Narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici ovo bih mogao da razumem da se nije u poslednjih 12 godina desilo da je odnos između penzija i plata pao negativno za penzije. To je stanje koje je nasleđeno. Oni koji su pojeli radna mesta treba da budu svesni da su time sprečili isplatu penzija iz realnog sektora. Ljudi su svoje penzije zaradili. One su sada mizerne i često je socijalna pomoć veća nego nečija penzija.
Ljudi koji su radili su očekivali posebno posle 2000. godine da ima posle promena u koje su čak i penzioneri ogromne napore da do promena dođe, očekivali su da im ta nova „demokratska vlast“ obezbedi pristojne penzije i dostojanstvenu starost. Međutim, prirodno stvoreni resursi nisu služili da ljudi imaju pristojne plate, da imaju dostupno školstvo i zdravstvo i da imaju dostojanstvenu starost nego su prirodno stvoreni resursi služili da pre svega tajkuni napune svoje džepove, a i njihovi prijatelji koji su 12 godina vodili državu.
To su razlozi zašto su danas penzije toliko male i usudio bih se reći da su mizerne. Međutim, povećanje penzija bez povećanja proizvodnje bi nas dovelo do toga da one ne budu isplaćivane iz realnih izvora, što bi njihove penzije još više obezvredilo. Dužni smo da kažemo građanima da oni koji su pojeli 400.000 radnih mesta su samim tim sve penzije smanjili za 25%. Da nam je tih 400.000 radnih mesta, privreda bi bila daleko moćnija, jer su uglavnom izgubljena radna mesta iz realnog sektora, a time su doprinosi koji su trebali da se sliju u PIO fond bili znatno manji od onoga što bi bili da nije izgubljeno tih 400.000 radnih mesta i time 400.000 doprinosa.
Od miliona i 700.000 ljudi kada dodate još 400.000 među zaposlene onda možete da kažete da država može da podnese i povećanje penzija u znatno većoj meri, najmanje od 20 do 25%. Međutim, mi moramo u sledećem periodu da nadoknadimo to što je u prethodnom periodu pojedeno, a pojedeno je 400.000 radnih mesta, što je prouzrokovalo da penzije budu u najnižem mogućem odnosu na plate u ovih 12 godina.
Danas ceo dan slušamo pridike, ljudi neće da nam oproste greške koje smo sami napravili, i slušamo one koji su najzaslužniji za težak život penzionera, za težak život nezaposlenih koji su ostali bez posla, jer smo u Beogradu imali dvesta i nešto hiljada radnih mesta u proizvodnji, a deset godina kasnije imamo dvadeset i nešto hiljada.
U celoj Srbiji trenutno u proizvodnji radi dvesta i nešto hiljada ljudi i jednostavno u ovom trenutku u ovako zatečenom stanju na žalost te penzije ne mogu da se usklade za veći iznos jer bi to još više dovelo Srbiju u dubiozu. Moramo da nađemo načina za neka nova zaduženja, jer je zemlja već prezadužena, takvu smo je zatekli, da uložimo u proizvodnju i da kroz proizvodnju dođemo i do većih plata i do plata većih u administraciji koja je prevelika za ovaj nivo proizvodnje i ovaj nivo privrede u jednoj zapuštenoj Srbiji i sa nikakvim sistemom koji zatečen 2012. godine. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Aleksandar Radojević.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, ako se bavite medicinom pa radite u ordinaciji, onda imate svakog dana pacijenta, ti pacijenti su najčešće penzioneri, jer oni imaju najviše godina i po difoltu su i najbolesniji, onda vidite i kako hronološki ide njihova propast, kako propadaju godinu za godinom od demokratskih promena na ovamo, tzv. demokratskih promena.
Ako sedite u ordinaciji, onda od 2008. godine imate podatak od pacijenta koji vam uđe u ordinaciju pa kaže – doktore, može li neki jeftiniji lek, dajte molim vas jeftiniji. Onda 2009. godine imate situaciju da pacijenti dođu i kažu – od ta tri leka koja ste napisali, ja sam uzeo jedan. Možemo li jedan da preskočimo ili da zamenimo za neki jeftiniji. Da biste imali situaciju 2010. godine da pacijenti počnu javno da se hvale ispred ordinacije koliko lekova su preskočili, a onda čujete kroz otvorena vrata da nisu mogli ni hranu da obezbede.
Propast pacijenata koji se zovu penzioneri počela je davno, gospodo, davno pre dolaska na vlast ove Vlade, 2007, 2008, 2009. godine, kada su počeli da osiromašuju naglo, da se troše rezerve koje su imali kod sebe.
Odakle su mogli da isplaćuju penzije? Iz prodatih i opljačkanih fabrika? Da li ste skoro prošli kroz dolinu utvara u rakovičkom basenu, da vidite kako izgleda Fabrika „21. maj“, kako izgleda rekord iz Rakovice? Znate li koliko je tamo ljudi radilo? Gde su sada ti ljudi, gde su sada njihove fabrike? Da li ste prošli kroz čačansku industrijsku zonu, da vidite da od 20 fabrika ne radi skoro nijedna, ili u Kruševcu, u „14. oktobru“ ili u Župi? Ko još radi i ko još proizvodi? Umesto da prodajemo proizvode iz tih fabrika koje su proizvodile nešto što se zove nova vrednost, prodavali ste te fabrike, prodavali ste očevinu i dedovinu, nešto što je neko drugi napravio, a vi ste uzeli da prodate da bi živeli 15 dana ili mesec dana i isplaćivali te penzije, a onda je stala proizvodnja. Naravno, kada je stala proizvodnja, nema punjenja budžeta, nema penzija, nema ničega. Gde su vam pare, to ćete vi morati da dokažete ovom narodu.
Da li iz tuđih fabrika, koje ste prodali a rade, da li ste prvo posegli za tim da prodate najprofitabilniju fabriku u ovom delu sveta ili Srbije ili Balkana, „Koka-kolu“, koju su nam ljudi napravili da mi imamo profit, da mi ubiramo profit. Odmah ste pohrlili da je prodate Grcima ili ne znam kome drugom, da prodate pivare koje rade sjajno, ali proizvode profit za neke druge ljude, da prodate cementare koje su ovde obezbeđivale neku nezavisnost, makar ekonomsku, građevinsku. Odmah ste prodali ono najvrednije, a pare ste potrošili. Gde, sa kim, na koga, to ćete vi jednog dana verovatno reći.
Dakle, očevina i dedovina se ne prodaje. Prodaje se ono što ta očevina i dedovina mogu da naprave, da naprave novu vrednost.
Subvencije, odakle subvencije? Od koga ćete još da uzmete, a niste već uzeli? Ko to još ima para viška da se uzme od njega, da se da nekom ko ima manjka? Svi imaju manjak. Ili možda iz fabrika lekova? Nekada je naše zdravstvo bilo potpuno nezavisno, lekovi koje su proizvodile fabrike „Zdravlje“ Leskovac ili „Hemofarm“ Vršac su bili vrlo pristupačni našim ljudima. Sada, posle godina uspešne vlasti, posle ovih 12 godina uspešne vlasti, vlasnici tih fabrika su drugi ljudi. Verovatno će neko drugi, tuđi, postati vlasnik „Galenike“, koju ste tako maestralno vodili do propasti.
Za vašu informaciju, penzioneri koji uzimaju lekove će plaćati svaki lek od četiri do šest puta skuplje nego iz „Galenike“. Tamo su pare koje su penzioneri trebali da primaju. Na tim mestima ste potrošili i prodali očevinu i dedovinu i zato nema dovoljno novca za penzije. Zbog toga se penzije drže pod ovakvom kontrolom. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Gospodine Milivojeviću, po kom osnovu?
(Srđan Milivojević: Replika.)
Nemate pravo na repliku, niko vas nije pomenuo. Ne mogu da vam dam pravo, stvarno niste pomenuti.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović, Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić i Miroslav Petković.
Reč ima Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, nažalost, penzije su u Srbiji male, oko toga smo se svi složili, i tako niske. Ne isplaćuju se iz realnih sredstava. Vi ste predlogom ovog zakona obrazložili da je ovo usklađivanje njihovog rasta sa realnim mogućnostima budžeta Republike Srbije. Dobro, moguće da je to zaista tako i predviđeno.
Meni se sviđa što ste rekli da dugoročno razmišljate, da ste dali predlog za tri godine unapred, da 2015. godine porastu penzije za 1%, isto toliko i 2016. godine, iz dva dela, u aprilu i oktobru, po 0,5%. Biću vrlo kratak. Pošto ste ozbiljno pristupili ovom poslu, recite mi da li imate projekciju koliko će penzioneri u 2015. godini primiti novca na osnovu ovog povećanja? Ako je danas prosečna penzija 25.000 dinara, to znači da će oni dobiti 250 dinara za godinu, dve dana. Da li imate projekciju, kada procveta privreda, kada sve to krene, kada restruktuirate preduzeća, kada otpustite direktore javnih preduzeća koji primaju 10 hiljada evra plate i sve ostalo kad svedete, dajte da znaju, neko je rekao – i moji roditelji su penzioneri, šta moja majka može da očekuje 2015. i 2016. godine, za koliko će joj biti veća penzija na osnovu ovog zakona koji će ovakav nikakav biti usvojen, verovatno večeras, u Narodnoj skupštini?

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Reč ima Momo Čolaković.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, pre svega bih molio, ako hoćete da uvedete red kod drugova socijalista, koji bi takođe trebali da čuju i učestvuju u raspravi, kao koalicioni partneri, ako ništa drugo.
Prvo, moram da izrazim jedno veliko zadovoljstvo za brigu koju iskazuju svi narodni poslanici ovih nekoliko dana, ne samo danas, ne samo sada, u vezi sa penzijama. Postavljam sebi pitanje – zašto je PUPS nastao?
Da je takva briga stvarno bila i da je sada, PUPS ne bi postojao, ne bi mi bili ovde sada. To je tačno. Postavlja se pitanje ovde sa izjavama – da, povećali smo mi penzije, a gde je tu bio PUPS i dr Jovan Krkobabić, gde su bili poslanici PUPS u to vreme? Mogu da vam kažem, da nije nas bilo i dr Jovana Krkobabića, ne bi bilo povećanje penzija.
Drugo, moram takođe da izrazim veliko nezadovoljstvo zbog toga što ne brinemo dovoljno o drugim siromašnim građanima naše države. Samo kažemo – jadni penzioneri. Kažem vam da nisu jadni penzioneri. Oni su dostojanstveni i gordi i ponosni na ono što su stvorili u ovoj državi i zbog toga ih ne treba na taj način ponižavati.
Mi danas imamo 300 hiljada nezbrinute dece koja gladuju, još više porodica i mi smo sada uhvatili samo da imamo jadne penzionere. To mi ne prihvatamo. Takođe, veoma je značajno i bitno da se uhvatimo za cifru od 1.710.452 „glasa“. To je osnovni razlog što pričamo mi danas o penzijama, a ne zato što oni loše žive.
Takođe, mnogo je ovde rečeno i drugih stvari. Danas je bilo vređanja narodnih poslanika iz PUPS, ali o tome nećemo večeras pričati, nego kad ti poslanici budu ovde u klupama, da oni čuju, a ne da izlaju ovde svega i svačega i onda pobegnu iz sale.
To ćemo vratiti, o tome ćemo pričati od nedelje, odnosno od ponedeljka kada budemo o budžetu razgovarali. Neka ovde kaže taj poslanik koji priča o platama poslanika, a ne priča o tome da jedan funkcioner košta ovu državu 1000 penzionerskih primanja, i to iz te poslaničke grupe o kome večeras govorim. Kakav je to odnos, onda jednostavno napusti salu i nema ga ovde. Mi ćemo o tome u ponedeljak početi da razgovaramo. Zbog toga ne mislimo da danas otvaramo tu veliku raspravu, hoćemo da kažemo da nije korektno na način kako su to pojedinci razgovarali, kao su iznosili činjenice.
Na samom kraju da kažem, pošto koristim i vreme poslaničke grupe, molim vas sa velikim nerazumevanjem ovde pojedini poslanici govore. Ne mogu da se složim, jedno je penzijski sistem, a drugo je fond. Mi danas ceo dan ovde slušamo o tome kako fond zloupotrebljava, proneverava, i ne znam ni ja šta radi. Mi smo odgovorni za sistem penzijsko-invalidskog osiguranja zajedno sa Vladom, jer je to politika, a Fond je nešto drugo, realizuje tu politiku. Ako tamo ima problema možemo lako rešiti. Ovde ne možemo oko toga da se složimo.
Ubeđen sam, i obraćam se milionima, milion 710.452 penzionera iz septembra meseca, procenite sami za koga treba glasati, bez obzira na ono za šta se ko ovde u parlamentu zalaže. Ubeđen sam da ono što smo mi promovisali u poslednjih pet godina, ili od kada smo u parlamentu, da je to prepoznatljivo za penzionere i ubeđen sam da će oni na pravi način i priznati.
Očekujemo raspravu u budžetu od ponedeljka i raspravu o tome ko je i na koji način zloupotrebio raspravu u poslednja četiri dana, od ponedeljka, na Odboru za finansije, od utorka u načelnoj raspravi, od juče na Odboru za finansije i danas na plenarnoj sednici, i da mu kažemo šta mi mislimo o tome i ko je u pravu. Zahvaljujem na pažnji.

Gospodine Milivojeviću, po kom osnovu?
Ne, niste vi pomenuti. Pomenuta je nečija druga diskusija, nije vaša.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres po svim amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na treću tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici Dušica Morčev, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčići i zajedno Veroljub Arsić, Zoran Babić, Irena Aleksić, Zoran Antić, prof dr. Marko Atlagić, Nebojša Berić, mr Igor Bečić, dr Branislav Blažić, Zoran Bojanić, Jelena Budimirović, Katica Vijuk, Irena Vujović, prim. Dr Ninoslav Girić, Maja Gojković, Milovan Drecun, Aleksandra Đurović, Milanko Živković, Stefan Zankov, Biljana Ilić Stošić, Milanka Jevtović Vukojičić, Jadranka Joksimović, Bojan Jakovljević, Milanka Karić, Dragomir J. Karić, Oto Kišmarton, dr Milan Knežević, Milan Kovačević, Radmilo Kostić, Miodrag Linta, Saša Maksimović, Mirjana Marjanović, Vesna Marković, Jelena Mijatović, dr Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Ljubica Mrdaković, Todorović, Mujo Muković, Dušica Nikolić, Miodrag Nikolić, Dragan Nikolić, Jasmina Obradović, Marija Obradović, Biljana Pantić Pilja, Slobodan Perić, prof. Dr Mileta Poskurica, Zoran Pralica, Tanja Radovanović, dr Aleksandar Radojević, Katarina Rakić, Marijan Rističević, Radovan Raičević, Vesna Rakonjac, Mile Spirovski, dr Nebojša Stefanović, Momir Stojanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Željko Sušec, Dragan Todorović, dr Aleksandra Tomić, Dragan Tomić, Vučeta Tošković, Vladimir Cvijan, Dragan Čolić, Srđan Šajn i Dragan Šormaz.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno 65 poslanika poslaničke grupe SNS.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres po amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENA I DOPUNAMA ZAKONA O DUVANU
Primili ste amandmane koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Đorđe Stojšić.
Primili ste izveštaje Odbra za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbra za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni preteres, sagasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Stojšić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno neću glasati za ovaj amandman, ali i dalje koristim priliku da kažem da bez obzira što ću glasati u zakonu u celini, mislim da ovim zakonom, a posebno ovim amandmanom ne bi rešili pitanje šverca duvana. Pozdravljam nameru predlagača da se švercu, pre svega, sirovog duvana, a bogami i gotovih proizvoda stane na put.
Ovaj zakon pre svega se stara da se semenska roba ne nabavlja na crno, da se proizvođači sirovog duvana registruju, odnosno da imaju ugovore sa ovlašćenim prerađivačima duvana, da oni vode registar itd. Kao nekadašnji uzgajivač duvana mogu vam reći da se ta biljka veoma lako može zloupotrebiti. Na velikim površinama ljudi seju duvan i uzgajivači duvana ga nikada ne beru do vrha. Dakle, vrlo je lako nabaviti seme, a vrlo je lako i neupotrebljeni, neubrani deo listova odneti kući, osušiti i na određen način pustiti nelegalno na tržište.
Naš osnovni problem je bio bivši ministar finansija. Dostavio sam vam njegovu akciznu politiku i njegovu i prethodnih ministara i kako su nerezonski povećavali akcize, posebno na najjeftinije cigarete. Došli smo u situaciju da te najjeftinije cigarete jednostavno nestanu sa tržišta i da na takav način se snabdevaju na pijacama. Dakle, da taj deo najjeftinijih cigareta izađe na crno tržište.
Nadam se, a doneo sam vam tabelu koja sasvim regularna i ispravna i koja od 2008. godine prezentira i akciznu politiku i rezultate. Danas smo došli u poziciju da od prošlogodišnjih milijardu i sto pedeset miliona kutija na regularnom tržištu mi prodajemo jedva 720 miliona kutija. Tako da smo izgubili sa tržišta 400 miliona kutija. Ukoliko se ne vratimo na staru akciznu politiku, ukoliko najjeftinije cigarete ne budu dostupne građanima, bojim se da samo ovim izmenama i dopunama Zakona o duvanu nećemo uspeti da sredimo to tržište, odnosno da sprečimo šverc duvana, jer će se ljudi i dalje snalaziti kako mogu s obzirom da nam je akcizna politika bivšeg ministra dovela veliki deo duvana na crno tržište.
Naravno, neću glasati za ovaj amandman. Zakon ću podržati, ali kao uzgajivač duvana, kao neko ko se razume u cigarete, kao neko ko je od 2000. do 2003. godine radio na sprečavanju šverca, moram reći da se sve okrenulo i da su jednostavno povećanjem, nenormalnim povećanjem akciza na najjeftinije cigarete taj deo cigarete izgurali na crno tržište i da se to neće sprečiti sve dok ne korigujemo akciznu politiku na kojoj sam zamerio i bivšem ministru kada smo je ovde utvrđivali. Onda smo došli u situaciju da od prošlogodišnjih 549 miliona kutija za šest meseci, ove godine prodamo nešto više od 350 miliona kutija i da na takav način izgubimo preko 150 miliona eura u budžetu. Zahvaljujem.