Hvala.
Dakle, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa SRS je detaljno pročitala sve zakonske predloge koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice. Navikli smo da vladajuća većina predlaže zakonska rešenja koja često nisu u skladu sa dobrobiti građana ili sa Ustavom. Međutim, baš kad smo očekivali da ništa ne može da nas iznenadi, pred nama se našao Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stav SRS je da je ovaj Predlog zakona izuzetno loš. Imali smo želju da poboljšamo Predlog zakona amandmanima i žao nam je što naši amandmani nisu ušli u proceduru. Međutim, u ovom svom sadašnjem izlaganju izneću sve ono što smo hteli da predložimo amandmanima.
Za poslaničku grupu SRS najsporniji deo zakona odnosi se na uvođenje profesionalnog upravnika zgrada. U Predlogu zakona stoji da fizičko lice stiče kvalifikaciju profesionalnog upravnika ako ima najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, ako položi ispit za profesionalnog upravnika i stekne licencu u skladu sa zakonom i ako se upiše u registar koji vodi Privredna komora Srbije.
Zakon predviđa mogućnost osnivanja privrednih društava koja se bave poslovima profesionalnog upravljanja, a ovim poslom moći će da se bave i preduzetnici, angažovanjem lica koja ispunjavaju uslove za profesionalne upravnike. Organizator profesionalnog upravljanja ima pravo da se bavi poslovima profesionalnog upravljanja, ako ima najmanje jedno lice u radnom odnosu na određeno vreme sa punim radnim vremenom, koje je upisano u registar profesionalnih upravnika koje vodi Privredna komora Srbije.
Čini nam se da je ovakva zakonska definicija pogodna za nameštanje unosnih poslova na duže staze licima bliskim vladajućem režimu. Kada ovaj zakon bude usvojen i kada sve ovo zaživi videćemo ko su lica koja će osnivati privredna društva koja se bave poslovima profesionalnog upravljanja. Nama je već potpuno jasno da će to biti upravo oni ljudi bliski vladajućem režimu.
Dalje, u Predlogu zakona stoji da skupština stambene zgrade može u svakom trenutku odlučiti da za poslove upravljanja angažuje profesionalnog upravnika ili on može biti nametnut uvođenjem prinudne uprave. U slučaju prinudno postavljenog upravnika stambene zgrade, visina naknade koju će mu plaćati vlasnici stanova određuje se odlukom jedinice lokalne samouprave.
Mi smatramo da profesionalni upravnici stambenih zgrada ovim zakonom dobijaju preširoka ovlašćenja koja se u nekim delovima krše i sa Ustavom. Naročito je sporno to što, prema Predlogu zakona, profesionalni upravnik dobija pravo da vodi evidenciju podstanara, kako bi država mogla da naplaćuje poreze od stanodavaca. Nameće se pitanje – zbog čega država onda sama ne plaća profesionalne upravnike koji će raditi za nju, a ne za stanare? Upravnik zgrade dobija dužnost da otkriva podstanare, kao i da ih prijavljuje poreskoj, kako bi se naplatio porez od 20%. Samim tim, on krši Ustav, obzirom da po Ustavu isključivo MUP ima pravo da kontroliše gde ko živi.
Što se tiče osiguranja u stambenim zgradama, stambena zajednica, prema zakonu, može da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima usled neodržavanja, odnosno nepravilnog održavanja zgrade, a na način i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje delatnost osiguranja i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Ovo nije u redu zbog toga što niko nema pravo da vlasnika stana obavezuje na novčani izdatak bez njegove isključive volje. Predlagač zakona nije svestan teške materijalne situacije u kojoj se nalazi većina građana Srbije, a stambena politika, koja zaista želi da popravi uslove stanovanja građana, mora da uzme u obzir njihovu materijalnu situaciju, a ne da je predloženim rešenjima pogoršava.
Treća sporna stvar odnosi se na poslove održavanja i unapređenja svojstava zgrade. U Predlogu zakona stoji da se ovi poslovi mogu finansirati iz kredita, donacija i drugih izvora. U Predlogu zakona takođe piše da se za uzimanje kredita pod hipoteku mogu staviti posebni delovi zgrade, odnosno stana. Građani na ovaj način mogu ostati bez stanova voljom upravitelja koji je odlučio da podigne kredit za renoviranje zajedničkih prostorija zgrade.
Neverovatno je da se niste dosetili da u ovaj zakon stavite i odredbu kojom biste upravnicima zgrade poverili rezervne ključeve od poštanskih sandučića. Zašto da ne? Na primer, da vrše evidenciju naše pošte, svega što radimo itd.
Da li je vaš cilj da uvođenjem upravnika profesionalnih u zgradama zaposlite svoje aktiviste i da im omogućite uz primanje plate iz državnog budžeta obave evidenciju sigurnih glasova po stambenim zgradama? Vi ćete, naravno, reći da vam to nije cilj, ja ću reći da vam to jeste cilj, ali to nije ni važno. Svi građani Srbije su SRS jednaki, pa i oni kojima ćete vi poveriti ove poslove, a koji su naklonjeni vašoj stranci. Nama bi bilo sasvim u redu da bilo ko dobije ove poslove, kada bi ti poslovi bili u skladu sa zakonom i kada bi građani zaista od toga imali neku dobrobit. Morate biti svesni da je običnom građaninu daleko bitnije ko će biti upravitelj njegove zgrade nego ko će biti predsednik, premijer ili neki ministar, zbog toga što predsednika, premijera, ministra ne mora da sluša ukoliko ne želi, a upravnika svoje zgrade će morati da gleda svakodnevno i da sa njim sarađuje.
Građane u ovom trenutku terorišu i komunalna policija i privatni izvršitelji, a sada će ih terorisati i upravnici zgrada. Postavlja se pitanje – šta je sledeće? Da li ćete onda postaviti upravnike stanova, a lične upravnike za svakoga od nas ko vam nije po volji ili ćete možda ići u nekom drugom pravcu pa ćete uvesti upravnike stambenih blokova, upravnike opština, upravnike gradova itd, dok ne dođete do uvođenja upravnika države? Zašto da ne, možete to da uradite bez izbora i onda ste u slobodi da radite šta želite.
Ovaj zakon predstavlja sprovođenje samovolje, i to preko leđa onih koji su vas birali. Niko nije glasao za SNS da biste pretvorili život u zgradi u život u instituciji. Nama nije cilj da plašimo građane, već da ih upozorimo na moguće zloupotrebe zakona.
Takođe, sporan je način funkcionisanja skupštine stambene zgrade. U Predlogu zakona stoji da su članovi skupštine stambene zgrade svi vlasnici stanova, a da onaj ko je vlasnik više stanova ima veći broj glasova na sednici skupštine stambene zgrade. Mi smatramo da ovo rešenje nije ispravno i da u slučaju da je jedno lice istovremeno vlasnik više posebnih delova zgrade, to lice ne treba da ima onoliko glasova koliko ima stambenih jedinica, već da je za procenu broja glasova merodavna površina stana kojom lice raspolaže, zbog toga što neko može imati jednu, dve ili tri stambene jedinice u vlasništvu, dok neko drugo lice može imati jednu stambenu jedinicu, sa daleko većom kvadraturom.
Ovde takođe piše da ukoliko je vlasnik posebnog dela odnosno vlasnik stana nedostupan, njegov glas se ne uračunava u kvorum, odnosno ukupan broj glasova u postupku odlučivanja, a smatra se da je vlasnik stana nedostupan ukoliko se tri puta uzastopno ne odazove na sednicu skupštine stambene zajednice na koju je uredno pozvan. Besmisleno je oduzimati nekome pravo glasa samo zato što je izostavio da obavesti o svom odsustvu na sednicama skupštine stambene zgrade. Svaki vlasnik stana ima pravo da učestvuje u odlukama koje se donose na sednici skupštine, sve dok ima stan u vlasništvu, a njegovo je pravo da se odaziva ili ne odaziva sednicama skupštine stanara.
U Predlogu zakona takođe stoji da jedinica lokalne samouprave može odlukom da propiše obavezu održavanja spoljnog izgleda zgrade, odnosno fasade ili zabranu promene spoljnog izgleda, što predstavlja zabranu postavljanja klima uređaja na spoljnom vidljivom delu zgrade, uz propisivanje različitih stepena obaveznosti održavanja spoljnog izgleda zgrade, u zavisnosti od urbanističke zone ili bloka u kojem se zgrada nalazi. Mene sada zanima – šta znači obaveza održavanja spoljne fasade? Da li to znači da su građani u obavezi da finansiraju fasade koje su oštećene i koje mogu biti opasne po nečiji život ili smo u obavezi da finansiramo krečenje svaki put kada se pojavi grafit? Ukoliko je problem u grafitu i ukoliko su građani zbog toga u obavezi da plaćaju krečenje zgrada, onda to nije korektno, zbog toga što ste vi u obavezi da sprečite takve izgrede.
Završila bih, zbog vremena. Hvala.