Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda mi da se percepcija kod ljudi promeni jesu li na vlasti ili opoziciji, barem kod nekih. Kod nas iz SNS ta je percepcija uvek ista i ono što obećavamo, ispunjavamo onako kako možemo i znamo.
Slažem se da je ovih 2% jako nepopularna mera, ali bih samo da podsetim tog čuvenog finansijskog maga da je 2001. godine uveo porez na mleko, pa je uveo porez na meso, pa je uveo porez na hleb, pa je uveo porez na poljoprivredni repromaterijal, pa je tada dobio jedan čuveni nadimak. Tada mu nije padalo na pamet da su hleb, meso, mleko, socijalne kategorije, a od tad se to zvao porez na promet robe i usluga, pa je imao stopu 10% i 20%. Ovaj je bio malo smanjio na 5%, pa je kasnije podizao, a onda kada su im trebali glasovi ukinuo je taj porez, ali već je bilo kasno, izgubili su izbore. Finansijski mag koji je uveo porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara. I automobile. Evo, i na „juga“. Znači, to je taj porez. Danas automobil nije više statusni simbol, nego deo normalnog civilizovanog društva, ali i na to je uvodio poreze. Onda je to ukinuo. Onda je došla nova Vlada. Ta nova vlada je sve te poreze vratila 2004. godine, i tako u krug.
Jedno pitanje se uvek postavlja – a šta se radilo sa tim novcem koji je dobijan od poreza? I niko, ko god je bio na vlasti, neće iskreno da kaže da smo dobro vladali ne biste morali da plaćate još 2%, nego ovi hoće narodu da oderu kožu s leđa.
U koju kategoriju spadaju lica koja su proteklih, od 2008. do 2012. godine izgubila posao? U koju njih kategoriju da svrstavamo? U koju kategoriju da svrstavamo zaposlene u preduzećima u restrukturiranju kojima raznorazne vlade za 12 godina nisu našle strateškog partnera? U koju kategoriju spadaju ti radnici koji su imali nesposobno rukovodstvo da bude na tržištu, kojima su prethodne vlade davale masne plate iz budžeta i poreza i 2% i 6% i 10% i 20%, dok radnici nisu radili ništa ne zato što su bezobrazni, nego zato što im njihov direktor nije našao posao? Sada imamo ovo što imamo.
Nije ovo najsrećnije rešenje, ali neka mi neko kaže šta je alternativa, šta bi drugo uradio? Da povećamo zaduženost? Koje troškove da smanjimo? Vi znate i sami da budžet Republike Srbije ima najmanja diskreciona prava u Evropi, da najveći deo budžeta ide na fiksne troškove, da ide na fondove. Više od pola ide na fondove zdravstvene zaštite i penzijskog osiguranja. Ono što preostane ide na plaćanje dugova koje su ranije čudotvorci napravili. Pa ono, šta preostane to je za Vladu. Ja vam kažem – lepo.
Molim vas, mi vaše rezultate nećemo da prisvajamo. Ne pada nam na pamet. To su najgori rezultati u istoriji Srbije. Milion nezaposlenih. Nemojte ni vi naše. Mi se ponosimo s tim što je dinar, koliko toliko, stabilizovan na tržištu. Ponosimo se s tim što je inflacija manja od 4%, što je pre godinu i po dana bila utopija. Ponosni smo na to što smo smanjili stopu kriminaliteta u društvu uopšte, a pogotovo u javnim ustanovama. Ponosni smo i na to što će lopuže koje su krale iz robnih rezervi, a svi su ćutali, konačno da odgovaraju pred zakonom. Niko se tad nije pobunio što se to dešava, zato što je ovo društvo sistematski uništavano. Niko sad više nije kriv što iz budžeta moramo da platimo sudije koje su…
(Predsedavajuća: Istrošeno vreme poslaničke grupe.)
… Ja govorim o amandmanu. Ne sekirajte se, mi iz SNS imamo dovoljno vremena, a nekima drugima vreme brzo protiče i ističe. Šta da radimo.
Niko se nije bunio tada zašto se iz budžeta plaćaju sudije koje ne sude, a ne sude zato što…
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, isteklo je vreme poslaničke grupe.)
Mogu da pričam od vremena poslaničke grupe.
(Predsedavajuća: Potrošeno je vreme poslaničke grupe, sve vreme pokušavam to da vam kažem.)
Potrošeno je vreme?
Po amandmanu i završavam. Znači, nije taj problem šta je sa 2%, nego je problem kako da se napravi šteta koju je Vlada Mirka Cvetkovića napravila.