Hvala, gospodine predsedavajući.

Oko komora, čini mi se da je tu najveći izvor moguće korupcije, jer oni određuju preduzetnike, odnosno preduzeća u kojima će se obavljati praksa, oni šalju instruktore, oni daju licencu i oni imaju mnogo ovlašćenja. Naš je predlog da Ministarstvo tu bude više uključeno.

U vezi poljoprivredne škole, ministre, malopre smo spomenuli Poljoprivrednu školu u Kraljevu, znate li da će deo zemlje da bude dat stranom investitoru na kome se nalaze oni delovi koji se koriste za praktičan rad? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača.

Prosto radi pune istine. Komisija koja se određuje je zajednička. Oni su mlađi partner Ministarstva prosvete. Mi nemamo drugi resurs za to. Inače, ta saradnja se pokazala u pripremi svega, u obilaženju terena, kompanija, kao vrlo vredna. Inače, primetili ste da je prosvetna inspekcija nadležna za sva pitanja, tako da je to deo obrazovanja koji je delimično poveren uz našu kontrolu.

Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, Zakon o dualnom obrazovanju je jako važan zakon za našu zemlju i on treba da omogući usklađivanje obrazovnog sistema Srbije sa potrebama privrede sa jedne strane, a sa druge strane da u nekoj meri reši problem nedovoljno kvalitetne praktične nastave u našim srednjim školama.

Potpuno je jasno da ne mogu svi učenici da završe fakultete i da rade na pozicijama za visokim obrazovanjem. Zato je jako važno da oni koji završe srednje škole iz srednjih škola ponesu što kvalitetnije praktično znanje koje će moći da primene i lakše pronađu posao.

Kritike koje smo u prethodnim danima čuli od strane opozicije potpuno banalizuju ovu raspravu i pokazuju očigledno nerazumevanje potrebama privrede. Koliko je to nerazumevanje veliko govori činjenica da je država Srbija u periodu od 2008. do 2012. godine izgubila čak 400 hiljada radnih mesta u privredi.

Ja ću prokomentarisati samo nekoliko najčešće ponovljenih kritika. Kažu da ne postoje garancije da će svaki učenik po završetku škole dobiti posao. Mislim da ne postoji obrazovni profil, bilo da se radi o srednjem, bilo da se radi o visokom obrazovanju, koji garantuje baš svakom učeniku da će pronaći posao, a ta kritika povlači jedno logičko pitanje - da li je obrazovni sistem koji su oni kreirali omogućio svakom građaninu i svakom učeniku da po završetku škole dobije posao? Pa, naravno da nije, šta više u tom periodu bivše vlasti najviše građana je ostalo bez posla u privatnom sektoru.

Teza da će učenici radi na samo jednoj mašini je potpuno banalna, jer privreda Srbije daje mnogo šire mogućnosti za sticanje praktičnog znanja. U krajnjoj liniji obrazovanje se ne završava sa završenom školom, ono je celoživotno, i učenik koji je naučio da radi na jednoj vrsti mašina lakše će da nauči da radi na nekim drugim sličnim mašina, da se profesionalno usavršava i da nadograđuje znanje koje je stekao u srednjem obrazovanju.

Tezu o jeftinoj radnog snazi i malim platama, mislim da ne treba ni komentarisati, jer u njihovo vreme plate u privatnom sektoru gotovo da nije bilo.

Ono što je možda i najzanimljivija kritika, jeste da će ovaj zakon da omogući privrednicima da postojećim radnicima daju otkaz, a da onda zaposle učenike. Mislim da je jedan stručan, efikasan, produktivan radnik dragocen za svakog privrednika i teza da će taj privrednik tog stručnog, efikasnog i produktivnog radnika da zameni sa učenikom koji u tom trenutku još nema dovoljno iskustva i znanja je potpuno banalna i kada bi tako razmišljali naši privrednici oni bi propali istom brzinom kojom je propalo žuto preduzeće posle silaska sa vlasti.

Grad Čačak je među prvim gradovima pokazao interesovanje za dualno obrazovanje i privreda grada Čačka koju čine oko 1.800 privrednih društava i oko 4.300 preduzetničkih radnji je proizvodno orjentisana i ima potrebu za proizvodnim kadrovima.

Grad Čačak je već činio određene korake kada je u pitanju dualno obrazovanje i ove godine je otvoreno odeljenje na smeru - modni krojač gde je taj smer upisalo 30 učenika i ti učenici obavljaće praksu u tri čačanska preduzeća i takođe jedan obrazovni profil na smeru - trgovac, gde će učenici obavljati praksu u pet čačanskih firmi i dva trgovinska lanca.

Takođe, Privredna komora je uradila analizu za potrebe privrede grada Čačka i ustavljena je potreba za nizom drugih obrazovnih profila koji će biti uvedeni u narednom periodu.

Dakle, Vlada Srbije i predsednik Republike Srbije odlično razumeju potrebe privrede i ovaj zakon jeste jedan korak ka dodatnom smanjenju nezaposlenosti, ka upošljavanju novih ljudi, ka tome da učenici posle srednje škole iznesu mnogo kvalitetnije znanje koje će moći da primene u praksi i s toga će SNS u Danu za glasanje nedvosmisleno podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, malopre je rečeno da vi i ova Vlada nemate ni viziju, ni bilo šta što se tiče obrazovanja. Ja vam tvrdim da za razliku od onih iz DS, koji su vam to rekli, imate i viziju, imate i misiju. I sva ova četiri zakona i tri sporazuma upravo to i govore.

Mnogo smo ovih dana govorili o dualnom obrazovanju. Zato mi je žao što nismo potrošili mnogo više vremena na ostale zakone koji su u principu usklađivanje sa krovnim zakonom, ali imaju dosta novog i dosta bitnih stvari.

Teško mi je da ne prokomentarišem da neko priča i non stop potencira priču o bogatim i siromašnim. Zar je moguće da i sad pričamo o bogatima i siromašnima i da samo bogati imaju pravo na stručno usavršavanje, na visoko obrazovanje. Ko bi to rekao? Znam mnogo ljudi koji su bili nekada davno siromašni, koji su bili šegrti nekog 6. aprila 1941. godine, a danas su multimilioneri, ljudi koji imaju u imovini milione i milione dolara i uvek se sete onoga šta su bili, onoga odakle su potekli, da su delić ovog naroda. Sete se tog 6. aprila i sete se nekog grada Kraljeva.

Kada pitaju gospodina Milomira Glavčića zašto tolike milione ulaže u Kraljevo, a on kaže – tog 6. aprila kada sam kao šegrt iz bombardovanog Beograda otišao na svoj Kopaonik, u svoje selo Kovači. U gradu Kraljevu me je zaustavio jedan čovek, jedan železničar i pitao me je – sine, imaš li šta da jedeš? Normalno da nisam imao šta da jedem. Dao mi je parče hleba. To parče hleba je donelo gradu Kraljevu pet, šest miliona evra.

Upravo ovog trenutka, a gospodin Milomir Glavčić, koji ima 95 godina, prati i ove vaše napore da kroz kredit od 47 miliona obezbedite mnogo novih dečijih vrtića. Gradu Kraljevu je on donirao 200 hiljada evra. Napravio je još jedan vrtić.

Tako da mislim da imate viziju. Imate misiju. Taj čovek je 1941. godine imao viziju i ostvario ono što i vi predviđate i planirate ovim zakonima.

Nažalost, ovi ih DS to nikada neće shvatiti. Zbog vremena i zbog mojih kolega ovde ću završiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radojčić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što budem govorio nešto više o Zakonu o dualnom obrazovanju, pre svega da izrazim zadovoljstvo zato što je ovaj zakon, odnosno ovaj Predlog zakona usklađen zajedno sa sindikatima. Takođe nešto što je veoma značajno jeste, i što pre svega izražavam svoje zadovoljstvo, i činjenica da je sprovedena značajna i sveobuhvatna javna rasprava jer je ona suštinski garant kvalitetnih zakonskih rešenja.

Sama činjenica da određeni poslodavci u našem privrednom sistemu ne mogu da zaposle ljude sa biroa zbog određene nekomptencije ili manjka veština, govori u prilog tome da je ovaj zakon trebao da bude donet i u ranijem periodu.

Ono što je činjenica i što mogu reći jeste da dosadašnja praksa da se ta praktična nastava, stručni deo nastave obavlja u školskim radionicama koje su generalno ne samo zastarele, već jednostavno pripadaju nekoj našoj zajedničkoj prošlosti, govori u prilog tome da je neophodno da se praksa obavlja pre svega u tehnološki razvijenim fabrikama, a ne u školskim radionicama gde deca jednostavno neće naučiti ono što im je neophodno za budući rad.

Paralelno sa tim, ne samo školske radionice već i nastavnici koji vode praksu nisu mogli da prate tehnološki napredak naše zemlje i uopšte civilizacije i ti nastavnici su takođe ostajali u prošlosti. Ovim predlozima mislim da se rešava i ta problematika.

Ono što smo mogli da čujemo kao glavnu primedbu opozicije jeste jeftina radna snaga, čak su se čuli, za mene, neki apsurdni termini kao što je zloupotreba, robovlasničko društvo itd, što je apsolutno nonsens. Zašto to kažem? Zato što o tome pričaju ljudi koji su aktivno učestvovali u pljačkaškoj privatizaciji, koji su aktivno sprovodili pljačkašku privatizaciju.

Govoriću i o gradu iz koga dolazim, o Prokuplju. U Prokuplju nijedna fabrika koja je bila, govorim o državnim fabrikama koje su radile za vreme SFRJ i devedesetih godina danas ne rade. Na mestima gde su se nalazile danas su ruine, porušene zgrade, jad i čemer. Zar oni ljudi koji su učestvovali u tome mogu da govore o dualnom obrazovanju, o tome da naša deca moraju da budu pripremljena za tržišnu utakmicu, tržište rada jer je to suštinska stvar. Zar iko normalan treba da misli da jedno dete koje izađe iz škole treba da bude nesposobno za posao? To dete kada izađe iz stručne škole mora da bude pripremljeno ili za samostalan rad, dakle, u sopstvenoj režiji ili za rad kod poslodavca.

To je suštinska stvar, to je državni interes. Priča o nekom materijalnom obezbeđivanju učenika mislim da je kompletno zaokružena, jer u periodu kada se stiču znanja, kompetencije i veštine dobiti naknadu veću od 70% od minimalne cene rada je velika stvar. I sam sam bio na specijalizaciji kao lekar i za vreme specijalizacije sam primao naknadu kao lekar opšte medicine dok nisam naučio zanat i položio specijalistički ispit. Prirodno je da za vreme usvajanja znanja imaš i naknadu koja nije stoprocentna, ali je naknada.

Do sada se stručna praksa u različitim školskim radionicama, za rad u školskim radionicama nije bilo ni naknade, pa nije bilo bunta. Jednostavno, takve stvari ne razumem, osim što razumem da je reč o politikanstvu i zloupotrebi zaista plemenitih stvari. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.