Da pojasnim nekoliko stvari pošto ili niste razumeli ili prosto ne kažete prave informacije. Da krenemo od tog kako vi kažete da smo hteli da „podmetnemo“ određene članove zakona u zakon o stanovanju. Koliko god da sam puta objasnila, objasniću još jedanput.
Ti članovi 152, 153. i 154. se vezuju za Uredbu o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih, zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini. E, sad, tu uredbu ste doneli upravo vi 2001/2002. godine. Zatim ste je potvrdili i dozvolili da se izvrši otkup stanova do 2007. godine. Dakle, svi oni koji su mogli, to su uradili. Uglavnom i u najvećem broju bliskiji vašoj vlasti. Onda ste odjednom to zabranili do 2009. godine, kada je ostao jedan broj stanova koji nisu mogli da se otkupe, a da nisu bili ti vaši politički, odnosno članovi vaših političkih partija.
Međutim, odmah sam rekla da ono za šta smo se mi vezali, što smo mi želeli da iskoristimo tu uredbu, bilo je zaista, i to nije nikakvo licemerje, bilo je zaista vezano za ljude koji su izgubili živote ili su ranjeni u ratovima, za šta sam rekla da postoji dokumentacija i papiri koje možemo da vam dostavimo. Samo da ne bude zabune, nije ništa SNS ili Vlada Republike Srbije stavila nešto, pa htela da podmetne. Ne, vi ste to radili. Dok ste vi bili na vlasti, vi ste tu uredbu doneli da biste to uradili. Svi vaši članovi političkih partija su te stanove otkupili.
Naš interes je bio da pomognemo onim ljudima koji su izgubili život, a ne da uradimo to što ste vi rekli. Ali, da ne bi bilo zabune, istog trenutka smo sklonili te članove, upravo da ne bi dolazili u situaciju da možda neko, kao i vi, to protumači na neki drugi način. Amandman je podnela SNS i ti članovi nisu sastavni deo ovog zakona.
Kada govorite o zaštićenim stanarima, prvo sve države oko nas su te probleme koji jesu i traju dugi niz godina rešile. Jedino mi nismo iako je postojao zakon koji je rekao prvo da se to reši do 2000. godine, a onda ako vam je bilo zaista tako stalo da brinete o zaštićenim stanarima, kako sada kažete, onda ste imali toliko prilike, od 2000. godine pa nadalje to da rešite. Nikada se niste usudili da razgovarate i da rešavate.
Drugo, niko ne kaže da će ti ljudi biti raseljeni, ne znam gde, van Beograda. Ne znam zaista da li jeste i šta jeste gospodin Vesić razgovarao sa zaštićenim stanarima, ja vam kažem šta su obaveze lokalne samouprave, odnosno u recimo, u ovom slučaju Grada Beograda koji će morati da napravi plan i u narednih 10 godina da nađe način kako će te ljude smestiti.
Ako vi smatrate da neko danas ko je dobio da koristi stan gde nije vlasnik, pre puno, puno godina i živi u centru, pominjem stalno te Terazije, Knez Mihajlovu, nije važno i koristi stan gde imamo dva zaštićena stanara, u stanu od 170 kvadrata, gde gotovo svih ovih godina gotovo da i ne plaća zakupninu, jer je ona jako niska, da treba upravo tu da dobije stan koji će onda otkupiti po pravilima koja su posle 1992. godine, zaista ne znam ko bi se sa tim složio.
Sa druge strane, vrlo je važno da se ispravi nepravda koja jeste postojala i ako svi to urade i sve države oko nas to urade, ne vidim razlog zašto Srbija to da ne uradi? Mi to jednom moramo uraditi, na najbolji mogući način. Niko ne kaže da su ti ljudi krivi. Niko ne kaže ni da su ljudi koji su vlasnici stanova krivi što praktično nisu u tom stanu gde su i vlasnici. Ovo je bilo održivo rešenje i za jednu i za drugu stranu. Mislim da ukoliko trebaju neki detalji o podacima i zakupninama itd. mi smo spremni da ih stavimo, ali to je bilo najodrživije rešenje da se tako izrazim.
Oko upravnika, ja stvarno ne bih više o tome da govorim. Profesionalni upravnici znaju šta im je posao. Nijednog trenutka nisu tu, ponoviću još jedanput da bilo kome šta naređuju nego da pomognu da se zgrade održavaju. Ne slažem sa uopšte ako kažete da će sve one skupštine stanara i sve one stambene zgrade koje su divno funkcionisale kako kažete, lepo funkcionisale do sada, da će sada odjednom imati problem, ne, naprotiv, divno, odlično, one koje su dobro funkcionisale nastaviće da dobru funkcionišu.
Nažalost imamo veliki broj stambenih objekata gde to nije slučaj, gde postoje ozbiljni problemi i sada ćemo nekako da unificiramo ceo taj način kako se upravlja pre svega zgradama i to je bila suština u tom delu koji se zove profesionalni upravnici koji mogu, a ne moraju da budu u samim stambenim jedinicama. Verujem da to može samo da nam uredi život u zgradama, a ne da nam napravi dodatne probleme. Hvala.