Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, povreda Poslovnika.

Da li ste zaista, gospodine Milićeviću, začuđeni što hoću da vam ukažem na to da ste povredili Poslovnik?
Član 98. jasno propisuje kojim redosledom narodni poslanici govore. Prethodni govornik se na spiskovima, koje smo mi dobili i skinuli sa e-parlamenta, u zagradi, tamo gde piše na koji način se određujemo prema zakonima, nalazi na broju 81. kao neopredeljen.
Ovde se sada nama obraća umesto narodnog poslanika koji se izjasnio kao da podržava zakon. Molim vas da objasnite – kako to narodni poslanici u toku rasprave mogu da menjaju, ne redosled, nego opredeljenje i način na koji će se opredeliti prema Predlogu zakona i da nam kažete da li je to i nama dozvoljeno? Ja znam da mi eventualno, ako se umilostivite, možemo međusobno da se zamenimo, i to nekada možemo, a nekad ne možemo, a onda vidimo da poslanici SNS mogu da menjaju čak i opredeljenje u toku sednice.
Ako je to istina i neko može od neopredeljenog da pređe u to da podržava zakon i da se kao takav pojavi na spisku koji je odštampan nekoliko sati ranije, onda nam recite, pa da i mi to radimo.
Vidim da SNS ima nameru da određeni poslanici uvek govore posle određenih poslanika. Očigledno je prethodni govornik imao nameru da govori nešto o Trsteniku. Nije baš bio naročito uspešan, pa ne možemo da shvatimo šta je želeo da kaže, ali ne može to da radi kršeći Poslovnik.
Molim da ukažete kolegama iz SNS da to rade malo pažljivije. Neka malo porazmisle, neka vide kako ide ta prijava za reč, neka vide kako se mi prijavljujemo, pa nek onda u skladu sa tim planiraju kako će prijaviti svoje govornike. Ovo je apsolutno u suprotnosti sa Poslovnikom i molim vas da ne dozvolite ubuduće da narodni poslanici menjaju opredeljenje u toku rasprave.

Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Aleksandra Jerkov: Želim da mi obrazložite.)
Obrazložiću vam, naravno.
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Nemate osnova za repliku, ali sam prvo u obavezi da dam obrazloženje.
Dakle, to da li imate mogućnost i da li želite da menjate svoje opredeljenje, to je na vama, to je vaše legitimno pravo, ali što se tiče konkretno mesta i redosleda prijavljenih poslanika, znate da je to praksa i da se to dešavalo u okviru poslaničke grupe i vama je to bilo dozvoljeno i tokom proteklih dana.
Dakle, ovde je stvar potpuno jasna. Kolega Manojlović je govorio 15. po redu narodnih poslanika prema prijava za reč. Petnaesti je trebao da govori poslanik ili poslanica iz SNS. Kolege su se u okviru poslaničkog kluba SNS dogovorile, napravile određene izmene i kolega Manojlović je govorio ispred poslaničkog kluba SNS, što je njihovo legitimno pravo.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi? (Da.)
Zahvaljujem, koleginice Jerkov.
Gospodine Aleksiću, vi smatrate da imate osnova za repliku time što je pomenut Trstenik.
(Miroslav Aleksić: Poslovnik.)
Ne možemo se igrati, kolega Aleksiću. Rekao sam da nemate osnova za repliku.
(Miroslav Aleksić: Morate da mi date povredu Poslovnika.)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Reklamiram član 106. Poslovnika – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Dakle, prethodni govornik je govorio o nekom periodu od pre sedam, osam, desetak godina u Trsteniku. Meni zanimljivo, jer je on iz Kruševca, otkud on da govori o Trsteniku i zato me ne čudi ovoliko gluposti i nebuloza koje je govorio.
Što sej tiče iznetih stvari o Trsteniku, zamolio bih govornika da se bolje upozna sledeći put kada bude želeo da govori o Trsteniku, jer čovek koga je optužio da je nešto proneverio…
(Predsedavajući: Razumeo sam...)
Dozvolite. Završavam. Nemojte me prekidati.
… je čovek koji sada čini lokalnu vlast sa SNS u Trsteniku, a takođe gospodin iz Kruševca koji je mene lično želeo da prozove je u Kruševcu poznat po… (Isključen mikrofon.)

Ukazali ste na povredu Poslovnika. Neću vam dozvoliti da kroz ukazanu povredu Poslovnika replicirate.
Da li želite da…
(Katarina Rakić: Oduzmite im vreme.)
Oduzeo bih da imaju, ali nemaju vremena.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni? Zahvaljujem.
Kolega koji je maločas govorio dolazi iz Kruševca, ali on ne predstavljamo u Narodnoj skupštini samo građane Kruševca, već građane Srbije i naravno da ima potpuno pravo da govori o svim opštinama i gradovima na teritoriji Republike Srbije. Njegovo izlaganje sam shvatio u kontekstu efekata loših i dobrih primera kada je reč o Zakonu o komunalnim delatnostima i ne vidim da sam time povredio Poslovnik.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Hvala.
Poštovani gospodine Manojloviću, hvala vam što ste se dotakli zakona koji je jako važan, o kome se manje govori a to je Zakon o komunalnim delatnostima.
Naravno, vi ste izneli određene primere. Mislim da je puno takvih primera na teritoriji cele Srbije, gde mi imamo potpuno urušena komunalna preduzeća baš zbog toga što su se u nekom prethodnom periodu predsednici opština ponašali kao neke gazde tim preduzećima, umesto da su ulagali u razvoj tih preduzeća. Onda imamo situaciju da je nastao veoma veliki broj dugova u raznim komunalnim preduzećima, a to je toliko važno za građane svakog grada, svake opštine i Vlada Republike Srbije na čelu sa gospodinom Vučićem, mi smo sve te dugove zbog građana Srbije platili. To nisu mali dugovi lokalnih samouprava za vodu, za smeće, za raznorazne stvari, ali nije stvar u tome što smo to platili, mi sada moramo da učinimo sve da podignemo komunalna preduzeća, da ona zaista mogu kvalitetno da daju, odnosno da ispunjavaju svoju delatnost i da daju kvalitetne usluge. I to nije lak proces, budući da su najmanje 10 godina uništavana.
Setite se, između ostalog, ranije i toplana i preduzeća koja se bave vodovodom i kanalizacijom, bilo je svega na teritoriji Srbije. Hvala vam što ste stavili akcenat na taj zakon, jer ja mislim da je ovaj zakon vrlo važan, ali nekako ga je Zakon o stanovanju malo poklopio. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Poštujući vreme i poštujući važnost zakona koji su nažalost objedinjeni, ja ću govoriti nekoliko minuta o Zakonu o stanovanju. Moram na početku da kažem da smatram da je odnos…
Gledaju nas ceo dan ministarka, verujem da i vi znate, građani. Uznemireni su. Imaju različite informacije i važno je ono što dolazi iz ovog Doma. Nažalost, tokom čitavog dana, diskusija je sve samo ne o onome šta građanke i građane Srbije najviše muči. Obraćamo se, pričamo o svemu, samo ne o onome kako će ovaj zakon koji uređuje svakodnevni život građana, koji se bukvalno tiče i zadire u njihova prava i obaveze… Svaki zakon je posvećen životu ljudi, ali Zakon o stanovanju koji uređuje način na koji mi koristimo naše zajedničke prostorije i naše privatne stanove, odnos države prema tome je nešto što zabrinjava svakog građanina.
Nažalost, ove diskusije koje su posvećene 90% premijeru Srbije ne prepoznaju i rugaju se zabrinutosti građana koji nas slušaju i očekuju od nas rešenja.
Podneli smo veliki broj amandmana. Nisu svi „briše se“, neki su veoma konkretni, iako ne smatram da su amandmani „briše se“ nerelevantni, oni su i više od stava.
Na kraju moram da kažem, na početku, odnos Vlade prema Skupštini, prema narodnim poslanicima opozicije nije samo odnos prema poslanicima opozicije. Kada mi imamo dva dana da spremimo osam važnih zakona, to je odnos prema građanima Srbije, jer mi ovde zastupamo njih. Mi smo dužni da pregledamo sve zakone, da pripremimo amandmane i da zastupamo njihov glas, tako da to nije odnos prema opoziciji, mnogo gore, to je odnos ove vladajuće stranke i koalicije prema građanima Srbije.
Dakle, ovaj zakon utiče na svakodnevni život građana. Način na koji govorimo o njemu je loš. Namera, gospođo ministarka, da se uvede red u Zakon o stanovanju, uopšte u ovu oblast, je dobra. Ja nemam nikakve sumnje da su vaše namere dobre, međutim, u trenutku kada svoje namere pretočite u ovakav predlog rešenja prestaju da budu relevantne.
Rešenja koja su predložena u ovom zakonu su loša. Ona duboko ugrožavaju nekoliko stvari. Prenormiran, danas smo čuli taj argument. Apsolutno jeste. Ovim zakonom praktično uvodimo nekoliko novih organa. Prenormiranost, rast neke obaveze koje su već normirane u nekim zakonima. Restriktivno vam je. Važnije od toga, njegov duh je potkazivački, da prijavimo komšiju u čijem stanu živi zakupac, da prijavimo Poreskoj upravi.
Mi danas imamo u 2016. godini u Srbiji kandidata za članstvo u EU poresku upravu koja ima kampanju – prijavi komšiju, prijavi podstanara, zovi na ovaj broj telefona, pošalji mejl na ovaj mejl ili prijavi da u nekom stanu na trećem spratu živi neko lice koje nije prijavljeno.
Dakle, zadire se u privatnost građana, o tome ću nešto više da govorim, udara se na nepovredivost stana i ponovo se čini nepravda tzv. zaštićenim stanarima, koji su ovakvim rešenjima sve, samo ne zaštićeni.
Član 153. iako je on amandmanski povučen i 152. i 154, mene ne sprečava da o njemu kažem nekoliko reči, zato što je to ponovljena namera da uradite nešto što i pre nekoliko godina predsednik odbio da potpiše zakon koji je ovde usvojila ova većina, Zakon o prodaji državne nepokretnosti, vi ste tu nameru da se povlašćenom krugu lica koji žive u luksuznim vilama, oni te vile otkupe, a 20 godina bez kamate vaše obrazloženje vrlo je interesantno zašto to povlačite. Nadam se da će se zbog onoga što ste rekli u obrazloženju, a to je da se porodicama poginulih policajaca i vojnika nađe rešenje vrlo brzo u podzakonskim aktima ili u predlogu nekog drugog zakona.
Građanima se umesto sigurnosti ovim Zakonom o stanovanju, uteruje strah, umesto odgovornosti, njima se uteruju nove procedure, novi troškovi, novi organi, nove komplikacije sa birokratijom. Prostori za zloupotrebu u ovom zakonu, i naši amandmani se odnose uglavnom, odnosno 90% oko toga su neverovatno veliki, molim vas da ih detaljno pogledate. Mi praktično uvođenjem profesionalnih upravnika i prinudnih upravnika, kada lokalna samouprava jednoj zgradi uvodi u prinudnu upravu, praktično uvodimo novi politički organ koji negde ispod mesne zajednice, pa mesna zajednica, pa opština, građani danas imaju problem sa ostvarivanjem prava. Vi ste, koleginici Čomić, koja vas je nekoliko puta danas, kao ovlašćena predstavnica pitala koliko ima registrovanih skupština stanara, nismo uspeli da dobijemo taj odgovor. Kako mislite da će se danas stanari organizovati, kako mislite da će oni danas uspeti između sebe da se dogovore da neko od njih, komšija, koje poznaju prihvati se obaveza koje ovim Predlogom zakona, uvodimo neverovatno više obaveza nego što su oni imali u prethodnim zakonima?
Samo nekoliko, vlasnik posebno, vezano za prikupljanje podataka, obrazloženje koje je stiglo i mišljenje na naše amandmane je, sve samo ne zadovoljavajuće, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nam je na to skrenuo pažnju, ne samo da je upravnik dužan da prikuplja evidenciju o tome ko živi u kom stanu, nego vi u ovom Predlogu zakona obavezujete i vlasnika stana da kada zaključi ugovor o zakupu sa stanarom koji je kod njega da on to mora da da i upravniku. Šta će upravniku ti podaci? Za šta ih on koristi? Kome ih daje na uvid? Kada budu polagali te kurseve, dobijali licencu Privredne komore, da li oni znaju šta smeju, odnosno ne smeju da rade sa tim podacima? Gde ovde piše da oni nikako neće te podatke podneti poreskoj upravi? Šta garantuje, ne meni, ne nama, nego građanima da ti podaci, uključujući sa jedinstvenim matičnim brojem građana, neće završiti kod poreske uprave do drugih?
Kada govorimo o – smanji porez, povećaće se kirije, o tome sam govorila da će ljudi jedni druge prijavljivati gde stanuju stanari, sporno je praviti od upravnika zgrada nekakve poreznike amatere i njima nametati obavezu da oni prikupljaju takve podatke. Kada govorimo o nepovredivosti stana, u prethodnom nacrtu koji je bio krajem prošle godine, vidim da ste izmenili, ublažili te odredbe, ali su one danas po mom dubokom uverenju, potpuno protivustavne. Nepovredivost stana je ustavna kategorija a vi u članu 14. govorite da vlasnik posebnog dela, vi obavezujete svaku građanku i građanina, da je on dužan da pusti u svoj stan, zbog nekakvog mišljenja nekakvog građevinskog inspektora, samo isključivo po odluci suda. Ne po odluci i mišljenju građevinskog inspektora, može se ući u stan. To, moram da kažem nekoliko stvari oko toga, gradski menadžer koji se u pauzama kada se brine o fontani koja će pevati u centru Beograda, on Beograđanima kaže da će oni biti obavezni da puste nekoga u svoj stan, između ostalog da će brigu o fasadama, liftovima, krovovima sada postati i obaveza lokalne samouprave i da će oni imati pravo da nametnu tu obavezu skupštini stanara, odnosno upravniku iz sledećih razloga: ukoliko fasada na zgradi nije bezbedna, ukoliko su delovi skloni padu, ili je jednostavno ružna. Molim vas, pogledala sam detaljno zakon, ovo ne stoji u zakonu, pa vas molim samo da kažete da li gradski menadžer Goran Vesić ne govori istinu, ili je ovo zaista mogućnost da lokalna samouprava zbog toga što neko proceni da je fasada jednostavno ružna, citiram menadžera, sprovede takvu obavezu.
Dakle, kada opština propiše da je određena zgrada dužna da sprovede nekakve radove tu informaciju dobije samo upravnik. Upravnik ima obavezu, vrlo netransparentnu, da prikupi nekakve tri ponude i da izvrši radove na toj zgradi. Nakon toga, on daje račune svim stanarima koji nisu upoznati o tome, koji nisu odlučivali o toj odluci. Ukoliko oni nemaju da plate tada, njima će se ili blokirati računi ili će im se praktično staviti hipoteka i nemogućnost raspolaganja stanom u kome žive, koja će biti zadužena za iznos koji je neki upravnik i neka lokalna samouprava procenila oko toga.
Nekoliko reči, poštujući vreme da ostavim kolegama, o zaštićenim stanarima. Razumem i nije vaša odgovornost, da se odmah razumemo, ovo je nešto što je nasleđen problem svih vlada, višedecenijski. Jedna nepravda koja je učinjena stanarima koji, ne želim više ni da ih zovem zaštićeni stanari, zato što zbog predloga ovog zakona oni su sve samo ne zaštićeni, cinično je da ih tako zovemo, oni jedini nisu imali pravo kada su sve građanke i građani imali pravo 1992. godine da otkupe stanove koji su im dodeljeni. Nisu oni birali da žive u tim stanovima. Ova rešenja, nažalost, ih dovode u još nepravedniji položaj, em što im se povećava kirija, ostavlja im se neizvesnost da li će dobiti kvadraturu kakvu zaslužuju, otvara se jedna nova nepravda. Molim vas da pogledate amandmane koji su vrlo detaljni, koji su u saradnji sa više od 10.000 ljudi, prevashodno Beograđana, koji imaju ovaj problem, detalji su vrlo konstruktivni i predlažu se određena rešenja da ih ponovite.
Na kraju, umesto da pojednostavimo građanima život i da kažemo Vlada Srbije vam nudi, narodnim poslanicima na razmatranje zakon koji će da nam olakša život, koji će da nam olakša svakodnevne probleme, kada govorimo o stanovanju, mi nudimo građanima nešto što im komplikuje život, nešto što uvodi dodatnu birokratiju, dodatne troškove i veliki prostor za zloupotrebe.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Mislim, potpuno je normalno, vaše je pravo, da imate ne samo puno kritika, nego da budete potpuno protiv zakona koji Vlada Republike Srbije je usvojila na svojoj sednici i to na osnovu 27 pozitivnih mišljenja, i to čak mišljenja onih institucija gde nismo ni imali obavezu da imamo mišljenja, i da budete protiv zakona koji je godinu i po dana negde u proceduri, godinu i po dana se pravi i da budete protiv zakona koji je prošao najmanje sedam javnih rasprava gde smo zaista slali zakon na sve moguće adrese, upravo u želji da dobijemo što više komentara. To je vaše potpuno pravo.
Ono zbog čega sada reagujem jeste da ako neko plaši građane ovim zakonom, onda ste to upravo vi iz DS, jer vodite kampanju protiv zakona govoreći ljudima da će da im ulaze privatni izvršitelji u stanove, da će neko da ih špijunira, da će neko da ih potkazuje, kako kažete, itd, što apsolutno nema nikakve veze ni sa jednim jedinim članom ovog zakona. To ste radili i na nekim drugim zakonima, i to ste radili u nekim drugim situacijama, ali ovde sada konkretno govorimo o Zakonu o stanovanju.
Dakle, sve što ste izgovorili, prvo da će zaštićeni stanari da budu ponovo…, kako vi kažete, ponovo se čini nepravda prema zaštićenim stanarima. Razumem da želite da ostavite utisak prema zaštićenim stanarima, ali naprotiv, moram da kažem ono što je trebalo da se uradi davno i do 2000. i posle 2000. godine, što nije urađeno, ovaj Predlog zakona, verujem kada bude bio usvojen će sigurno rešiti.
Drugo, govorite o kojekakvim političkim organima. Čak i ne razumem šta govorite. Ovaj zakon ako se pročita, čak i da stavimo sa vašim političkim programom, kako god to da gledate, prosto je neverovatno da možete da čitate da unutar ovog zakona postoje neki politički organi i da će prinudni upravnici ili profesionalni upravnici, biti bilo kakvi politički organi. To zaista nije tačno.
Takođe, govorite o zloupotrebama koje su moguće. Pominjete članove, i vidite, kao DS, vile i DIPOS u ovom zakonu. Niti u ovom zakonu ima, niti je bilo u članovima 152, 153, 154, apsolutno nema veze, ta tri člana nemaju nikakve dodirne tačke sa vilama i DIPOS-om. DIPOS-om upravlja Republička direkcija za imovinu, dakle nema nikakve veze sa ovim zakonom. Čak ni ta tri člana koja ste vi pominjali, i objašnjavali koliko se brinete za građane, jer evo neko je hteo da nešto stavi u zakon.
Da vas podsetim, uredba na osnovu koje je radna grupa želela da stavi ta tri člana, je uredba, između ostalog, doneta 2002. godine i obnovljena 2009. godine. To nisu godine kada je SNS bila na vlasti, a jedina namera je bila, podvlačim, da se reši pitanje porodica čiji su članovi poginuli na ratištu ili su ranjeni, i mogu da vam dostavim spisak tih porodica i tih ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ja ću uvek da ponovim i nemam problem, po deseti put, da, nespretno je napisano i zbog toga je povučeno. Ponavljam još jednom radi istine, nema nikakve veze sa DIPOS-ovim vilama, što vi naravno znate, ali je to odlično da se kaže, sad kad to građani gledaju, da misle kako smo mi nešto želeli da uradimo. Ne, mi se time ne bavimo. Ponavljam još jednom, vile, zgrade, kuće i DIPOS, nalaze se u ingerenciji Republičke agencije za imovinu i nemaju veze sa ovim zakonom.
Ponavljam još jednu stvar, vrlo važnu, a to je vezano za špijuniranje i potkazivanje. Nemojte, zaista nemojte da unosite nemir tamo gde nema potrebe, gde nema ni jednog razloga, gde apsolutno nije tačno. Ja zaista ne znam kako vi možete da smatrate, da li vi mislite da sada predsednik kućnog saveta špijunira svoje članove u zgradi ili ih potkazuje? Dakle, to neće raditi ni, eventualno ukoliko stanari zgrade, vlasnici stanova, odluče da imaju profesionalnog upravnika, što nije obaveza nego je mogućnost, to neće ni on moći da radi. On je tu da pomogne da se upravlja tom zgradom. Samo to i ništa drugo.
Pomenuli ste Šabića, ponavljam još jednom, 27 pozitivnih mišljenja. Ovaj zakon ne bi bio na sednici Vlade da je Poverenik, gospodin Šabić, imao negativno mišljenje. Ni ovaj, ni bilo koji drugi zakon koji smo mi predložili. Gospodin Šabić je pogledao zakon pa je dao određene sugestije, mi smo to prepravili u odnosu na sugestije gospodina Šabića, dobili novo mišljenje od gospodina Šabića koje je potpuno pozitivno i postoji i može da se vidi, i može da se stavi na sajt da bi se videlo. Ni ovaj ni bilo koji drugi zakon. Tako da, kada govorite nešto, u redu, neke stvari možda niste znali, ali sa druge strane, još jednom podvlačim, nemojte da vodite kampanju koja plaši građane. Ja razumem da ste protiv, to je skroz u redu, ali nemojte da plašite građane zato što to nije korektno i pre svega, nije ni politički korektno, ako ćemo tako da kažemo, a nije ni korektno prema građanima Srbije. Hvala.