Hvala.
Ja vidim da postoji, i shvatam sada zbog čega postoji, jedno duboko nerazumevanje sa nekim od kolega iz opozicije, zato što oni očekuju da članovi Vlade dođu ovde i odgovaraju rečima koje su nam date, da nam se sastavi ovde jedan spisak šta mi treba da odgovorimo kad nas neko pita, a ne da odgovorimo ono što mi želimo.
Oni mogu da postave pitanja kakva god hoće, da dobacuju za vreme sednice, da dobacuju iz klupa, da vode dijalog i sa predsednicom Vlade i članovima Vlade, ali poslanici takođe, bio sam predsednik ovog parlamenta, poslanici takođe moraju da poštuju Poslovnik Narodne skupštine o načinu ponašanja u Narodnoj skupštini. Razumem, nije lako gospođi Gojković da to sve uredi u ovom toku i shvatam koliko je težak ovaj posao.
Međutim, šta su suštinski pokazatelji za jednu zemlju? Hoću da vam kažem šta je jedan dobar pokazatelj za ovu zemlju da li zemlja napreduje ili ne napreduje? Stopa nezaposlenosti. Znate li zbog čega se danas ne priča u Narodnoj skupštini toliko o stopi nezaposlenosti, zato što kad su neki drugi bili na vlasti, ta stopa je bila, samo 2012. godine, kada smo zatekli zemlju u katastrofalnom stanju, skoro 26%. Tolika je bila stopa nezaposlenosti. Danas je 11,8%. E, zbog toga, kao jedan dobar ekonomski pokazatelj, zato što govorimo ovde o reformama, ovde govorimo o tome da je ova Vlada stvorila fiskalni prostor, a da nije prodavala imovinu.
To je suštinska velika razlika. Kada pravite prostor na osnovu snage vaše privrede, na osnovu snage investicija, na osnovu snage toga što se ljudi zapošljavaju, pa imaju plate, pa imaju nešto da donesu svojoj kući, za razliku od nule, koliko su imali kada su neki drugi bili na vlasti, nula dinara su im bile plate, velikom broju tih ljudi, da ne govorimo o 400.000 radnika koji su ostali bez svojih radnih mesta od 2008. do 2012. godine. Kako da se ne setimo tih vremena? Kako da se ne podsetimo na ta vremena, kada je to bio koren, kada je to bile situacije u kojima su ljudi ostajali bez radnih mesta. Merilo se na sat. Bili su oni brojčanici gde ste merili koliko radnih mesta svakoga sata se izgubi. Mi sada merimo koliko se radnih mesta napravi u Srbiji svakog sata, i to je suštinska razlika.
Nije njih interesovao nikad običan čovek. Većinu tih ljudi koji su bili ministri, koji su bili ključni upravljači, ti koji su vedrili i oblačili u Srbiji, njih su interesovali tajkuni. Tada je tajkunima u Srbiji bilo vrhunski. Oni su zaista uživali u Srbiji, uživali u sticanju ogromne imovine, pre svega mislim na Miškovića.
Ova zemlja se jedno vreme zvala „Deltalend“. Znači, tako su nazivali Srbiju. Toliko je čovek mogao da uradi šta je hteo. Postavljao, njemu su se vlade formirale u njegovom kabinetu. Dakle, u njegovoj kancelariji su se formirale vlade, da ne kažem svi drugi. Ovde je ključni investitor. Ovde su se investicije merile od ljudi koji su bili narko-dileri. Ovde se to ubrajalo u BDP. Kaže – rast BDP-a, Šarićeve investicije iz narko-dilera.
Ima ovde dosta primera, ali ovde je bio jedan primer koji hoću da vam pročitam, kakve su se uspešne reforme sprovodile i zašto smo došli do ovoga. Nažalost, žao mi je što moram da pomenem ovaj primer, zato što boli svakog čoveka u ovoj zemlji, ali treba da se podsetimo kakvi su ljudi upravljali i šta se dešavalo, a to je situacija sa adaptacijom dvorca „Heterlend“.
To je bilo zamišljeno kao dom…
(Boško Obradović: Vreme.)
Vidite, kako odmah, kada treba da se kaže istina, to zaboli, jer znaju koliko je ovo napravilo štete građanima Srbije.
Kada treba da se …
(Boško Obradović: Da li je Dačić?)