Poslaniče, to nije spoljnotrgovinski deficit, moram da vas ispravim.

Pričam o podsticajima. Zato su važni podsticaji, da zadovoljimo domaće tržište i da napadamo tržišta koja su nam tradicionalno naklonjena, a to je pre svega CEFTA, pa zapadna EU i, naravno, Rusija i svako treće tržište koje imamo. Hvala vam.

Na član 13. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Božić. Izvolite.

Član 13. se odnosi na član 39. Zakona, koji se odnosi na podsticaje za diverzifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Naš amandman se isto ovde odnosi na pravna lica koja su obuhvaćena amandmanom kao korisnici sredstava po tom osnovu, jer želimo da izuzmemo pravna lica koja su razvrstana kao velika ili srednja, već da ostanu samo pravna lica koja su razvrstana kao mikro, s tim što to mogu da budu i zadruge, a pored toga, naravno, preduzetnici i fizička lica nosioci porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Ono što je ovde jako zanimljivo, recimo, mene zanima kako će sad u nekom ruralnom području neko veliko pravno lice da učestvuje sa tim sredstvima. Ja ovo vidim kao mogućnost da neko u tom ruralnom području otvori neki pogon za preradu ili nešto slično i da, recimo, eventualno tamo zaposli te ljude koji tu žive, da oni rade verovatno za neke minimalne plate, kako to obično biva kada ti veliki investitori ulažu, a država im daje novac.
Mi smatramo da je mnogo bolje da taj novac odlazi tim ljudima, pogotovo iz tih područja i mladima koji se ovde takođe pominju kao jedan od aktivnosti za podsticaj, tako što će oni sami razvijati ta svoja poljoprivredna gazdinstva ili pak raditi kao preduzetnici u poljoprivredi ili čak možda imati i neka mikro preduzeća. Poenta našeg amandmana je upravo to.
Molim da mi se odgovori – da li je amandman i ovaj prethodni odbijen samo zbog tehničke greške ili ministar ima i nešto da prokomentariše, što se tiče poljoprivredne politike? Ja bih jako to voleo. Toliko.

Hvala.
Na član 14. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Božić.

Član 14. se odnosi na član 40a, koji se tiče podsticaja za unapređenje kreiranja i prenosa znanja. Ovde je takođe omogućeno velikim pravnim licima i srednjim pravnim licima da dobijaju sredstva za podršku u pružanju saveta, informacija poljoprivrednim proizvođačima i udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi. Mi smatramo da ovim treba da budu obuhvaćene samo zadruge, bilo da su pravna lica razvrstana kao mikro i preduzetnici i nosioci poljoprivrednih gazdinstava.
Zbog čega? Zato što veliki, oni su veliki upravo zbog toga i tu su došli zato što već imaju neko znanje. Oni raspolažu tehnologijama. Njima su tehnologije dostupne, njima su dostupna znanja. Oni mogu da ostvare neku vrstu podsticaja za to kroz neke druge programe, tako što će možda sarađivati na nekim evropskim programima, razvojnim, koji uključuju univerzitete, kako ovde, tako i u inostranstvu, firme iz inostranstva. To je prilika za njih. Ne treba država njima da daje novac da se oni edukuju. Oni to mogu da urade na drugi način, ako to žele i ako zaista žele da ulažu u razvoj i u znanje. Znanje je potrebno ovim malima, koji nemaju prilike da to steknu na neki drugi način. Njih treba pomoći. Hvala.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Poštovani ministre, ovo je još jedan amandman za koji stvarno ne znamo zašto nije prihvaćen. Znači, u članu 15. Predloga zakona stav 5. glasi – podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Za građane Srbije poslanička grupa Dveri je dala predlog da amandman glasi ovako: „Podsticaji za specijalne savetodavne i obrazovne televizijske programe, promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju su plaćanja koja se odobravaju za izradu i emitovanje savetodavnih i obrazovnih televizijskih programa u trajanju do maksimalno tri sata dnevno putem regionalnih emitera i Radio-televizije Srbije, a po konkursnim uslovima Ministarstva i poljoprivrede savetodavne službe.
Znači, ovo je amandman koji traže ljudi sa sela. Ljudi nisu edukovani, ljudi nemaju mogućnost ni sredstva da obilaze seminare i ovakav vid promocije poljoprivredne proizvodnje bi bio izuzetno koristan za sve ljude, pogotovo mlade ljude koji žive na selu.
Ja bih vam rekao, ministre, da je ovo praksa u mnogim evropskim državama, da ne spominjem ovde Rusiju, mada ovde više nema ljudi koji se ježe kada se spominje reč Rusija. Za vas je spasonosno da imate državnu televiziju poljoprivrednu koja će emitovati edukativni program 24 sata dnevno.
Mislim da ovaj odgovor koji ste vi ovde izneli je nedovoljan, znači, ne poklapa se sa ovim što smo mi predložili i smatramo da je ovakva jedna stvar neophodna za razvoj srpske poljoprivrede. Hvala vam.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nenad Božić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Radosav Milojičić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se opet o olakšicama prilikom registracije poljoprivrednih gazdinstava, odnosno obnove registracije i ukoliko se radi o nekomercijalnim gazdinstvima, da oni o tome mogu u trezoru da se izjasne.
S jedne strane će smanjiti gužve, sa druge strane će biti manji troškovi i treće, što je najvažnije, ljudi će to vreme posvetiti proizvodnji, neće morati da čekaju u dugim redovima i da unajmljuju neke agencije koje će obavljati te poslove umesto njih. To će sve doprineti da podsticaji lakše dolaze do poljoprivrednika, da se to radi brže itd. jer podsticajima vi ne pomažete samo poljoprivredne proizvođače, nego potrošače, da oni imaju jeftiniju hranu, da budu sigurni u snabdevenost tržišta. Država je na takav način sigurna, ukoliko dođe ne daj bože do novih vojnih i ekonomskih pritisaka na našu zemlju, da će imati dovoljno hrane i svedoci smo da je to bilo 90-ih godina, da nam je to bila jedina zelena grana.
Sa treće strane, najvažnije, prerađivačka industrija će biti sigurna da će imati sirovinu na isti način na koji to imaju neke druge zemlje, odnosno da će kroz podsticaje doći do jeftinije sirovine i tako napraviti konkurentan proizvod koji može da ide na CEFTA tržište. Što se tiče SSP-a, moram reći da je on veoma loš u onom delu koji se odnosi na poljoprivredu, s obzirom da je dozvolio preranu i preteranu liberalizaciju, da naša poljoprivreda nije bila pripremljena nego je novac, umesto u podsticaje i razvoj poljoprivrede, trošen već sam rekao za koje namene, da su novci uglavnom završili za stanove u Beču, Novom Sadu, Penthaus itd. Hvala.