Zahvaljujem.

Posebno me raduje ovaj poslednji odgovor koji sadrži konkretne informacije o realizaciji plana za gasovod i to je zaista radosna vest.

S druge strane, ja sam potpuno svestan i spreman da budem svedok činjenice da Vlada poslednjih godina, i ova i ona prethodna, ulaže ogromnu energiju u pogledu rešavanja infrastrukturnih pitanja koja jesu posledica proteklih decenija kašnjenja i dekadence na tome polju. Dakle, to ne želim na bilo koji način da dovedem u pitanje, kao i činjenicu da jeste u fokusu i prostor o kome govorim i putevi o kojima govorim, ali mojim pitanjem sam želeo da dodatno ukažem na činjenicu da tamo gde se ekstremno puno kasni, ili gde je ekstremno loše stanje, onda je potrebno tu imati dodatan napor da bismo bar uhvatili neki prosek.

Pomenuli ste, recimo, put kome ste svedočili, put od Niša do Požege. Znate, taj put od Niša do Požege je poput švajcarskog puta u poređenju sa ovim putevima o kojima ja govorim. Zato je tu zaista potreban i dodatan napor i dodatna energija i dodatna sredstva da bi se prosto ta neka pozitivna nula uhvatila, pa da onda nastavimo dalje. Jer, ne možete objasniti građanima Novog Pazara da je moguće u 21. veku nemati železničku prugu, kakvu god, ali prosto sama simbolika nedostatka te pruge govori o jednom odnosu prethodnih politika koje to nisu stavile na dnevni red. Ako stavimo na dnevni red, dajmo samo to značajnije pojačati.

Ovo nije prvi susret i razgovor sa ministrom poljoprivrede vezano za selo, ali moja uverenja su, i to stalno potenciram i ovom prilikom sam zato postavio to pitanje, sela sa posebno teškim okolnostima života, kao što su sela visokih nadmorskih visina, njima se mora drastičnije i radikalnije pristupiti. Moj predlog je svakako bio da se ide sa drastičnim radikalnim merama poreskih olakšica, kako bismo motivisali te ljude. Verujte, ovo se ne odnosi samo na Sandžak i na Peštersku visoravan, već je istorijsko-sociološka činjenica. Prvo nestaju sela visokih nadmorskih visina, a posle toga ostala sela, a posle toga gradovi. Nemojmo misliti da nas se to ne tiče, to je strateški ekstremno važno pitanje i žao mi je što nisam dobio odgovor vezano za Štrpce i Sjeverin. Molim vas, voleo bih da se premijer o tome izjasni.

Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala puno.
Opet poštovanom narodnom poslaniku moram da kažem da ja u potpunosti razumem šta kažete i, verujte mi, razumem i frustraciju. Često se desi, ako ne i svakodnevno, da smo i mi u Vladi frustrirani sa stvarima koje ne mogu da idu jednostavno dovoljno brzo zato što se toliko kasnilo, i dajemo sve od sebe. Verujte, kad dođete, ne znate odakle da krenete, zato što je takva situacija. Evo, daću vam primer lakih stvari, za koje bi mislili da su se već završile i da smo mi u tom smislu jedna normalna zemlja. Da ne pričam uopšte o izgradnji puteva, auto-puteva, rekonstrukciji puteva gde trebaju resursi itd.
Kao Vlada šest meseci sada, ako ne i malo duže, radimo na uspostavljanju adresnog registra, da ne bi svi mi, svi građani Srbije imali šest adresa, pa jednu adresu u ličnoj karti, drugu u pasošu, na trećoj živite, na petoj vam stiže pošta itd. Upoređujemo podatke. Da li vi možete da verujete da… Molim stvarno narodne poslanike ovde za pažnju, zato što je stvarno jako važna stvar koja pokazuje nivo do koga smo mi došli kao zemlja, neuređenost. Dakle, imamo danas u Srbiji, 2017. godina je, kraj 2017. godine, 3.028.020 građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, to je ono BB, a od toga 2.676.898 građana je prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice. Da li vi možete da verujete dokle smo mi došli?
Vi kažete – zašto to već niste rešili? Pa, zato što ste morali da rešavate, tri godine ste morali da rešavate to što je zemlja došla na tri meseca od bankrota, pa ste morali da spašavate zemlju. U zdravstvu do 2012. godine nismo bili ni na jednoj evropskoj listi. Nismo ispunjavali kriterijume da budemo na evropskoj listi do 2012. godine. Pa rešavajte to. Onda smo u prvih sto dana Vlade u zdravstvu odobrili preko 1200 novih radnih mesta samo za medicinske sestre i za lekare. Dakle, samo za medicinsko osoblje 870 specijalizacija i užih specijalizacija. Vi ste imali u vremenu pre toga da su deset godina bile zabranjene specijalizacije. Imali ste pet generacija zdravstva u Srbiji koje su ugrožene, dovedeno do izumiranja. Mi smo u poslednje tri godine odobrili zapošljavanje 7.024 medicinska radnika, a do kraja godine je u planu zapošljavanje još 1.777. Znači, ukupno je 8.801 radnik lekar i medicinska sestra ili tehničar zaposlen u zdravstvu, da bi napravili neki kvalitativni pomak napred.
Navodnjavanje, pričali smo o navodnjavanju. Tri posto u ovom trenutku zemljišta u Srbiji je u navodnjavanju. Mi sada radimo za dodatnih 50.000 hektara i sa tim ćemo doći na 8%.
Dakle, razumem frustraciju, ali mislim da svi zajedno treba da razumemo samo sa čim se suočavala Vlada u prethodne tri godine i sa čim se suočavamo mi svaki dan. Radimo najbrže što možemo i doći ćemo dotle gde ste vi rekli. Hvala vam.

Hvala lepo.
Izvolite.

Dakle, razumem i, kao što sam kazao, pozdravljam svu energiju koja se ulaže. Međutim, ono što me je dodatno potaklo jeste zapravo ukazivanje na dešavanja, odnosno obećanje iz 2010. godine vezano za…
Ako možete da mi vratite vreme, molim vas.

Molim vas da date svoj komentar.
Poslaniče, nemojte da obraćate pažnju na poslanike koji neće da vas slušaju, postavljanje pitanja i davanje odgovora.
Prijavite se, molim vas, ponovo.

Ono što je moja sugestija jeste da kada, recimo, imamo problem sa turskim kreditom, kao što smo čuli, da ne izgubimo sedam godina pregovaranja sa Turcima o tom kreditu, već država bi morala imati rezervnu varijantu B. Dakle, to je moja sugestija, jer ako ćemo još sedam godina nakon nove turske posete, bojim se da to nije dobro. Dakle, hajde da mi imamo B i C varijantu, pa da onda nastavimo.

Ja se izvinjavam, žao mi je što ignorišete pitanja o otmici u Štrpcima i Sjeverinu, jer nije dobro za Srbiju da se bilo koje pitanje tabuizira u ovoj zemlji. Radi se o građanima ove zemlje koji su stradali u vremenu kad ova zemlja zvanično nije bila u ratu. Prosto imam problem, i etički i pravno i politički, da promovišem politiku pomirenja ako nemamo jasne odgovore po ovom pitanju. Za moj narod, bošnjačku zajednicu, bošnjački narod u Sandžaku i za ovu državu i celokupno društvo, za ozdravljenje svih naših frustracija i rana, dobro je da se pogledamo u oči i kažemo šta o tome mislimo i da zajednički stupimo lečenju tih rana i rešavanju tih problema.

Mi imamo problem da te porodice nemaju obeštećenja, da te žrtve nisu priznate kao civilne žrtve rata, znate stanje u sudovima kakvo je i kako je moguće ozbiljne predmete tretirati administrativno na način da to ostavlja veoma neugodan ukus i neugodnu poruku za porodice, ali isto tako za građane sa tog područja, odnosno sunarodnike stradalih. Zato vas molim da ovo pitanje ne ignorišemo, da mu zajednički pogledamo u oči. Nije ovo pitanje politikantsko, pogotovo ja ne želim da od toga pravim bilo kakvu retoričko-političku priču, već da zajedno pogledamo ovom pitanju i da učinimo šta je moguće, ali verujte da je moguće ukoliko to budemo hteli zajedno da radimo.

Zahvaljujem.
Sada pitanje postavlja poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, kao predstavnik Kluba samostalnih poslanika koji čine Građanska platforma i Nova stranka, pre svega bih zamolio predsednicu Vlade da odgovara na postavljena poslanička pitanja i da predstavnici Vlade daju šansu i ostalim kolegama da postave pitanje i da od njih dobiju odgovore.

Danas je ispred ovog zdanja održan posećen i oštar protest penzionera i mi narodni poslanici imamo obavezu prema građanima da prenesemo njihovu zabrinutost, zahteve i pitanja. Stoga, podsetiću da će prekosutra biti navršeno tri godine od kada je stupio na snagu zakon kojim su umanjene penzije, a čija važnost upravo ističe narednih dana. Tim zakonom ne samo da su narušena stečena prava penzionera, već što je podjednako važno, narušeno je i njihovo dostojanstvo. S tim u vezi postavljam pitanje – da li će i kada penzije biti vraćene, i to u punom iznosu, a ne primenom čudne matematike kojom se manji iznosi prikazuju kao veći?

S obzirom da su protestu penzionera prisustvovali i predstavnici Lige za povraćaj imovine, postavljam pitanje – kada će biti doneta dopuna Zakona o restituciji, naročito poljoprivrednog zemljišta, odnosno supstituciji? Ovo je problem koji se tiče velikog broja građana, a bez pravne sigurnosti, odnosno jasnih imovinskih odnosa, nije moguć ni željeni prirodni napredak. Prirodni napredak takođe nije moguć bez rasterećenja privrede, odnosno oslobađanja potencijala pre svega malih i srednjih preduzeća. Stoga postavljam pitanje – da li će novoosnovana preduzeća biti oslobođena plaćanja poreza i doprinosa u prvih 12 meseci, kao i da li će doći do opšteg smanjenja poreza na rad, kao što je najavio ministar Vujović?

Danas su takođe ispred Skupštine bili novinari iz grupe „Za slobodu medija“ koji su uručili poslanicima pitanja za predsednicu Vlade. Oni su to učinili zbog toga što je predsednica odbila da se sastane sa njima. Zbog toga je pitam – da li namerava da promeni stav i ipak se sastane sa predstavnicima medija i razgovara sa njima o zabrinjavajućem stanju u ovoj oblasti? Ovaj problem ima poseban značaj, imajući u vidu i strateški cilj članstva u EU, koji je i sama predsednica Vlade istakla na početku svog ekspozea.

Postavlja se stoga pitanje – da li postoji iskrena namera da se taj cilj ostvari, kada i premijerka i ministarka za evropske integracije i pored veoma negativnih ocena o stanju u medijama koje su sadržane u izveštajima evropskih institucija negiraju postojanje ovog problema i omalovažavaju novinare u Srbiji? Tako je predsednica Vlade, i to u Briselu, nedavno izjavila da je pravi problem u tome da u Srbiji gotovo da nema objektivnih novinara, a ministarka za evropske integracije da ne zna šta znači sloboda medija i da je većina medija postala polutabloidna i tabloidna, čime je dala najbolju ocenu rada, odnosno nerada Vlade u ovoj oblasti.

Zato postavljam pitanje – da li će, umesto da negiraju postojanje ovog velikog problema, konačno početi da se bave otklanjanjem najvažnijih prepreka ka ostvarenju ovog strateškog cilja?

Konačno, predsednik Srbije je u ponedeljak izjavio da će se za dan-dva znati dinamika unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Pošto su od tada prošla već tri dana, zamolio bih predsednicu Vlade da nam predstavi ne samo tu dinamiku, već pre svega strukturu u kojoj će taj dijalog da se odvija. Imajući u vidu poslednja dešavanja, ovde pre svega mislim na integrisanje srpskih sudija u pravni sistem Kosova, kao i preuzete međunarodne obaveze, ne vidim da li će imati o čemu da se razgovara.

Vreme. Hvala.
Izvolite, reč ima Ana Brnabić.