Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Goran Čabradi, Marinika Tepić, Nada Lazić i Olena Papuga.
Reč ima narodna poslanica Nada Lazić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ovaj naš amandman se odnosi na član 39. u stvari to je dopuna člana 39. Govori se o podsticaju za diverzifikaciju dohotka i unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima.
Mi smo u ovom članu intervenisali u smislu podsticaja, davanja sredstava u turističke namene, odnosno u smislu razvoja seoska turizma, pa smo tako u tački) 1. gde se govori o investicijama, odnosno podrška investicijama za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture, dodali i turističke infrastrukture. Zatim smo u tački) 2. gde se govori o unapređenju ekonomskih aktivnosti na selu, kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima dodali i podsticaja za razvoj turizma. I dodali smo da na pravo na korišćenje podsticaja iz ovih tačaka, da ne čitam ceo stav, oni koji su upisani u registar, kao i pravna lica registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, tu smo dodali i seoska turistička domaćinstva koja su kategorisana u skladu sa Zakonom o turizmu.
Smatramo da razvoj seoskog turizma mora se bolje organizovati, kako je turizam aktivnost koja poslednjih godina konstantno beleži rast, kako u broju turista, tako i u finansijskim rezultatima, bitno je da se nađe posebno mesto i za seoski turizam, ili kako ga zovu ruralni turizam.
Naime, usaglašavanje odredbi sa Zakonom o turizmu koji smatramo da je potrebno uraditi, jer je od veoma velikog značaja, jer bi time seoska turistička domaćinstva dobila validan ekonomski okvir i kontrolu poslovanja, pošto se u poslednje vreme beleži pad broja registrovanih seoskih turističkih domaćinstava, a sa druge strane, taj registar bi morao da prati ta domaćinstva i njihovo poslovanje, kao dopunska delatnost fizičkih lica koja zahteva angažovanje posrednika.
Naime, oni sada imaju problem sa razvojem, odnosno sa pravom predstavom na tržištu i zato smatramo da je u ovu oblast potrebno sistemski više uložiti, posebno recimo može da posluži primer Mađarske gde su oni koji razvijaju seoski turizam u posebnom udruženju organizovani, imaju svoja pravila ponašanja, imaju svoj propagandni materijal itd. znači na jedan sasvim kontrolisani i transparentan način su organizovani i onda tu ne bi bilo prisutno da kažem sive zone.
Zato mislimo da je ova naša intervencija veoma korisna u ovom amandmanu. vi ste naveli u odgovoru za odbijanje našeg amandmana da se amandman ne prihvata iz razloga što je razvoj turizma odnosno turističke infrastrukture obuhvaćen tačkom) 2. istog člana, unapređenje ekonomskih aktivnosti itd. Jedan uopšteni stav, kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima. Specifične aktivnosti koje se odnose na seoska turistička domaćinstva propisana su podzakonskim aktom koji se donosi na osnovu ovog zakona.
Nadamo se da će to biti u podzakonskom aktu na mnogo bolji način, onako kako to razvijene zemlje rade ili ne moraju da budu razvijene, nego prosto da budu zemlje kao što su zemlje u našem okruženju. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nedimović.

Poštovana predsedavajuća, nama je ideja da podržavamo turizam poljoprivrednih gazdinstava i kroz ovo obrazloženje na amandman mogli ste videti da su ove aktivnosti o kojima ste vi govorili već sadržane u jednoj od mera i apsolutno je nama ideja da ovakve aktivnosti podstičemo. To će biti inkorporirano kroz podzakonska akta i biće na raspolaganju poljoprivrednim gazdinstvima.

Na član 13. amandman je podneo Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Svi govore o tome da treba dati prednost mladima, a niko ne govori o tome da treba dati mladim i obrazovanim, jer ovo je 21. vek, vek ekonomije i znanja. Siromaštvo je prvi pokazatelj nepoznavanja agrarne ekonomije. Dakle, mi imamo 5.513 visoko obrazovanih poljoprivrednih stručnjaka i veterinara koji su nezaposleni, a među njima 26 doktora nauka, 416 magistara, mastera i specijalista.
Gospodine ministre, njihovo školovanje koštalo je preko 1,2 milijarde evra. To je umrtvljeni kapital ako se ne koristi. Na drugoj strani imamo 270 savetodavaca na 628.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Po tome smo zadnji u ovom delu Evrope i u Evropi uopšte. Svakom mladom agronomu i veterinaru kome pomognemo sa 28.500, koliko je ispalo da je za ovih 186 zaposlenih u „Mitrosu“, on će praktično biti besplatan savetodavac za ceo svoj komšiluk i imaće svoje gazdinstvo koje će praktično biti ogledno, dobro za sve susede. Zašto tako ne radimo? Hoćete da idu u inostranstvo? Mi da ih školujemo, a oni da idu u inostranstvo? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, u raspravi u načelu razgovarali smo o potrebi reforme savetodavne službe i potrebi ciljanih savetodavaca u zavisnosti od teritorije područja na kojima se obavlja određena poljoprivredna aktivnost. Mislim da pogotovo vi ne biste trebali na ovakav način da govorite, iz jednog prostog razloga što upoređujući zapošljavanje u kompanijama koje se bave prerađivačkom industrijom, naravno da zajedno sa Ministarstvom prosvete radimo na načinima kako da pokušamo što veći broj ovih lica da integrišemo u sistem kako kroz podršku srednjim poljoprivrednim školama, a isto tako i kroz savetodavnu službu.
Mislim da sve ove banalizacije ne vode ničemu. Nama treba prerada, nama trebaju stručnjaci. Treba nam i jedno i drugo. Nemojte upućivati jedne na druge, ukrštati. Prosto ne znam šta bih vam rekao na ovo, nisu samo oni koji su u preradi isključivo ta lica. Malopre sam govorio o tome, mislim da bi bilo dobro da se čujemo, gde su oni proizvođači koji su povezani sa prerađivačima, tih 780 u ovom trenutku, a ko zna koliko sa povećanjem proizvodnje? Evo, već od sledeće nedelje imamo novu smenu koja se uvodi u tom proizvodnom pogonu, gde će novih 60 ljudi dobiti posao. Nemojte tako, molim vas, bar vi nemojte tako.
(Miladin Ševarlić: Replika.)

Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Hajde da se vratimo na temu, molim vas.
Zašto mi uopšte dajemo podsticaje?
(Miladin Ševarlić: Zar tema nije zapošljavanje?)
Ne, jeste profesore, ja hoću da vas podržim.
Zašto se daju subvencije koje postoje samo u EU i postoje u Srbiji, a ne postoje u Americi, ali postoji „farmer bild“ koji je jedna vrsta subvencija, ali nije ovakav tip subvencije? Mi imamo tri linije subvencija od strane EU. Čuli smo ovde nekoliko puta, gotovo 50% budžeta EU se vraća u podsticaje u poljoprivredu u tri linije, a to je: održiva poljoprivreda, ruralni razvoj i ekologija. Nama treba prva komponenta i druga komponenta. Englezi vuku treću komponentu. Najveći korisnik evropskih fondova za englesku poljoprivredu je Kraljevsko udruženje za posmatranje ptica, zato što štite okruženje i farme i drveće itd, prešli su ovu fazu održivosti poljoprivrede.
Svaki komad hrane, svaki kilogram, svakih 100 grama koje mi proizvedemo u Evropi je dramatično jeftinije nego s bilo koje tačke zemaljske kugle u Evropi na našem stolu. Zato su četiri godine u Dohi trajali pregovori između VTO-a i zato smo zaštitili tržište bezbednosnim sistemima, da nam se ne bi pojavljivale stvari koje mi ne želimo ovde. Zato su izmislili Džejmija Olivera da promoviše lokalnu hranu i da koristimo i da jedemo lokalnu hranu. Zato je važan sistem subvencija i u Srbiji i zato je važan ruralni razvoj, jer hoćemo da kupujemo domaću hranu koju svi tražimo. Slušamo da volimo domaću hranu itd, pa moramo da imamo neki nivo infrastrukture da bi neki gosti, pre svega iz Srbije došli u neka druga područja i konzumirali to. To mora biti bezbedno. To je važno da stoji u ovim subvencijama i to je odlična stvar. To je ideja subvencija. Ideja je da imamo bezbedan proizvod i da taj proizvod neko može da kupi.
Strašno je važno da imamo transfer znanja sa univerziteta ka primarnim proizvođačima. Taj transfer znanja smo izgubili. Savetodavne službe ne rade već dugo, dugo svoj posao. Najveći broj njih su trgovački putnici za trgovce semenom, zaštitom veterinarskom itd, itd. Probali smo da im to branimo fizički. Moramo da vratimo znanje koje postoji na univerzitetima i koje je i sada vrlo problematično i transferišemo ga kroz sistem do primarnih proizvođača. Zato je važno da reformišemo poljoprivredne savetodavne službe, koje ovakve kakve jesu ne funkcionišu. Nije dovoljno primiti agronome koji ne znaju šta treba da rade, da treba da rade taj posao. To je populistička mera. Evo, sad ću da vam priznam, to je populistička mera.
Mi treba da znamo šta hoćemo. Ako znamo šta hoćemo, onda te mere moraju da prate to što hoćemo. Mi hoćemo prvo da zadovoljimo domaće tržište, da smanjimo zavisnost od uvoza. Stvar hrane nije samo stvar i ukusa i konzumiranja, nego je i stvar bezbednosti. Zato ne postoje u EU robne rezerve, nego se NATO bavi količinama hrane. Morate biti bezbedni sa određenim količinama hrane, jer ne možete danas napraviti dovoljnu količinu hrane u slučaju nekih ekoloških katastrofa, rata ili bilo čega drugog. Moramo prvo da se baziramo na tome da zadovoljimo naše potrebe, a kada zadovoljimo naše potrebe, pre svega kvalitetnom hranom, onda možemo razmišljati o CEFTA.
Slušali smo ovih dana kako su SSP i CEFTA najveći zločin za poljoprivredu. Nije tačno. Pa, mi imamo suficit s tim zemljama isključivo zbog poljoprivrede. Sa tim Kosovom imamo ogroman suficit. To što ne razumemo da treba da regulišemo odnose, što moramo da regulišemo odnose, šta god mi pričali, mi pravimo spoljnotrgovinski suficit na Kosovu, ne uvozimo ništa, a prodajemo desetine miliona evra primarnih poljoprivrednih proizvoda.