Zahvaljujem. To je bio vaš komentar, odgovoriću vam u utorak, smatrajte da je odgovor da, iako nemam pravo na to.
Reč ima poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospodu ministre i predsednicu Vlade. Hteo bih samo da apelujem na sve nas, dakle, da ova nervoza danas nije bila potrebna, da smo možda malo bolje organizovali se. Bez obzira na sve šta piše u Poslovniku i šta su prava i obaveze, bio bi red da smo uspeli da izvedemo na barem po pet iz vlasti i opozicije da stigne da pita poslanika, bilo bi korektno, a Vlada i gospođa premijer umeju da odgovaraju i da se brane, ne treba ih braniti time što ćemo sprečavati ili nekako opstruirati da predstavnici opozicije dođu na red. Ja sam treći iz opozicije koji će uspeti nešto da kaže, a pitanja je previše.

Elem, prvo pitanje gospođi Brnabić, na vas se odnosi. Nije vam malo neprijatno ili nelagodno makar kada slušate i vidite u medijima ovih dana kako, evo, 100 dana obeležavate, a priča se o tome da se spremaju neki novi vanredni parlamentarni izbori. Da li smatrate da je to umesno, da li smatrate da je to pozitivno i pri tome nismo ni vi ni ja ti koji puštamo ili koji možemo na taj način da utičemo da mediji o tome pišu. Potpuno je jasno odakle se stvara ta atmosfera i ta špekulacija sa izborima, u trenutku kada je Vlada obeležila 100 dana.

Drugo važnije pitanje, takođe na vašu adresu, a posle nema nekih ministara koje sam hteo da pitam, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak 19. oktobra rekao – što se mene tiče, dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle današnje sednice dala odobrenje. Misli se na odobrenje da srpski tužioci i sudije polože zakletvu pred Hašimom Tačijem i zakunu se na vernost kosovskom pravosudnom sistemu i kosovskom ustavu. Dakle, ponavljam, citiram – dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle završene sednice takođe dala odobrenje u četvrtak 19. oktobra. Vi ste, pretpostavljam, imali sednicu neku, četvrtkom obično imate sednice. Dakle, kako izgleda to odobrenje i kako može Vlada da da odobrenje da njeni tužioci i sudije polože zakletvu na ustavni i pravni poredak jedne samoproglašene nazovi države Kosovo. Mislim da to prosto nije ni moguće, a i prosto bih voleo da vidim kako to izgleda, da me obavestite, da pokažete naknadno kako izgleda ta odluka Vlade, jer je predsednik rekao da je Vlada odobrila.

S tim u vezi, pitao bih gospodina ministra unutrašnjih poslova Stefanovića, koji inače milim da je bio vrlo dobar spiker, odnosno predsednik parlamenta, ali mislim da je vrlo loš ministar unutrašnjih poslova, možda grešim u jednom, možda grešim u drugom, ali mislim da je dobro radio onaj posao. Dakle, govorio je povodom godišnjice Jajinaca, baš je ovih dana ta godišnjica, šta se dogodilo sa tom istragom i tom aferom koja je danima potresala medije, pričali su o državnom udaru, pokušaju atentata na predsednika i tako dalje. Na kraju, od svega nije bilo ništa, kao i obično. Hvala.

Vreme. Hvala.
Izvolite.

Hvala.
Opomenuli ste me da sa svojim dugačkim odgovorima opstruiram opoziciju. Stvarno moram da vam kažem da ne vidim kako je to istina, s obzirom na to da mi je postavljeno četiri ili pet pitanja. Jedan od narodnih poslanika je postavio, ja mislim, pet, tako da ja moramo na pet da odgovorim, pritom su sva ozbiljna pitanja – pitanja o penzijama, koja su jako važna, pre svega vama kao narodnim poslanicima, ali i svim građanima koji gledaju ovo, pitanje o slobodi medija, pitanje koje je toliko važno i toliko raspravljano. Ja moram da objasnim situaciju u medijima danas, konačno, zato što svi pričaju o tome jako paušalno. Mislim da je važno, pre svega za demokratsko uređenje naše zemlje, da ja to detaljno objasnim i obrazložim. Ja sam ovde citirala Savet za borbu protiv korupcije, ja sam citirala narodne poslanike iz opozicije, tako da mislim da je to stvarno jako relevantno i mislim da ne bih uradila svoj posao i ne bih dala dužno poštovanje ovom domu ukoliko ne bih tako odgovorila na ova pitanja. Dakle, ne mislim da opstruiram. Upravo suprotno, mislim da vam dajem dužno poštovanje.
Što se tiče polaganja zakletve naših tužilaca, podsetiću vas da je Kosovo i Metohija pokrajina u okviru Republike Srbije i na taj način se Vlada Republike Srbije prema njoj i odnosi. Ako je pokrajina donela neku odluku, ja ne znam stvarno zašto vi postavljate pitanje kako mi kao Vlada u odnosu na tu odluku možemo da reagujemo. To je jedna stvar. Dakle, pored toga, druga stvar je što je to u skladu sa Briselskim sporazumom, koji je, ukoliko se ja ne varam, usvojila i ova Skupština Srbije. Mi kao Vlada smo dužni da ispunjavamo one zakonske odredbe, sporazume i sve ostalo što kaže Skupština Srbije. Dakle, imamo pun legitimitet, to je naša obaveza, i u skladu je sa zakletvom, koju sam ja i svi mi ovde, moj tim, postavili da poštujemo i branimo ustavni integritet i legitimitet Srbije, suverenitet Srbije pre svega.
Takođe ću vam reći, mislim da je to i ministarka pravde, koja danas nažalost nije mogla da bude tu zbog službenog puta u inostranstvu, rekla jasno i glasno, ali deluje mi kao da neko ne čuje ili ne želi da čuje – da ovo što je urađeno omogućava veću, bolju pravnu zaštitu Srba na Kosovu u trenutku kada mi nemamo, zahvaljujući nekima, potpunu kontrolu nad našom južnom pokrajinom. Uradićemo kao Vlada, ja se nadam uz podršku Skupštine, ali ne samo koalicije koja podržava ovu Vladu, nego cele Skupštine, sve što bude bilo potrebno da se kvalitet života Srba na Kosovu unapredi koliko god može. Pa valjda tu nismo jedni protiv drugih. Mi želimo da naše sudije, naši tužioci budu tamo na raspolaganju našim ljudima. To je velika stvar za njih.
Ne znam zašto je Vlada kritikovana za ovo. Ovo je maestralno urađeno opet i međunarodnoj politici, tako da smo mi za ovo dobili i ozbiljne poene međunarodne zajednice i još jednom pokazali da stojimo iza svoje reči, za razliku od nekih, da kada usvajamo, pregovaramo i usvajamo sporazume, mi ih implementiramo. Danas još više možemo da kažemo gde je zajednica srpskih opština, gde je, jer to je važno, važno je za Srbiju, važno je za Srbe na Kosovu. Ali, da mi ne ispunjavamo ono što smo rekli da ćemo ispunjavati, mi ne bi mogli da pitamo druge – zašto vi ne ispunjavate svoje? Tako je nekada rađeno. Nekada je obećavano i ništa nije rađeno i onda se gubi kredibilitet zemlje, onda se urušava zemlja i onda se žrtvuje i igra i sa teritorijom i sa ljudima i sa svim ostalim. Ovo više nije takva zemlja. To je moj odgovor na to.
Znači, prvo, Kosovo je pokrajina u Srbiji. Drugo, Briselski sporazum je usvojen od strane Skupštine Srbije. Treće, mi smo odgovorni partneri koji kada se dogovore i imaju odobrenje Skupštine Srbije, onda idu hrabro u implementaciju. Četvrto, šta god treba da se uradi da život Srba na Kosovu bude bolji, Vlada će to uraditi.

Hvala.
Reč ima ministar Stefanović.

Pre svega, kada se govori o bezbednosti koja se tiče i najviših državnih funkcionera, ali naravno i drugih ljudi u Srbiji uvek sam smatrao da je pogrešno kada se tako lako relativizuje i kada se tako lako to posmatra i pokušava o javnosti da predstavi, sve, kao neka šala, farsa i nešto slično.
Sećam se jednom prilikom dok je Boris Tadić bio predsednik Republike, bio je jedan incident sa njegovim vozilom kada je vozač, mislim da se prezivao Cimpl iz Američke ambasade, imao presecanje te kolone vozila. To je danima bilo, pokušaj ubistva. Taj čovek je proveo na robiji, u pritvoru je proveo, ne znam koliko, nekoliko meseci itd. Vrlo ozbiljna istraga da je država sprovodila, jer nije želela da dozvoli mogućnost da je tako nešto to stvarno bilo neki pokušaj.
Kada nađemo mesto kod kuće, porodične kuće, predsednika Republike, veću količinu naoružanja. To svakako nije šala i to svakako nešto što je ozbiljno i za bezbednosne službe i za, naravno, Ministarstva koja se bave i zaštitom predsednika, ali uopšte zaštitom bezbednosti.
I, čuo sam više puta tu medijsku konstrukciju, jer to treba da služi i ponavlja se ta mantra, o tome kada kažete vi ste šest godina na vlasti, mi smo pet godina na vlasti. Sada kažete, stalno ste pominjali državni udar. Nikada u životu nismo pomenuli državni udar. Nismo izgovorili državne udare, ali to služi dobro i onda će nam neko reći, ali to je pisalo u novinama. Pa, znate šta je sve pisalo u raznim novinama. Kada bih sada počeo da citiram šta je pisalo u raznim novinama, tako bih mogli do jutra da razgovaramo ako mislite da je to ozbiljan način razgovora. Hoću, evo, da vam pokažem šta sve pišu novine. Ali, ono što jeste važno da se svakom ovakvom slučaju poklanja maksimalno pažnju i bezbednosne službe rade istragu u onom konkretnom slučaju saslušano više stotina lica.
Šta je sve urađeno? Dokle je sve stiglo? Ja ne mogu da vam govorim svaki detalj, ali mi već godinama za razliku od nekih prošlih vremena kada su, nisam siguran da su bezbednosne službe u punom obimu i kapacitetu uopšte razumele, pošto mora da se sagledava regionalno, postojanje organizovanih kriminalnih grupa, njihov nastanak, koordinaciju i organizaciju i ulogu njihovih pripadnika sa naših prostora i u transportu droge iz Južne Amerike do Španije i distribucije u centralnoj Evropi, puteve tog novca, kao i naravno distribuciju tog novca u legalne tokove i pranja novca, pa i u našoj zemlji. I, to se događalo mnogo godina bez ozbiljnog odgovora države, i uopšte pitanje, nisam siguran, ne mogu da kažem, jer ne želim da kažem ništa loše o mnogim profesionalcima u policiji, ali mi se čini da mnogi nisu bili uopšte svesni dubine te organizacije i nisu imali uopšte jasnu ideju, bar sam to ja zaključio kada sam postao ministar, nije bilo jasne ideje kako da se tom sistemu suprostavi. Danas je u tom smislu situacija promenjena.
Mi danas u saradnji sa mnogim službama, da kažem regionu i u Evropi, pa i naravno Sjedinjenim državama. Mi imao dobru komunikaciju sa tim bezbednosnim službama upravo zato što ti pojedinci putuju u te zemlje, ostvaruju bezbednost interesantne kontakte, rade na svemu onome, da sada ne bih uzimao vreme.
Mi danas kao država imamo jasnu sliku ko su pripadnici pojedinih organizovanih kriminalnih grupa. Oni danas nisu takva vrsta bezbednosnog rizika po građane Republike Srbije, jer mi to ne dozvoljavamo. Oni ovde ne mogu mirno da šetaju. Mi im ne dozvoljavamo ni pet minuta odmora u kafani. Ne dozvoljavamo im. Policija ih hapsi, pretresa, ide na njihove kuće, ide tamo gde se kreću, zaustavlja njihove automobile, otvara ih, pretresa svaki milimetar. Ne želimo da im pokažemo da oni u Srbiji kao što su nekada mogli da voze crne džipove, niko nije smeo da ih zaustavi. Danas ih i te kako pritiskamo. E, danas ih i hapsimo.
Pogledajte broj, ali pričamo o ozbiljnim pripadnicima i ono što mi danas nazivamo kavačkim i škaljarskim klanom. Pogledajte ozbiljnim pripadnicima koji su poslednjih godinu ili dve dana, koji su privedeni i jednog i drugog klana i oni za koje se smatra da su ozbiljniji pucači. Ne mogu da uhapsim čoveka za koga nema trenutno dokaza, ne može policija, ne može tužilaštvo, prosto to ljudi ne mogu da urade, ne bi bilo zakonito. Mislim mogu da se privedu zbog nečega, ali ti ljudi bi bili oslobođeni, to bi samo nanelo štetu Republici Srbiji.
Kao što znate neki od slučajeva koje ozbiljno pratimo moraju da se prate i po šest meseci i po godinu dan, ako treba i pet godina da se dođe do onih koji su nalogodavci izvršioci. Ja sam i tada rekao, ako se sećate kada smo predstavili taj slučaj, kada smo u javnosti dali osnovne podatke da nije moguće, u svakom slučaju, da je ovo vrlo složen slučaj, jer smo očekivali da će biti veoma teško pronaći nekog ko je to oružje tamo ostavio.
Dakle, oni su to uradili svesno. Ja ne mogu da tvrdim da li je to bilo upozorenje, da li je to bilo ostavljeno sa namerom da se sačeka ili Aleksandar Vučić ili neko od članova njegove porodice. Dakle, dosta špekulacija u tom smislu koji ćemo moći da razrešimo tek kada budemo imali celu mrežu u rukama i da faktički saznamo. Pitanje, da li ćemo to moći? Ja ne tvrdim da mi imamo sva rešenja i da imamo odgovore na sva pitanja. Ali, vam kažem potpuno odgovorno. Ni u jednom trenutku, voleo bih da se tako nešto nikada nije desilo, kao ministar unutrašnjih poslova, kao prijatelj Aleksandra Vučića, voleo bih da se tako nešto nikada nije desilo, da uopšte ne razmišljam o tome. Ne njemu, nikome, nijednom čoveku u Srbiji.
Kada bih vam pokazao, ovde imam spisak bar pedeset prijava, različitih prijava ljudi, novinara i ljudi iz javnog života koje smo razotkrili, procesuirali, pronašli počinioce, podneli krivične prijave za mnoge su sudski postupci u toku. Nikada ne iznosim u javnost tu vrstu podataka o ljudima koji su trenutno bezbednosno ugroženi jer time razmišljam i o narušavanju njihove bezbednosti. Hoću da vam kažem, radi policija, intenzivno radi i rešavaju se mnogi slučajevi. Da li se reši sve? Ne reši se sve. Ne rasvetle se sva krivična dela, ali se razreši i rasvetli mnogo više nego ranije.

Reč ima narodi poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ne sumnjam ja da policija radi, ne sumnjam da ima mnogo dobrih profesionalaca u policiji, ja samo govorim o jednoj vrsti zloupotrebe, medijsko političke zloupotrebe, sa inače siguran sam savesnim radom policije, ili barem najvećeg dela ljudi u policiji. U tom smislu ne mogu a da se ne osvrnem na te naslovne strane, ne opet mojih privatnih ili opozicionih novina nego listova i medija koja slove kao neka vrsta ne službenih, službenih glasnika aktuelne vlasti gde se licitiralo, ne sumnjalo nego unapred licitiralo – sprečen atentat na premijera, spremili atentat na Vučića, zoljom hteli da ubiju Vučića, Vučića zoljom hteli da raznesu u sokaku, ubica došao iz Bosne i tako dalje. Ako nađu DNK znači da je bio atentat, Vučića gađali stranci i tako dalje.

A onda dobijemo odgovor od vašeg ministarstva i od Ministarstva pravde, uzgred rečeno dobar i savestan odgovor, vidi se da se neko potrudio oko toga nije samo onako ofrlje kao što često znaju da budu ti odgovori, gde kažu da je tužilaštvo saopštilo da sagledavajući i ocenjujući rezultate svih preduzetih radnji utvrđeno je da nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti.

Dakle, nema ništa od toga. Pri tome ste vi obavestili koliko ste ljudi saslušali, uzeli uzoraka DNK. To je što se tiče toga, znači, neodgovorno dizanje panike. Naravno da treba svaku pretnju ispitati prema bilo kome, a pogotovo prema najvažnijim državnim funkcionerima.

Druga stvar, gospođo Brnabić, vi ste rekli i ja se slažem da je Kosovo pokrajina u Srbiji. Pa, ako je tako, zaista ne znam u kojoj realnosti živimo, da li vi hoćete da kažete da su srpske sudije i tužioci zakleli, položili zakletvu na Ustavu Kosova ili na Ustavu Srbije ili na Ustavu AP ili na Ustavu…? Ono se već smatra nezavisnom državom. Ne mora Miroslavljevo jevanđelje, kao što se ovde zaklinjalo neka bude samo na Ustavu Srbije. Naravno da ne, oni su položili zakletvu pred predsednikom nečega što se zove nezavisno Kosovo, što ima svoje institucije i oni su prešli iz jednog pravnog sistema u drugi pravni sistem. To je ono što je problem.

Ja sam imao pitanja, naravno i za gospodina Ivicu Dačića, naravno on je otišao tako da to preskačem, ali moram barem ovo malo vremena da pomenem gospođu Zoranu Mihajlović, da ne ispadne da je ona zapostavljena. Neću o tome da li ljudi žive gore ili bolje. Svako oseti i zna da li živi bolje ili gore, kao što i svako ima sud o tome da li su mediji bolji ili gori. Ali, vi ste gospođo Mihajlović potpisnik ako se ne varam ugovora „Beograd na vodi“. Vi ste potpisali taj ugovor, nije ga potpisao Aleksandar Vučić nego vi, pa vas pitam prosto i po tome, kako stoji taj projekat, kako napreduje, da li ste zadovoljni realizacijom? Trebalo je krajem 2016. godine da budu useljene neke kule, prve kule da budu useljene. Nisam stručnjak za tu oblast, ali verujem stručnjacima iz Akademije nauka i stručnjacima iz Akademije arhitekture da taj projekat od početka je problematičan. Poštujem vaš rad, odnosno rad na raščišćavanju terena, podržavam ali ne i ovo što se posle toga rad. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Javili su se ministar Lončar i Zorana Mihajlović.
Prvo Zorana Mihajlović, pa ministar Lončar.

Puno projekata smo započeli, ne samo započeli, neke od projekata smo završili u prethodne tri godine i ja sa ponosom mogu da kažem da Srbija danas prvi put može da stane iza završenih, pre svega infrastrukturnih projekata, mislim tu na autoputeve i na održavanje puteva, prvi put na održavanje železničkih pruga, doći ćemo i do stanova i do „Beograda na vodi“.
Ja ovde imam tabele koje pokazuju da svake godine, dakle, od 2009. godine na primer na pitanju samo železnice nula kilometara piše u tabeli svake godine što se tiče održavanja tih pruga sve do 2014. godine. Znači, od 2008. do 2014. godine tadašnje Vlade i ministarstva i železnice, kako god hoćete, jer mislim to je ipak jedan lanac, u nula kilometara rehabilitovale, rekonstruisale železničke pruge. Od te 2014. godine stvari se zaista menjaju preko 200 kilometara pruge je rehabilitovano, rekonstruisano i mi počinjemo između ostalog ove godine i brzu prugu.
Što se tiče „Beograda na vodi“. Dakle, da krenemo na ono što mislim da prvo svi vide kada prolaze Beogradom, dakle, te kule se i te kako vide. Neću da uopšte govorim, pošto smo toliko puta pričali o tome kako je izgledao taj Beograd, hajde da to potpuno stavimo sa strane, hajde samo da posmatramo ono što se zove jedan projekat „Beograd na vodi“ ja stvarno ne znam da li iko može da bude bilo da živi u Beogradu, ili ne živi u Beogradu, bilo da je pozicija ili opozicija da bude protiv infrastrukturnog projekta.
To je isto kao kad je Vuk Jeremić rekao da je protiv autoputa Niš-Merdare-Priština. Za mene je to ludilo. Ne postoji bolja stvar za jednu državu od toga da gradi i ulaže u infrastrukturu, od stanova, zgrada, puteva, autoputeva, pruga, novih pruga, brzih pruga. Dakle, ne postoji, vi, pretpostavljam da to treba da znate, to je nešto što pokreće privredni rast jedne zemlje.
Znači, „Beograd na vodi“, te kule koje se grade idu svojim fazama onako kako je i planirano. Ono što ja mislim da je dobro na tim projektima rade domaće kompanije pre svega, imate „Energoprojekt“ i veliki broj podizvođača, imate i srednja preduzeća i manja preduzeća. To je kao i na svim drugim infrastrukturnim projektima, to je veliki zamajac za privredu.
Dakle, kad imate od preduzetničke radnje do nekog srednjeg i velikog preduzeća, to znači da ti ljudi koji ranije, prethodnih desetak godina, nisu imali dovoljno posla, danas kroz te projekte koje država kad je stvorila uslove za tako nešto mogu da rade. Rezultat toga i „Beograda na vodi“ i puta i železnica i svega što sam pomenula, jeste da vam je danas udeo u građevinarstvu u društvenom bruto proizvodu preko 6%, bio je 4,4% kad smo napravili, kada sam postala ministarka građevinarstva i saobraćaja.
Prema tome, stvari idu onom dinamikom koja je planirana, a da ne govorim o železničkoj stanici, o izmeštanju zgrade i o svemu onome što su prateći projekti, pravljenje projektno-tehničke dokumentacije itd.
Zato meni nije jasno kako je moguće da bilo ko kod nas ima nešto protiv jednog infrastrukturnog projekta. To je dobro za nas, to je dobro za svakog radnika u ovoj zemlji. Ne bismo imali taj pad nezaposlenosti koji danas imamo. On je evidentan. To nije samo statistički podatak, to jeste podatak, ali je činjenica od 26,7% imamo ovog meseca 11,7% nezaposlenosti. To je ista ona metodologija Republičkog zavoda za statistiku, koji je bio i pre pet godina i koji je i danas.
Prema tome, ja sam zadovoljna dinamikom, ne samo „Beograda na vodi“ nego i ostalih infrastrukturnih projekata. Sve što možemo kao država da učinimo i Grad Beograd, ako pričamo o ovom projektu, da stvorimo uslove, da se grade i zgrade i stanovi, mislim da to treba da radimo.
Kao što smatram da sve što treba da uradimo od uslova za investiranje, da nam dolaze domaći i strani investitori da otvaraju fabrike, onda treba da radimo, zato što tih 55 fabrika otvorenih duž Koridora 10 i 11 nisu otvorene zbog toga što je neko silno odlučio da to bude Srbija, nego zato što je ova zemlja stvorila uslove, stvorila infrastrukturu i već sve ono što ide uz to. Hvala.