Poštovani predsedavajući, poštovani poslaniče, ovaj vaš amandman nismo u mogućnosti da usvojimo, ali kroz pravilnike pošto je utvrđen minimalan iznos od pet hiljada dinara, za marginalno nerazvijena područja biće uvećano i tako kroz podzakonska akta, utvrdićemo veći iznos i na taj način pomoći da u tim krajevima, gde su posebni uslovi života i rada, da se dobijaju veća podsticajna sredstva. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, amandman koji smo podneli na ovaj član odnosi se i na to da krave za uzgoj teladi za tov dobiju isti iznos podsticaja, kao i ostale krave za proizvodnju mleka, teladi, itd.
Međutim ako govorimo već o podsticajima, ja mislim da ovo nije pravi način da podstičemo proizvodnju mleka i stočarstva u Srbiji, naročito kroz uzgoj krupne stoke, zato što je trend s kojim se susrećemo od 2010. godine, da je broj grla krupne stoke u opadanju, a ono što je još opasnije je da nam opada količina proizvedenog mleka po grlu krave. To je ozbiljno upozorenje i mislim da ovaj alat neće dati prave rezultate.
Mi se moramo okrenuti tome da stimulišemo veću produktivnost, dakle, da imamo po grlu veću količinu mleka, a ne da imamo više grla, a manje mleka. Dakle, moramo tu naći negde šta su to evropski standardi, u kom smeru želimo da podstičemo proizvodnju mleka i da održimo ovaj nivo grla krupne stoke koji Srbija u ovom trenutku ima.
Takođe, kad govorimo o proizvodnji mleka, mi se tu suočavamo već sa problemima. Dakle, prelevman, odnosno ne prelevman nego premija koju imamo od sedam dinara po litri mleka, nisam siguran da li će biti dovoljna od 1. januara ukoliko se ukine prelevman na uvoz mleka. Dakle, znamo da u prethodnom periodu je bilo situacija da zbog ukinutih kvota u Evropi je bilo tržišnih viškova mleka i naši proizvođači mleka s pravom mogu da se boje šta će se desiti 1. januara ukoliko budemo bili primorani da taj prelevman, koga smo zadržali u prethodnih šest meseci, budemo ukinuli. Da li ćemo sa premijom od sedam dinara po mleku moći da pružimo podršku našim poljoprivrednicima da ovde u Srbiji svoje mleko mogu da prodaju, da ne govorim o nekom izvozu na druga tržišta.
Takođe, mi nismo imali u prethodnom periodu nikakve mere koje bi pojeftinile proizvodnju. Ako već nemamo sredstava da podignemo prelevman, hajmo na neki način bilo kako ljudima omogućimo da lakše mogu da proizvode mleko i da održavaju svoj stočni fond. Prema tome, mislim da generalno treba razmisliti da li je pravi način davati subvencije po grlu ili ići na to da se stimuliše veća produktivnost, odnosno veća proizvodnja mleka po grlu, kao i to da li će se premije zadržati na tom nivou ili je možda treba povećati. Neke zemlje iz okruženja imaju premiju na mleko čak i oko 24 eruo centa što, složićete se stavlja u mnogo bolji položaj proizvođače mleka iz tih zemalja nego naše ovde u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, želim samo da se osvrnem na jednu stvar. Ovde je bilo reči o podsticajima za krave za uzgoj teladi. Ovde uopšte nije reč o ovom amandmanu o premijama za mleko, i uopšte podsticajima koji se odnose na kvalitetne priplodne mlečne krave.
Apsolutno želim da kažem da moramo poći od tržišta i o tome šta je na tržištima koja se nalaze oko nas, šta je trend. Trend na srednji i duži rok je da je povećana tražnja za goveđim mesom. Nama je neophodno povećanje broja grla koja nemaju performanse takve da mogu da se svrstaju u kvalitetna priplodna grla, ali neophodna su nam pre svega zbog razvoja prerađivačkog sektora. Mi moramo imati određeni kvantum, određenu količinu grla, da bismo uopšte mogli da razgovaramo o povećanju broja prerađivača.
Postoji tražnja za ovom vrstom mesa iz Srbije, između ostalog, jedna od tržišta su, tržište i Evropske unije, tržište Kine. Mi imamo usaglašena tri sertifikata sa Kinom vezano za goveđe meso, ali dobri trendovi su i u ovčarstvu, kozarstvu. Kompletno u stočarstvu imamo dobre trendove, ali to sa premijama nema apsolutno nikakve veze. Premije su utvrđene. Situacija je mnogo bolja nego pre godinu i po dana kada je Vlada, da nije bilo administrativnih mera, koje je ona uvela, imali bismo potpuno nezaštićeni prostor Srbije i danas ne bismo pričali uopšte na ovu temu.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Koristiću vreme za amandmane i vreme posle poslaničke grupe.
Intencija ovog amandmana je i ostali koji slede, jeste da se poveća obim sredstava za stočarstvo koje je u najvećem problemu. Mi ćemo imati tačku dnevnog reda koja dolazi posle ovoga gde se tiče vodoprivrede Srbije, naročito u domenu Vojvodine, gde imamo priču o navodnjavanju. Stalno pričamo o navodnjavanju. Premijer je pričao o milion hektara navodnjavanja. Nema veće opasnosti za devastaciju zemljišta, nego velika količina vode, naročito u Banatu.
Ako želite navodnjavanje treba vam stanje da popravite to zemljište. Ako želite dve kulture, treba vam stočarstvo da bi mogli da popravite to zemljište. Bez toga su vrlo vezane tačke jedna za drugu.
Ono što je moj problem sa ovim zakonom jeste što su amandmani stigli na jedan deo, a na jedan deo nisu. Izvesnost i predvidivost su stručna stvar. Mislim da je strašno važno da mere koje danas uvodite i kroz ovaj zakon budu dugoročnog karaktera, da sebe obavežete da zakonom ne smete ukidati sledeće godine. Možete da menjate nivo sredstva, ali linije mera morate ostavljati najmanje u nivou od sedam godina, odnosno od EU budžetske agrarne godine i to će dovesti do izvesnosti, a predvidljivost je već agrarna politika.
Ja sam imao tamo neke amandmane ranije koji se ne tiču ovih da se zakuca zakonom obaveza da se zabrani, da se umanji iznos za tu godinu, a vi za dve godine možete da ga promenite i posle toga mere ne smete ukidati, ceo investicioni period. To je jedna stvar.
Druga stvar nama treba kvalitet. Dramatično treba obratiti pažnju u čega ćemo da ulažemo. Mi imamo ozbiljan problem sa genetikom, da li je to svinjarstvo, govedarstvo, ovčarstvo, ozbiljan je problem sa genetikom. Nije moguće da dajemo subvencije na muzne krave koje daju 13, 14 litara dnevno mleka. To nije isplativo ni proizvođaču, nema isplativosti vlasniku, a bacanje para je za državu. Strašno je važno da se vodi računa o genetskom potencijalu, i strašno je važno da možemo da znamo šta je izvesnost koju ćemo dobiti kada budemo alocirali ova sredstva.
Sredstava ima, pričali smo u načelu o tome, sredstva mogu da se izalociraju sa drugih pozicija koje mislimo da postoje u budžetu kao rasipanje novca. Na kraju je ministar finansija složio – to vam je Er Srbija, Beograd na vodi, razni projekti i to treba izalocirati, gde, u kapitalnu investiciju poljoprivrede. Para ima, ne možemo da se dogovorimo kako se dele. To je ključ problema ovih subvencija. Hvala.

Reč ima ministar Branislav Nedimović.