Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, želim da se pridružim osudi koju je Ženska parlamentarna mreža uputila povodom izjave poslanika Zorana Živkovića. Pitam, mogu li i ja kao muškarac da osudim takvu jednu izjavu?

Danas je na dnevnom redu predlog za potvrđivanje 21 sporazuma iz više oblasti, ali koji govore o jednoj činjenici, o jednoj konstataciji. O povećanom međunarodnom ugledu Republike Srbije i njenom sve većem značaju u međunarodnim odnosima.

Jedan od spoljnopolitičkih ciljeva naše države je jačanje bilateralne saradnje sa što većim brojem država i evropskim, ali i vanevropskim. To osnaživanje našeg međunarodnog položaja sprovodimo i kroz bilateralne sporazume o različitim vidovima saradnje, pri tome imajući u vidu da je svaki dalji korak u saradnji obično omeđen postojanjem viznog režima. Ja ću se na kratko zadržati samo na ovih osam sporazuma koji govore o toj oblasti, a moje kolege će dati stav SPS o svim ostalim sporazumima.

Dakle, ako se ima u vidu da je svaki dalji korak u saradnji obično omeđen postojanjem viznog režima, onda je i pitanje ukidanja viza, počev od diplomatskih i službenih, preliminarno pitanje za širenje bilo kog oblika međunarodne saradnje.

Govorim ovom prilikom o osam potpisanih bilateralnih sporazuma iz oblasti međunarodnih odnosa koje Narodna skupština treba da ratifikuje. Tri sporazuma je Vlada Republike Srbije potpisala sa vladama Savezne Republike Nemačke, Republike Francuske i Republike Portugal, a odnose se na zapošljavanje članova porodica diplomatskog i konzularnog osoblja. O čemu se radi? Ovde se ovim sporazumima na bazi reciprociteta, a znamo da je osnovni kriterijum u bilateralnim odnosima reciprocitet, dozvoljava obavljanje plaćene delatnosti članovima porodica diplomatskih i konzularnih predstavnika u zemlji u kojoj se nalaze. Naravno, pri tome se primenjuju pravila struke i radno-pravni propisi koji su na snazi u toj državi.

Ovaj oblik bilateralne saradnje sa tri veoma značajne evropske države za Srbiju imaju veliki značaj. S jedne strane, produbljuje se već ostvarena dobra saradnja po brojnim pitanjima iz naših bilateralnih odnosa. S druge strane, posmatramo i šire, u kontekstu pozicije Srbije za pristup članstvu u EU. Inače, Srbija ima bilateralnih sporazuma sa 16 država ovakvog tipa. U suštini, ovde ne samo da se omogućava ovim sporazumima zapošljavanje članova porodice diplomatskog i konzularnog osoblja, već se na neki način, odnosno na vrlo konkretan način ograničavaju i privilegije i imuniteti kada su u pitanju aktivnosti vezane za obavljanje plaćenih delatnosti, a koje bi inače pripadale prema bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima.

Šta želim da kažem? Ima se u vidu takođe da u mnogim porodicama supružnici teško prihvataju da napuste posao da bi otišli sa supružnikom u zemlju gde treba da bude diplomatski predstavnik. To je navelo mnoge države, pa i našu, da traže rešenja na ovaj način i u stvari na ovaj način je i nađeno rešenje kroz potpisivanje ovih sporazuma sa zemljama: Nemačka, Francuska i Portugal.

Takođe, na dnevnom redu imamo i pet sporazuma koji se odnose na ukidanje viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji se odnose ne samo na nosioce diplomatskih i službenih pasoša, već i na zvanične predstavnike međunarodnih organizacija koje su akreditovane na teritoriji države druge ugovorne strane, kao i na članove porodica, naravno pod uslovom ako imaju diplomatske službene pasoše.

Sporazum o ukidanje viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa pet vanevropskih država, a radi se o Iraku, Indoneziji, Kirgiziji, Tajlandu i Gvatemali, veoma je važan i u pitanju je veliki broj prijateljskih zemalja sa kojima imamo brojne zajedničke interese i na međunarodnom planu. Treba ovde napomenuti kada su u pitanju diplomatski i službeni pasoši da ukidanje viza za diplomate i njihove porodice je u stvari prvi značajan korak u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međusobnog interesa i značaja i unapređenje u stvari sveukupne saradnje.

Ukidanje ovih viza svakako se može smatrati, veoma je važno napomenuti, korakom bliže ka uspostavljanju bezviznog režima i za sve ostale građane. U tom smislu želim da dam snažnu podršku cilju Ministarstva inostranih poslova koji nam je danas saopšten, a cilj je da se ukinu vize sa što većim brojem zemalja.

Kada su pitanju ovih pet država, konkretno želim još da naglasim da se radi o državama koje su u procesu nezakonitog priznavanja tzv. države Kosovo, da ni jedna od ovih pet država o kojima se danas razgovara nije priznala lažnu državu Kosovo.

Na kraju, Srbija je danas poželjan spoljnopolitički partner, koji može biti posrednik između zapada i Evrope, Rusije i Kine, jer je međunarodni položaj Srbije ojačan dobrim rezultatima i uspehom naše diplomatije, aktivnostima ove Vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji uživa veliki ugled. Srbija danas nije objekat u spoljnoj politici, Srbija je danas subjekat. O Srbiji se danas ne razgovara u međunarodnim odnosima, u međunarodnim odnosima danas se sa Srbijom razgovara. Snažna podrška SPS takvom kursu, takvim pravcima u vođenju spoljne politike Vlade i Ministarstvu spoljnih poslova. Hvala lepo.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.

Poštovana predsednice, cenjeni ministri, na početku bih se pridružio osudi akta koji je danas poslanik Zoran Živković, tj. izjave koju je uputio predsednici Skupštine. Ali, znate kako, da bi se komentarisao nečiji akt, taj neko mora to da zasluži, a o Zoranu Živkoviću koji je ljudska i moralna i politička nula ne vredi ni trošiti reči. Ono što je Zoran Živković danas uradio prema jednoj ženi, prema predsednici Skupštine, spreman je sutra da uradi i prema svojim koleginicama poslanicima, spreman je sutra da uradi prema svim ostalim ženama u Republici Srbiji. Ali, šta i očekivati od čoveka koji je vodio horde koje su upadale i palile ovu Skupštinu? Šta očekivati od čoveka koji je vodio horde koje su palile televiziju i ostalo?

Poslaniče, molim vas da se vratimo na dnevni red. Hvala vam na podršci.

Poslanička grupa Pokret socijalista će naravno podržati sve ove predloge zakona. Svedoci smo da dok Vlada predlaže Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala, svedoci smo da danas sud donosi jednu sramnu odluku koja je šamar svom srpskom narodu, koja je šamar svim žrtvama u Drugom svetskom ratu, koja je šamar njihovim potomcima. Ta odluka je odluka o rehabilitaciji ratnog zločinca, sluge okupatora i izdajnika Nikole Kalabića. Taj čovek je svojim nedelima i svojim zločinima obeležio i žigosao sebe za sva vremena i niko nikada nikakvim sudskim presudama, nikakvim lažima i nikakvim falsifikatima neće moći da promeni svest, neće moći da promeni pamćenje srpskog naroda i neće moći od zločinca i izdajnika da napravi oslobodioca i antifašistu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Zvonimir Stević.
(Nataša Sp. Jovanović: Po Poslovniku.)
Dala sam reč poslaniku Zvonimiru Steviću, sačekaćete.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas u okviru ovog jedinstvenog pretresa govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica.

Ovaj sporazum smatramo izuzetno značajnim jer je pitanje traganja i pronalaženja nestalih lica u toku ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ, a posebno na Kosovu i Metohiji, za nas veoma važno. Sporazum je važan jer od statusnog ovlašćenja Međunarodne komisije zavisi u velikoj meri rad naše Komisije za nestala lica.

Inače, Međunarodna komisija je osnovana 1996. godine, prvobitno radi obezbeđivanja saradnje Vlade na traženju nestalih iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Međunarodna komisija za nestala lica je osnovana kao međunarodna organizacija. Zaključivanjem Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica u Hagu 16. decembra 2015. godine, koji je u ime Vlade kao zastupnik Republike Srbije potpisao ambasador Republike Srbije u Holandiji, Republika Srbija je postala osnivač Međunarodne kancelarije za nestala lica, sa mogućnošću učešća u procesu odlučivanja.

Članstvom u Međunarodnoj komisiji za nestala lica Republika Srbija može da računa na dalju podršku Međunarodne kancelarije za nestala lica u rešavanju sudbine nestalih lica srpske nacionalnosti, kao i državljana Republike Srbije drugih nacionalnosti, što je od posebnog značaja za nas.

Imajući u vidu značajan uticaj i aktivnosti Međunarodne kancelarije u rešavanju ovog pitanja u regionu u proteklim godinama, činjenicu da se veliki broj posmrtnih ostataka nestalih lica ne nalazi na teritoriji Republike Srbije, da Republika Srbija ima zahteve za traženje nestalih lica prema više strana u regionu, i obrnuto, značaj našeg članstva je nedvosmislen. Međunarodna komisija je ta čiji eksperti vrše DNK i krvne analize ekshumiranih lica i omogućavaju da se potpuno neutralno, bez političkih predrasuda, utvrde identiteti nestalih lica čiji se posthumni ostaci pronađu. Rad ove komisije onemogućava zloupotrebe sa bilo čije strane. Pored toga, postupak DNK analize nestalih lica ova komisija za članice i osnivače radi bez naknade, dakle besplatno, što je veliki pomoć nama i ostalim državama u regionu koji traže da identifikuju nestala lica.

Zbog proteka desetina godina od prvih sukoba 1991. godine, DNK metoda je jedino moguće pouzdana u utvrđivanju identiteta žrtava. Naša Komisija za nestala lica obrazovana je odlukom Vlade Republike Srbije 8. juna 2006. godine sa mandatom da se bavi rešavanjem problematike nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ i AP Kosovo i Metohija. Stručne administrativne i tehničke poslove za potrebe Komisije za nestala lica obavlja Komesarijat za izbeglice i migracije, i to u okviru posebno formiranog sektora za nestala lica. Komisija vodi jedinstvenu evidenciju nestalih lica u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ od 1991. do 1995. godine i AP Kosova i Metohije od 1998. do 2000. godine. Vodi evidenciju o ekshumiranim, identifikovanim i neidentifikovanim posmrtnim ostacima, kao i mnoge druge poslove u vezi sa nestalim licima koji su predviđeni aktima Vlade i same komisije.

Komisija ima veliku odgovornost i veoma odgovorno od osnivanja do danas radi na traganju za nestalim licima i njihovoj identifikaciji. Tome doprinosi i dobra regionalna saradnja jer je naš region najpogođeniji evropski region problemom nestalih i kidnapovanih lica, jer jedna od najtežih posledica oružanog sukoba na prostoru bivše SFRJ i Kosova i Metohije jeste veliki broj lica koja se vode kao nestala. U službenim evidencijama Komisije za nestala lica kao nestalo se još uvek vodi ukupno 2.429 lica, i to 1.762 u Republici Hrvatskoj, 97 u Bosni i Hercegovini, 570 na Kosovu i Metohiji. U ovom trenutku na prostoru bivše SFRJ traži se još 10.478 nestalih lica, Hrvatska 2.071, Bosna i Hercegovina 6.752 i Kosovo i Metohija 1.664 lica. Od toga je nestalih Srba i ostalih sa naše liste traženja, uključujući i nestale Srbe iz Republike Srpske, više od 3.300 lica. Inače, do sada je kroz postojeće mehanizme rešena sudbina više od 25.000 nestalih osoba.

Nije lako jednostavno obavljati ovaj posao koji je povezan sa teškim tragedijama porodica. Zato smatram da treba odati svako priznanje naporima koje naša Komisija za nestala lica ulaže u otkrivanju istine o nestalim licima, njihovom pronalaženju i identifikaciji. Iz prijeteta prema porodicama nestalih i kidnapovanih lica neophodna je još veća ažurnost i efikasnost rada kako međunarodne tako i naše Komisije za nestala lica. Ovde ispred zgrade Narodne skupštine imamo zid sa fotografijama nestalih lica na Kosovu i Metohiji koje postavljaju članovi Udruženja nestalih i kidnapovanih lica. Sam sam sa Kosova i Metohije i dobro razumem ovaj težak humani problem i zalažem se sa podršku Komisiji za nestala lica, koja još uvek ima ovaj težak zadatak, zadatak da pronađe i identifikuje nestala lica u ratnim i drugim sukobima.

Iz svih ovih razloga koje sam naveo, predlažem da se ovaj sporazum ratifikuje. Poslanička grupa SPS će podržati ovaj, kao i sve ostale sporazume iz današnje rasprave. Hvala.

Izvolite.

Gospođo predsednice, javljam se po članovima 27. i 107. Moja povreda Poslovnika je bila na neposredno učinjenu povredu dok je govorio poslanik Torbica. Trebalo je da reagujete jer u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije dozvoljeno komentarisati sudske presude. Naime, on je veoma ružno govorio o jednom od četničkih komandanata Nikoli Kalabiću.

Mislim da je prošlo vreme, a vi vrlo dobro znate, jer iz takvog ste porodičnog miljea i porekla, Krcuna i 1948. godine i komunističkih presuda na brzinu i preko noći jer mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za nas koji smo upućeni u to, veoma kompetentno otvarali čitavu istorijsku, da kažem retorički, arhivu o ulozi i herojstvu četničkog pokreta Draže Mihailovića. Zato ste bili dužni da upozorite narodnog poslanika da na takav način ne treba da govori i ne sme da komentariše u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer antifašistička borba i sve ono što su radili četnici Draže Mihailovića i Nikole Kalabića se ne dovodi u pitanje. Prema tome, ako smo čekali pad komunizma da možemo da o tome čitamo literature i da ljudi mogu otvoreno o tome da pišu na osnovu svojih saznanja i ličnih svedočenja, zaista je neprimereno da narodni poslanici tako govore.