Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem na vašim komentarima.
Meni je drago kada vidim da se vi u stvari potpuno slažete sa DS i ovo što ste vi rekli se potpuno podudara sa komentarima DS. Dužna sam da nekoliko stvari samo kažem za koje niste u pravu.
Svaku odluku u jednom stambenom objektu donose pre svega vlasnici stanova, ne slušaju vlasnici stanova profesionalnog upravnika, nego je profesionalni upravnik tu da sluša vlasnike stanova i da pomogne u upravljanju zgradom.
Zatim, rekli ste jednu zaista neistinu, i potpuno ste u pravu da je to tako kao što ste rekli, što ću sada reći, da, to bi bilo protivustavno. Ali, nije tako. Rekli ste da vrši evidenciju podstanara radi dalje evidencije plaćanja poreza. Da je to tako, potpuno bih se složila sa vama, ali to nije posao profesionalnog upravnika i on to ne radi radi bilo kakve evidencije plaćanja poreza. Profesionalni upravnik treba da zna od vlasnika stana da li ima podstanara ili nema samo zbog jedne stvari, a to je ko će da plaća održavanje i ko će da učestvuje u upravljanju zgradom, dakle, ko će da se pojavljuje na tim skupštinama stanara i da glasa i dogovara sa određenim odlukama i određenim planovima i strategijama.
Zatim, ako se takođe, da rekli ste, ako se ne odazove, odnosno što stoji u Zakonu, da potpuno gubi pravo. Svaki sledeći put kada se pojavi, vlasnik stana ili neko koga je on ovlastio, recimo podstanar, da učestvuje u upravljanju zgradom, znači on će učestvovati na tim svim skupštinama stanara.
Nikakav kredit ne može da uzme profesionalni upravnik, ili hipoteku, ili šta god, bilo šta, a da to nije dogovoreno i da nije po ovlašćenju vlasnika stanova, odnosno skupštine stanara.
Dakle, još jednom ponavljam, profesionalni upravnik je ovde da pomogne i da sluša vlasnike stanara, samo u cilju, efikasnijeg održavanja i boljeg održavanja zgrada, a ne da on propisuje određene, ne znam, odluke da daje i da sami stanari treba da ih sprovode. To je bilo najkraće što sam mogla da odgovorim.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 107, je naravno u pitanju i krši se ceo dan, zato što predsedavajući dozvoljavaju Zorani Mihajlović da vređa narodne poslanike, da vređa poslaničke grupe, odnosno da vređa Narodnu skupštinu.
To je apsolutno neprimereno. Ja sam upozorila i pre neki dan da vodite računa, predsedavajući, da i narodnim poslanicima ne dozvoljavate da SRS mešaju sa nekim drugim poslaničkim grupama, a pogotovo na to nema pravo ministar, a pogotovo na to nema pravo Zorana Mihajlović, koja je Labusovu i Dinkićevu politiku donela u SNS, što je naravno njihova stvar, jer ako neko sa nekim može da se izjednači onda svakako mogu. Recimo naprednjaci sa LDP-om, jer i Čeda Jovanović sam kaže, da je zadovoljan Vučićevom politikom i naprednjačkom politikom, zato što oni zapravo sprovode politiku LDP-a. To vidi cela Srbija.
Ali, to je vaša stvar, ali dozvoliti ministru da kaže narodnom poslaniku, da je ona srećna i zadovoljna, zato što se srpski radikali slažu sa DS, je neprimereno. Ministar može da govori samo argumentima o Predlogu zakona. Ministar nema pravo na političke govore, to pravo imaju narodni poslanici. Zaista, je krajnje vreme da predsedavajući ukažu ministrima, a pogotovo Zorani Mihajlović, koja je u svom ponašanju i drska i bezobrazna prema narodnim poslanicima, na šta apsolutno nema pravo.
Dakle, gospođo Zorana Mihajlović, SRS je opoziciona partija, najjača opoziciona partija i nema dodirnih tačaka, Bogu hvala, ni sa jednom od stranaka u parlamentu.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Smatram da nisam povredio član, na koji ste ukazali, član 107, jer nisam primetio da je u tom kontekstu, uvredljivo se izrazila ministarka Zorana Mihajlović.
Ona je, koliko sam ja shvatio, evo tu je ministarka, govorila o argumentima kada je reč o zakonskim predlozima, o kojima danas govorimo i ni na jedan način nije želela, verujem u to, uvredljivo da se izrazi i da stavi znak jednakosti između svih političkih partija. Mislim na opozicione političke partije.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ja se zaista izvinjavam što sam samo videla da se podudaraju argumentacije. Samo sam primetila da se podudaraju argumentacije DS i SRS, po pitanju profesionalnih upravnika i ništa više.
Da li ste isti ili niste? To vi najbolje znate. Ali, samo sam konstatovala, još jednom argumente koji su identični. Ništa drugo.

Zahvaljujem.
(Vjerica Radeta: Replika.)
Ne može, ne, ne, moramo, nastavljamo dalje. Ne. Vi ste, ukazali ste na povredu Poslovnika, a ministarka je govorila, kao predstavnik predlagača.
(Vjerica Radeta: Ne možete tako, želim repliku.)
Ali, se nije uvredljivo izrazila, već je samo pojasnila i potvrdila ono o čemu sam ja govorio.
Dakle, koleginice Radeta, ja u ovom trenutku repliku….
(Vjerica Radeta: Ja hoću repliku, na ono što je ona meni rekla.)
Ne, čekajte, ne možemo da se igrati, da li ćete Poslovnik ili repliku. Ja u ovom trenutku repliku mogu da dam koleginici Belačić, jer je ona imala direktno obraćanje.
(Vjerica Radeta: A ne, ja želim repliku na izlaganje ministarke.)
Omogući ću vam repliku i time zatvaram krug replika. Izvolite.

Dakle, ovo zatvaranje krugova replika i to na ovaj način je neprimereno i znate stav SRS što se toga tiče.
Gospođa ministar ne sluša. Ako je tačno ovo što je malo pre rekla, onda ona ne sluša narodne poslanike. Naši argumenti i argumenti DS nisu isti. Sama je rekla DS što naravno, ja ne želim da izazivam repliku DS, pogotovo ne u ime ministra, dakle, sama je rekla da DS plaši građane ne znam čime. Poslanik Aleksandra Belačić je u svom izlaganju naglasila, mi ne želimo da plašimo građane, mi samo skrećemo pažnju na loš predlog zakona. Zaista, molim vas, kolega Milićeviću da ovo što sam ja objasnila gospođi ministar da ne bude na uštrb onoga što koleginica Aleksandra Belačić ima obavezu i ime poslaničke grupe da odgovori gospođi ministar na njeno malo šire obrazloženje i odgovore na njena pitanja i na njene primedbe. Hvala vam.

Koleginice Radeta, niti su bile primedbe, niti su bila pitanja, bili su odgovori na postavljena pitanja. Zato nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik, Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, saradnici iz ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji danas razmatramo, smatram da predstavlja set kvalitetnih zakona koji su prethodno dobro pripremljeni i izašli na dnevni red.
Naravno, ne osporavam mišljenja drugih poslanika koji tvrde da ima puno nedostatka i da ti zakoni i ne valjaju. Ali, moje gledište, zapravo gledište SPS jeste da ovim zakonima mi uređujemo važne oblasti i da je važno da činimo jedan iskorak napred sa pokušajem boljeg funkcionisanja određenih oblasti u životu i radu naših građana. To je ono osnovno. Uvek sam govorio da mi jednim zakonom ne možemo postići neki veliki kvalitet i neke ideale na polju zakonodavstva ili zakonske regulative, ali je važno da uređujemo te oblasti. Važno je da posle nekog vremena izvršimo analizu i da činimo ispravke u onome što se nije pokazalo kao dobro.
Iz tih razloga želim da sa tog gledišta, afirmativnog kažem nekoliko reči o ovome što je danas na dnevnom redu i pre svega smatram da je veoma važno da smo stavili na dnevni red Zakon o transportu opasne robe i da je tu važno urediti važne stvari koje se tiču ove materije. Jer, kada se dogode određene nesreće ili kada se dogode neke stvari koje su opasne po život i zdravlje i životnu sredinu, onda nam ne vredi pametovati.
Naravno, ovaj Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je izgleda najviše polemike izazvao, ja ne sporim da tu ima određenih manjkavosti, ali je pitanje da li to želimo da naglasimo, a ja želim da naglasim jednu drugu stvar da u ovoj oblasti ipak pokušavamo da uvedemo više reda nego što ga je bilo do sada. Za sada je to dovoljno, ali evo, proći će neko vreme, pa možemo i da ispravimo neke stvari.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, smatramo izuzetno važnim ovo za funkcionisanje svake lokalne samouprave, bilo to da je mala opština ili da je veliki grad. Komunalne delatnosti su od opšteg interesa i tiču se svakog građanina, svake ustanove, svakog pravnog lica. Korisnici komunalnih usluga su svi ili većina građana, odnosno stanovnika ove zemlje i od kvaliteta komunalnih usluga u velikoj meri zavisi kvalitet života naših građana.
Uostalom, može se reći i to da kvalitet komunalnih usluga treba posmatrati kao meru dostignutog standarda jednog društva, a sa druge strane cene komunalnih usluga, kao meru standarda pojedinaca.
Oblast komunalnih delatnosti temelji se na Ustavu i regulisanje nekim drugim zakonima, a na osnovu kojih lokalne samouprave regulišu ovo važno pitanje na svom prostoru.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se, rekli smo, preciznije definisanje pojedinih komunalnih usluga, a to je u cilju jačanja komunalnih sistema i u cilju bolje funkcionalnosti i izgradnji odgovarajuće infrastrukture koja je potrebna za ovu oblast.
Veoma je važno da zakon omogućava različite vlasničke modele i uvodi konkurenciju u ovoj oblasti, omogućava i partnerske odnose, ali zapravo uvođenje privatnog sektora u ovoj oblasti treba da dovede do rasterećenja budžeta i budžetskih obaveza u lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, kada govorimo o privatnom sektoru koji ulazi u ovu oblast sve više, možda je budućnost da će samo retke nadležnosti u oblasti komunalnih delatnosti biti kao javni interes u rukama države, odnosno u rukama lokalne samouprave, a da će većina delatnosti biti u privatnom sektoru. Moramo da obezbedimo da na zdravim ekonomskim principima privatni sektor može da učestvuje u ovoj oblasti.
Imali smo do sada ili u prošlosti praksu da se komunalne usluge plaćaju jednako bez obzira na kvalitet i na kvantitet izvršene usluge i da svi plaćaju jednako, što ne može nikako da opstane. Sa druge strane, imali smo i ranije, ali lokalne samouprave u ovom trenutku, kada će biti sve više poveravanja privatnom sektoru, moraju da obezbede i kontrolu vršenja komunalnih usluga, i to je za svaku pohvalu da će se kroz kontinuirano izjašnjavanje građana vršiti ocena kvaliteta.
Na kraju, samo bih rekao da mora da postoji i određena kreativnost i drugačiji pristup u ovoj delatnosti i da vršioci komunalnih usluga treba da, a zakon treba to da im omogući, mogu da se bave i nekim drugim delatnostima, u smislu proširenja svoje delatnosti, pa tako npr. recikliranje ili obrada komunalnog otpada, pa na pijacama zeleni otpad može da se kompostira, pa zatim javne garaže ili zelene pijace koje su pokrivene mogu da imaju solarne ploče itd.
Sve su to neke ideje o kojima mi, kao socijalisti, razmišljamo o tome. Možda treba pronaći modalitete kako bi te usluge bile kvalitetnije, a vršioci usluga bi se više oslanjali na svoju zaradu, a manje na budžetska primanja iz lokalnih samouprava. Glasaćemo za ovaj set zakona u celini.