Prekršili ste redosled, jer ste bili dužni da date prvo reč meni, a ne gospodinu Milojičiću, jer sam se ja javio znatno pre njega.

Ne znam, kolega Šaroviću, kad ste se vi javili. O tome kako izgleda kada vas isključe iz rada parlamenta, mogu ja vama da pričam a ne vi meni, pošto kada sam bio isključivan, vi ste samo sanjali da budete poslanik, a sa još nečim morate da se složite samnom, da je predsednik Skupštine, pre svega, narodni poslanik i nemojte predsedniku Skupštine da oduzimate to pravo da bude narodni poslanik. I, kao narodni poslanik ima pravo da učestvuje u radu Narodne skupštine, a ne samo da predsedava.
Reč ima narodni poslanik Maja Videnović, po Poslovniku. Izvolite.

Potpredsedniče Arsiću, ja vas pozivam da zajedno pročitate član 207. Poslovnika Skupštine Srbije. Dakle igrokaz koji je nastavak onoga, zloupotrebe procedure i ruganja demokratije i svemu onome što ste uradili juče, sprečivši ne poslanike opozicije da predlažu zakone, nego građane time da ućutkate, ja vas pozivam da pročitate član 207. koji kaže, da ministar koji je prisutan ima pravo narodnom poslaniku, koji je postavio poslaničko pitanje, da odgovori odmah.

Mi smo imali narodnu poslanicu, Maju Gojković, jer je ona u trenutku bila narodna poslanica, a ne predsednica Skupštine, ukoliko je predsednica Skupštine sedi na svom mestu i odgovara narodnom poslaniku, kao predsednica Skupštine. Vi ste eklatantno prekršili Poslovnik i zbog sledeće činjenice, a to je da stoji da narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje koje je dobio.

Ja vas pitam – po kom članu je narodna poslanica Maja Gojković, dobila reč od šest minuta da govori, kao odgovor na poslaničko pitanje? Molim vas, da nam kažete da li je dobila po tom članu, u kom slučaju ste prekršili, zato što je ona govorila u svojstvu narodne poslanice, a ne predsednice Narodne skupštine.

Nadalje vas molim da mi odgovorite zašto onda narodnom poslaniku kome je odgovorila na pitanje niste omogućili da u skladu sa Poslovnikom u roku od tri minuta obrazloži, postavi, dodatno pitanje?

Odmah ću vam odgovoriti zato što kolega Radojičić nije tražio odgovor ili komentar na svoje pitanje, nego je tražio povredu Poslovnika, što je dobio odmah.
(Radoslav Milojičić: Prvo, kada ćete da naučite moje prezime?)
Sada u skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
(Radoslav Milojičić: Po Poslovniku. Na šta ovo liči?)

Uvaženi predsedavajući, pošto na predsedništvu, dame i gospodo narodni poslanici…Gospodine Milojičiću, pa ne dajem ja reč, ja sam dobio reč da postavim pitanje i koristim to pravo. Dakle, ne dajem ja reč, ja sam dobio reč. Dozvolite mi da postavim pitanje. Sada postavljam pitanje u svojstvu poslanika.

Dakle, nakon konsultacije koje je obavio u Kijevu, ambasador Ukrajine, nastavljao sa izjavama koje nisu po mišljenju poslaničke grupe SPS. Nisu primer dobrog postupanja i nisu u skladu sa bečkim konvencijama i duboko zadiru u unutrašnja pitanja Srbije.

Između ostalog, ambasador Ukrajine, Aleksandar Aleksandrovič, kaže da ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nije ga primio punih 14 meseci. Mi predlažemo gospodinu Dačiću da li će ga primiti, ako je to tačno, i nakon tih 14 meseci, jer ako nije gospodin ambasador mogao da shvati ranije, mogao je za tih 14 meseci da shvati da je Srbija nezavisna i samostalna, da Srbija vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima u najboljem interesu naše države i građana, o čemu govori povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane dve zemlje, Surinama i Gvineje Bisao. Malo čas je neko postavio pitanje da li je to tačno. Da, tačno je i to je rezultat uspešne spoljne politike koju vodi državni vrh Srbije po pitanju odbrane nacionalnih i državnih interesa, a kritika za rad kritike neće rešiti pitanje Kosova i Metohije. Skrivanje iza političkih parola neće rešiti pitanje Kosova i Metohije već dijalog u Briselu i unutrašnji dijalog koji je započet u Srbiji, a jedini način da se dođe do održivog kompromisnog i pravičnog rešenja. Da, tačno je, i oni koji ne veruju, malo čas su i sami rekli, ostaje im da veruju i da se raduju pozitivnim rezultatima takve spoljne politike.

Zbog navedenog postupanja ambasadora Ukrajine, mi želimo Ministarstvu spoljnih poslova da postavimo nekoliko pitanja, a pre svega zarad istine, zarad javnosti i smatramo da građani prosto to treba da znaju. Da li je i koliko puta ukrajinski ministar spoljnih poslova Klimkin primio za četiri godine ambasadora Srbije u Ukrajine, gospodina Bulatovića? Da li je tačno da ga nije primio nijednom za ove četiri godine? Kako se ponašala ukrajinska delegacija prilikom glasanja UNESKO 2015. godine? Da li se izjasnila ili je napustila salu? Pazite, ukoliko je i napustila salu onda je to zvaničan stav jedne delegacije, a to pokazuje kakav odnos Ukrajina ima u pravcu međunarodnog prava i odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Opšte je poznato da je ovo pitanje od izuzetnog interesa za Srbiju.

Interesuje nas i kakav je stav Ukrajine o predlogu zapadnih zemalja o izmeni mandata misije UN na Kosovu i Metohiji, kao i promeni dinamike održavanja sednica Saveta bezbednosti UN?

Na kraju, želim još jednom potpuno jasno i precizno da istaknem. Dakle, Srbija je jasno opredeljena i posvećena razvoju i dobrim odnosima sa svim državama sveta uključujući i Ukrajinu, ali to sigurno Srbija neće činiti na štetu svojih interesa i uvek će i svuda na najbolji način štititi i braniti svoje nacionalne i državne interese. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ne vidim šta može da bude u vezi Poslovnika. Po članu 287. Đorđe Milićević je kao narodni poslanik dobio pravo da postavi poslaničko pitanje, a ako mislite na ranije povrede Poslovnika, to možete samo po neposredno učinjenoj povredi Poslovnika.
(Nemanja Šarović: Evo, neposredno je učinjena.)
Znači, nikako nije mogao da bude neposredno.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo kolege poslanici, na početku želim da konstatujem da ono što je izneo gospodin Ristić predstavlja najobičniju mržnju prema predsedniku države i to veće gledamo danima ovde.

Kako drugačije objasniti činjenicu da je pomenuti kolega dok je bio u DSS je faktički Kosovo bilo izručeno Albancima, a za vreme njegovog bistvovanja u DSS je, takođe, izručeno najviše Srba Haškom tribunalu. On sam i dan danas prima platu koju su mu dali poreski obveznici u Srbiji, pa onda pitam kako to nema države Srbije na Kosovu kada je on sam očit primer da to nije tako.

Moje sledeće pitanje postavljam gospodinu Stefanoviću, očigledna je želja države da se obračuna sa korupcijom, što smo imali prilike da vidimo u poslednjih nekoliko dana, ali ovom prilikom želim da ukažem na decenijski problem sa kojim se još ni jedna vlast do sada nije ozbiljno uhvatila u koštac, a to je krađa beba iz porodilišta.

Podsetiću da je Anketni odbor iz 2005. godine doneo Zaključak da ovaj decenijski problem postoji, ali do dana današnjeg mi nemamo ni jedan sudski epilog niti je bilo ko odgovoran za tako nešto.

Po pravilu, oko nestanka bebe vrlo su sumnjivi bili podaci, dokumentacija je vrlo štura, zaključak je da su bebe u većini slučajeva rođene žive a kasnije preminule, više od 90% roditelja nije moglo da vidi svoje dete koje je navodno umrlo, a preko 2.000 roditelja uopšte nije dobilo potvrdu da su njihove bebe sahranjene.

Procene su da je na ovakav način ukradeno iz porodilišta oko 7.000 beba u poslednjih 30 godina, a da je vrednost jednog novorođenčeta nekadašnjih 15.000 maraka, današnjih 15.000 evra.

Nažalost, ova tema je i što se tiče medija bila do sada obavijena velom tajni i ovde je više nego jasno da inspekcijske službe nisu radile dobro svoj posao, ali očigledno i mnogi drugi.

Zato postavljam pitanje gospodinu Stefanoviću – šta će policija učiniti da se sa mrtve tačke pokrene rešavanje ovog krupnog problema?

Moje sledeće pitanje postavljam ministru pravde, Neli Kuburović – zbog čega je ukinut rad Vladine komisije za otkrivanje tajnih grobnica u Srbiji koje su komunisti streljali posle septembra 1944. godine?

Svi ti ljudi su likvidirani bez bilo kakvih sudskih epiloga. Pokret obnove Kraljevine Srbije koji predstavljam u ovom Parlamentu ne želi nikakvu osvetu niti podelu u našem narodu.

Naprotiv, mi želimo konačno nacionalno pomirenje, ne ono lažno koje je nekad bilo, pre nekoliko godina plasirano građanima, pomirenje koje će biti zasnovano na istoriji našeg naroda i, naravno, da se pronađu i obeleže sva mesta nevino stradalih ljudi krajem i po završetku Drugog svetskog rata. Mislim da to nije puno što tražimo i smatram da je to obaveza svakog normalnog ljudskog.

Imao bih još jedno pitanje, postavio bih ga ministru Đorđeviću – kada će biti donet zakon o ratnim veteranima?

Pošto sam i sam sa a19 godina kao izviđač pešadinac učestvovao u ratovima početkom devedesetih godina, smatram da je moja obaveza da postavim ovakvo pitanje imajući u vidu položaj ratnih veterana, pogotovo onaj njihov položaj i ona očekivanja koja su izneverena neposredno posle 2000. godine kada su ti ljudi jednostavno bili kolateralna šteta nekih ratova koje Srbija, navodno, nije vodila.

I na kraju, ako još imam vremena da iskoristim, to je na neki način preporuka, a i poziv ministru Đorđeviću, jer sledeće godine je 100 godina od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu.

Smatram da su, kao član ovog Doma, i kralj Aleksandar i kralj Petar mnogo učinili za stvaranje demokratije u našem društvu, kao i za izgradnju ovog Doma u kojem mi danas možemo da raspravljamo i smatram da je neophodno sledeće godine podići spomenik tim velikanima, kao što su to učinile mnoge druge države.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za Ministarstvo pravde. Juče je bivši načelnik Štaba Vojske Republike Srpske, general Ratko Mladić, pred nelegalnim i antisrpskim Haškim tribunalom nepravedno osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

Haški tribunal je, bez ikakve sumnje geopolitički instrument u rukama zapadnih sila, čija je jedina uloga da svu krivicu za krvavi građanski rat i raspad Jugoslavije svali isključivo na srpski narod.

Naravno, Haški tribunal nema veze ni sa pravom ni sa pravdom i to je svima juče bilo jasno.

Ratko Mladić je proglašen krivim bez ikakvog dokaza. Jedna velika laž i prevara koja se zove genocid u Srebrenici, konstrukt Haškog tribunala ima za cilj da delegitimiše Republiku Srpsku, proglasi je genocidnom tvorevinom, što je još jedan korak ka njenom postepenom ukidanju.

Konstrukt genocida u Srebrenici je potpuno suprotan Konvenciji o genocidu, budući da ni u jednoj presudi Srbima nije dokazana specijalna namera, tj. tzv. „dolus specialis“, koja je neophodan činilac svakog bića krivičnog dela genocida.

Tužilaštvo Haškog tribunala nije u stanju da bilo šta dokaže, jer dokaza nema i zato je u Haškom tribunalu objavljena još jedna nebuloza, koja se naziva udruženi zločinački poduhvat, prema kome može da se inkriminiše i cela populacija Republike Srpske, kako vojnici, oficiri i svi civili.

Taj udruženi zločinački poduhvat je samo izgovor kako bi se što više oficira i političkih lidera pred ovim nelegalnim sudom optužilo i osudilo.

Moje pitanje je, zašto Republika Srbija pristaje na ovu istinu koju nam servira Haški tribunal? Da li je nečinjenje znak da se vlasti Republike Srbije slažu sa ovom ulogom koju nam je Haški tribunal namenio, i dodelio svim Srbima?

Zašto Republika Srbija ne osnuje naučnu ustanovu koja će se baviti izučavanjem presuda sudskih postupaka dokaznog materijala, iskaza svedoka u Hagu i koja će moći da dođe do istine i činjenica?

Zbog budućih generacija je važno da se utvrde činjenice i istorijska uloga svih ovih Srba koji su imali u ovom građanskom ratu.

Dakle, umesto što su se sve vlasti od petog oktobra bavile isključivo isporučivanjem Srba, beskompromisnom saradnjom, od Đinđića koji je isporučio Slobodana Miloševića na Vidovdan, Vojislava Koštunice koji je izručio najviše srpskih generala i Borisa Tadića koji je izručio Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Stojan Župljanina i Gorana Hadžića, Srbija bi konačno mogla da uradi nešto u vezi sa Haškim tribunalom što bi bilo za srpski narod korisno.

Takođe, zašto nadležni organi i državni službenici Republike Srbije nisu u ovim posetama predsednika Haškog tribunala Karmela Ađijusa, glavnog tužioca Serža Bramerca, postavili pitanje služenja kazne u Srbiji svim osuđenim Srbima? Osuđeni Srbi svoje kazne odslužuju u katastrofalnim uslovima širom Evrope, zatvorima koji su gori nego nekada što su bili gulazi.

Zdravstveno stanje tih ljudi je veoma problematično, posebno predsednika Republike Srpske Krajine Milana Martića, tako da zahtevam objašnjenje od Ministarstva pravde zašto se ništa po tom pitanju nije uradilo? Hvala.