Članom 7. sam predložio da se korisnicima podsticaja po osnovu direktnih plaćanja limitira maksimalni iznos podsticaja za jednu kalendarsku godinu na iznos od 30 miliona dinara. Ovo je svojevrsan pokušaj da se izborimo protiv monopolizacije i globalizacije tržišta, jer jedna od mera kojom smo pravdali nedovoljno para u budžetu bila je 2013. godine kada smo ukinuli premije za mleko za sve poljoprivredne proizvođače, odnosno limitirali da premiju mogu da ostvare po sedam dinara po litru samo oni koji imaju veću proizvodnju mleka, kvartalno, od hiljadu i po za planinska područja, odnosno tri hiljade litara za ravničarska područja. Uvek je problem da nema dovoljno para.
Predložio sam da maksimalni iznos podsticaja bude 30 miliona dinara. Zašto? Da bi ostalo mnogo više para za podsticanje malih i srednjih proizvođača, kako bismo dobili zdravu konkurenciju. Ako mi pumpamo one koji imaju već ogromne površine, velike farme koje su inače monopolisti na tržištu, koje kolokvijalno zovemo tajkunima u poljoprivredi i njima dajemo podsticaje koji su veći od 30 miliona dinara, mi praktično sužavamo tržište. Za one male nemamo sredstva, a za velike izdvajamo ogromna sredstva i pravimo ograničeno tržište gde će oni između sebe deliti kolač, a na uštrb onih koji bi mogli da imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, da se bave porodično tim biznisom, a da ih država u tome pomaže.
Mislim da je to mnogo logičniji i zdraviji rezon, nego da pumpamo one koji imaju ogromne površine, ogromne farme. Dovoljno je do 30 miliona dinara. Zašto bismo mi nekom tajkunu Todoriću, Matijeviću ili ne znam kome već pumpali ogromne pare, na osnovu podsticaja, kada za to nema potrebe? Oni su sami po sebi dovoljno jaki da mogu svoju proizvodnju da iznesu.

Na član 7. amandman su zajedno podneli Ivan Kostić, Boško Obradović, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Srđan Nogo i Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajuća, narodni poslanici, građani Srbije, apsolutno ne razumem zašto ovaj amandman nije prihvaćen? Ono što su Dveri tražile u članu 7. izmena i dopuna Zakona o podsticajima jeste da se sredstva koja prelaze 10 miliona dinara ne umanjuju domaćinstvima koja imaju dva člana domaćinstva mlađa od 18 godina. Znači, pričamo o podsticajima u poljoprivredi, pričamo o konstantnom, već nekoliko godina od kada je ova Vlada, o želji da se seoska domaćinstva ojačaju, a jedan konkretan amandman ne prihvatamo.
Koje je obrazloženje što vi kažete? Obrazloženje je da EU ne prepoznaje direktna plaćanja nezavisno od broja članova gazdinstva. Kakav je to odgovor? Znači, opet stojimo pri stavu što smo rekli u načelnoj raspravi da ste vi ovaj Zakon doneli da bi ste naše zakonodavstvo uskladili sa nalozima EU, što je za nas apsolutno besmisleno.
Jedina dva resursa koja mogu da revitalizuju ovo državu Srbiju su dijaspora i poljoprivreda, a vi ovakav amandman ne prihvatate? Znači, nije mi jasno o čemu se ovde radi i to je dokaz da je vaša politika samo politika srljanja u EU, koja apsolutno šteti direktno ljudima koji se bave zemljoradnjom u Srbiji.
Ne znam razlog koji je, voleo bih da mi objasnite, ali nemojte onda više pričati da vam je stalo do opstanka mladih ljudi na selu, da vam je stalo do razvijanja ruralnih područja, ako ovakve amandmane ne podržavate.

Reč ima Goran Ješić. Izvolite.

Ja mislim da, ministre, morate da kažet konačno ovo što tražimo od vas. Jasno je da će neko biti dobitnik, a neko gubitnik. Morate da izgovorite kroz IPARD i kroz ovaj način davanja i zato imamo ovu debatu i moramo biti pošteni prema poljoprivrednim proizvođačima koji nas gledaju, a veliki broj njih danas gleda ovo, jasno im reći da moraju biti bolji, da će oni dobri dobiti i da ne može ovaj broj uposlenih u poljoprivredi ostati. Moramo konačno biti pošteni.
Rekli ste da je premijer to u ekspozeu pomenuo, ali je stao na pola rečenice. Mi hoćemo od ovoga da napravimo ozbiljnu privrednu granu. Sa 5,5 milijardi da izvozimo 10 milijardi za pet godina, a 20 za 10 godina. To znači da ćemo imati dramatično veće plate u zdravstvu, dramatično veće plate u obrazovanju, dramatično veće plate u policiji i vojsci. To to znači. Mi ne možemo da izvozimo neke treće stvari. Mi možemo da izvozimo samo ono što znamo da radimo, a da bi to radili moramo biti konkurentni, a da bi bili konkurentni moramo imati kapitalne investicije. Za kapitalne investicije neće biti svi spremni i moramo to otvoreno da kažemo u ovom parlamentu. Ja insistiram da to neko izgovori, jer ćemo imati stalno ove debate koje dovode ljude u zabludu. Hvala vam.

Reč ima ministar. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, moglo se čuti u prethodnim izlaganjima da sistem mera podrške mi usklađujemo isključivo sa EU i da nam je jedini to cilj. Apsolutno ne. Mi ovo radimo sve zbog Srbije i srpskih poljoprivrednih proizvođača i razvijamo sistem mera konkurentnosti kroz podsticajna sredstva.

Mi moramo imati svest o tome da ne možemo se samo zadržavati na određenom nivou, nego moramo razvijati kvalitet, a to jedino može kroz investicije.

Podsetiću još jednom da imamo jednu meru koju smo uveli u sistem, to je za mlade poljoprivrednike, tako da apsolutno ne stoji ova tvrdnja da mi ne vodimo o tome računa.

Druga stvar koju isto tako želim da kažem, upravo sistem mera konkurentnosti kroz investicije povećan je iznos subvencija za četiri puta, sa 526 miliona na 2,2 milijarde. Nama je ideja da povećavamo kvalitet, samim tim da pravimo veću dodatnu vrednost u poljoprivrednoj proizvodnji. Nama je cilj da razvijemo proizvodnju u okviru poljoprivrede, a to možemo samo merama konkurentnosti. Mislim da je jasna intencija Vlade Srbije kroz izdvajanje sredstava za investicije šta želi ovim da postigne.

(Ivan Kostić: Replika.)

Nemate pravo na repliku. Nije izazvana replika.
Imate vreme. Da li želite po amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli poslanici Dejan Šulkić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Predlogom izmena i dopuna zakona maksimalni limiti se umanjuju. Zapravo, povećava se umanjenje. Duplira se sa 5% na 10% i sa 10% na 20%.
U odgovoru koji sam dobio, obrazloženje kojim se odbija amandman da je to pravičnije. Dakle, ne samo za ovaj restriktivan pristup, a i Zakon o podsticajima, odnosno njegove izmene i dopune, nalik i na budžet Republike Srbije predstavljaju jednu preraspodelu i na ovaj način uvećavate iznose umanjenja sa 5% na 10% i sa 10% na 20%.
Bilo bi dobro da imamo i projekciju, to sam naveo u obrazloženju amandman, koliko ljudi je limitirano iznosima od 10 do 20 miliona, koliko je preko 20 miliona, pa onda da pretpostavimo i da kažemo ukoliko ih i u narednom periodu bude 100 ili 1.100, onda projektujemo da ćemo na ovaj način duplirati ta umanjenja i to je jednako iznosu od pet miliona evra, a taj iznos se preraspodeljuje tako što se usmerava na neke druge troškove.
Nemojte da budete sigurni, ministre, što se tiče mladih, da vam nešto neće promaći. Krajem prošle godine u Velikoj Plani penzionisani sudija, narodni poslanik i čovek koji se nikad nije bavio poljoprivredom, dobio je 60.000 evra podsticaja za lešnikar. Hvala.

Hvala.
Na član 7. Amandman je podneo narodni poslanik prof. Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.