Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo, imamo dva izbora. Jedan izbor jeste da budemo realni, da realno planiramo budžet i da realno kažemo to je ono što možemo da učinimo prema penzionerima, prema svim socijalno ugroženim kategorijama, ili je druga mogućnost da budemo nerealni kao što smo unazad 10 godina bili nerealni, obećavali ljudima kuće, stambene jedinice besplatno, sve i svašta smo obećavali, a onda se sve svodilo na 2.500 evra za izbore koji se sada spremaju za Voždovac.
Dajte da budemo realni i da u tom smislu da prihvatamo realne zakone, a ne da spremamo po 2.500 za izbore i svakakva obećanja koja posle ne ispunimo. Ovo je realno i u tome se u potpunosti slažem sa kolegom iz PUPS-a, koji kaže dajte da vidimo šta je realno, dajte da to što je realno uradimo, dajte da realno kažemo građanima šta ih očekuje iduće godine, a ne da im ispunjavamo spiskove želja na papiru, a na kraju da ostane ono što im se nudi sada na Voždovcu, 2.500 dinara i lažne iluzije. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, dragi penzioneri, imam penzionera u kući, svoju majku, imam u komšiluku penzionere i sećam se kako su ti penzioneri preživljavali sa penzijom od pet maraka, i sećam se ko je odgovoran za penziju od pet maraka.
To su oni koji danas najglasnije pozivaju na cunami. Žao mi je, pomenuću sa imenom i prezimenom, gospodine Babiću, neki nisu preživeli cunami vaše Vlade. Ne neki, nego mnogi cunami devedesetih godina nisu preživeli. Ni penzioneri, ni neki drugi.
Predao sam amandman da se alineja jedan i dva brišu, jer u 2014. po najavama prvog potpredsednika Vlade nas čeka najžešći udar ovih katastrofalnih ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Zašto da teret vaše nesposobnosti plaćaju najstariji građani? Zašto oni koji su marljivo radili čitavog života i ulagali u penzione fondove, koji su za prošlog mandata opljačkani, zašto ti ljudi danas da trpe i da nose breme vaše nesposobnosti i odgovornosti?
Nismo mi plašili građane nego smo im govorili istinu, a istina je da će kao i uvek vaša lažna obećanja platiti najskuplje najstariji, oni koji ne mogu da se bune, oni koji ne mogu da izađu na ulicu, oni koji ne mogu da kupe lekove kada im smanjite penzije, oni koji strahuju kako će sa svojom penzijom otići u prodavnicu ili na pijacu. Znate penzioneri, danas ste možda kupili pet jabuka, već od 1. januara ćete kupovati četiri jabuke. Jedne ćete morati da se odreknete. Ako vas ima petoro ili četvoro u kući, vi ćete kupiti, jednu će vam pojesti ova Vlada i to svakog dana.
To je cena onih neispunjenih, izneverenih obećanja od strane SNS. To je cena ovog ultra stranačkog sukoba u SNS-u koji će se razrešiti na Skupštini 25. januara. To je ta podela među vama koju pokušavate da prikrijete i o čemu ne želite da govorite, a govorite o penzijama.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Vodite vi računa o vašoj kući, vodite računa o strujama, o rekama, o tajfunima, o ovim slobodomislećim ljudima koji su napustili vašu poslaničku grupu. Vodite računa o vašoj kući i o tome da se približavate granici cenzusa, u Zaječaru niste ni prešli cenzus zato što ste gledali u tuđe dvorište. Neke stvari koje su vezane za 90-te godine me čude, jer vidim da stalno prozivate kolege iz SPS. Vidim da vam stalno nešto smeta. Nisam video da vam je to nešto smetalo 2008. godine, 2009, 2010. i 2011. godine. Tada je bilo grljenje, tada je bilo igranje košarke samo iz interesa. Znači, samo kada vam trebaju. Kada ne trebaju, najgori su. Vidim da zatvarate vrata i prema SPS, URS, prema DSS. Anatemisali ste SNS. S kim ćete? Gde ćete? Šta ćete i ko više da vam veruje? Ostavite se više toga, dajte rešenja. Dajte predloge.
Poštovani penzioneri i moja majka je jedan od 100.000 penzionera u Srbiji. Prethodna Vlada vas je ostavila na pola jedne penzije i nije je bilo briga kako ćete i šta ćete. Ova Vlada je obezbedila solventnost i likvidnost budžeta za treći kvartal naredne godine. To nisu jabuke. To je život u Srbiji.
Dok je odgovornosti i SNS u ovoj Vladi biće života i za sve građane Republike Srbije.

Narodni poslanik Srđan Milivojević, replika.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago sa svakim s kim sam bio u zagrljaju dok je taj zagrljaj bio čvrst i iskren, te koje smo prigrlili pripremili smo da potpišu Briselski sporazum, kao što smo i vas pripremili kada smo vam pružili ruku i pokazali evropski put. Kada smo bili u koaliciji sa SPS zajedno smo čvrsto držali evropski kurs i socijalno odgovornu vladu pa smo penzije povećali 10% u prvoj godini mandata naše Vlade i na to su i kolege iz SPS i ja ponosni. Kada smo bili u koaliciji zajedno nema ni jednog akta, papira, dokumenta koga bi se postideli. Vi ste ih pokvarili kada ste bili u koaliciji sa njima 90-tih godina. To su divni ljudi, ali nisu mogli sa ovima sa bedžom. Loše društvo ih je tih godina pokvarilo. To je problem. To morate da shvatite.
Gospodine Babiću, vodili smo socijalodgovornu politiku u vreme najveće krize. Nismo naplaćivali teret krize preko grbače najsiromašnijih. Nismo dozvoljavali da naši penzioneri ne mogu da kupe lekove. Da li je to socijalno odgovorna vlada kada pacijenti čekaju na citostatike, kada cela država skuplja novac da decu pošaljemo na operaciju u inostranstvo? Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Da li je socijalno odgovorna Vlada ona koja priprema da otpusti 60.000 ljudi? Mislite da je to samo 60.000 ljudi, pa nije. Kada budete otpustili radnike „14. oktobra“, onda mogu da zatvore sve pekare pored „14. oktobra“. Svi privatnici više neće imati posla. To je mnogo više od 60.000 ljudi.
Gde će raditi svi oni ljudi u privatnom sektoru kada ne budu imali kome da daju svoje usluge? Nigde i oni će ići na ulicu. To je socijalno neodgovorna Vlada i to je problem koji vi ne možete da shvatite.

Narodni poslanik Zoran Babić, replika.
Ovim zatvaramo krug replika.

Ovo je činjenica. Godine 2008. kada ste tako čvrsto španskom kragnom držali partnere rast penzija je 10%, a inflacija 12,4. Šta je to? Pad, gospodo, realan i to ne ono što vi gledate stalno u neku staklenu kuglu pa vam se priviđa nešto. Ovo je ono što je proživljeno 2008. godine, što smo proživeli zadnjih pet godina. Njih 400.000 koji su ostali bez posla su život, a ne mržnja koju isijavate svakodnevno sa 13 na 26% nezaposlenosti. To je Srbija posle vas, a ne staklena kugla ili nešto što vam se priviđa. Preko 60% zaduženosti BDP je Srbija posle vas. To je realnost.
O čemu pričate? O čemu govorite? Ne možete da odgovorite jer nemate šta da odgovorite na ono gde ste imali priliku da načinite život u Srbiji boljim, načinili ste ga gorim. Građani su to prepoznali i videli i doneli hrabru odluku na izborima 2012. godine, ali i na svim izborima posle toga. Prema tome, ne priviđajte nešto što se u Srbiji neće desiti.