Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici predlagača, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama set od osam veoma važnih zakona. Moram da konstatujem da smo imali veoma malo vremena za pripremu, iz čega se jedino može zaključiti da Vlada želi da nam onemogući detaljniju analizu i mogućnost podnošenja većeg broja amandmana, čime bismo mogli pre svega, poslanici opozicije, da doprinesemo poboljšanju ovih predloga zakona. Ovakvim postupanjem Vlada pokazuje nepoštovanje Narodne skupštine i narodnih poslanika, a sa druge strane neodgovornost prema građanima Republike Srbije.
S obzirom da je nemoguće diskutovati po svim tačkama dnevnog reda, ja ću se koncentrisati na dva predloga zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima. Ovaj predlog zakona, kako stoji u razlozima za donošenje, usaglašava se sa evrounijskim standardima, a zarad što bržeg pridruživanja Srbije EU. Mi srpski radikali se pitamo kada ćete shvatiti da vas oni jednom rukom tapšu po ramenu, a drugom zabijaju nož u leđa i kada ćete odustati od pogubnog puta u EU, zašta najveću cenu plaćaju građani Republike Srbije.
Konkretno ću se bazirati na član 2. stav 3. tačka 6) i tačka 6a) koja se dodaje u ovom predlogu zakona o komunalnim delatnostima i kojom se objašnjava šta je pogrebna delatnost i čime se ona bavi. U razlozima za donošenje kažete da se obezbeđuju isti uslovi za obavljanje komunalnih delatnosti svakom vršiocu komunalne delatnosti, bilo da dolazi iz javnog ili privatnog sektora. U razgovoru sa vlasnicima pogrebnih radnji u opštini iz koje ja dolazim, a to je Smederevska Palanka, oni su veoma zabrinuti za svoju budućnost. Verujem da je i u drugim opštinama tako jer sam čula mišljenje udruženja privrednika koji se bave ovom delatnošću, a razlozi za njihovu zabrinutost su sadržani pre svega u članu 7. Predloga zakona, gde se posle člana 8. postojećeg zakona dodaje član 8a koji se odnosi na ispunjenost uslova za otpočinjanje komunalnih delatnosti. U Predlogu zakona se nigde tačno ne precizira koji su to uslovi, koji je, recimo, broj vozila, opreme, broj zaposlenih, pa bih zamolila ministarku da zarad tih građana koji se bave ovim da nam o tome preciznije da informacije.
Stav 3. istog člana 8a se odnosi na komisiju koja treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. za obavljanje komunalnih delatnosti i ministar će na osnovu ocene te komisije doneti rešenje o odbijanju ili dozvoli za obavljanje ove delatnosti. Ono što zabrinjava privrednike, pored ovih uslova koji se pominju, jeste i ta republička taksa koju će oni od sada morati da plaćaju. Do sada su oni plaćali lokalnoj samoupravi taksu i sada se pitaju koliko će iznositi ta taksa i plaše se da će to biti znatno veća cifra.
Drugi predlog zakona jeste Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Nacrt zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji ste nam predložili definiše razvoj stanovanja, održavanja i upravljanje zgradama, a sav teret izvršenja prebacuje se na građane kojima se ujedno ograničava pravo da odlučuju o svojoj svojini i svojini unutar zajednice u kojoj žive. Ovim predlogom se ne rešavaju suštinski višedecenijski stambeni problemi u Srbiji koji se odnose na podstanare koji nemaju ugovor o zakupu, na izbeglice i interno raseljena lica koji nemaju regulisano stambeno pitanje, na beskućnike i tzv. vojne beskućnike i njihove probleme, na prinudna iseljenja, veliki broj prenaseljenih stanova itd. Umesto da se bavite rešavanjem ovih problema, vi dodatno otežavate živote naših građana.
Predlog uvođenja profesionalnog upravnika je još jedan bespotrebni finansijski namet stanarima i ograničava pravo na svojinu, a indikativno je da se ovaj vid upravljanja odnosi samo na stambene zgrade.
Iz ovoga proizilazi da predlagač smatra da su nosioci prava svojine na stanovima neodgovorni i nesposobni, pa je njima potrebno da se do detalja propiše način kako da upravljaju vlastitom svojinom. To je kao neka vrsta tutora, za razliku od vlasnika drugih nepokretnosti. Profesionalni upravnik popisuje stanare, skuplja novac za održavanje, ubeđuje ih da se nešto mora popraviti, ima još dosta nadležnosti, ali i onu da može da tuži onoga ko ne plati njegovu uslugu.
Zatim, imamo predlog obaveznog osiguranja zgrade, koji se odnosi samo na štetu stambenih zgrada. Ako bismo ovo prihvatili onda bi trebalo podrazumevati da šteta može nastupiti od svih objekata koji bi takođe morali biti osigurani. Ovim nacrtom se samo produbljuju problemi i uvode se novi izdaci stanovništvu. Ako vam je cilj da postignete bolje uslove stanovanja time što uvodite dodatne namete, vi postižete potpuno suprotan efekat. Ne mogu se osigurati sredstva tamo gde ih nema, jer je većina građana Srbije u veoma lošoj finansijskoj situaciji, ali je vama cilj da prinudnom naplatom punite kasu, i to je izgleda, jedina i glavna uloga profesionalnog upravnika.
Mi srpski radikali, smatramo da će ovaj zakon u praksi proizvesti potpuno suprotno dejstvo onome što vi danas pokušavate nama da predočite.
Ko su ljudi na čije živote će zapravo ovaj zakon suštinski uticati? To su siromašni stanari u loše održavanim zgradama, bez skupština, podstanari sa željom da naspram svojih skromnih potreba u teškim tržišnim uslovima nekako reše tzv. stambeno pitanje, radnici koji još uvek žive u nekadašnjim društvenim stanovima, nezaposleni naslednici nekretnina, penzioneri sa nagomilanim dugovima za režije i porez, radničke porodice, itd.
Srpska radikalna stranka će pokušati da amandmanima ispravi sve propuste i manjkavosti i ovih i drugih predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Što se tiče Zakona o komunalnim delatnostima i pogrebnicima, i pitanju ko će sada to da propiše, sve koliko kola, itd, tu vrstu podzakonskog akta, sva udruženja pogrebnika zajedno sa Ministarstvom će urediti napraviti takav podzakonski akti. Mislim, da nakon ovog zakona i dosta rasprava koje smo upravo sa njima imali, imamo, ne samo saglasnost, zajedničku oko toga kako ja važan taj podzakonski akt, i koliko su oni ovim zakonom zadovoljni, i to imamo pismeno od njih.
Rekli ste jednu stvar koju prosto moram da demantujem, a to je Zakon o stanovanju ograničava pravo građanima i da će se odnositi samo na, kako ste vi rekli, siromašne, građane itd. Prvo, nikome ne ograničava nikakvo pravo, drugo, ovaj zakon utiče na sve građane, jer smo svi zaista stanari, ali u smislu da pomaže da se zaista uredi upravljanje, pre svega zgrada. Samo toliko .

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o predlogu Zakona o transportu opasne robe.
Kada bude stupio na snagu zakon će uređivati uslove za obavljanje unutrašnjeg i međunarodnog transporta opasne robe u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju, zahteve u odnosu na ambalažu, pokretnu opremu, odnosno prevozna sredstva namenjeno za transport opasne robe, uslove za imenovanje tela koja kontrolišu ambalažu i vozila za transport, uslove i obaveze koje će morati da ispune učesnici u transportu opasne robe, nadležnosti državnih organa i drugih organizacija u transportu opasne robe.
Iz predloga zakona vidimo da je predloženo ukidanje Uprave za transport opasnog tereta. Prava i obaveze Uprave, zaposlene, opremu i sredstva za rad preuzeće Ministarstvo građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture u kome će se formirati poseban sektor koji će biti nadležan za pitanja opasne robe. Na ovaj način poboljšaće se odnos državne uprave prema učesnicima u privredi, jer će akcenat biti na obavljanju stručnih poslova, racionalnije upravljanje ljudskim resursima, angažovanje na bolji način u cilju efikasnijeg rada. Efekat primene ovog zakona bio bi stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija što će upravo pomoći ukidanje ove uprave i prenošenje njenih posebnih nadležnosti na imenovana tela.
Dalje Zakonom o transportu opasnog tereta predviđeno je obavezno osiguranje. Usvajanjem ovog zakona to bi se ukinulo. Obavezno osiguranje uređuju se Zakonom o obaveznom osiguranju kada postoji ratifikovani narodni sporazum koji predviđa takvu obavezu. Zakonodavac nije predvideo potrebu da se uvede ovakva vrsta osiguranja kroz Zakon o obaveznom osiguranju pa bi samim tim bilo neopravdano uvesti ovakvu vrstu osiguranja, odnosno obavezno osiguranje kroz Zakon o transportu opasnog tereta kome to inče nije predmet regulisanja.
Sa druge strane uvođenje obaveznog osiguranja nije moguće bez prethodnog međunarodnog usaglašavanja limita odgovornosti. Ovakvu vrstu troškova nemaju prevoznici u svim zemljama EU pa je to još jedna od olakšavajućih okolnosti za naše privrednike koji neće morati da uzimaju polise osiguranja po vrlo visokom stopama.
Vrlo važno je i pitanje izdavanja sertifikata od strane imenovanih tela. Propisuje se da će ministar odrediti način i postupak izdavanja sertifikata o odobrenju za vozilo. Na ovaj način sva imenovana tela postupaće identično čime će se podići nivo pravne sigurnosti. Pored toga, minisar će propisati postupanje sa prigovorima na rad imenovanih tela i njihove odluke kao osiguranje od odgovornosti za štetu koju stranke mogu da pretrpe radom imenovanih tela.
Takođe, u ovom delu se predlogom nudi rešenje za otklanjanje nedostatka koji su se pokazali primenom Zakona o transportu opasnog tereta. Radi se o problemu u kome se nalaze oni drumski prevoznici koji koriste vozila koja su dobila sertifikate ADR sertifikate na osnovu Zakona o transportu opasnog tereta ali nisu u saglasnosti sa ADR sporazumom. U tom smislu predloženo je rešenje kako da se vozila koriste i dalje, a da se sa druge strane ispoštuju međunarodno preuzete obaveze i ovo je još jedna od pozitivnih strana ovog predloga zakona na koji bih ja ukazala.
Dakle, osim usaglašavanja sa poslednjim promenama u ovoj oblasti zbog potvrđivanja međunarodnih sporazuma i zbog procesa usaglašavanja sa pravima EU ovaj predlog zakona nudi i mnoga konkretna rešenja za postojeće probleme, ali i načine otklanjanja nedostataka koji su uočeni tokom primene Zakona o transportu opasnog tereta, a koji su opterećivali učesnike u transportu opasne robe. Primena ovog zakona će omogućiti i bolji položaj i jednostavnije prisustvo na tržištu privrednih subjekata samim tim i zdraviju u bolju tržišnu konkurenciju štiteći domaću privredu u najvećoj mogućoj meri. Kao i drugi zakoni koji postoje u oblasti transporta i ovaj zakon će sigurno uticati na smanjenje sive ekonomije.
Zbog toga što Vlada Srbije nastavlja sa jakim tempom rada na zakonima koji poboljšavaju kvalitet života građana Srbije ali i zbog pozitivnih efekata konkretnog zakona koji se očekuju, u danu za glasanje ću podržati ovaj predlog kao i ostale predloge zakona koji su došli od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture.
Na kratko bih se osvrnula na Predlog zakona o upravljanju aerodromima. Moram da podsetim da zahvaljujući redovnoj kargo liniji Niš – Istambul godišnje se može prevesti i do četiri hiljade tona robe, što će aerodrom u Nišu učiniti regionalnim kargo centrom, što Niš nije imao, a srpska roba će moći da se izvozi. Planirana je modernizacija aerodroma i produženje piste. Dakle, dalje se radi na podršci razvoja privrede.
Svesni smo da bez podrške premijera i potpredsednice Vlade i resornog ministarstva ovakvih uspeha ne bi ni bilo. U ovom trenutku ja bih se zahvalila na vašem zalaganju a koleginice i kolege narodne poslanike ću pozvati da podrže ovaj set predloga zakona koji su došli od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, što ću ja isto učiniti u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivana Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set dobrih predloga zakona, a ja ću posebnu pažnju posvetiti zakonu koji se odnosi na oblast koja do sada nije bila regulisana zakonskom regulativom, a to je Zakon o upravljanju aerodromima.
Usvajanjem ovog zakona konačno će biti zaokružena, odnosno kompletirana oblast, odnosno slika o vazdušnom saobraćaju. Mi imamo dobre zakone koji se i te kako primenjuju, kao što je Zakon o vazdušnom saobraćaju, kojima se uređuju pitanja, recimo, vrste aerodroma, njihova namena i sl, ali ne i oblast koja precizno govori o upravljanju aerodromima kao delatnost. Ni upravljanje aerodromima, kao delatnost, ali ni jedna druga delatnost vezana za aerodrome nije utvrđena kao delatnost od opšteg interesa, da bi se na njih primenio Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.
Usvajanjem predloženog zakona i predloženih izmena i dopuna zakona, koje su danas na dnevnom redu, otvaraju se vrata novim investicijama, aerodromima će moći da upravljaju javna preduzeća, društva kapitala i preduzetnicima.
Smatram da treba dati mogućnost svim ravnopravnim učesnicima na tržištu koji ispunjavaju određene uslove i tako im omogućiti učešće na liberalizovanom tržištu i konkurentnost, pa neka budu izabrani najbolji.
Čitajući predloge zakona jasno je da je cilj onakvih zakona razvoj i modernizacija aerodroma, pogotovo onih koji poseduju određene sertifikate, a nemaju dovoljno sredstava za dalji razvoj, ali kroz mogućnost zaključenja ugovora o koncesiji razviće i unaprediće postojeće infrastrukturu, što vodi ka povećanju broja putnika, samim tim vodi ka povećanju broja linija redovnog prevoza, što bi dovelo do poboljšanja stanja u privredi i ekonomiji.
Evidentno je da je cilj ove Vlade, odnosno osnovni zadatak napredak Srbije u svakoj sferi sa osnovnim ciljem poboljšanja životnog standarda za sve građane.
O radu Vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja govore podaci koje je u uvodnom izlaganju izložila gospođa ministar, a to je između ostalog podatak da je pre 2013. godine broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“ bio oko dva miliona, a danas je taj broj dva puta veći, a očekujem do kraja godine čak pet miliona.
Kada se govori o oblasti saobraćaja, može se slobodno reći da je svaki vid saobraćaja, počev od vazdušnog, železničkog, drumskog u usponu sa trendom povećanja broja putnika, sa povećanjem prevoza tereta, tako isto i proširenje mreže.
Reći ću još neke rekordne podatke Aerodroma „Nikola Tesla“, osim onih koji su izneti po broju putnika. Evo podatak da je više od 90% letova započeto bez kašnjenja. To je podatak iz novembra ove godine, tako da je prosečno kašnjenje smanjeno sa osam minuta na manje od šest minuta. Sledeći podatak, izvode se radovi na rekonstrukciji i adaptaciji terminala jedan na Aerodromu „Nikola Tesla“ i najnoviji podatak od juče da su započeti radovi na ojačanju međuspratne konstrukcije, što sve ukazuje da ne treba stajati, jer se potrebe na tržištu menjaju, povećavaju se kapaciteti i mi treba da stvorimo uslove da možemo da opravdamo sve veće zahteve koji se pred nas postavljaju.
Želim da istaknem da je prilikom izlaganja programa Vlade premijer izneo da je Aerodrom „Nikola Tesla“ aerodrom sa rekordnim rezultatima i da će koncesioni model upravljanja obezbediti nove investicije od najmanje 700 miliona evra, što će obezbediti dodatne prilive u budžet Republike Srbije, ali ovakav model će se primenjivati i na preko 30 malih aerodroma na teritoriji Republike Srbije. Kada kažemo mali, ne mislimo površinski mali, nego po broju putnika i da ćemo omogućiti i takvim aerodromima linije redovnog prevoza putnika.
Želim da kažem, prvenstveno zbog građana Srbije, da je prilikom jučerašnje rasprave neko od opozicionih poslanika iznosio stavove, odnosno iznosi ona mišljenja na način na koji oni tumače zakone, pa postavljaju pitanje - kako se priprema predlog zakona, da li su uključene sve relevantne institucije u pripremi predloga i da li se održavaju javne rasprave? Reći ću konkretno da za ovaj Zakon o upravljanju aerodromima, zbog hitnosti za njegovo usvajanje, nije održana javna rasprava, ali da je formirana radna grupa koja uključuje, po meni, i te kako relevantne institucije, najpre Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Direktorat civilnog društva vazduhoplovstva Republike Srbije, Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd, „Er Srbija“, Saobraćajni fakultet, kontrole letenja Srbije i Crne Gore. To su institucije koje vrlo dobro ispituju tržište, koje imaju podatke o stanju na terenu. Smatram da je po ovakvom sastavu radne grupe ovo jedan jako dobar predlog zakona.
Na kraju, smatram da će set zakona o kojima danas raspravljamo, nakon usvajanja, dati prostor za poboljšanje kvaliteta života građana Srbije i izražavam potpunu podršku predlozima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala, predsedavajući.
Moram da priznam, pošto smo danas čuli neverovatne stvari od raznih poslaničkih grupa, čak ima onih nekih koji su kao desno opredeljeni, ali u svojim izlaganjima kao da se zalažu za upravni socijalizam. Prosto sam ponekad šokiran njihovim stavovima, posebnom tom bojaznošću od privatizacije ili još bolje od profesionalizacije, a na primer zaklinju se u Rusiju. Ako ćemo realno, mislim da je jedan od poslanika, drago mi je da je to iz opozicionih redova spomenuo, na primer, baš u Rusiji imate koncesiju, pa čak i dobrim delom privatni aerodrom „Domodedov“ u Moskvi, jedan od najvećih aerodroma. „Star alliance“ i „One world“ mislim da su u nekoj kooperaciji, tako da mi nije jasno zašto se neko plaši toga. Što se tiče koncesija, ako već govorimo o Kini, koja ima socijalistički sistem, mnogo koncesija imate u Kini, daju se privatnim kompanijama da rade, ne znam zašto se neko plaši što će neko na našem aerodromu da dobije mogućnost koncesije. To je valjda pozitivno. Nama je potreban što bolji aerodrom.
Moram da priznam da je nama od izuzetno velike važnosti da možda izgradimo još jedan terminal, s obzirom da postajemo veoma važna zračna luka i da gotovo sve zemlje regiona dolaze u Beograd i iz Beograda putuju. Pošto sam nedavno bio u Pekingu, ili vazdušna luka, izvinjavam se, oni su svakako izrazili tu želju, posebno sada kada se ukidaju vize, što i te kako pozdravljam, da imamo direktnu liniju Beograd – Peking. To bi bilo zaista fantastično i sjajno i onda bismo bili zemlja sa čijeg aerodroma idete u Moskvu, Sankt Peterburg, Peking i Njujork. Mislim da to niko nema. Znači, u tri najvažnije zemlje sveta imate direktnu liniju, što je nešto što je zaista fantastično i veliki uspeh. Ako se nekome to ne dopada, ako bi neko možda voleo da vrati opet JAT ili da vrati onakav aerodrom kao što smo nekada imali, dobro, meni ostaje samo sa žaljenjem da konstatujem da to baš nije pametno. Ko ne voli „Er Srbiju“, kome stalno smeta ta kompanije, nemojte da letite „Er Srbijom“, idite nekim drugim avionom ili idite peške, na kraju krajeva, pošto vam se to ne dopada. Ceo svet dolazi ovde, leti našim avionima, a samo se nekim ljudima ovde, pakosnim, to ne dopada. Ne razumem to, ali šta da radite.
Zaista smo ovde čuli svašta. Zašto država ne ulaže u neka propala preduzeća? Čuli smo neverovatne zahteve da država ulaže u fabriku traktora. A kada ih pitate gde će ta država da proda taj traktor, gde bi mogla danas da od ovako posrnule, uništene fabrike, kao što su Rakovica i IMT, kako bi one mogle da postanu danas konkurentne sa „Džondirom“ ili „Nju holandom“ ili otkud znam, pojma nemaju, ali to je bitno zato što prija nekim ljudima u Srbiji koji i dalje žive u tom periodu samoupravnog socijalizma i kaže – što to država negde nešto ne finansira.
Inače, potpuni sam pristalica privatne svojine i mislim da, osim za određene strateške grane, gde bi država trebala da zadrži većinsko vlasništvo, ali uvek sam pristalica javno-privatnog partnerstva, jer smatram da privatnik daleko bolje upravlja nego država i odgovornije, a to možete da vidite i po „Er Srbiji“, na kraju krajeva. Daleko odgovornije upravlja i svakako da pruža mnogo bolje usluge. Ne razumem taj strah, kao da neko priželjkuje da se vrati Kardelj. To otprilike danas ovde slušamo. 1
Što se tiče zakona o stanovanju, tu tek ne razumem – a zašto pridike. Pa to je pozitivno. Ja tvrdim inače kad pogledate kućne savete, razumem naravno ove u manjim zgradama. Znate, kad živite u soliteru i kad vidite kakav je kućni savet, dođe vam da se uhvatite za glavu. Ne možete nijedan problem da rešite. Neretko se sami stanari oko toga ko će da bude predsednik kućnog saveta, jer svako nađe neki mali posao sa nekim iz komunalnog preduzeća pa pravi svoja privatne dilove, a zgrada trpi. Ja živim u soliteru koji ima 22 sprata. To je da Bog sačuva. Nekada ne rade liftovi uopšte. Imamo situaciju da lift ne radi po godinu dana i ne mogu da se dogovore ko će da popravi lift. Izvinite, sad kad nekog naterate, ako ne možete da se dogovorite, pa dođe profesionalni menadžer, pa da vidite kako će neko da se natera da radi.
Imamo, recimo, strašan problem, svi soliteri imaju problem da parcela ispred solitera, znači onaj izlaz, to je prosto neverovatno, koga god sam zvao da renovira, odnosno da nam to popravi, niko nije nadležan. Ne zna se čija je to nadležnost. Kad zovete ove iz grada, kažu – ne, mi nemamo veze sa tim. Zovete iz opštine, ni oni nemaju veze sa tim. Onda ovi iz kućnog saveta kažu – mi nemamo sredstva. Onda imate rupe ispred ulaza i to niko ne popravlja, to tako stoji i deca izađu lome noge, upadaju u rupe. Znate, kad dođe neki profesionalni menadžment i te kako će da se potrudi pa će to da se popravi. Pa će svi stanari da imaju normalan izlaz iz zgrade.
Tako da, po ovom pitanju sam apsolutni pristalica ovi zakona. Ovo su dobri zakoni. Izuzetno dobri zakoni. Konačno da jednom probijemo tu barijeru, da više ne razmišljamo da o svemu mora država da upravlja i da javno-privatno partnerstvo nešto što je sasvim poželjno i ja se apsolutno za to zalažem. Imam samo pitanje za Ministarstvo, pošto sam dobijao pitanja od ljudi koji su podstanari i oni godinama pokušavaju da ostvare svoja prava kako da dođu do stana, pošto tolike godine uplaćuju i sve te rate, odnosno što zapravo plaćaju stanarinu, da li će se njima rešavati status? To sam dužan samo da pitam pošto su nama ovde postavili pitanje, a moram da priznam da nisam kompetentan za to da bi mogao da im odgovorim. Voleo bih da sami ljudi iz Ministarstva nam o tome nešto više kažu.
Što se tiče samog seta zakona. Moram da priznam da je ovo zaista, zaista dobro i svakako, onako punog srca, ću podržati. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Srđan Nogo.