Dame i gospodo narodni poslanici, ja čitam ove ocene između ostalog i zbog toga kada sam ulazio danas u zgradu Narodne skupštine sačekali su me Antonela Riha, Slaviša Lekić i svi ovi velikani slobodnog novinarstva u Srbiju i evo imam letak na kome piše između ostalog – zašto smo ovde? Zato što građani i građanke imaju pravo da budu istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisani o svim pitanjima od značaja za njihov život.

Evo gospoda iz DS nose bedževe Antonele Rihe i Slaviše Lekića i kada hoću da blagovremeno i istinito informišem građane Srbije o pitanjima koja su za njih važna, oni se bune.

Dakle, nastaviću tamo gde sam stao. Saša Janković, ekspert za ustavno pravo, kaže, mi znamo šta je država, mi znamo šta je pravni sistem, mi znamo šta se desilo u Savamali, znamo i ko je organizovao Savamalu.

Gospodine Šarčeviću, ne znam da li je tačan podatak, ja sam nekako došao do tog podatka da taj prepametni Saša Janković je iz ustavnog prava dobio 6, a zamislite paradoksa, neko ko je bio Zaštitnik građana, štitio građane od tzv. loše uprave, to je ono što Amerikanci i Englezi nazivaju mala administracija, dobio je, bar su takve moje informacije, iz upravnog prava 7, a taj Saša Janković je sve ispite polagao kod svojih političkih istomišljenika, kod onih koji ga i dan danas podržavaju, kod onih koji su mu potpisali onaj apel 100 kada se kandidovao za predsednika Republike, a moj neuki i neobrazovani predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić koji je završio pravni fakultet sa prosečnom ocenom 9,44 je ispite polagao kod najljućih političkih protivnika. Kod Labusa je dobio 10, ustavno pravo dobio 10, Vesna Rakić Vodinelić, ne vidim gde je gospodin Zoran Živković, valjda ponovo parkira svoju ajkulu, nadam se sada na propisan način, kod Vesne Rakić Vodinelić građansko procesno pravo 10. Šta vam to govori? Nije ovo nikakva elita. Ovo su ljudi koji su upropastili Srbiju, koji ne znaju ništa o ekonomiji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se dele ti letci na ulazu u Skupštinu, ja želim da se mediji u Srbiji oslobode. Mi kao Narodna skupština smo praćeni od RTS …

(Balša Božović: Po kom osnovu se javio ovaj gospodin?)

Sačekajte, nemojte biti nervozni, vojvodo od Maldiva. Doneli su vam onaj vinjak preko, pa ste ga cugnuli na brzinu, pa očigledno da vam škodi.

Kolega Rističeviću, molim vas o dualnom obrazovanju i da završimo ovu raspravu časno i kako to dolikuje Skupštini.

Ja njega nisam ometao, pažljivo sam slušao. Prema tome, ja se borim za slobodu medija, oni nose te bedževe i tražim da se oslobodi RTS, posebno dnevnik zato što dnevnik uređuje Jeremićeva kuma, žutu TV bastilju i dnevnik RTS treba osloboditi od kuma, a ovde se spominje brat, kumovi itd, upravo sa one strane, a onda i sloboda medija. Onda lepo treba osloboditi RTS kume Vuka Jeremića u udarnoj emisiji dnevnika koju ona uređuje godinama.
(Radoslav Milojičić: Da li je ovo o temi?)
Opet ovaj galami hajne Kena i vreme je da se ja posvetim dualnom obrazovanju, s obzirom da sam ja neko ko je školu završio 1976. godine, da je postojala škola učenika u privredi i moram da krenem da komunizam nije bio moj poredak, ali kao da je u to vreme bila podela vladavine znanja koju gospodin Martinović uporno pokušava da dokaže ovde, na kome insistiraju kolege preko. Ja jesam za vladavinu znanja, ali ne i zvanja, nekih lažnih studenata od po 12 godina kao tamo neki Ješići itd.
S tim u vezi, Platon je rekao da treba da vladaju oni koji najviše znaju. Zato tražim od gospodina Martinovića da dobro to pročita, da naš narod zna da upravo predsednik Republike i bivši predsednik Vlade, kome čestitam, zajedno i svima vama koji ste birali predsednika Vlade, predsednika Republike, na nagradi Svetske banke. Vi iz opozicije, svakako ste čuli da je Srbija dobila kao priznanje da je najbolja u jugoistočnoj Evropi za investiranje i zapošljavanje. Doduše, vi ste više bili za otpuštanje. Vi ste više proizvodili socijalne slučajeve. Niste vi zapošljavali radnike. Vi ste radnike pretvorili u jadnike itd, ali o dualnom obrazovanju se ovde govori kao da je to jedino obrazovanje. Kod Platona je to bilo ljudi koji će da rukovode, vojnici koji malo manje znaju oni idu u vojnike, a u proizvođače idu oni kojima škola ide najslabije. Ukoliko nemate obućara, nećete imati cipele i proći ćete onda kao bos po trnju ili kao opozicija na izborima. Da bi imali cipele, morate imati obućara. Da bi imali kiflu o kojoj oni govore, doduše njihova kifla košta deset puta više. Umesto 150 dinara, ona košta 1.500 dinara. NJihovi pekari su neki posebni ili se oni u te pekare …
(Radoslav Milojičić: Ko je opljačkao robne rezerve?)
Evo hajne Kena opet dobacuje, ali nema veze. Biti vaspitan znači to ostati i biti vaspitan kada imaš posla sa nevaspitanima.
Dakle, poštu su fabrike prodali budzašta, pa isti tako da malo letuju na Maldivima, onda su radnike proterali i njima nije trebao niko ko treba da radi u privredi. Mi koji smo gledali školu učenika u privredi znamo kako su školu završili, kako su se obrazovali, kako su znanje stekli ti ljudi koji su postali majstori, zidari, tesari, krojači, konobari, kuvari, alatničari, moleri, strugari. Nisu oni donosili samo prihod ovoj zemlji u zemlji nego su izgradili pola Afrike. Radili su u Iraku, Libiji i uvećavali nacionalni dohodak ove zemlje, ali istovremeno sprečavali su metropolizaciju, zapošljavali se što bliže kući. Bilo je mešovitih koji su imali nešto zemlje i ja mislim da je to perspektiva i koji su kroz danas to kažu dualno obrazovanje sticali znanja i u najbližim fabrikama to radili, radili nešto zemlje, bili svesni svojih mogućnosti. Bilo je i onih koji su posle završenog zanata išli i na fakultete, jer su u međuvremenu shvatili da mogu da nauče više.
Danas kada pričamo o dualnom obrazovanju to je kao da će to biti jedino. Ne, to je samo proširena mogućnost da ljudi steknu neko znanje, da to znanje bude primenljivo, jer ja sam ovde slušao gospođu koja ima frizuru, koja mislim da je u partiji Vuka Jeremića, koja ima frizuru. Kako ona misli da ima frizuru ako nema frizera? Da li treba onda frizuru da pravi tako što će čitati Vikiliks i ono što je pisao Vuk Jeremić blateći svoju zemlju? Da li treba frizuru da namešta tako što će se ježiti na sve ono što su radili Vuk Jeremić i Boris Tadić kada su menjali rezoluciju UN i ovlašćenje UNMIK prebacivali na Euleks i tako iz procesa izbacivali Kinu i Rusiju.

Hvala.

Šta hvala? Ja imam još 12 minuta. Vi ste nešto pogrešili.

Izvinjavam se, samo da proverimo.
Izvinjavam se, moja greška.

Ja vidim da vi grešite često na moj račun. Ali, nema veze, vama ne zameram.
Ima jedna poslovica koju je rekao jedan zapadni državnik. Kaže da radnik, nepismeni ili pismen, može ukrasti nešto iz vagona, kaže, ali ovi sa univerzitetskim diplomama, koje su bile po 12, 13 godina, kaže, oni mogu ukrasti celu prugu, ceo voz, celu prugu. Ja mislim da je čovek bio vidovit. Prevedeno na sremački, radnik u vinogradu može ukrasti grožđe, ali ovi sa diplomama, posebno lažnim, ovi što su završili fakultet a nemaju kolege sa fakulteta, ovi vinodelci, koji kao da su samci bili na fakultetu, oni mogu da ukradu celu Frušku Goru. Takav je sistem bio.
Zato njima nisu trebali radnici. Kad su već privredu unakazli, kad su otpustili 400 hiljada ljudi, oni su proizvodili samo zvanja, zvanja koja nisu bila potpuno sa znanjem, niti primenjiva. Onda ljudi koji su to završili, završili su na zapadu. Ne priznaju im takvu vrstu diplome. Mnoge od naših diploma nisu primenjive ni na zapadu. Završe tamo kao perači sudova itd, jer nema posla za njih ni ovde, ni tamo. Ovde su ih ovi ostavili bez ikakvih šansi, jer nema nikakve privrede i sad nam oni drže predavanje.
Slušao sam knjiškog moljca iz čačanske biblioteke, koji je zaposlio brata, snaju, sebe, oca, sve u javnu upravu, u inspektore, zavode itd. Danas nam on drži predavanje iz dualnog obrazovanja, a verovali ili ne, diplomirao je kod člana svoje stranke. Od prosvetne organizacije koja je trebala da se bavi obrazovanjem, napravio stranku. Zakleo se u Hilandaru i uzeo novac da će se baviti obrazovanjem, da će to biti pravoslavna, obrazovna organizacija, porodičnog tipa. Zakleo se da će on, to liči nešto na dualno obrazovanje, da će se posvetiti tome. Dobio novac od sveštenika, 5.000 evra i prevario ih. Zakleo se na Trojeručicu.
Sada ja sa pravom mogu da kažem da taj neko ko je pokušao da stvori obrazovnu organizaciju crkvenog tipa može da bude „sveti Boško levoručica“, znači, kad je uzeo 5.000 evra.
Mi danas slušamo predavanje velike nade Vuka Jeremića, gospodina Aleksića, koji je zatekao u „Prvoj petoletki“ 16 hiljada radnika. Tu su bili dobri strugari, dobri glodači, dobri majstori, dobri bravari, proizvodili, a dokazaću vam da su proizvodili dobru robu koja je imala prođu. On je zaposlio taštu da bude zamenik direktora. Tast se bavio zapošljavanjem u nacionalnom birou, mi smo to zvali biro rada. I, šta su uradili? Svih 16 hiljada ljudi je izgubilo posao. On je sad nova nada Vuka Jeremića, da će on, kao, zaposliti ljude, a da vam kaže da je to nemoguće i da nekad ljudi bez diploma te vrste, kao gospodin Aleksić, mogu više, dokazuje da kad je „Prva petoletka“ propala, onda su majstori, njih nekoliko stotina, zakupili deo pogona „Prve petoletke“ i obnovili, zanovili proizvodnju i redovno primaju platu, prave dohodak, prave izvoz ovoj zemlji, nemaju nikakve gubitke i nastavili su da rade, dok je gospodin Aleksić, nova privredna nada Vuka potomka, Vuka Jeremića, rukovodio sa taštom, sa starcem, sa rodbinom i Kalanovićkom, kada je rukovodio „Prvom petoletkom“, tu su bili veliki minusi.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
Gospodin „hajnekena“ ponovo dobacuje. Ja stvarno ne znam kako ću da izađem na kraj sa njim, s obzirom da je on kapacitet, može da popije…

Kolega Rističeviću, samo nastavite dalje.