete javnosti, ova štednja jeste isključivo zbog toga, jer se vodila jedna neodgovorna politika, a posle neodgovorne politike i te kako je velika odgovornost odgovornog roditelja, a to je danas Vlada Republike Srbije za celu Srbiju, da kaže mi moramo i nas očekuje ozbiljno i teško vreme. Iz tog teškog vremena moramo da izađemo na taj način što ćemo plaćati greške koje su rađene u prošlosti. Za to imate punu podršku, pa iz tog razloga ne može da se prihvati ovaj amandman.
Slažem se, to je poslednja rečenica, sa kolegom koji je predložio, ne možemo mi da živimo u državi gde će predsednik države da ima platu 1.000 i nešto evra na duži rok, a da, recimo, ne znam koliko službenika imaju od njega četiri, pet puta veću platu. U potpunosti se slažem sa vama oko toga. Međutim, pitanje je da li realno danas Srbija može da izvrši sve te promene ili to mora da nam bude samo jedan cilj, a danas smo tu gde jesmo i danas moramo svi da podnesemo ozbiljne i teške posledice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Uvaženi potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da reagujem na ovo što je rekao gospodin Šajn. Znate šta, ne mislim da je građanima Srbije Vlada Srbije ni mama, ni tata, ni bilo kakav roditelj. Zbog toga se i nalazimo u ovakvoj situaciji gde sada raspravljamo o zakonu, odnosno amandmanu po kome će u 2015, 2016. godini linearno svima, bez obzira na učinke, plate, odnosno penzije rasti za 0,5%, zbog toga što su neki mislili da država treba da bude tutor, mama, tata, da su građani i privreda maloletnici kojima treba da određuje kako da se ponašaju, pa smo zato i došli u situaciju da nam je deficit ovoliki, odnosno da nam je manjak preko dve milijarde evra.
Da se vratimo konačno na amandman. Sve bih podsetio, sada vi predsedavate, gospodine Popoviću, na šta se odnosi vaš amandman. Voleo bih da mogu da se vratim u 2008. godinu. Vidim da se ovde vode rasprave i lome koplja oko toga kako se potpisivao SSP, vidim da ne vodite raspravu kako se potpisivao onaj drugi kada ste u isto vreme usvajali, a zbog koga vam je ispred Vlade 9. maja 2008. godine protestovalo hiljade građana ove zemlje, sramni energetski sporazum i zbog koga imamo mnogo više problema u budžetu, nego zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali da se vratimo na samu temu.
Meni smeta, gospodine Krstiću, o tome smo već razgovarali, ovakav opšti linearni pristup. Godine 2008, između ostalog, ogroman problem u PIO fondu je nastao tako što je jedan koalicioni sporazum za formiranje vlasti plaćen ustupkom PUPS-a, koji je u toj godini napravila takvo povećanje penzija, napravila 500 miliona evra manjka i onda se to protezalo iz godine u godinu. Tako smo došli do toga da u strukturi prihoda PIO fonda ovako veliki udeo dolazi iz samog budžeta i to se nije ni danas promenilo, gospodine Arsiću, kada smo već kod toga.
Možda bih imao razumevanja kada bih od vas, kao ministra, mogao da čujem elementarne podatke o tome šta se sada dešava u reformi PIO fonda. Možda ima i sada prostora da drugačije preuredimo taj fond i da drugačije organizujemo sistem penzija u Srbiji. Gospodin Đelić je pre nekoliko dana pitao, čudio se, kako poslanici PUPS-a ne protestuju na mere koje su ovakve, odnosno na to što će biti ugroženi penzioneri? Mislim da oni nemaju razloga da protestuju. Ovih 0,5% na 70, 80, 90 hiljada dinara penzije uz poslaničku platu ne izgleda kao loše povećanje ili loš dodatak. Nisu ovde oni penzioneri koji primaju 20 ili 23 hiljade. Zbog toga je ta čuvena priča o predstavljanju interesa penzionera zapravo najobičnija prazna priča i magla.
Imam konkretna pitanja za vas, gospodine Krstiću. Koliko, recimo, objekata, u ovom trenutku, ima Fond PIO u Srbiji? Kako se koriste ti objekti? Da li su za te objekte, recimo, zaključivani neki ugovori ili se oni daju u različite vrste zakupa ili nekog drugog korišćenja?
Ako imate te podatke, recite mi ko uglavnom koristi te objekte? Vi znate da su to zgrade, odnosno objekti koji se, pogotovo, u unutrašnjosti Srbije nalaze na najboljim lokacijama. Ako nešto vredi u tim mestima, ako postoji interesovanje za taj prostor, onda je to u odnosu na državne zgrade, u ovom slučaju zgrade Fonda PIO.
Za nas je vrlo bitno pitanje imovine PIO fonda, jer bi iz te imovine, iz normalnog upravljanja tom imovinom, mogla da dođe značajna količina sredstava koja bi smanjila ovaj deo koji dolazi iz budžeta. Ko se time bavi, gospodine Krstiću? Da li se time bavi 21 član Upravnog odbora PIO fonda? Bavi se nekoliko njih na lični entuzijazam u tom Upravnom odboru. Drugi se ne bave. Zbog toga mislim da je ne fer da vi kažete – okej, svi ćete platiti cenu tako što će vaše penzije biti povećane samo za 0,5%. To je pogrešan pristup. On se primenjivao i ranije. Pristup da se smanjuje deficit zbog davanja PIO fondu, tako što ćete svake godine smanjivati penzije kroz inflaciju, nije dobar, nije održiv, a pogotovo kada isto primenite i na plate, onda zapravo nigde nemate reformu i nigde nećete stići. To je jedna grupa pitanja.
Druga grupa pitanja, kada su u pitanju plate, pričaćemo malo kasnije o tome kada dođe na red, amandman koji sam ja podneo je ta druga rupa bez dna. To je Nacionalna služba za zapošljavanje, gospodine Krstiću. Tu imam nekoliko konkretnih pitanja.
Pretpostavljam da ste pročitali sramno obrazloženje Predloga finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. Sačekaću da se vi konsultujete sa saradnicima, pa ću vam postaviti pitanje, gospodine Krstiću.
Dakle, da li ste vi videli da ti ljudi, odnosno oni koji vode Nacionalnu službu za zapošljavanje, kažu da su užasno opterećeni? Oni kažu da su preopterećeni. Siguran sam da ima divnih ljudi koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, makar polovina ljudi vredno radi. Raspitao sam se, kažu da su oni savetnici za zapošljavanje, oni koji zaista svakodnevno rade sa ljudima. To su ljudi sa visokim obrazovanjem, njihova plata je negde oko 45.000 dinara, da svako duži, kako se obično kaže, oko 1.500 ljudi bez posla. Verujem da oni rade. Da li mislite da je normalno da u Nacionalnoj službi za zapošljavanje danas ima 1.804 izvršilaca? Dakle, 1.804 ljudi radi na neodređeno vreme u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U obrazloženju ne piše koliko je na ugovoru. Znate, meni kada ne piše koliko je na ugovoru, to je malo sumnjivo i znači da je mnogo na ugovoru.
Da li mislite da je normalno da Nacionalna služba za zapošljavanje ima preko 30 direktora filijala po Srbiji? Da li mislite da je normalno da napišu da su organizovani po teritorijalnom principu i da to obavljaju u direkciji dve pokrajinske službe za zapošljavanje, kao da iste stvari mogu da rade u Vojvodini i na Kosovu?
Onda imate neke adrese na Kosovu, pa piše pored – nema telefona. Kako kancelarija Nacionalne službe za zapošljavanje nekome pomaže da nađe posao kada nema ni telefon u nekom mestu na Kosovu? Ko zapošljava ljude na Kosovu, da li Nacionalna služba ili Aleksandar Vulin ili Krstimir Pantić ili neko drugi? Ako je to zamena za socijalnu pomoć tim ljudima, onda to treba da ide kroz budžet kao socijalna pomoć, ne treba da ide kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje. To je osnovni problem. Pričali smo o tome.
Trećina para koja na ovaj ili onaj način ide za socijalnu zaštitu zapravo ide na plate i naknade onima koji su zaduženi da pružaju socijalnu zaštitu socijalno ugroženima. To je nonses. Onda na kraju svi da plate istu cenu. Ja mislim da je to potpuno pogrešan pristup. Da se foliramo i da nemamo nikakve šanse da preživimo. Ako svaki put kada se pomene pitanje reforme penzionog fonda, neko skoči i kaže – to su stečena prava. Onda valjda i neko drugi ima stečena prava u ovoj zemlji ili je stečeno pravo - zaseli smo u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja i tako do kraja života, ili do kraja dinastije.
Da li znate koliki su troškovi za putovanja Nacionalne službe za zapošljavanje u 2014. godini? Sto devet miliona dinara. To je gotovo milion evra. Kaže - putovaće po Srbiji i treneri će pomagati ljudima da nađu posao. Prvo, ne znam zašto putuju kada imaju 34 filijale, dve pokrajinske direkcije, 180 zgrada imaju u Srbiji. Za te zgrade će, naravno, potrošiti neki novac, neke milijarde dinara će potrošiti u 2014. godini.
Kao vic se u Srbiji navodi da neko zna nekog kome je Nacionalna služba za zapošljavanje našla posao. To je svima smešno. Polovinu ljudi su ova, prethodna, one vlade pre nje, nagurali u tu službu i to je bio jedini način da oni nađu posao, a sada očekujete od tih ljudi da oni nekome drugome pomognu da nađe posao. To su odgovori koji nas zanimaju, gospodine Krstiću. Slažem se kada se kaže da moramo da sednemo i da se o tome dogovorimo, bez populizma, bez neprestanog vraćanja u prošlost. Ne razumem šta znače te neprestane optužbe šta je bilo 2008, 2009, 2010. godine. Mi smo bili i protiv takvog ponašanja. Ali, kakve to veze ima danas i kome to uopšte može da pomogne?
Sledeće godine ćemo imati još goru situaciju. Mislim da nije trebalo da ovako predviđate. Razumem da ste predviđali projekcije za dve, odnosno za tri godine, to stalno rade vlade, ali i vi i ja znamo da ako bude dovoljno razuma u ovoj zemlji, da ćemo pre te 2015. odnosno 2016. godine morati da idemo na izbore, da bi na tim izborima teme morale da budu ono o čemu sada razgovaramo, da se sve političke partije u toj kampanji ponašaju odgovorno, a ne kao u prošloj kampanji kada je LDP u februaru 2012. godine rekla – dajte da se dogovorimo i da potpišemo međusobni sporazum da nećemo davati neostvariva obećanja u kampanji, da ćemo se svi založiti da se zaključi ugovor sa MMF-om. Tada je pao, da vas podsetim, prošli sporazum sa MMF-om. Svi su ćutali, pa su svi u toj kampanji su išli po Srbiji, imali neku imaginarnu kesu s parama, obećavali radna mesta i poslove i naravno da se to danas srušilo.
Hajde da napravimo nove izbore, novu kampanju bez toga, da teme budu reforma PIO fonda, sistema zapošljavanja, reforme tržišta, reforme radnog zakonodavstva i da posle toga imamo normalnu politiku u ovoj zemlji. Ovako na 0,5, 0,7 ili 1% svake godine, a da ne znamo šta rade ti ljudi po tim fondovima, jednom, drugom, trećem, nisam ni stigao o Fondu zdravstvenog osiguranja da pričam, mi nigde nećemo stići. Eno ih, sigurno sad sede, gledaju ovaj prenos i svima nam se smeju.

Reč ima ministar.

Samo da odgovorim da je namera ove Vlade upravo to – reforma državne uprave i državnih institucija, koju smo već počeli sagledavanjem toga koliko ima ljudi, pa ću vam i odgovoriti za ovo.
Nacionalna služba za zapošljavanje, upravo su mi javili, ima 2084 zaposleno, od čega 1842 na neodređeno i 242 na određeno. Mi ćemo zajedno ući, to sam pričao i ranije, i razgovarati o tome koliko je ljudi u svim institucijama potrebno i kakvi su nam ljudi potrebni, na koji način treba uređivati njihove zarade, kako bi to bilo ravnopravno i kako bi bilo u skladu sa onim što se postiže.
Nisam ulazio u individualne institucije u ova dva, dva i po, tri meseca koliko radim u Ministarstvu, ali jesmo pokrenuli zajedno sa Ministarstvom pravde i državne uprave pitanje reforme javnog sektora, upravo razgovarajući oko ovih stvari. To i jeste namera ove Vlade posle rekonstrukcije da se vrlo ozbiljno obrati tim temama. Iako nije bilo amandmana, samo sam hteo da potvrdim da idemo u tom smeru, a razlog što moramo u budžetu, odnosno u Zakonu o budžetskom sistemu, o kome konkretno trenutno pričamo, da idemo na linearno obraćanje troškovima, plata, penzija, jeste upravo zbog toga što trenutno nemamo mehanizam da to drugačije uredimo upravo zbog toga što tome mora da prethodni jedna detaljna analiza s kojom smo već krenuli.
Samo još da dodam, isto pitanje ćemo postaviti i oko imovine. Ne govorim samo o PIO fondu ili Nacionalnoj službi za zapošljavanje, o kojoj ste vi pričali, već i državne imovine koja postoji na različitim nivoima u različitim institucijama, kako bismo videli šta je od toga potrebno, na koji način se koristi i da li je država najbolji i pravi vlasnik za te stvari. Hvala.