Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.10.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Kazao sam da je povređeno dostojanstvo, jer je rečeno da ja lažem… (Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poslaniče, molim da me poštujete.
(Marijan Rističević, s mesta: Ne tražim da se glasa.)
Znači, dok ste govorili o članu 103. i povredi u smislu da sam trebala da mu oduzmem dve minute, nemam od čega da oduzmem. Iskoristio je pet minuta i nemam odakle da mu uzmem. Jedino da mu zabranim replike, a to bi bilo nešto inovativno. Kada ste krenuli u repliciranje, morala sam da reagujem. Ovako ili onako, moja uloga je takva da istrpim sve. Šta da radim? Niko nije savršen, pa ni ja.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić, a neka se pripremi narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.
...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Zahvaljujem predsednice.
Poštovani ministri, uvažene kolege poslanici, slušajući današnju diskusiju došao sam do nekoliko zaključaka u odnosu na ono što smo govorili od ranog jutra kada je otvorena ova rasprava.
Pre svega, ako govorimo o ekonomiji, odnosno kreditnim zaduženjima koja su bila na dnevnom redu i uz uvažavanje načina na koji je ministar Vujović danas to obrazlagao na jedan normalan, korektan i kulturan način, ja moram da kažem se on istinski trudio da pokaže ekonomske rezultate Vlade Republike Srbije u periodu od 2014. godine do danas, od kad je na njenom čelu Aleksandar Vučić. Što znači da Vlada od 2012. godine na čijem čelu je bio gospodin Dačić, nije postigla tako dobre rezultate, ali to nije opravdanje zato što su isti koalicioni partneri i tada je stranka Aleksandra Vučića bila dominantna u toj Vladi.
Takođe, došao sam do zaključaka da kredit koji sada uzimamo ne uzima se za refinansiranje skupih kredita, već se njegova tačna namena ne zna. Takođe, da nemamo strukturu trošenja ni za ovaj kredit, niti smo imali za kredit koji smo već uzeli od milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata i da izveštaj o budžetu nije dostavljen poslanicima i izveštaj o trošenju tog kredita, zato što to nisu radile ni neke ranije vlade. Pa, ako oni to nisu radili dobro, zašto vi ne ispravite tu grešku i pokažite da to može da se radi drugačije, i naravno da kontrolno telo za trošenje sredstava kredita nije ni formirano niti se kada bavilo tim poslom.
Što se tiče ukupne ekonomske situacije, ja ću vam, gospodine Vujoviću, reći nekoliko stvari, a to je da se ekonomija jedne zemlje ogleda i u indeksu ekonomske snage. Na osnovu nekih analiza, po indeksu ekonomske snage, Republika Srbija se nalazi na začelju u regionu po sledećim parametrima, parametri, dakle, po osnovu ukupnog rasta bruto domaćeg proizvoda, procenjenoj stopi rasta BDP-a, zatim prosečnoj neto plati, realnom rastu zarada inflacija i stopi nezaposlenosti javnom i spoljnom dugu i saldu platnog bilansa. Na osnovu tih parametara, u regionu je Srbija na poslednjem mestu. Albanija, na primer, je prva po ukupnom rastu BDP-a, zatim Crna Gora će biti rekorder po rastu BDP-a, i da sada ne nabrajam Rumuniju, Bugarsku i sve ove ostale.
Ali, jako je važno reći da je Srbija po rastu potrošačkih cena takođe najgora u regionu. Sada, vaša makro-ekonomska analiza i objašnjenja koja ste izneli, ja to uvažavam, dakle, i odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama i svemu ostalom, ali moram vam reći da je život dole mnogo niži. Ja vas molim, da kad govorimo o stanju u Srbiji, siđete među narod, među građane i vidite danas kako žive oni.
Danas je prosečna plata u Republici Srbiji, na osnovu podataka Zavoda za statistiku 367 evra. Samo Makedonija u regionu za pet evra ima nižu od nas. Paralelno sa time, potrošačka korpa je negde oko 500 evra. Dakle, našim građanima fali 130 evra na nivou meseca, gospodine Vujoviću, da bi mogli da normalno žive.
Takođe, ukoliko pogledamo način na koji je smanjen deficit, odnosno da je uzimano od građana, stanovništva i privrede da bismo ga smanjili, nama to nije bilo dovoljno i uzimamo još cirka milijardu evra kako bismo mogli da i dalje nastavimo sa stabilizovanjem i fiskalnom konsolidacijom naše zemlje. Znači, to o čemu sada smo mogli da slušamo proteklih nekoliko meseci o velikim uštedama, ekonomskim rezultatima, suficitu u prvih sedam meseci, kada to pogledamo u jednoj široj slici i kako se danas živi u Srbiji, tu još uvek nema nikakvih rezultata izuzev podataka da se povećava broj apsolutno siromašnog stanovništva u Republici Srbiji, a da ukupna nezaposlenost, ukoliko pogledamo u apsolutnom iznosu je u odnosu na 2015. godinu, odnosno 2014. godinu, smanjena za svega 17 hiljada ljudi. Ali, ako pogledamo da je 58 hiljada radno sposobnih ljudi napustilo Srbiju u 2015. godini, to daje odgovor koliko smo ljudi realno zaposlili.
E, sada, što se tiče ove druge teme, odnosno što se tiče Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, dok mi ovde danas govorimo o tome da li je danas ratifikacija tog sporazuma još jedan korak u priznavanju nezavisnosti Kosova, neki mediji su pre nekoliko sati objavili jednu vest. Dobro je što je tu i ministar Dačić, a to je da Priština je danas poslala dopis gde traži garancije EU da će članstvo Srbije u EU biti uslovljeno priznavanjem države Kosovo i onemogućavanjem Srbije da spreči Kosovo u učlanjenju u različite međunarodne organizacije. Dakle, videli smo da se taj medij pozvao na izvor iz Vlade.
Ono što mene zanima. sve vreme, svih ovih četiri godine slušamo deklarativno zalaganje, odnosno za nepriznavanje Kosova, paralelno sa time Vlada i poslanici ovog parlamenta učestvuju u dijalogu sa poslanicima parlamenta Kosova. Dakle, mi moramo da znamo šta je istina. Da li smo Kosovo priznali kao državu ili nismo? I šta je dogovoreno u Briselu i šta je potpisano?
Još jedan rečenica i završavam. Gospodin Dačić je maločas rekao – mi smo se bar borili za Kosovo. Ja sam to mogao da shvatim i na način kao da je ono izgubljeno, jer je takvim tonom to rekao da se barem borio za razliku od nekih drugih. Svi mi imamo obavezu da se borimo za Kosovo, ono je deo teritorije Republike Srbije.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, potrošili ste vreme od poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Vujić Obradović, da li je tu? Jeste.
...
Jedinstvena Srbija

Jelena Vujić-Obradović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, na samom početku, a kao govornik ispred poslaničke grupe JS reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće sve predloge Vlade koji su danas na dnevnom redu Skupštine, a koje je Vlada uputila Skupštini na odlučivanje. Dakle, radi se o zakonima koji ratifikuju međunarodne sporazume.
Tačka po kojoj sam se danas javila jeste veoma značajna za privredu naše zemlje, ali isto tako i za privredu opštine i gradova, a to je Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora „Apeksa“, zajma za mala i srednja preduzeća i druge prioritete iz grupe 3B za preduzetnike i lokalne samouprave, koje je Vlada podnela Skupštini na odlučivanje po hitnom postupku, a koji su zaključeni između Republike Srbije, Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije.
Obrazložiću i zašto ćemo podržati ovaj zakon. Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku proizilaze iz činjenice, pre svega da ne treba izaći iz kontinuiteta i da je povlačenje sredstava za finansiranje projekata malih i srednjih preduzeća i druge prioritete uslovljeno stupanjem na snagu Zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora. Preduzetništvo je budućnost naše zemlje. Kredit koji je potpisan sa Evropskom investicionom bankom je sa gledišta ekonomije apsolutno opravdan.
Ova vrsta zajma po povoljnim kamatnim stopama i dugoročnim rokom otplate jeste prioritet za mala i srednja preduzeća, ali i za lokalne samouprave, jer na taj način otvaraju se nova radna mesta, stvara se jači privredni ambijent za dugoročan period, jača se ekonomija i društvo. Nama iz JS jedan od prioriteta jeste zapošljavanje i nova radna mesta.
Ovakav vid zajma jeste nešto što je u ovom trenutku najvažnije za Republiku Srbiju, jer se radi o povoljnijem zaduživanju i podsticanju preduzetništva koje mora da bude jedno od najvažnijih strateških ciljeva Republike Srbije i koji mora da nastavi svoj kontinuitet.
U Srbiji ima oko 350 hiljada, po statistici, malih i srednjih preduzeća koja su aktivna, koja zapošljavaju oko 850 hiljada ljudi i imaju potencijal da budu okosnica rasta privrede. Interes Vlade i svih građana Srbije koje predstavljamo, jeste da mala i srednja preduzeća dobro posluju i da budu jaka.
Treba napomenuti da strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća od 2015. godine do 2020. godine predviđeno je otvaranje oko 100 hiljada novih radnih mesta, a da se uvažavanjem značaja malih i srednjih preduzeća može samo konkretnim i strateškim potezima države i dobijanjem zajmova po povoljnijim kamatnim stopama, kreditima povoljnijim za preduzetnike bitno uticati na privredni rast, preporod zemlje, kao i suficit u budžetu.
Kao primer dobre prakse, navela bih grad Jagodinu koji je prepoznao značaj privrede i privrednika, značaj dovođenja investitora, značaj povoljnih zajmova. Dajući podršku malim i srednjim preduzećima, bitno podržavaju privredni i ekonomski infrastrukturni razvoj grada i zemlje u globalu, jer bez privredno jakih gradova nema ni privredno jake zemlje.
Grad Jagodina je inače doživeo munjevit ekonomsko-infrastrukturni razvoj u kome je pored gigantskih fabrika prisutan i veliki broj privatnih preduzeća, malih i srednjih preduzeća, koje grad Jagodina podržava kroz razvojne podsticajne fondove. Treba napomenuti da Jagodina prednjači u zapošljavanju i borbi za svako novo radno mesto, kao i suficitom u budžetu, jakom industrijom. U jagodinsko-industrijskoj zoni otvoreno je zadnjih desetak godina oko desetinu fabrika, a pomenula bih samo neke „Aunde“, „Vibak“, „Mobil grup“ i druge. Nastavljena je i strategija otvaranja novih fabrika i dovođenja novih investitora u budućem periodu. Sve to upotpunjuje privredni razvoj grada, ali sa druge strane i naše zemlje.
Međutim, sa druge strane, navešću primer i manjih gradova i opština, fondova i agencija koje u tim gradovima posluju, s obzirom da dolazim iz jedne manje opštine iz Aleksandrovca, jednog poznatog voćarsko-vinogradarskog područja, gde ovi fondovi nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni.
Treba reći, a evo ja bih se obratila i iskoristila bih priliku današnjih naših gostiju i ministara, da malo više pažnje u budućem periodu obrate i na ove manje gradove, s obzirom da fondove sa manjim kamatnim stopama mogu koriste u tim manjim gradovima samo veći giganti, a za mnoga mala i srednja preduzeća ovi fondovi maltene uopšte nisu dostupni i nikada ih nisu ni koristili.
Koristili su druge pozajmice iz fondova za razvoj, fondova iz poljoprivrede, Razvojne agencije, ali ta sredstva dobijaju se tek nakon završene investicije gde im se vraća oko 40 do 50% troškova od cene bez PDV-a. Svi znamo da su to najpovoljniji krediti u odnosu na kredite koje nudi „Apeks zajam“.
Ekonomisti smatraju da su mala i srednja preduzeća razvojna šansa Srbije i mi se sa tim slažemo. Kako bismo sprečili tendenciju da se mala i srednja preduzeća više zatvaraju nego otvaraju neophodno je da država izdvoji što više sredstava za njihovo dugoročno finansiranje i zajmove po povoljnijim kamatnim stopama.
Od sredine 2002. godine Evropska investiciona banka je Republici Srbiji odobrila pet „Apeks zajmova za mala i srednja preduzeća“, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalnu samoupravu.
Sredstva prva četiri zajma u iznosu od 565.000 evra u potpunosti su iskorišćena za realizaciju 630 kredita, a po tom osnovu planirano je i otvaranje oko 7.000 radnih mesta ili tačnije kako se tada navelo 6.920 radnih mesta, što je pozitivna strana ovih kredita i svrsishodna.
Ovaj peti „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća“ i druge prioritete, Evropska investiciona banka odobrila je u ukupnom iznosu od 500 miliona evra, što je veoma bitno da znaju…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala. Vreme ste potrošili.
Zahvaljujem poslanici.
Reč ima Gorica Gajić.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić

Poslanički klub Demokratska stranka Srbije
Hvala gospođo predsednice.
Uvaženi ministri i saradnici, koleginice i kolege poslanici, nažalost mi smo ovom objedinjenom raspravom sebi uskratili znatno vreme da razgovaramo i argumentovano potkrepimo svih ovih pet zajmova, jer se Srbija ovim zajmovima zadužuje za milijardu dolara i 244 miliona evra, tako da nama ostaje da u kratkom vremenskom periodu samo se u tezama dotaknemo pojedinih zajmova koji su ovde objedinjeni.
Samo kratko ću da se osvrnem na ovaj zajam od Fonda iz Abu Dabija. Kažete da je ovaj zajam milijardu evra, da će milijarda dolara uglavnom biti potrošena za finansijsku podršku budžeta. Na primedbu mnogi poslanika ovde da treba da znamo za koje će se namene tačno potrošiti ova milijarda, jer ne znamo za koje se tačno namene potrošila i prethodna milijarda, vi ste uglavnom gospodine ministre obrazložili da će dobar deo ovog kredita biti potrošen i da se vrate znatno skuplji zajmovi i krediti do sada uzeti. Koliko će od ovih para ostati i to ste lepo obrazložili kada se bude pravio programski budžet ostati za realne kapitalne investicije koje će biti osnov za ekonomski razvoj Srbije, to ćemo tek videti do 2021. godine.
Ovde ću samo kratko da vam skrenem pažnju na član 4. tačku 3) ovog Predloga zakona – šta je zaloga za ovaj zajam jer se kaže da nikakav spoljni dug nema prioritet u odnosu na zajam po osnovu zaloge nad imovinom zajmoprimca. Tako da mnogo treba da vodimo računa da ako ne budemo u prilici da vratimo ovaj kredit, čime ćemo ga vraćati? Da li zemljištem, da li vodom, da li zemljom, da li banjama? To je vrlo bitno pitanje o kome treba da razgovaramo ili možda našom kompanijom?
Skrenuću vam pažnju i da je ovo privatni fond. Verovatno je to jedan široki aranžman vezan i za „Beograd na vodi“ i za „Er Srbiju“ i za kupovinu zemljišta koji će se proširiti na ko zna koje još bogatstvo Srbije koje će doći ovde, vaši prijatelji iz Arapskih Emirata da pokupuju.
Zašto u ugovoru ne stoji valuta dolar ako stalno spominjemo da je to milijarda dolara, nego stoji dirham? Vi kažete da nema bojazni zbog stabilnosti njihove valute koja je godinama unazad stabilna, nema bojazni da će nam se ovaj kredit, odnosno glavnica ovog kredita kroz vreme kada treba da počnemo da ga vraćamo znatno povećati.
Prosto navodim napomenu da pitanje koliko će biti stabilna njihova valuta i vi najbolje znate od čega sva ta stabilnost zavisi. Kod ovog zajma na još nešto treba da se obrati pažnja, arbitraža. Arbitražni tribunal čini jedan naš predstavnik, jedan predstavnik fonda i treći ako se zajedno dogovorimo. Ako se za 60 dana ne dogovorimo njega imenuje generalni sekretar arapske lige pa je to 2:1 za arapsku stranu.
Kratko kod zajma za mala i srednja preduzeća. Tačno je da brojka od 350.000 malih i srednjih preduzeća i 850.000 radnih mesta sama za sebe govori da mala i srednja preduzeća treba da budu temelj budućeg razvoja Srbije, ali da li će ovih 150 miliona evra koje uzimamo biti samo za poslovne banke, jer ko će davati kredit, davaće poslovne banke pod uslovima koje one odrede. Da li će na kraju mala i srednja preduzeća opet ostati uskraćena da dođu do ovih sredstava? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Da vidim ko će od ministara da odgovori.
Reč ima Ivica Dačić.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
Samo sam hteo da na kraju nešto kažem o ovome, mada sada gospodin Aleksić nije tu, ali pitao me je vezano za Editu Tahiri i ovoga što piše u medijima. Ona je danas predstavila u tzv. parlamentu kosova neke papire sa navodnim njihovim zahtevima, odnosno uslovima za nastavak dijaloga sa nama gde je ona napisala niz svojih želja i nečega što apsolutno ne može da bude prihvatljivo ni za koga, a kamoli za Vladu Republike Srbije. Prema tome, to je smejurija i apsolutno je neozbiljno i neprihvatljivo, niti ćemo se mi na to obazirati. Ako neko to postavlja, takve uslove za nastavak dijaloga, a to je ratna odšteta, utvrđivanje granice, priznavanje kosova, blokiranje Srbije za ulazak u EU dok ne prizna Kosovo, uslovljavanje Srbije da prihvati članstvo kosova u međunarodnim organizacijama, ako su to uslovi onda dijaloga neće ni biti. Kome to kosovo može da postavlja uslove?          
Ko će njih da pita kakvi će biti uslovi za nastavak dijaloga, ali dobro, to je za unutrašnju i političku upotrebu na Kosovu. Vlada Srbije će o tome sutra raspravljati. Samo želim da kažem, nemojte da mislite da je to nešto što oni kriju, oni to od samog početka traže, oni od samog početka uopšte izbegavaju, jer oni nisu ni hteli nikada da razgovaraju o ozbiljnim temama. Oni misle da je to sve već gotovo i da je gubljenje vremena i da oni u stvari gube u tempu, zato što ne mogu da ostvare ono što su naumili na brzinu. Tako da Srbija apsolutno nema nameru da uopšte ozbiljno razmatra te njihove zahteve i, moram vam reći odmah što se tiče evropskih integracija, naravno da želimo evropske integracije, želimo put u EU, ali znate, ako je uslov za evropske integracije. Ne, ne, evropske integracije su sledeće.
Pregovori o članstvu u EU podrazumevaju poglavlje 31. To je usklađivanje naše spoljne odbrambene bezbednosne politike. Do ulaska u EU imamo takvu obavezu da to uskladimo.
Sa druge strane, kada postanemo članovi EU, punopravni, mi učestvujemo u utvrđivanju te politike. Prema tome, nemojte da sada ispada da mi pet, šest, sedam godina pre svega toga treba da radimo na našu sopstvenu štetu. Mi to sigurno nećemo raditi i oni misle da, eto, ako mi ne otvorimo neka poglavlja, mi ćemo se uplašiti, prihvatićemo sve što se traži kada je reč o Kosovu.
Želim da vam bude jasno da nema otvaranja poglavlja isključivo zbog dijaloga u Briselu.
(Balša Božović, s mesta: Ko je kriv?)
Kriva je strana, mi sigurno nismo krivi. Zašto? Zato što smo mi ispunili sve što je do nas što smo potpisali. Albanska strana postavlja uslove koji nisu bili deo dogovora. Na prvom sastanku koji sam imao sa Ketrin Ešton i Tačijem tražio sam razgovore o imovini. Oni to ni do dana današnjeg nisu hteli da stave na dnevni red, da bi danas rekli – pa, valjda se podrazumeva da je imovina kosovska. Tako se ne vode ozbiljni razgovori.
Mi možemo da prihvatimo ono što smo se dogovorili, a do onoga šta tek treba da se dogovorimo, dug je i težak put. Ali, u svakom slučaju, ovo je spisak i fontana želja Edite Tahiri i tako će i da ostane. Može da okači na oglasnu tablu kosovske skupštine. Srbija o tome nikada ozbiljno razgovarati neće i neće nikada to prihvatiti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Ovim ćemo završiti današnji rad, dosta smo radili.
Sutra postavljanje pitanja Vladi u 16.00 časova.
Znači, vidimo se sutra u 16.00 časova, a nakon 19.00 časova dogovorićemo se o nastavku.