Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Stefanoviću, uvaženi predstavnici MUP-a Republike Srbije, iako sam bio nosilac značke „Primeran vojnik“ kada sam služio JNA 1985. i 1986. godine i iako sam bio u pešadiji i zadužio automatsku pušku i bio dobar strelac i bavio se sportskim streljaštvom, moram da priznam da nisam neki veliki pobornik nošenja i korišćenja oružja.
Uvek sam se zalagao za to da se više koristi snaga argumenata a ne argumenti snage. Smatram da glavno oružje svakog čoveka treba da budu pre svega njegov um, njegovi postupci, reči koje izgovara. Uvek mi je bila bliska rečenica iz Svetog pisma da mačeve treba pretopiti u plugove. Ali, naravno da razumem potrebu da se oružje koristi racionalno, i to pre svega u svrhu samoodbrane i iz nekih drugih razloga, kao što su kolekcionarstvo ili neki sportski motivi.
Poslanička grupa SPO-DHSS, kojoj pripadam, svesna je potrebe da se uredi ova veoma značajna oblast nabavljanja, posedovanja, nošenja i korišćenja oružja i municije i smatramo da je pred nama veoma dobar predlog zakona. Zbog toga sve pohvale onima koji su učestvovali u njegovoj pripremi, a pre svega ministru Stefanoviću.
Smatramo da ćemo primenom ovog zakona svi mi, građani Republike Srbije, da budemo bezbedniji, jer će oružje koje se do sada u velikom obimu nelegalno nalazilo u rukama ljudi koji imaju dosijee i koji su imali zdravstvene probleme ili su to oružje zloupotrebljavali prestati da se na dosadašnji način koristi.
To je veoma značajno i ja ću podsetiti na određene zloupotrebe zbog nedorečenosti prethodnih zakona, zbog zloupotreba odredbi tih zakona. Recimo, u proteklih 25 godina članovi i pristalice SPO, čiji sam ja član, bili su meta onih koji su najčešće nelegalno posedovalo oružje, koju su ga potezali na svoje političke i ideološke neistomišljenike.
Podsetiću da je uoči prvih višestranačkih izbora 1990. godine, u noći između 5. i 6. decembra, u selu Dubnica kod Vranja ubijen član SPO Slobodan Ivanović. Evo, Dragan Nikolić, advokat iz Vranja može da posvedoči da je ubijen nevin čovek koji je učestvovao u izbornoj kampanji, koji je lepio plakat, da je njegov ubica zloupotrebio tu činjenicu i nevinog čoveka liši života.
I 9. marta u vreme održavanja demonstracija za slobodu medija, koju je organizovao SPO, u ulici Kneza Miloša kod restorana „London“ hitcem iz pištolja ubijen je simpatizer SPO mladić Branivoje Milinović, koji nikoga nije ugrožavao, a do današnjeg dana nisu otkriveni ljudi koji su pucali u njegovom pravcu, nije otkriven, ni procesuiran, ni kažnjen onaj koji je počinio to ubistvo ovog mladića.
Još jedan simpatizer SPO, a radi se o pripadniku MUP Miloradu Nikoliću, ubijen je 1. juna 1993. godine na stepeništu zdanja u kojem se mi nalazimo. Ni taj egzekutor nije nikada pronađen i kažnjen, a više puta smo zahtevali da se to učini. Tada su bile organizovane demonstracije zbog nasilja nad jednim poslanikom SPO upravo u ovoj zgradi u kojoj se mi nalazimo.
I 24. decembra 1996. godine desilo se jedno teško krivično delo. Tada je bio organizovan tzv. kontra miting u to vreme vladajuće partije, pa je u glavnoj beogradskoj ulici u Knez Mihajlovoj, ispred sedišta SPO, teško ranjen član SPO Ivica Lazović. Ivica Lazović je srećom preživeo, ali ostao je trajni, doživotni invalid, teško hendikepiran, porodičan čovek. Njega je hicem iz pištolja pogodio iz neposredne blizine u glavu s leđa Živko Sandić, koji je u to vreme bio funkcioner SPS iz Vrbasa.
Treba li da podsećam i na to da je iz vatrenog oružja pucano i predsednika SPO Vuka Draškovića, da se to dogodilo 15. juna 2000. godine u Budvi, da je Drašković tada pogođen kuršumima u glavu, da je takođe imao sreću da preživi, ali je to bio klasičan primer državnog terorizma, jer je lider opozicije u to vreme bio meta? Sve je to bilo učinjeno po naređenju tadašnjeg državnog vrha kako bi Vuk Drašković bio uklonjen sa životne i sa političke scene, jer je bio politička konkurencija Slobodanu Miloševiću i njegovom režimu.
Želim da verujem da će primenom ovog zakona da budu onemogućeni i sprečeni ovakvi i slični slučajevi, da se više neće dešavati da nevini ljudi stradaju, da budu predmet napada samo zato što su mislili drugačije ili što su se politički angažovali.
Mi ćemo, govorim u ime poslanica i poslanika DHSS i SPO, da podržimo ovaj zakon zato što će njime biti stvorene olakšice za sve one kojima je oružje zaista potrebno, koji ga upotrebljavaju korisno i savesno. Tako će biti omogućen, što je dobro rešenje, povlašćen status registrovanim sportskim strelcima i kolekcionarima. Oni se, kao što je ministar istakao, oslobađaju od obuke, imaju mogućnost spravljanja municije, olakšava im se nabavka istog tog oružja i municije za potrebe kolekcionara, ukida se za sve vlasnike oružja ograničenje količine municije koju mogu da nabave, što je u skladu sa uporednim rešenjima u, pre svega, evropskom zakonodavstvu.
Dakle, ovaj zakon o kojem danas razgovaramo na detaljan način razrađuje nabavljanje, korišćenje, nošenje, čuvanje i ostale radnje vezane za oružje i municiju od strane i fizičkih i pravnih lica. Zakon je, što posebno pozdravljamo, kako onih specifičnosti koje su karakteristične za našu zemlju, za ovo podneblje, tako i rešenja koja su se pokazala zaista dobrim u uporednom pravu, pre svega u zakonodavstvu zemalja EU.
Ono što želimo da pohvalimo, da istaknemo jeste da se do ovog Predloga zakona došlo tako što je nacrt bio na javnoj raspravi u većem broju gradova Srbije, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Pančevu i drugim mestima, tako da su zainteresovani mogli da daju svoje predloge, svoje primedbe i u okviru postupka pripreme ovog zakona kojim se uređuje oblast posedovanja, nošenja oružja. MUP u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom za oružje su tada omogućili da mnogobrojni učesnici, predstavnici relevantnih državnih organa, nevladin sektor, eminentni stručnjaci, predstavnici sportskih i lovačkih saveza daju veoma korisne sugestije i primedbe koje su ugrađene u odredbe zakona.
Inače, problem zloupotrebe oružja i municije je izražen u našem društvu i zaista je zabrinjavajući podataka koji se navodi u obrazloženju, da se u posedu građana nalazi između dve i čak 900.000 komada ilegalno posedovanog oružja.
Mi znamo kakva je tradicija na ovim prostorima vezana za oružje. Svesni smo činjenice da smo prošli kroz ratna zbivanja 90-tih godina prošlog veka, da je postojao osećaj nebezbednosti, da je postojalo neuređeno zakonodavstvo. Svedoci smo da se često otkrivaju čitavi arsenali nelegalno posedovanog oružja. U Engleskoj postoji samo jedan fudbalski klub „Arsenal“, a kod nas čak i neka navijačka udruženja poseduju prave arsenale oružja. Svedoci smo da se u policijskim akcijama pronalaze ne samo pištolji, već i tzv. duge cevi, mitraljezi, eksploziv bombe, pa čak i minobacači i ručni i raketni bacači.
Smatramo da će usvajanjem i primenom ovog zakona biti omogućena efikasna kontrola posedovanja prometa oružja, da će se sprečiti dosadašnje zloupotrebe i da će, ono što je najvažnije, biti povećana bezbednost građana Srbije. Posebno su dobra ona rešenja koja se odnose na pooštravanje uslova za posedovanje oružja, u čemu je ministar veoma dobro i argumentovano govorio. Naveo je koja su to ograničenja uvedena za dobijanje oružja, koja se odnose na zdravstvenu sposobnost, na opravdane razloge koje može MUP da procenjuje kada smatra da bi vlasnik oružja mogao da zloupotrebi.
Naravno da je dobro rešenje i to što zakon predviđa izdavanje oružanog lista kao biometrijskog dokumenta.
Vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, želim da istaknem da će poslanice i poslanici DHSS i SPO da podrže svojim glasovima usvajanje i ovog zakona, jer je njime predviđeno povećanje stepena bezbednosti, efikasnija kontrola objekata javne namene, prvenstveno ugostiteljskih i objekata u kojima se okuplja veći broj ljudi, a u skladu sa dobro poznatom inicijativom u našoj javnosti, nazvanoj „Tamarin zakon“, jer smatramo da izmene ovog zakona uvode odredbe za povećanje bezbednosti posetilaca javnih objekata, pre svega dece, omladine, ali i svih građana Srbije koji se nalaze u takvim objektima, jer po odredbama ovog zakona ni jedan javni objekat glavne namene ne može da bude registrovan ako ne budu dostavljeni dokazi da je urađena protivpožarna zaštita.
Predložena zakonska rešenja omogućavaju da objekat bude otvoren tek pošto budu pribavljeni svi potrebni sertifikati, dokumenti, saglasnosti, dozvole, a ne da se tek naknadno obezbeđuje protivpožarna zaštita.
Novina u zakonu je ograničenje broja ljudi u objektima po kvadratnom metru prostora, dakle, ukoliko u objektu bude više ljudi od dozvoljenog broja, odgovornost snosi vlasnik, odnosno zakupac takvog lokala.
Dobro rešenje je što će putevi za evakuaciju, prema ovim predloženim odredbama, da budu obavezni, što će morati da budu izrađeni od nezapaljivih materijala. Dakle, u svakom objektu mora će da budu ugrađeni sistemi za alarmiranje, za dojavu požara, za brzo reagovanje u takvim slučajevima.
Mi verujemo iskreno da će zakon da bude prekretnica u bezbednosti u ovoj oblasti i da će inspektori savesno, prema odredbama zakona, da postupaju i da zabrane rad lokala koji ne ispunjavaju ove propisane, stroge, ali potrebne, neophodne uslove. Zaista, sve pohvale MUP-u, kao predlagaču ovih zakonskih izmena. Čekalo se izvesno vreme, ali je dobro, konačno, što ste sve učinili da se on nađe pred nama poslanicima i verujem da će biti usvojen.
Što se tiče potvrđivanja ovih međunarodnih sporazuma, takođe pohvale za to što je set ovih predloga došao na potvrđivanje u relativno kratkom vremenskom roku posle potpisivanja i što su uopšte takvi sporazumi zaključeni, bilo da se radi o bilateralnim ili multilateralnim.
Osvrnuo bih se samo na ove sporazume koji se odnose na otvaranje graničnih prelaza prema Rumuniji. Ti prelazi su već otvoreni, kao što je ministar rekao, 8. novembra, u prisustvu predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova dve države, Aleksandra Vučića i Viktora Ponte, od nemerljivog značaja za ljude koji žive sa obe strane granice, posebno u Banatu, u AP Vojvodina i u rumunskim županijama Timiš, Karoš Temerin, je od ogromnog značaja što će ovi prelazi da omoguće mnogo veći promet roba i usluga nego što je to bio dosada slučaj. To će doprineti razvoju ovih pograničnih krajeva koji, nažalost, već izvesno vreme stagniraju. To će podstaći investicije, s obzirom i na činjenicu da je Rumunija 2007. godine ušla u EU, da je članica EU i da su tamo prisutni strani investitori koji će sada sigurno u većoj meri doći i u Srbiju, da je Rumunija u NATO-u čitavu jednu deceniju.
Mi imamo najdužu kopnenu, ali i rečnu granicu od svih suseda, upravo sa Rumunijom. Ta granica je dugačka preko 400 kilometara. To sve ukazuje da je bilo potrebno da se ovi prelazi kod mesta sa naše strane Nakovo, Jaša Tomić i Vrbica, otvore. To je značajno i za nacionalne manjine sa obe strane. Odavno su Srbi iz Rumunije, ali i pripadnici rumunske nacionalne manjine u našoj zemlji predlagali upravo ovakva rešenja. Siguran sam da će ovo doprineti i dobijanju, kao što ste pomenuli, značajnijih sredstava iz, IPA fondova EU i da će omogućiti otvaranje ovih prelaza, da ljudi sa jedne strane granice žive, sa druge da rade ili da se leče, školuju. Već i sada imamo slučajeve da ljudi žive sa jedne strane granice, a da rade u drugoj državi, što će tek biti izraženo posle otvaranja ovih i nekih drugih graničnih prelaza.
Evo, još jednom, zbog svega navedenog, sve pohvale u ime DHSS-SPO MUP-u, ministru Stefanoviću kao predlagaču ovih zakona i zakonskih izmena. Dakle, ovi zakoni su izvesno vreme čekali, ali će biti uskoro usvojeni. Oni su veoma važni, jer sadrže rešenja koja je sam život nametnuo, odnosno nedostaci i propusti prethodnih rešenja. Verujem da će ovi zakoni, pre svega ova prva dva koji se odnose na municiju, oružje i zaštitu od požara, da doprinesu da budu spaseni mnogi životi, što je najvažnije, zdravlje ljudi, integritet ljudi, ali i imovina. To jeste i osnovna svrha rada kako izvršne vlasti, koju vi predstavljate, tako i nas poslanika, koji se nalazimo u ovom zakonodavnom domu. Hvala.