Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ono što želim da svakim svojim javljanjem pokažem jeste samo da konstatujem da se ne zaboravi, jer mislim da ne treba da se zaboravi.
Što se tiče pet godina vlasti i zakona koje smo mogli da menjamo, dajte kako ih menjamo. Recimo, doneli smo zakon kojim smo omogućili da danas imamo svi elektronsku građevinsku dozvolu, a u vaše vreme beše sedam, osam, devet godina. Što da ne kažemo, što da ne podsetimo građane Srbije samo da se ne zaboravi? Da se ne zaboravi isto tako da pitanje zaštićenih stanara, o kojem sada govorite sa toliko razumevanja, što je u redu, ja to razumem, ali imali ste vremena.
Još nešto da podsetim, ja se sećam, a vi kao da ste zaboravili, od 2004. go 2012. godine Boris Tadić je bio predsednik Republike Srbije. On beše predsednik DS. On možda sada nije u DS, ali za to vreme vi ste i te kako bili vlast. Nemojte da nam pričate o tome da ste bili opozicija, jer niste bili opozicija. Imali ste sve instrumente u ovoj državi da uredite i stambenu politiku, da nemamo više problem sa zaštićenim stanarima i sa vlasnicima stanova. Imali ste mogućnosti da istražite sve privatizacije. Imali ste mogućnosti da napravite investicioni ambijent. Imali ste toliko mogućnosti i niste to uradili.
Ono gde ja možda mogu da se žalim je šteta što mi sada to popravljamo što vi niste uradili, a mi nastavili dalje da nešto bude još bolje. Ovako mi moramo da rešavamo probleme koje vi niste rešili deset godina ne svuda, ali u određenim delovima da.
(Gordana Čomić: Replika.)

Koleginice Čomić, nemate pravo na repliku. Nije bilo ničeg uvredljivog.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.
VESNA RAKONjAC: Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, ja ću danas govoriti o Zakonu o upravljanju aerodromima, ali kroz jedan malo specifičan pristup.
Ne mogu a da se ne vratim na trenutak na prethodnu diskusiju. Do 2012. godine neke stranke su bile na vlasti, a od 2012. godine mi smo preuzeli odgovornost za državu. Ja bih to tako nazvala. Kako je izgledalo do 2012. godine, a kako posle 2012. godine, evo pokušaću da opišem na primeru Aerodroma „Rosulje“ u neposrednoj blizini Kruševca.
Aerodrom „Rosulje“ je osnovan 1995. godine i do 1999. godine je prikupljena dokumentacija. Od 1999. do 2005. godine ništa nije urađeno. Od 2006. godine napravljen je plan za eksproprijaciju zemljišta. Konstatovano je da ima 90 privatnih vlasnika i do 2012. godine nije izvršena eksproprijacija.
Ono što je čudno, za sve to vreme Aerodrom „Rosulja“ je imao svog direktora, imao je upravni i nadzorni odbor, imao je nekoliko zaposlenih i svi su primali platu iz budžeta opštine, a sada grada. Od 2012. do 2013. godine, kada je SNS u Kruševcu preuzela odgovornost za svoj grad, izvršena je eksproprijacija na 99% zemljišta i revitalizovan je prilaz, odnosno put u dužini od 350 metara sa osvetljenjem do aerodromskog prostora, a neka dokumenta koja su zastarela morala su da se poprave i urade jer u Zakonu o gradnji su prevaziđena. Možemo da vidimo kako to izgleda kada neodgovorna vlast gradi u jednoj lokalnoj samoupravi, a kako kada radi odgovorna vlast.
Aerodrom „Rosulje“ je veoma značajan kako u turističkom pogledu, jer znamo da se nalazi turistički centar Kopaonik u blizini Kruševca. Veoma je značajan i zbog Aero-kluba „Mihjalo Živić“, koji će biti izmešten, a to je još jedan primer kako je lokalna samouprava, kada je SNS u Kruševcu preuzela vlast, veoma lako rešila višegodišnji spor koji je dotadašnja gradska vlast imala sa ovim aero-klubom, tako da će oni po otvaranju Aerodroma „Rosulje“ imati bezbedne uslove za rad i veoma su značajni za našu opštinu, a i za region. Tako to radi SNS.
Ono što mogu još da kažem, to je da ćemo ovom pričom o Aerodromu „Rosulje“ zaokružiti i železnički transport i aerotransport i putni transport i da Rasinski okrugu poprima onaj izgled kakav je imao u jednom prethodnom periodu kada je grad Kruševac bio na listi najuspešnijih gradova u Srbiji.
To kako je DS vladala gradom, to je još jedan pokazatelj da je 2008. godine potpuno prestao da postoji železnički transport u Kruševcu. Do 2005. godine se odvijao i transport od Stalaća do Kruševca, ali sa 30 kilometara na sat, a od 2005. do 2008. godine samo teretni sa 10 kilometara na sat. Godine 2014. obnovljen je železnički transport i sada funkcioniše pruga od Jagodine do Kraljeva, a projektovana na deonici od Stalaća do Kruševca 60 kilometara na čas, a od Kruševca do Kraljeva 100 kilometara na čas. Prema tome, mi krupnim koracima idemo napred i neće nas zaustaviti licemerne primedbe.
Još jedna stvar, pošto dolazim ne samo iz Kruševca, nego iz Rasinskog okruga, pa sam jednostavno upućena i na druge opštine zbog posla kojim se bavim, mogu da vam kažem da Opština Trstenik, JKP „Počekovina“ je veoma problematična, koje je nastalo iz vodovoda MZ „Počekovina“ 2005. godine, tačnije 13. jula 2005. godine, da bi se zbrinulo jedno dete sa 28 godina kao direktor.
Nije u redu, kolega, da pričam o osobama koje nisu tu, pa ne mogu da odgovore.
Uglavnom, to javno komunalno preduzeće napravilo je velike dugove prema Zavodu za javno zdravlje za uzorkovanje vode. Kada smo sa sanitarnim inspektorom otišli da obiđemo objekat, zatekli smo zarđali katanac na kapiji, nije bilo vodomera, hlor se bacao u rezervoar jednom lopatom, onako odokativno i, naravno, ljudi koji su se snabdevali takvom vodom otkazali su da plaćaju usluge takvom javnom komunalnom preduzeću koje je potpuno ličilo na ćerku firmu JKP „Komstant“ Trstenik. Jer, morate priznati, potpuno je nelogično da jedna tako mala opština, koja ima svoje javno komunalno preduzeće koje se zove „Komstant“, organizuje još jedno javno komunalno preduzeće „Počekovina“ za sedam seoskih naselja, a registrovano je za sakupljanje, prečišćavanje i distribuciju vode, uređenje i održavanje parkova zelenih i rekreacionih površina, odvoženje i deponovanje smeća. Zamislite to. Meni je malo apsurdno.
Da bi na kraju doživelo sudbinu da preduzeće ne poseduje dovoljnu tehničku i kadrovsku opremljenost za obavljanje komunalne delatnosti. Doduše, za sakupljanje smeća koristio je smećar marke „Skanija“ od 10 metara kubnih, koje je koristilo JKP „Počekovina“, ali je ono osnovno sredstvo JKP „Komstant“. Pa, to je taj kamion koji je izgubljen iz „Komstana“, tako da mi iz SNS moramo da se bavimo i onim poslom izgubljeno-nađeno. Takva nam je sudbina izgleda. Ali, pošto smo 2012. godine preuzeli odgovornost za državu Srbiju, mi ćemo je voditi napred i zarad naših građana želimo da to činimo na častan i pošten način. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović.

Poštovana gospođo ministarka i predstavnici predlagača, predloženi tekst zakona o upravljanju aerodromima po našem mišljenju pun nedorečenosti i nelogičnosti i krajnje čudnih rešenja.
Evo, na primer, tako u članu 1. stav 1. Predloga zakona navedeno je da se, citiram – ovim zakonom uređuju uslovi i načini obavljanja delatnosti upravljanja aerodromom, razvoja aerodromske infrastrukture, pružanja aerodromskih usluga za potrebe vazdušnog saobraćaja, kao i izgradnja unutar i oko zaštitnog pojasa aerodromskog kompleksa, kao i pojedina pitanja specifična za davanje koncesije za aerodrome.
Smatram da je namera donošenja ovog zakona upravo da se aerodromi, pre svega Aerodrom „Nikola Tesla“ da u koncesiju, jer se već u stavu 2. ovog člana navodi da na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, a koja se odnose na uslove i način rada operatera aerodroma, funkcionisanja aerodroma, izgradnju i funkcionisanje aerodromskog kompleksa i infrastrukture, postupak davanja koncesije za aerodrom i utvrđivanje javnog interesa, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje vazdušni saobraćaj, zatim zakona kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesija i zakon kojim se uređuje eksproprijacija i zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Moje pitanje – zašto se ovim zakonom regulišu samo pojedina pitanja? Nije logično da jedan leks specijalis ne reguliše sva pitanja i da opštom odredbom upućuje na primenu drugih zakona. To govori da predlagač ili nije imao dovoljno vremena da pripremi zakon ili predviđa zloupotrebe.
Članovi 10. i 9. regulišu pitanje uslova izgradnje unutar i u zaštitnom pojasu oko aerodromskog kompleksa. Moje pitanje je – šta će država da uradi sa objektima koji su bespravno izgrađeni na zemljištu na kome je predviđeno širenje Aerodroma „Nikola Tesla“? Bespravno podignuti objekti se ili ruše ili se ozakone i ne treba ih posebno štiti.
Član 15. – finansiranje izgradnje aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture, u tački 2) predviđeno je da se sredstva za finansiranje izgradnje, dogradnje, adaptacije i rekonstrukcije aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti u čijoj je nadležnosti aerodrom. Pitanje – da li to otvara mogućnost da Vlada Republike Srbije opet daje subvencije, ili da se budžetska sredstva utroše u sređivanje aerodroma kako bi kasnije bio dat u koncesiju?
U istom članu, u tački 4) predviđeno je da finansiranje izgradnje aerodromskog kompleksa i infrastrukture može da bude i iz donacija i poklona. Ovde se, pored transparentnosti ovakvog načina finansiranja, postavlja i pitanje političkog i ekonomskog uticaja i mogućnost korupcije, jer ulaganje u aerodrome i infrastrukturu nije malo, pogotovo ako se radi o aerodromima koji su u svojini Republike ili AP.
Još jedna primedba. U zakonu nisu jasno definisani načini i kriterijumi, odnosno merila za dodelu podsticajnih sredstava za aerodrome, već je zakonska odredba da Vlada bliže uređuje načine i kriterijume, što opet može da bude netransparentno.
Članovima 16. i 17. regulisan je i nacionalni program razvoja aerodroma koji se donosi radi obezbeđivanja uslova za dugoročni razvoj i unapređenje aerodroma u Republici Srbiji. Dakle, možemo da vidimo na osnovu kojih referenci u poslovanju je za ovako odgovoran posao izabrano Privredno društvo „Aerodromi Srbije d.o.o.“ Beograd.
Naime, prema javno dostupnim podacima na sajtu APR-a, radi se o privrednom društvu čiji je osnivač Republika Srbija sa osnivačkim ulogom od 150.000 dinara i da je osnovano u februaru ove godine, tako da na sajtu nisu dostupni finansijski podaci u vezi sa njegovim poslovanjem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, uvažena ministarko sa saradnicima, par reči oko Zakona o komunalnim delatnostima. To je vrlo važan zakon koji je danas pred nama, iz razloga što je komunalna delatnost, kako ste i sami rekli, a i svi to znamo, vrlo važna za lokalne samouprave u Srbiji. Prosto, to je život i svaki građanin u svakoj opštini i u gradovima Srbije zna koliko je važna ta delatnost za samu lokalnu samoupravu.
Značajan broj opština i gradova, kao što ste pomenuli, oni su u nekim problemima sa svojim komunalnim preduzećima. Ja dolazim iz Niša, a vi ste između ostalog dobro upoznati sa našim komunalnim sistemima, verovatno zato što je nešto nasleđeno i iz ranijih godina, ali u svakom slučaju ima pomaka. Tako da, ono što mogu da istaknem, to je JKP „Medijana“ iz Niša koje je od pre par godina sa novim menadžmentom uspelo da realizuje projekat prekogranične saradnje sa bugarskom opštinom Pernik. Izvršena je sanacija i rekultivacija polja C4 na gradskoj deponiji, pokrenut je postupak izrade projektne dokumentacije izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, adaptiran je i pušten u rad Centar za selekciju otpada, adaptiran je i preograđen Centar u Tvrđavi i otvorena je gradska bašta, nabavljeni su i nova vozila, nova oprema i postavljeno je preko 50 kontejnera za selekciju staklene ambalaže.
Kada govorimo o ovom zakonu, ono što je važno, treba obratiti pažnju da iskustvo država u našem okruženju nam govori da je gubljenjem kontrole nad upravo tim objektima komunalne infrastrukture i nekontrolisanim ulaskom privatnog kapitala potrebno usmeriti lokalne samouprave u Srbiji kroz jednu politiku transformacije u ovoj oblasti, i to vezano upravo kroz ovaj zakon.
Ono što je važno, treba uraditi analizu svakog javnog komunalnog preduzeća, kakav je njihov status i sa, naravno, kompletnom infrastrukturom, odnosno osnovnim sredstvima koja ona imaju, odnosno opremu za upravljanje tim sistemom. Nakon ove analize, tamo je potrebno i treba predvideti mere za konsolidaciju ovih preduzeća koja bi omogućila poslovanje na održivim osnovama. Upravo ovaj zakon će dosta lokalnim samoupravama pomoći, ne bi li ceo taj komunalni sistem doveli u red i naravno stavili pod kontrolu, kao što sam i rekao na početku, ne bi li nam se desila iskustva iz okruženja, odnosno pre svega Bugarske i Rumunije.
Predlog zakona će podsticajno uticati na javno-komunalna preduzeća, na privredna društva i preduzetnike koji obavljaju komunalnu delatnost, povećanje zainteresovanosti privatnih kompanija, odnosno privatnih investitora za ulaganje upravo u ovu delatnost i na kraju korisnike usluga, tj. građane i privredne subjekte koji mogu da očekuju i postepeno jačanje odgovornosti upravo vršilaca tih komunalnih delatnosti.
Ono što je dobro, to je da Predlog zakona uvodi i jedan novitet u ovu oblast, a to je izjašnjavanje upravo korisnika komunalnih usluga o kvalitetu pružanja usluga, koji će služiti kao glavni kriterijum za ispunjavanje obaveza iz ovog ugovora, odnosno budućih ugovora o poverenoj komunalnoj delatnosti, ali i kao razlog za raskid ugovora.
Par reči o Predlogu zakona o transportu opasne robe. Kao što vidimo, Vlada je uputila u skupštinsku proceduru taj predlog novog zakona, iz dva razloga – potrebe da se u ovoj oblasti izvrši usklađivanje sa sekundarnim izvorima prava EU, pre svega tu se misli na direktivu iz septembra 2008. i, naravno, po uzoru na jedan od zakona koji je pripremljen i koji je upoređen sa konvencijama Evropske komisije UN. Pre svega, misli se na Evropski sporazum o međunarodnom drumskom prevozu opasne robe, o Konvenciji o međunarodnim železničkim prevozima, Pravilniku o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe i Evropskom sporazumu o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima.
Utvrđeni su i precizni zahtevi koji se odnose pre svega ovim zakonom, a to su na učesnike u transportu, na prevozna sredstva, dozvole za transport, kategorije opasnosti i bezbednosti, postupanje državnih organa i organizacija, obuka učesnika u transportu, posebne odredbe za drumski, železnički i vodni transport, vršenje kontrole na putu i sprovođenje nadzora. Ovim predlogom zakona propisane su kaznene odredbe za privredne prestupe za domaće ili strano pravno lice, učesnike u transportu, kao i za pravna lica proizvođača ambalaže, takođe i za odgovorno lice i u njima i posebno za preduzetnike koji vrše prevoz opasnih roba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Niste završili? Zatražite reč ponovo.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.

U prelaznim i završnim odredbama propisno je pod kojim uslovima vozila za prevoz opasne robe koja nisu u skladu sa navedenim međunarodnim standardima mogu da se koriste i u unutrašnjem transportu, s tim da apsolutno moraju da budu bezbedni. Posle stupanja na snagu ovog zakona, kako stoji, biće donet 31 podzakonski akt, ako sam dobro shvatio, to su razne uredbe i pravilnici. Naravno, rok koji je predviđen za postizanje potpune usaglašenosti ovog propisa je 31.12.2017. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić.